Varanje

First topic message reminder :

Bez obzira na godine provedene u vezi ili braku i na to da li imaju dece ili ne, 44 odsto muškaraca i 36 odsto žena vara partnera, tvrdi sociolog Dženet Lever sa Univerziteta Kalifornija.

Prema istraživanju sprovedenom na 70.000 ispitanika, muškarci varaju jer žele više seksa, a žene zato što im nedostaje partnerova pažnja. Samo jedna od pet žena prevariće jer nije zadovoljna seksualnim životom.
S druge strane, dve trećine preljubnika ne žali zbog prevare, a 12 odsto muškaraca i 13 odsto žena izjavilo je da im je drago što su počinili preljubu, pokazalo je istraživanje. Samo dva odsto preljubnika uhvaćeno je na delu, a prevaru je partneru priznalo šest odsto.

Ako i varaju, žene to u proseku učine jedanput, a muškarci su skloniji „serijskoj” preljubi.

„Muškarci su skloniji kraćim vanbračnim ´izletima´ i pri tom ne pomišljaju da ostave partnerku”, objašnjava Sandra Leiblum, direktorka Centra za seksualno zdravlje „Robert Vud”, koja kao razloge preljube navodi potrebu jačeg pola za novim uzbuđenjima i eksperimentisanjem seksualnim „novitetima”.
Većini preljubnika prevara predstavlja avanturu, kaže Lever. „Serijski” preljubnici skloniji su kraćim izletima, i to radi zadovoljenja seksualne znatiželje. Kada strast nestane, prelaze na sledeću „žrtvu”.
„Najkritičnije je razdoblje od treće do šeste godine veze. Tad većina muškaraca oseti seksualno zasićenje partnerkom, a žene se osećaju emocionalno zapostavljene. U tom razdoblju partnera doživljavamo kao prijatelja, a manje kao ljubavnika. Da bismo izbegli najgore, nipošto ne smemo da zapostavimo seksualnu komponentu veze”, dodaje Lever.

Pojedine varijacije u genima čine određene muškarce sklonim vanbračnim izletima.

Zašto su neki muškarci i žene skloniji varanju, a neki uspevaju da se odupru takvom iskušenju? Odgovor na ovo pitanje naveo je naučnike iz različitih oblasti da se posvete istraživanju partnerske odanosti. Fokus njihove pažnje obuhvatio je biološke činioce za koje se smatra da utiču na bračnu stabilnost, kao i psihološke odgovore na flert. Došli su do zaključka da, za razliku od osoba koje su prirodno otpornije na izazove preljube, postoje muškarci i žene koji bi trebalo da se podvrgnu treningu za očuvanje emotivnih veza, razvoj emocija i odanosti.

Genetske predispozicije:

Najnovija istraživanja postavila su pitanje da li genetski faktori mogu uticati na vernost i stabilnost u braku. Hase Valum, biolog sa švedskog instituta Karolinska, sproveo je istraživanje na 552 blizanca, kako bi ustanovio uticaj gena i hormona vazopresina na seksualno ponašanje i vernost muškaraca.
Otkrio je da su varijacije u delu gena s kodiranim nazivom RS3 334 direktno povezane s odanošću. Povećanje broja njihovih kopija smanjuje vernost muškaraca. Tako, oni sa dva „primerka” RS3 334 sekcija su najčešće neoženjeni, a koji se odluče na taj korak imaju ozbiljne bračne probleme i nesrećne žene. Sličan eksperiment Valum je obavio i nad glodarima. On je pokušao da utvrdi zašto prerijski mišoliki glodar živi sa jednom ženkom i ne pokazuje interesovanje za parenje sa drugima, dok brdski glodar istovremeno održava nekoliko veza. Posle temeljnih istraživanja, utvrdio je da su razlike u ponašanju posledica različite koncentracije hormona vazopresina. Brdski krzneni glodari imali su znatno viši nivo hormona u odnosu na svoje prerijske rođake. Iako genetske razlike utiču na odanost, naučne studije ukazuju da se mozak može podvrgnuti treningu kako bi odoleo iskušenju.

Psihološke reakcije:
Serija istraživanja koja je sproveo Džon Lojd, psiholog sa Mekgil univerziteta u Montrealu, imala je za cilj da utvrdi kako su se osobe odgovorne prema partnerima u vezi ponašale u trenucima iskušenja. U jednoj studiji, bračni partneri (muškarci i žene) koji su se izjasnili da su odani zamoljeni su da ocene atraktivnost osoba suprotnog pola na fotografijama. Rezultati su, bez iznenađenja, pokazali da su najviše ocene dobili oni koji se inače smatraju privlačnim. Kasnije je, međutim, došlo do zanimljivih obrta u eksperimentu. Kada im je rečeno da su te osobe zainteresovane da se sa njima upoznaju, učesnici su im dali znatno niže ocene nego prvi put.
Kada su osetili da neko može da ugrozi njihovu vezu i postane pretnja po opstanak bračnog odnosa, čini se da su instinktivno sebi govorili: „On(a) nije tako dobar(a)”. To je doktora Lojda navelo na zaključak da „što su osobe više odane partnerima potencijalnu pretnju vezi smatraju manje atraktivnom”. Ipak, neka istraživanja naučnika sa Mekgil univerziteta pokazala su da muškarci i žene različito reaguju na opasnosti od prevare.

Žar ili žir
U studiji koja je obuhvatila 300 muškaraca i žena heteroseksualne orijentacije polovina ispitanika pripremala se za flert zamišljanjem razgovora sa nekim koga smatraju atraktivnim. Druga polovina imala je zadatak da mašta samo o rutinskom susretu. Posle izvesnog vremena zamoljeni su da popune praznu slagalicu sa sledećim rečima Ž_R i STRA_NO. Njihov smisao psihološki je doveden u vezu sa osećanjima odgovornosti prema partneru. (Slične slagalice sa rečima često se koriste za ispitivanje podsvesnih osećanja o predrasudama i stereotipima.) Za studiju nisu bili značajni ispitanici koji su zamišljali rutinski susret, jer se kod njih nije izdvojio nikakav obrazac. To se, međutim, ne može reći za drugu grupu ispitanika koju su činili muškarci i žene sa fantazijama o flertu. U toj grupi, muškarci su bili skloni da popune slagalicu sa neutralnim slovima, kao što su I (ŽIR) i Š (STRAŠNO), dok su žene uglavnom popunjavale sa ŽAR i STRASNO, ukazujući da je eksperiment podsvesno uticao na zabrinutost u vezi sa odanošću partneru. To, međutim, ne mora da predvidi ponašanje u stvarnosti. Ali drugačije odgovaranje na iste zadatke moglo bi, prema procenama naučnika, da nagovesti da se kod žena brže aktivira sistem upozorenja, koji prepoznaje opasnost i ukazuje na nju.

Društvena očekivanja:
Na povećanu seksualnu aktivnost muškaraca i njihovo češće menjanje partnerki u većini kultura blagonaklonije se gleda nego kada slično ponašanje ispoljavaju žene. Razlog su društveni činioci, uticaj vaspitanja, patrijarhalnih obrazaca i shvatanja uloga žene i muškarca. Prema mišljenju hrvatskog sociologa Željke Jelavić, sa Sveučilišta u Zadru, patrijarhalni model muškarcima preljubnicima obezbeđuje status „pravih” muškaraca, dok se oni za koje se otkrije da ih je prevarila žena smatraju „rogonjama”. „Takvo stanovište proizilazi iz činjenice da muškarci poseduju, da im žena pripada, pa kada ona učini preljubu, to predstavlja njihovu sramotu”, objašnjava Jelavićeva.
Istraživanje doktora Lojda potvrdilo je da su muškarci koji su upravo imali flert sa drugom ženom bili manje popustljivi prema lošem ponašanju svojih stalnih partnerki (kašnjenju i nejavljanju), navodeći da flert koji se dogodio ni na koji način ne ugrožava njihovu odanost. Sa druge strane, uočeno je da su žene koje su se upustile u flert bile tolerantnije prema lošijem ponašanju muževa, navodeći niz argumenata u njihovu odbranu. To je doktora Lojda navelo na zaključak da „žene flert doživljavaju kao pretnju stalnoj vezi, a muškarci ne”.

Jedna američka laboratorija nudi "test neverstva" osobama koje sumnjaju da ih partner vara.

Sve što sumnjičave osobe treba da urade je da kompaniji Ćromosomal Laboratories iz Feniksa, u Arizoni, pošalju partnerove gaće na kojima će laboranti pokušati da izdvoje "strani" DNK, piše "Feniks nju tajms".
List navodi da eventualni pozitivni nalaz može da posluži na sudu kao dokaz u slučaju brakorazvodne parnice.
Predstavnici Ćromosomal Laboratories kažu da dobijaju oko pet zahteva provere neverstva sedmično. Osnovni test, kojim se utvrđuje preljuba, košta 100 dolara, a ukoliko podnosilac zahteva želi da potvrdi identitet ljubavnika, odnosno ljubavnice, treba da uz dodatnih 500 dolara priloži uzorak DNK osumnjičene osobe.
Istraživanja pokazuju da u SAD najmanje 40 odsto žena i 60 odsto muškaraca ima vanbračnu vezu, dok je preljuba uzrok 17 odsto razvoda brakova.

Arsen Dedić: Pozdravljam preljubnike, a posebno preljubnice



Nakon što je svetom odjeknulo javno izvinjenje Tajgera Vudsa, najpoznatijeg svetskog preljubnika, koji se pred kamerama posuo pepelom, hrvatski muzičar Arsen Dedić otvoreno je poručio: "Pozdravljam sve preljubnike, a posebno preljubnice. Imam veliko razumevanje za njihove postupke, jer znam da su ljudi po svojoj prirodi zapravo jako promiskuitetni. Priznajem da mi nisu najmiliji takozvani rutinski preljubnici. Shvatam svu lepotu preljuba, ali mislim da bi za te rutinske, kao i za njihove partnere, bilo bolje da se pogledaju u ogledalo i priznaju da njihova ljubavna veza ne štima. Kod tih 'javnih' preljuba meni je zanimljivo to kako će žene, koje sve posmatraju sa strane, uvek pre shvatiti i oprostiti preljubnici, a muškarci će pokazati duboko saosećanje za preljubnika. To je ta neka polna solidarnost"

Arsene

Vernost se čita sa lica

Da biste saznali stav neke osobe prema vezama ne treba da je pitate – dovoljno je da je pogledate. Ovaj put ne nastupa izdajnički govor tela, već prirodne crte lica koje otkrivaju šta se krije ispod.

Nakon pomnog istraživanja na uzorku od 700 muškaraca i žena, heteroseksualnih sklonosti i u njihovim dvadesetim godinama života, naučni tim s engleskog Univerziteta Durham uočio je da se vernost, odnosno promiskuitet vrlo lako iščitava s lica 'kandidata'.

Devojke velikih, srneđih očiju i uže vilice, poput glumica Charlize Theron i Christine Ricci, vrlo su često one koje će pristati na neobavezan odnos, a upravo to je ono što je većinu ispitanih muškaraca privuklo. "Čak i kada nisu mogli odrediti koja bi žena mogla biti zainteresovana za neobavezni seks, snažno su ih privlačile upravo one koje su to bile", objasnila je novi evolucijski 'dodatak' voditeljka istraživanja dr. Lynda Boothroyd.

Za razliku od njih, žene u partneru traže sigurnost i nalaze da je u babyface primerima poput Leonarda DiCaprija. Mekše crte lica označavaju i pouzdanijeg partnera, dok macho tipovi a la Bruce Willis, četvrtaste čeljusti, istaknutijeg nosa i manjih očiju, često govore da se taj partner neće moći obavezati.

Anketiralo se temeljem fotografija iz pasoša, a 72% ispitanih tačno je procenilo sklonosti 'objekta' u više od polovine slučajeva, stoji u istraživanu objavljenom u Evolution and Human Behaviouru.

Da li oprostiti prevaru

Kada bi mogli da birate, šta biste pre izabrali - da vas partner(ka) emotivno ili fizički prevari sa drugom osobom?! Hm, težak izbor zar ne? Kažu od dva zla izaberi ono manje, ali u ovom slučaju, obe situacije su svakako nepoželjne.
Idealno bi bilo da se nikada ne nađemo u ovakvoj situaciji. Nažalost, realnost je nešto sasvim drugo. Svako od nas se sigurno našao u situaciji, ako ne da je prevaren(a), onda da je bar postojala sumnja da je partner neveran.
Partner koji vara će to raditi nekad hladne glave, nekad će osećati grižu savesti, ili će se zaljubiti u tu drugu osobu i automatski želeti da prekine svoju vezu sa partnerom. Ili će iz ljubavi prema svom partneru gledati da što pre okonča svoju aferu...
Kako bi reagovali pripadnici oba pola kada bi saznali da su prevareni?! U početku sigurno doživljavaju šok zbog neprijatne informacije koju su čuli (ili ne daj Bože zatekli partnera u prevari), zatim neverica, bes, ogorčenje, razočaranje... U svakom slučaju od trenutka saznanja do trenutka oproštaja, smenjuje se cela paleta emocija od ljubavi do mržnje.
Onda u većini slučajeva sledi gomila pitanja tipa:

l Kako si mogao/mogla
da mi ovako nešto uradiš?
l Koliko ovo traje?
l Jel' on(a) bolji/bolja od mene?
l Šta to on(a) ima, što ja nemam?
l Da li je/ga voliš?...

S obzirom da mi nismo Amerika, gde će kako je to sada u trendu, čim partner prevari, uglavnom se da se vadi na zavisnost od seksa, pa ne bi li mu partnerka oprostila, brže bolje se prijavi na neku kliniku koja će ga lečiti od zavisnosti (?!), ili se prijave na terapiju za parove, kod nas stvari ipak, teku malo drugačije.
Čuće se ona "klasična" objašnjenja kao što su - "Jednostavno se desilo, ne znam o čemu sam razmišljao/la, bio sam pijan..." a pašće čak i optuživanja - ne pružaš mi dovoljno pažnje pa sam to potražio/la na drugom mestu i tome slično.
Šta je gore? Šta dalje? Da li oprostiti ili prekinuti tu vezu za sva vremena?
Nema pravog odgovora. Sve je naravno individualna stvar, ali jedno je sigurno, da niko ne bi voleo da se nađe u situaciji da ima partnera pored sebe, koji je fizički veran, ali u mislima švrlja na sve strane, a isto tako ne bi želeli ni osobu koja fizički šeta tamo vamo s drugim osobama. Najlakše je prekinuti vezu koja je na početku, pa tu skoro da emocije ne postoje. Međutim, šta ako volimo partnera?
Dilema svake osobe u ovoj situaciji, bar na trenutak, je - ako mu/joj oprostim da li će uraditi ponovo tako nešto,
l da li je moja ljubav prema njemu/njoj dovoljno jaka da pređem preko toga verujući da će sve biti u redu,
l da li bi mogla/mogao bez njega/nje,
l da li bi mi bilo lakše da me je fizički prevario/la, nego što to
stalno u mislima radi?!
Ispitujući pripadnike oba pola u Srbiji, saznajemo da se prevara i dalje gleda kroz moralna načela, ali ne tako kruto kao ranije.
Muškarci tvrde da ne bi oprostili ni jedno ni drugo, ali kada bi već mogli da biraju šta bi oprostili, to bi u svakom slučaju bila emotivna prevara.
Oko 95 odsto ispitanika kažu da nikada ne bi oprostili fizičku prevaru ženi.
Naravno, bilo je i onih koji su tvrdili da im ništa ne bi značilo kada bi saznali da je njihova partnerka spavala s drugim, ali da nikad ne bi oprostili emotivni tip prevare (oko 3 odsto), dok je jedan deo ispitanika odgovorio da ne bi nikad oprostio ni emotivnu ni fizičku prevaru (2 odsto).
S druge strane, 48 odsto ispitanica su rekle da nikada ne bi oprostile fizičku prevaru, oko 30 odsto da ne bi prešle preko emotivne prevare, a 20 odsto njih da ne bi oprostile ni u jednom ni u drugom slučaju.
Jedan broj ispitanica je izjavilo da bi oprostile fizičku prevaru ako se to desilo samo jednom.
Bilo da je motiv samo fizičke ili emotivne prirode, ili kombinacija oba, prevara je prevara, i uvek zaboli, reklo bi se. A šta biste bili u stanju da (ne) oprostite, to ostaje na vama.

Muškarcima teže pada fizička, a ženama emotivna prevara
Mnoga istraživanja su sprovedena na ovu temu po celom svetu. Tako su rezultati istraživanja na 130 žena u Torontu, pokazali da se muškarci više osećaju krivima ako seksualno prevare svoju partnerku, dok žene grize savest ako se zaljube u drugoga.
Konkretno, anketirane žene su izjavile da bi ih više mučilo ako razviju ljubavne osećaje prema drugom muškarcu, nego kada bi spavale sa drugim. Muškarci su rekli da bi se neprijatnije osetili kada bi postelju podelili sa nekom drugom ženom, nego da se u drugu zaljube. Takva raspodela krivice je verovatno posledica činjenice da pripadnici oba pola smatraju da bi njihovim partnerima najviše smetalo ono oko čega su i sami zabrinuti. Očigledno je reč o projekciji sopstvenih briga na partnera. Zbog toga što su žene emotivnije, njima bi najviše zasmetalo ako bi se njihov partner zaljubio u drugu, dok muškarci koji više pažnje polažu seksualnoj vernosti njihovih partnerki, pa pretpostavljaju da bi njihovim partnerkama najviše zasmetala fizička prevara.

Savremena tehnologija pruža nam brojne načine da varamo: sms poruke, mesindžere i Fejsbuk, a tu su i dobre stare afere. Ali, da li je preljuba zaista izdaja?


Da li je iko više istinski monogamista? Vereovatno nemamo svi afere kao Tajger Vuds ili Džesi Džejms, možda nismo zgrešili tako javno kao Ešli Kol ili Džon Teri, ali verovatno smo manje monogamni nego što smo nekad bili, zar ne?
Verovatno se upuštamo u ozbiljnije flertove, koketiramo više nego što bi trebalo, idemo na tobože bezazlene poslovne ručkove sa osobama koje viđamo češće nego što bismo priznali svojim partnerma. U najmanju ruku, mi testiramo granice vernosti preko sms poruka, sklapanja prijateljstava na Fejsbuku ili razmena poruka na Tviteru. A neki od nas imaju i staromodne, strastvene, prave pravcate afere.
Pitajte bilo koga i videćete. Mi smo pitali: prijatelje, prijatelje prijatelja, poznanike i kolege. Starije, mlađe, muškarce i žene. Pitali smo ih o „sivim zonama” njihovih poznanstava sa drugim ljudima koji nisu njihovi partneri; pitali smo šta se kvalifikuje kao flert a šta znači prelazak granice. Koliko često flertovi prerastu u afere?
Nekoga grize savest jer preko skajpa razmenjuje poruke sa koleginicom koje su više od poslovnih; neko drugi je na fejsbuku pronašao staru ljubav i dvoumi se da li da s njom izađe na piće; a neko treći prati šta mu radi simpatija iz školskih dana.
Niko, naravno, nije poverio svojim partnerima ovo. Da li su svi oni samo preljubnici „na listi čekanja” ili je sve samo bezazlen način da se unese malo začina u svakodnevnu rutinu?
Nema mnogo pouzdanih podataka kad je reč o stopi neverstva. To nije nešto o čemu će ljudi otvoreno pričati niti će vam reći pravu istinu - ako su je ikada ikome otkrili.
Psiholozi misle da muškarci tradicionalno preteruju sa brojkama o prevarama, dok žene svoje umanjuju. U proseku, većina anketa pokazuje da će u nekom trenutku oko 30-40 odsto onih u vezi/braku počiniti preljubu.
Bračni savetnici će vam reći da u praksi sreću veći procenat vanbračnih afera, ali da je to zato što im takvi ljudi i dolaze. A i zato što savremena tehnologija čini prevaru jednostavnijom s jedne i lakše „provaljivom” s druge strane.
Logika kaže da danas varamo više nego ikad. Dato nam je više mogućnosti. Više radimo, češće putujemo i samim tim manje boravimo u domovima. Sve širi pejzaž tehnologije znači da smo povezani - ponekad intenzivno i neprekidno - sa mnogo više ljudi nego ranje. Usled tehnološkog napretka i definicije prevare su se proširile. Čitave afere mogu se danas odigrati onlajn; intenzivne veze koje zamagljuju granicu prijateljstva cvetaju zahvaljujući intimnoj prirodi sms poruka koje razmenjujemo.
A opet, mi smo i dalje neverovatno posvećeni i opsednuti idealom monogamije. Vodeće političke partije na zapadu ističu monogamiju i porodicu kao temelj društvenog uređenja i ona je ključna reč u njihovim kampanjama. Javnost se jednoglasno gnuša na tuđe preljube i utrkuje se u kritikama „švalera". Fantastično smo licemerni kad je reč o prevarama poznatih ličnosti. Oduševljeni smo što je Džonu Teriju oduzeta kapitenska traka, odobravamo to što su sponzori raskinuli ugovore sa Tajgerom Vudsom, naslađujemo se činjenicom da je Šeril Kol šutnula Ešlija.
U javnosti osuđujemo preljube a privatno tračarimo o njima. Zašto živimo u takvoj dihotomiji? Zašto svim srcem podržavamo ideju monogamije a istovremeno nismo sposobni da sami budemo monogamni? Zašto i dalje varamo, pri tom uporno nastavljajući da verujemo u monogamiju, kad nismo sposobni ni za jedno ni za drugo?
Ester Perel (Esther Perel) misli da zna. Ona je bračni terapeut iz Njujorka, sa pomalo drčnim stavom i belgijskim akcentom. Sebe naziva „seksologom i glasom erotske inteligencije“ i daje najpordobnije ali i našokantnije savete o seksu, ljubavi i braku.
U svojoj knjizi „ Mating in Captivity: Sex, Lies and Domestic Bliss" (Parenje u zarobljeništvu: Seks, laži i porodično blaženstvo), koju je objavila pre 3 godine, suština je bila da eroticizam ne potiče od bliskosti ili intimnosti već, sasvim suprotno, od udaljenosti i trenutaka ljubomore, stalne svesnosti da vi ne posedujete svog partnera bez obzira koliko ste zajedno; da on može da se dopadne i nekom drugom i da je stalno prisutna opasnost da će on/ona spavati se nekim drugim.
Mnogi su ostali šokirani ovim tvrdnjama, ali je za mnoge to bilo i ubitačno istinito.
Nova opsesija Perelove je neverstvo. Počela je da piše o tome 2002. a onda je, nakon objavljivanja „Parenja u zatočeništvu", otkrila da svi zapravo hoće da pričaju o preljubama, pa je tako došla i do svoje jedinstvene teorije.
Počela je da „prečišćava” svoje ideje o monogamiji i vanbračnim vezama i zaključila da prožimajuće predstave i primljene mudrosti nisu od pomoći, zastarele su, ograničavajuće i nedelotvorne.
Perelova veruje da ćemo imati bolje šanse da održimo srećan brak ako možem da revidiramo naše ideje o nevernosti, počnemo razumno da shavatamo zašto je činimo i postanemo tolerantiniji prema činjenici da to činimo.

Zašto smo svi toliko opsednuti aferama? „Zato što je to važno!" kaže ona. „Mislim da ne postoji drugi aspekt veze koja može da izazove toliko straha, trača i fascinacije. Ona ih sve baca u zasenak".

Žensko neverstvo kao indikator društvene evolucije


Preljuba je jedna od velikih i večitih tema ljudskog iskustva. „I mi NISMO monogamni! Nismo! Po prirodi! U istoriji smo uvek bili neverni i uvek smo činili preljube. Za tračak strasti ili bilo čega drugog ljudi su voljni da rizikuju SVE. Žene više nego muškarci."
Zaista?

„Naravno! I danas ima osam zemalja gde ženu čeka smrtna kazna ako je neverna. A ranije nije bilo kontracepcije! Sve u vezi sa ženskom sekusalnošću je bilo opasnije. Stopa ženske nevernosti je značajno porasla, srazmerno sa ženskom ekonomskom nezavisnošću. U Latinskoj Americi to je društveni fenomen. U Argentini samo o tome pričaju. To je pokazatelj ozbiljne društvene promene. I nije reč samo o nekolicini žena, već je preljuba prestala da bude tradicionalna privilegija muškaraca.

Šta znači kad se to desi u društvu gde ženska preljuba nikad nije bila prihvaćena, gde je muškarcima bilo dozvoljeno da švrljaju ali ne ženama?
Kada žene počnu da rade ono što je tradicinalno bilo rezervisano za muškarce, šta to znači? Pa, znači sve! To potpuno menja dinamiku moći!"
Dakle, neverstvo se može smatrati značajnim indikatorom društvene evolucije?
„Definitivno. Preljubu uvek možete koristiti kao merač društvenih promena. I da, ženska prevara govori o stanju ženske moći; ali, opet, preljuba je i pokazatelj moći svakoga ko je upražnjava. To je pobuna“.
Eto šta Ester Perel radi. Obrne afere naglavačke, baci na njih novo svetlo i ponudi sasvim drugačiji ugao posmatranja. Ona od afere pokušava da stvori nešto pozitivno: „Jedna moja klijentkinja kaže da je to antidepresiv i fejslift u jednom, i to po mnogo nižoj ceni!“
Perelova preljube smatra neizbežnim, jer su one posledica naših snažnih i preovlađujućih a suštinski nerealnih očekivanja vezanih za romantičnu ljubav: „Muškarci i žene sa kojima radim više no ikad investiraju u ljubav i sreću, ali u okrutnom obrtu sudbine to je upravo model ljubavi i seksa koji stoji iza ogromnog porasta preljuba i razvoda. Fascinacija i obmana se gledaju oči u oči.“
Perelova pokušava da preljubu preobrati u katalizator za preporod veze: „Uvrežena je ideja da afere uništavaju intimnost, da pustoše brak i da su uvek štetne i ja kažem - to je jedna od mogućnosti. Ali ima i drugih. Afere su vrlo poletne, one nas oživljavaju. Podižu stepen erotike. Balansiraju brak. Ljudi koji varaju ne žele uvek da odu iz braka. Oni često traže način da ostanu u njemu!"
Perelova je osvežila i osavremenila tradicionalni kliše nevernog muškarca i žene: „Preljuba je pobuna! To je radikalni čin! Mi ulazimo u afere da bismo pobedili osećaj smrtnosti.
Ne da bismo tražili nekog drugog, već da bismo našli drugu verziju sebe. I ne žudimo da, preko afere, ostavimo našeg partnera već da ostavimo sebe. Ja sam postao neko ko mi se ne sviđa. Postoje delovi mene sa kojima nisam u dodiru decenijama i želim da mi se vrati. Mi smo različiti sa različitim ljudima. Uz afere nam se čini da živimo duplo duže. I, naravno, da živimo.”
O čemu god da se radi, kaže Perelova, mi nismo neverni zato što smo po prirodi loši, pretvrtljivi, sebični ili okrutni. „Nije ovde reč samo o dobrom, lošem i moralnom. Pričamo o preljubnicima kao o lažovima, narcisoidnim ljudima, ženskarošima. Ako ne koristimo te osuđujuće reči, onda pričamo o patologiji. Trauma iz detinjstva. Adikcija. Granični poremećaj ličnosti.
Krijemo se iza moralne osude ili patologije. To nije od pomoći a nije ni tačno. Da je istina, onda bi većina ljudi kroz istoriju patila od traume iz detinjstva ili poremećaja ličnosti!
Moramo da počnemo da razumevamo nevernost u svetlu kompleksnosti današnjeg života i osujećenih ljubavnih ambicija."
Mnogi su na sopstvenoj koži iskusili muku koju donosi preljuba. Da li ta muka dolazi od veštačkih društvenih sprega, nekih loših saveta, pogrešnih ideja o vezama kojih smo se grčevito držali ili samo mnogo boli kada neko koga volimo spava s nekim drugim?
Perelova nema nameru da umanji traumu koju preljuba donosi. Ona kaže da su, nakon otkrivanja prevare, oba partnera u krizi. „Moja uloga je da ih usporim, da spustim loptu, da im dam neku strukturu, da ih obuzdam. I da kažem, 'Ne možete da odlučujete o budućnosti svog braka neposredno po otkrivanju afere.' Jer u toj prvoj fazi, sa svom gungulom, tendencija koja preovlađuje u osuđivačkom društvu je: 'Ostavi ga/je!' Ja samo kažem: 'Ovo je jedan od trenutaka kad svakako ne bi trebalo da odete'."
Neki od vas će se složiti da ideja o tolerantnijem pristupu osobi koja je počinila preljubu na mnoge načine može da bude od pomoći. Onaj ko je prevaren osećaće se manje stigmatizovanim i manje uvučenim u "rogonja" kliše.
Ako odolimo pritisku da prekinemo vezu nakon što je otkrivena afera, zaslepljujuća panika koja trenutno okružuje preljubu bi mogla da se rasprši jer su afere mnogo fatalnije ako strmoglavo najave kraj veze. I, na duže staze, ako možemo da napustimo definicije poput „jednom preljubnik, uvek preljubnik", veza koja je izdržala jednu aferu imaviše šansi za preživljavanje.
„Nakon što je prevara otkrivena, treba da nađemo način da priču o aferi integrišemo u priču o braku", kaže Perelova. Drugim rečima, da budemo sigurni da brak nije definisan tom aferom već da je ona samo deo njegovog continuuma.
Međutim, čak i ako prihvatimo savete Perelove, uvereni da su oni hrabri, mudri i vredni truda, teško možemo da vidimo dalje od bola i nesreće koje donosi čak i sama pomisao na partnerovu preljubu.
„Mora postojati odgovor na preljubu koji je kreativniji od razvoda", kaže Perelova. Ona, međutim, ne misli da svaka veza može i treba da preživi prevaru.
Ponekad afere nastaju kao „strategija za izlaz” od strane muškarca ili žene i tada treba da imaju za posledicu raskid ili razvod. Ali, one najčešće to nisu.
Bračni savetnik Endru Dži Maršal se slaže. „Najočajnije parove koje sam video su oni koji pokušavaju da se oporave od afere", kaže. „Ali, isto tako, najsrećniji parovi koje sam video su oni koji su se oporavili od afere. Preljube vas nateraju da u sitna crevca proučavate vašu vezu, više nego bilo šta drugo. I, ako ih preživite, bićete jači i srećniji nego ikada."
„Možda manje nevini", dodaje Perelova. „Ali svakako bliskiji".
Ona misli da moramo da radimo na preispitivanju naših ideja monogamije. Moramo da ih vidimo kao eksluzivnu moralnu privrženost, ali ne nužno i seksualnu ekskluzivu. Perelova je ubeđena da ćemo, vremenom, prihvatiti afere na isti način na koji smo prihvatili predbračni seks i homoseksualnost: ne kao devijantno ponašanje, bolest ili greh već kao deo onoga ko smo i kako volimo.
Hajde da malo pričamo i o novim, nejasnim oblastima ljudskih odnosa: sms poruke, elektronska pošta, poruke na mesendžerima koje se mogu, ali ne moraju kvalifikovati kao prevara. Perelova misli da flertovanje preko sms poruka može biti jednako moćna prevara kao i potpuno fizički konzumirana afera. „Pa šta ako se ne dodirujete? Ponekad to može biti daleko erotičnije od seksa jer se sve odigrava u vašoj mašti.”
Štaviše, ovo sve šire polje neverstva je još jedan razlog da redefinišemo mongamiju. „Svako od nas treba dobro da razmisli šta je za njega monogamija. Da li to znači da nema seksa s drugim ljudima? Da ne smemo da ‘šaramo’ očima? Da ne smemo da fantaziramo o drugima? Da ne smemo da kontaktiramo bivše preko Fejsbuka? Da ne smemo da šaljemo sms poruke prijateljima? Gde je granica? Monogamiju danas više ne možemo da naslućujemo. O njoj moramo ozbiljno da pregovaramo.
Na sve četiri strane sveta, u ovom trenutku neko ili vara ili je prevaren ili razmišlja o varanju. Uz svako sklapanje novog braka, uz svaku novu vezu dolazi mogućnost afere. Uvek će tako biti.”

A mi moramo da pronađemo način da živimo s tim.

Ima li ljubavi nakon prevare? (teško)

Neka od naučnih istraživanja su pokazala da se u svakom petom braku dogodi prevara, dok druga govore da se prevara dogadja u čak 50% svih veza. Ma šta od ovih podataka bilo preciznije - procenti su svakako alarmantni.
Iskustva govore da je prevara jedna od najbolnijih stvari koja se može dogoditi u vezi. Dovoljno je da se to dogodi samo jednom – oba partnera, a pre svega prevarena osoba, dugo će osećati bol i sve posledice prevare.

Zašto varamo?
Posle duže vremena provedenog u jednoj vezi i/ili kada uđu u srednje doba - ljudima često postaje potrebna ponovna potvrda da "vrede". Iako ne razmišljaju o prevari - i muškarci i žene često u ovim godinama počinju da drže dijete i više brinu o svome izgledu, jer žele da i dalje budu lepi i sebi i drugima. I vanbračne avanture ponekad predstavljaju upravo takvu "potvrdu"
U svakom slučaju, veze "sa strane" pre svega ukazuju na lošu komunikaciju i dugotrajniju krizu u odnosu dvoje ljudi. Prevara se najčešće događa sa nekim koga onaj koji vara već poznaje - uglavnom nekim od prijatelja ili kolega sa posla.

Kako se avantura završava?
Postoje „univerzalna“ 3 koraka u okončanju vanbračne veze:
* Priznavanje prevare stalnom/bračnom partneru
* Staranje o tome da više nikada ne vidite ljubavnika/ljubavnicu
* Pronalaženje načina kako se osloboditi misli o ljubavniku/ljubavnici

Da li je moguć „oporavak od preljube“?
Pogrešno je mišljenje da ukoliko se prevara već dogodi, a zatim prizna i oprosti, veza obavezno postaje jača i sigurnija. Istina je, prevareni partner često oprašta preljubu, ali je jako teško zaboravlja. Bol koji je vanbračna veza izazvala može da prati jednu vezu decenijama...
Većina ljudi će se nakon prevare prirodno osetiti napuštenim, izdanim, izigranim... Prva reakcija prevarenog partnera najčešće je želja da se veza odmah okonča, jer većina ljudi ne može da živi sa mislima i slikama preljube koju je počinio partner.

Kako dalje zajedno?
Međutim, nakon ovakve prve reakcije, prevareni partner u velikom broju slučajeva ipak odlučuje da "pređe preko toga" i ostane u vezi. Ono što je u toj fazi najvažnije znati: sećanje na prevaru se ne može izgubiti - ali se vremenom može prevazići ...
Emotivni doživljaj prevare vremenom će izbledeti ukoliko se ne ponove bolni momenti i ukoliko je partner koji je prevario spreman da onome koji je prevaren, pruži potpunu podršku i osećaj sigurnosti u emotivnoj vezi.

Podrška - 4 pravila ponašanja
1. Izbegavajte da ikada više budete uzrok partnerove nesreće.

Potrudite se da nakon prevare budete posebno posvećeni svom partneru, da budete uvek tu za njega i pokušajte na taj način da povratite izgubljeno poverenje.

2. Ispunite sve emocionalne potrebe svog partnera

Ovladajte veštinom aktivnog slušanja, iskažite uvek maksimalno razumevanje i pomozite partneru da reši svaki, pa i najmanji emotivni problem. Pružite partneru potpunu emotivnu i fizičku podršku!

3. Poklanjate partneru neprekidnu pažnju

Sve svoje slobodno vreme posvetite partneru. Razgovarajte jedno sa drugim i slušajte jedno drugo. Takođe, začinite i svoj seksualni život - neka bude bogatiji nego pre.

4. Budite potpuno iskreni sa partnerom

Do prevare verovatno ne bi ne došlo da je sve bilo OK između vas dvoje... Zato - naučite da čitavu komunikaciju bazirate na iskrenosti i otvorenosti. Umesto da nađete novog ljubavnika/ljubavnicu, objasnite svom partneru kako i zašto se ponekad osećate neprimetnim, neprivlačnim, neispunjenim...

Ako ste vi prevarena strana ...
Razmislite dobro kakav je bio kvalitet veze pre nego je do preljube došlo i kroz koje je sve faze vaša veza vremenom prošla. Takođe - posmatrajte pažljivo partnerovo ponašanje i da li se i koliko trudi da vezu ponovo uspostavi na zdravijim osnovama.
Ukoliko Vaš partner nakon prevare ponaša u skladu sa 4 gore navedena uslova, očito je da se zaista trudi da ponovo pridobije vaše poverenje. Uz podršku partnera i bolju međusobnu komunikaciju - svakako ćete mnogo lakše prevazići bol i možda ipak shvatiti da vaša emotivna veza zaslužuje još jednu šansu.