Iz života poznatih

France, Anatol - francuski književnik (1844-1924)
Šetajući Luksemburškim parkom u Parizu, jedan prijatelj reče slavnom piscu:
- Ovde će vam posle vaše smrti podići spomenik.
- Da, zaista - odgovori France. - Ko zna koliko će to stajati. Zašto mi ne daju sada taj novac? Eto, u životu je, na žalost, tako: trnje dobijaju živi, a ruže mrtvi.

*
Pred Anatolom Franceom povedoše razgovor o piscima čije knjige ništa ne vrede, iako su oni postali popularni.
- U redu, - primeti majstor - mislite li da je potrebno malo umeće da bi se prodale bezvedne knjige? Genijalnost je njihova velika - za trgovinu!

Furetiere, Antoine - francuski književnik (1619-1688)
Izmedu Isaaca Benseradea, francuskog pesnika i njegovog kolege Furetierea vladali su vrlo zategnuti odnosi. Jednom u Akademiji Benserade zauze mesto svog kolege i reče da svi čuju:
- Ko zna koliko ću s ovog mesta gluposti reći!
- Hrabro! - odgovori Furetiere. - Prvu ste već izgovorili.

Fox, Karlo - engleski govornik (1748-1806)
Neko upita cuvenog engleskog govornika i državnika Karla Foxa, koji je bio i strastveni kockar, šta najviše voli. On odgovori:
- Dobijati u igri.
- A nakon toga?
- Gubiti u igri - zaključi Fox.

Fontanelle, Bernard - francuski književnik i filozof (1657-1757)
Jedne večeri, u prisustvu filozofa Fontanellea pričalo se o poznatim istinama, kao i onima koje još treba otkriti.
- Dakle, kad bih ja imao sve istine u svojoj ruci - reče filozof - oklevao bih da ih pokažem ljudima, jer istina donosi nesreću. Setimo se Galileia!

*
Neki bogataš je razgovarao s Fontanelleom o bogatstvu.
- Potrebna je velika duševna snaga da bi se preziralo bogatstvo.
- Oh, ne - odgovori pisac - dovoljno je setiti se u čijim se sve rukama ono nalazi.

Filipović, Rasim - bosanskohercegovacki književnik
Književnik i dramski pisac Rasim Fillipović, vršio je posle rata dvadeset godina jednu od funkcija u značajnoj republickoj ustanovi za kulturu. U ono doba njegove su drame bile zaista izvođene s izuzetkom u riječkom Narodnom kazalištu gde je intendant bio književnik Marko Božic.
Jednog dana Filipović nazove telefonski riječko kazalište i službenim glasom zapita:
- Zbog čega vi tamo ne izvodite dobre drame Rasima Filipovića?
Kako se na telefonski poziv odazvao sam Božić, odmah je prepoznao Filipovićev glas, pa ga je u povišenom tonu zapitao:
- Jesi li to ti, Rasime, boga ti tvoga... - Filipović je, naravno, istog trenutka prekinuo razgovor.

Feydeau, Georges - francuski književnik (1862-1921)
Jedan od najduovitijih pisaca vodvilja G. Feydeau ušao je u knjižaru u nameri da kupi knjigu. Najednom ugleda svog prijatelja kako kupuje neku knjigu. Pisca je zanimalo koju je knjigu kupio njegov prijatelj, te pogleda naslov, koji je glasio "Kako postati bogat".
- Savetujem ti - reče Feydeau prijatelju - da odmah kupiš "Krivični zakonik". Ja još nisam čuo da se neko na pošten način obogatio.

*
U salonu nekog pariskog dobrotvora govorilo se o dobročinstvima. Među gostima se nalazio i G. Feydeau. Neki čuveni škrtac počeo je govoriti, hvaleći se.
- Čim me neki siromah zamoli za milostinju, ja odmah stavim ruku u džep...
- Zlo je u tome - prekine ga komediograf - što tu svoju ruku ne izvlačite dok je još siromah pokraj vas.

*
Sedeo tako Feydeau sa svojim kolegom Lajeunesseom u kafani gde su razgovarali o jednom netalentovanom ali srećnom komediografu.
- Onaj - s velikim prezirom reče Lejeunesse - nije ni za šta drugo već da bude rogonja!
- Naposletku, naposletku... - nadoda Feydeau - i u tome treba da mu pomaže žena!

Fernandel, Fernand Contantin - francuski komičar (1903-1971)
Francuski komičar Fernandel bio je poznat kao strastveni lovac. Kad je jednom snimao film u Africi, iskoristio je priliku i pošao u lov na krupnu divljač. Čim se vratio u Pariz, pohitao je da prijateljima ispriča svoje lovačke dogodovštine.
- Dragi Simon - počeo je Fernandel. - Kada sam se približio lavu i nanišanio, zatajila mi je puška.
- Pa što? - mirno će prijatelj.
- Ništa, lav je počeo da se penje na drvo.

*
Dok je još bio mladi student, Fernandel je imao zaručnicu, takođe studentkinju. Ona nije bila nipošto spremna da udovolji svim njegovim željama. Jednog dana on je počeo nagovarati zaručnicu da mu dopusti "izvesne slobode" koje moderan svet dopušta sebi i pre braka.
- Moramo se najpre dobro upoznati - uveravao ju je on. - Ako se pokaže da se dobro slažemo, onda ćemo se venčati. Međutim, ako utvrdimo da smo pogrešili, onda ćemo se lepo razići...
- Dobro, dobro, - reče devojka - samo čije će ime nositi greška: tvoje ili moje?

*
- Ja zaista nemam sreće - žali se jedan prijatelj Fernandelu. - Prvi put kad sam se obratio devojci na ulici, ona je pozvala policajca.
- Prijatelju, imaš ti sreće - odgovori brzo Fernandel. - Kad sam se ja prvi put obratio devojci, ona je domah pozvala sveštenika.

*
Dok je izlazio iz restorana, ovaj čuveni francuski komičar primeti da mu je nestao slamnati šešir. Obrati se gostu, koji je sedeo blizu vešalice, rekavši:
- Da niste možda videli ko je uzeo moj šešir?
Uvređeni gost na to odgovori:
- Nisam ga pojeo!
- Ne znam gospodine. Na kraju, bio je od slame - našali se Fernandel.

*
Može li se umreti od dosade - upitaše jednom Fernandela, a on reče:
- Onaj koji se dosađuje sigurno je neradnik. Takav može umreti i od mnogo glupljih stvari.

*
Doznavši da su dva čoveka umrla kad im je lekar odredio isti lek: jedan jer ga nije uzimao, drugi jer ga je uzimao, oboleli komičar reče:
- Dok svet ne prestane verovati lekarima, dotle će biti i kobnih zabuna. Ja se najradije lečim "grožđanim sokom".

*
Neki mladić susretne Fernandela i reče mu:
- Ne izgledate nimalo smešan.
- Šta tu ima neobičnog - odgovori Fernandel. - Da me na ulici plaćaju kao i na filmu, onda zacelo to ne biste mogli reći.

*
Uvek veseo i nasmejan, Fernandel nije znao šta je to slabo raspoloženje:
- Čovek ima samo tri razloga da bude loše volje: kad ga boli zub, kad mu stanu na "kurje oko" i kad ide u posetu tašti - govorio je.

Enery, Adolf - francuski književnik (1811-1899)
Francuski dramski pisac Adolf Enery ovako je objasnio zbog čega nikada ne prihvata poziv da prisustvuje premijeri drame nekog svog kolege:
- Ako je napisana loše, onda se dosađujem, ako je dobra, onda sam zavidan.

Duverier, Henri - komediograf i novinar (1840-1892)
Novinara i komediografa Henrija Duveriera upitaše kako se odabiru prijatelji. On odgovori:
- Izaberite uvek za prijatelja onoga ko je siromašniji od vas; jer sreća nije ništa drugo nego poređenje koje vam ide u prilog.

Dumas, Alexandre - francuski književnik (1803-1870)
Da bi prikazao što većim troškove oko postavljanja na scenu jedne drame, direktor pozorišta reče Alexandru Dumasu:
- Čak i kostimi statista stoje više od hiljadu franaka!
- Kladim se u petsto franaka da ne stoje ni tristo - odgovori Dumas.
- Moj dragi autore - reče direktor - dajem vam svoju časnu reč!
- U tom slučaju - nadoda Dumas - kladim se u dvostruku sumu!

*
Čuveni pisac imao je u svojoj kući minijaturni zoološki vrt i sve je životinje krstio imenima znamenitih ljudi. Na primer, petla je nazvao Cezar, papigu Kleopatra, mačku Katarina i slično. Tu svoju pasiju znao je ovako obrazlagati:
- Zbog toga što mrzim zveri, volim životinje.

*
Jednog dana neki bogati bankar obrati se romanopiscu i dramatičaru A. Dumasu sinu:
- Mislim da umetnici i pisci moraju biti siromašni, jer samo beda i nemaština potiču na stvaranje.
Dumas odmah odgovori:
- To je isto kao da ja kažem kako bankari u pravilu moraju biti glupi, jer ih njihovo bogatstvo zaglupljuje.

*
Nakon posete jednom pariskom bankaru Dumas je rekao:
- On bi morao biti galantan koliko i njegova mlada supruga, a njegova supruga morala bi biti škrta kao on.

*
Kad je imao dvadeset i tri godine, Dumas sin se već bio proslavio svojim romanom "Dama s kamelijama". Jednom neko upita Dumasa oca, da li je on pomogao sinu da to napiše:
- Ne! - odgovori Dumas. - Ali moram reći da sam u tome još više zaslužan. Ja sam, naime, napravio autora.

*
Jednom prijatelju koji se nije nikako mogao probiti sa svojim slikama, Alexandre Dumas je rekao:
- Prijatelju, moraš stalno biti dužan. Dugovi jedini teraju k uspehu.

Duclos, Charles
Književnik Charles Duclos zateče se na nekom prijemu gde se govorilo o nevernosti žene:
- Vidite, dragi prijatelji, stvari stoje ovako - primeti Duclos. - Mi uzimamo žene zbog onoga što one nisu, a kasnije ih napuštamo zbog onoga što one jesu. Nisu, dakle, one krive što mi ne znamo šta hoćemo!

*
Govorilo se u prisustvu Duclosa kako se vlastodržci nastoje držati što dalje od litarata. Duclos se umeša u razgovor, rekavši:
- To je zbog toga što se nas boje, slično kao što se lopovi u mrkloj noći boje lampiona; njihova svetlost bi ih lako otkrila.

*
U prisustvu Duclosa diskutovalo se o smrtnoj kazni.
- Smrtna kazna - primeti Duclos - najveća je sramota ljudskog roda: obesimo čoveka kako bi ostali verovali u naše poštenje.

Churchill, Winston - britanski državnik (1874-1965)
Kad su u jednoj delikatnoj ratnoj situaciji u vreme drugog svetskog rata predlagali britanskom premijeru Winstonu Churchillu da se odmah sastane s komandantom američkih snaga, Dwightom Eisenhoverom, on je odgovorio:
- To je, gospodo, potpuno nemoguće, i to iz ovih razloga: mi smo, naime, suprotni polovi.
Videvši da njegovi sagovornici nisu shvatili šta je time hteo da kaže, Chruchill nastavi:
- Jednostavno receno, general Eisenhower ustaje iz kreveta kada ja ležem, u tome je sve!

*
Sir Winston Churchill, kojem su viski i cigare bili slabost, jednog dana je ljutito odbrusio nekom novinaru:
- Gde ste, zaboga, pronašli to da suviše pijem? Pa ono što popijem u toku dana nije dovoljno da ubije ni trojicu slabijih od mene!

*
Pošto je prvi put postao Član parlamenta, Churchill je već na prvoj sednici žestoko zagovarao jedan projekat koji mnogi nisu hteli da uvaže. Iznerviran takvim otporom, glasno je nazvao polovinu članova glupanima. Predsedavajući je insistirao da se Chruchill odmah izvini. Chruchill je to učino rekavši:
- Povlačim reči koje sam izrekao, te izjavljujem da polovina članova nisu glupani.

*
Engleski maršal Bernard Montgomery zaradio je objavljivanjem svoje biografije čitavo bogatstvo. Čuvši za to, Churchill je primetio:
- Montgomery se ponaša kao pravi engleski vojnik. Prodaje svoj život što skuplje može.

*
Engleski književnik Bernard Shaw nije imao visoko mišljenje o premijeru Churchillu. Jednom prilikom, kad se u pozorištu davala premijera njegovog novog dela, poslao je Chruchillu dve ulaznice s propratnim pismom u kojem je pisalo:
"Šaljem vam dve karte za moju premijeru, pa ako imate prijatelja povedite ga sa sobom."
Ne hteći da ostane dužan, Chruchill je domah napisao pismo: "Žao mi je što ne mogu doći na premijeru, no ukoliko bude održana repriza, svakako ću doći".

*
Jednom su zapitali Churchilla, koji je bio poznat kao slikar amater, zašto slika samo pejzaže:
- Zbog toga - odgovorio je on - što se nikad nijedno stablo nije požalilo da ga nisam verno naslikao!

*
Kao vrlo strastven ljubitelj akcionih filmova, britanski premijer Winston Churchill, nije gotovo propustio nijedno veče a da ne pogleda bar jedan takav film. To je isto činio i u poslednjem ratu, pa je govorio:
- Ovi filmovi potiču maštu i razvijaju duh. Ljubavni filmovi zatupljuju i, zapravo, štete ljubavi.

*
Dok je bio mlad kadet britanske vojske, Winston Churchill je nakon jedne naporne vojne vežbe rekao:
- Moj životni put zacelo ce ići drugačijim smerom.

*
U hodniku Parlamenta jedan mladi poslanik šapnuo je na uho svom kolegi, pokazujući na Winstona Chruchilla, koji je koračao ispred njih:
- Kažu, da starom nije sve najjasnije u glavi!
- Kažu, da je stari gluv kao top - primeti na to Churchill, okrenuvši se.

Montgomery, Bernard - engleski feldmaršal (1887-1976)
Kad je neko u prisustvu engleskog feldmaršala Bernarda Lawa Montogomeryja hvalio nemačkog maršala Romela, on reče:
- Ja ga poznajem kao odlicnog begunca.

*
Videvši jednog vojnika kako se grčevito drži za stub i tako je sav zamro od straha pre neke bitke, Montgomery mu priđe i reče:
- Mladiću, zar vas nije sramota tako drhtati? Ja se, vidite, plašim najmanje kao i vi, samo to nikome ne pokazujem.

De Gaulle, Charles - francuski politicar i državnik (1890-1970)
Jednom su na konferenciji za štampu novinari upitali Charlesa De Gaulla šta misli o Amerikancima:
- Zar da mislim na one koji samo o tuđim problemima misle?
- A o Englezima? - upitaše ga ponovo:
- Oni previše o sebi razmišljaju, da bih i ja na njih mislio.
I na kraju, neko ga zapita, šta misli o Rusima:
- Kad bi Rusi malo manje mislili o Zapadu, s malo više koristi na Zapadu a manje štete na Istoku, ja se trenutno najviše bojim pomisli da Francuzi ne izmisle neku novu vrstu sira.


Talleyrand-Périgord, Charles Maurice - francuski diplomata (1754-1838)
Kada je francuski biskup Maurice Talleyrand prešao na stranu revolucije, bio je ekskomuniciran. On je to vrlo lako primio, te pozvao na ručak nekog višeg bogataša, rekavši mu:
- Dragi grofe, sada kad sam ekskomuniciran, niko mi neće više dati "hleba i čašu vode". Pozvao sam vas na ručak i moraćete se zadovoljiti samo vinom i pečenjem bez hleba.

*
Kad je bio u poseti Sjedinjenim Američkim Državama, bio je nezadovoljan skromnom raznovrsnošću njihove kuhinje, pa je rekao:
- Amerikanci su vrlo čudan narod: imaju trideset i dve vere i samo dve vrste hrane: jaja i biftek.

*
Kad se u njegovom društvu govorilo o suviše smelim haljinama pariskih dama i njihovim gresima, rekao je:
- Gresi su samo za siromašan svet; našim damama reputacija raste zajedno s kosom: više greha, veća čast.

*
Ovaj francuski političar često je menjao svoja uverenja. Kad mu je neko to prebacio, odgovorio je:
- Ništa na svetu nije stabilnije od nestabinosti. Da bi čovek ostao veran jednoj ideji, mora često menjati svoje mišljenje.

Anegdote
- Poznati britanski violinista Dejv Svarbrik bio je zapanjen kada je u listu "Dejli telegraf" procitao vest da je preminuo. Ali, jos vise se iznenadio procitavsi sutradan urednicku ispravku u istom listu. "Dejli telegraf" je pisao:
• Gospodin Svarbrik - o cijoj je smrti juce pisao nas list - izvanredno se oporavio!

Luj XI, francuski kralj koji je ziveo u 15. veku, verovao je u astroloska tumacenja. Cesto je donosio odluke prema predskazanjima svog licnog astrologa koji je brinuo o njegovom svakodnevnom horoskopu. Kralj je bio neprijatno iznenadjen kada mu je astrolog rekao da ce jedna veoma uticajna osoba sa njegovog dvora - inace zenskog roda - umreti za osam dana. Misleci da ce predskazanje, odnosno sam dogadjaj, mogao na izvestan nacin da ugrozi njegovu vladavinu, Luj XI je naredio da strucnjaka za horoskop ubiju, tako sto ce ga baciti sa najvise kule dvorca.
Ipak, radoznalost, ali i verovanje u moc zvezda, kralju nije dalo mira. Ne pominjuci mu da je dao naredjenje da ga ubiju, kralj je pozvao astrologa.
• Tvrdite da sve znate o polozaju zvezda i njihovom uticaju na ljudsku sudbinu, pa mi recite kakva je vasa sudbina. Znate li kada cete vi umreti? - upitao ga je kralj.
• Naravno da znam! - uzvratio je mudri astrolog. - Umrecu tacno tri dana pre vas!
Naravno, Luj XI je odustao od namere da pogubi svog astrologa.

- Jednom prilikom slavni pijanista Artur Rubinstajn (1887-1981) priredio je veceru u cast svog cenjenog kolege i kompozitora Sergeja Rahmanjinova (1873-1943). Kao sto je i moglo da se ocekuje, svi su govorili o muzici. Ruski kompozitor tada je naglasio kako je Grigov klavirski koncert po njegovom misljenju najlepsi klavirski koncert ikada napisan.
• Kakva srecna okolnost! - obradovao se Artur Rubinstajn. - Upravo sam snimio gramofonsku plocu na kojoj je zabelezen snimak Grigorovog koncerta!
Sergej Rahmanjinov s odusevljenjem je primio tu vest. Zeleo je da mu domacin pusti plocu. Potom je, zatvorenih ociju i pijuckajuci kafu, s velikom paznjom preslusao Rubinstajnovo tumacenje Grigove muzike. Onda je odjednom otvorio oci kao da se probudio i uzviknuo:
• Rubinstajne, pa vi ste svirali na rastimovanom klaviru!

- Sedamdesetjednogodisnju slavnu francusku filmsku glumicu Brizit Bardo novinar Francuske televizije upitao je koji je bio najlepsi dan u njenom nesumnjivo uzbudljivom zivotu. Posle kraceg razmisljanja glumica koja je sezdesetih godina vazila za jednu od najprivlacnijih na svetu, odgovorila je:
• Najlepsi dan? Cini mi se da je to ipak bila - noc!

- Sudija Dzordz Dzefri bio je s optuženima veoma surov. Jednom gurnu svojim štapom optuženika koji je sedeo na klupi i reče:
• Na kraju ovog štapa je velika baraba.
• Istina je, samo na kojem - odgovori optuženik.

- Knez Miloš je imao mnoge pritužbe na razne nepravilnosti. Jednog dana stigle su i zbog nekog nadrilekara. Pošto je Miloš sam želeo da se uveri u istinitost, naredi da ga dovedu. Miloš ga je ispitivao a nadrilekar, seljak, čovek uplašen, snužden odgovori drhtavim glasom:
• Gospodaru, ja ne radim ništa...Jedino ako mi neki seljak dođe i požali se da ga nešto tišti, ja natucam malo crna luka i privijem mu tamo gde boli. I to je sve.
Knez Miloš je dugo mislio šta da radi. Na kraju je nadrilekaru odredio da ga batinaju 25 puta a zatim da natucaju crna luka i previju mu onde gde ga boli.

- Kad se Aleksandar Makedonski zaustavio u jednom mestu, slikao ga je čuveni grčki slikar Apel. Kralj, međutim, nije pohvalio umetnikov rad. Tada su doveli vladarevog konja koji je veselo zahržao pred slikom.
• O kralju - tada reče slikar - bojim se da je tvoj konj bolji poznavalac umetnosti od tebe.

- Kada je Osman Paša bio naimenovan za sultanovog izaslanika u Bosni, na putu se odmarao u jednom hrišćanskom hanu. Upitao je 80 - godišnjeg hadziju koliko se vladara seća u svom životu.
• Gospodine, toliko ih je bilo koliko je meni godina.
• A koji je od njih bio najbolji? - upitao je Paša.
• Neka te bog zadugo sačuva, gospodine. Jednom su nam poslali iz Istambula pašu koji je, međutim, umro još pre nego što je stigao kod nas. On je bio od svih najbolji.

- Bernarda Šoa, umetnika reči, poseti jedan roditelj koji je bio u velikoj brizi za svoga sina.
• Imam sina koji je veoma darovit - hvalio se. Ali ne može da se odluči da li da bude slikar ili književnik.
Odgovor je sledio:
• Neka slobodno postane pisac.
• A zašto? - upita roditelj.
• Zato što je - odgovori Šoa - hartija jeftinija od platna.

- Poznati knjizevnik je kupio lepog psa i za njega platio visoku cenu. Čim ga je doveo kući, odsekao mu je rep. Svi prijatelji su ga ukorili zbog toga i preneli mu da se svuda priča kako je odsekao psu rep.
• Dobro je - reče on - dok pričaju o repu mog psa, ostavljaju mene na miru.

- Jednom poznatom francuskom advokatu i humoristi dođose u kancelariju dva čoveka. Jedan od njih je želeo da mu poveri škakljivu pravnu stvar, pa je počeo da opširno laže. Drugi je bio konkretniji i iskusniji pa mu je predložio:
• Prestani već jednom. Advokatu reci istinu a on će znati kako će lagati.

- Velikog dramatičara Euripida je neki ćelavko javno napao i opsovao. On je jedno vreme to mirno slušao i zatim, jednom prilikom, reče:
• Ništa neću da kažem protiv tebe. Čak te moram i pohvaliti što je tvoja kosa u pravo vreme napustila tako slabašnu glavu.

Poznati italijanski slikari Rafaelo i Mikelanđelo nisu bili najbolji prijatelji. Uz to su njihovi životni stilovi bili potpuno različiti. Dok je Rafaelo živio raskošno, Mikelan]elo je bio skroman. Jednom prilikom kada je Rafaelo posjetio papu pratilo ga je pedeset slikara, dok je Mikelan]elo u posjetu, kao i uvijek, išao sasvim sam. Zato je Mikelan]elo bocnuo Rafaela:
- Vi hodate s tolikom pratnjom kao neki vojskovođa!
Na što je Rafaelo odgovorio:
- A vi uvijek idete sami kao neki krvnik.

Kad je Osman paša bio imenovan za sultanovog izaslanika u Bosni na putu se odmarao u jednom hrišćanskom prenoćištu. Upitao je tada 80-godišnjeg gostioničara koliko se vladara sjeća u svom životu. Na što je gostioničar odgovorio:
- Gospodine toliko ih je bilo koliko je meni godina.
- A koji je od njih bio najbolji?
- Neka te Bog zadugo sačuva, gospodine. Jednom su nam poslali iz Stambola pašu koji je međutim umro još prije nego što je stigao do nas. On je od svih bio najbolji.

Džordž Bernard Šo, koji je bio jako mršav, i pisac Džilbert Česterston, koji je bio neobično debeo čovjek, svakom prilikom su izazivali jedan drugoga. Jednog dana reče debeli Česterston mršavku:
- Kad god Vas čovek pogleda pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad!
- A kad čovek pogleda Vas, pomislio bi da ste za to krivi VI! - uzvrati Šo.

MARK TVEN
Jednom je bio pozvan na ručak kod jedne porodice koja je mnogo držala do forme. Kada je prinio ustima prvu kašiku supe i srknuo, opekao je jezik,ispljunuo supu iz usta i ispustio kašiku u tanjir.
Svi prisutni za stolom pogledali su ga zgranuto,ali Tven se nije zbunio:
- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika između inteligentnog čoveka i budale.Budala bi progutala ovu kašiku vrele supe i ne bi ništa rekla.

Volter je neko vreme proveo na dvoru pruskog kralja Fridriha.
Jednom je s kraljem krenuo na reku na veslanje.
Kada su stupili u čamac Volter primeti da u čamac ulazi voda i naglo skoči na obalu.
Kralj, koji je ostao u čamcu,s osmehom reče:

- Zar se toliko bojite smrti?
- Naravno da se bojim, na svetu je mnogo kraljeva,ali je samo jedan Volter.

Oskar Vajld odluči prisustvovati premijernoj pozorišnoj predstavijednog usputnog poznanika.
U njegovoj loži sedeo je i autor drame.
Vajld ni posle prvog ni posle drugog čina ne izusti ni reč.
Zatim se autor ohrabri i upita ga kako mu se dopada predstava.
Vajld zamišljeno reče:
- Napolju mora da pada strašna kiša.
- Zašto?
- Jer niko ne odlazi s predstave!

Mlada, lepa glumica pisala je Šou pismo u kom je izrazila želju da s' njim ima dete koje bi po njenom mišljenju bilo izvanredno, jer bi nasledilo njenu ljepotu i piščevu duhovitost.
Šo je međutim vrati u stvarnost jednom jedinom rečenicom:
- A šta ako dete bude glupo kao vi, a lepo kao ja?

Prvi predsednik Sjedinjenih Država Džordž Vašington slovio je kao čovek koji nije imao smisla za humor.
Javno se našalio samo jednom i to za vreme rasprave u američkom Kongresu kada je predlagano da redovna vojska broji samo 3000 vojnika.
Na taj prijedlog Vašington je odreagovao ovim rečima:
- U redu, ali samo pod uslovom da u zakon uđe i odredba po kojoj u našu državu može ući dvije hiljade neprijatelja.

Nekadašnji britanski premijer Lojd Džordž je jednom u Parlamentu, kao šef liberalne stranke, ljuto napao konzervativce.
Neka dama mu tada ljutito reče:

- Da sam ja vaša žena, sipala bih vam otrov u čaj!
- A da sam ja vaš muž, ja bih taj čaj popio! - odsečno odvrati Lloyd George.

Političar dr Jaroslav Stranski bio je pozvan jednom prilikom u Topolčianke kod predsjednika Tomaša Masarika.
Njihov razgovor iznenada je zapeo i da bi gost prekinuo ćutanje koje mu se učinilo neprijatnim progovorio je:

- Kako se veličanstveno ovi hrastovi dižu prema nebu: kao da su tornjevi gotskih crkava. Uz to su stari već više stotina godina i ko zna šta bi nam rekli kad bi mogli da govore!?

Na taj pesnički poriv Masarik je odgovorio:
- Rekli bi: Mi nismo hrastovi, već kestenovi, gospodine doktore.

Atinski političar Termistokle jednom prilikom u šali reče da njegov mali sin vlada Grčkom.
Njegovi začuđeni prijatelji zatražili su od njega da to objasni na šta Temistokle reče:

- Sasvim jednostavno: Atinjani vladaju Grčkom, ja Atinjanima, moja žena naređuje meni, a moj sin mojoj ženi.

Kada su Sokrata upitali koja životinja najljuće ujeda on odgovori:

- Od divljih - klevetnik, od pripitomljenih - ulizica.

Svojom knjigom "Duh zakona" Monteskje je izazvao pravu revoluciju duhova. Jednom se prepirao s parlamentarcem iz Bordoa zbog jedne filozofske uzrečice. Političar je po svaku cenu hteo biti u pravu i na kraju će:
- Ako ne bude tačno tako kao što kažem dajem vam svoju glavu!

Na to će Monteskje:
- Primam je, maleni pokloni učvršćuju prijateljstvo.

Peter Asqurtee je napisao i štampu pustio svoj prvi roman. Ali, kupaca romana nije bilo ni izdaleka. Neprekidno je razmišljao što da uradi kako bi prodao štampane primjerke knjige. Najednom mu sinu ideja - dao je oglas u novine narednog sadržaja: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muzičar, rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana “Ljubav je pobjedila” koji je napisao Peter Asqurtee. Roman je ubrzo rasprodan.

Šta je to relativnost
Alberta Ajnštajna su često pitali da objasni generalnu teoriju relativnosti.
"Stavite
vašu ruku na vrelu ringlu, držite je jedan minut i izgledaće kao ceo
sat", reče on jednom. "S druge strane, sedite s lepom devojkom i jedan
sat će izgledati kao minut. To je relativnost".

Ispit
Alberta Ajnštajna je jednog dana posetio jedan od njegovih studenata.
"Pitanja na ovogodišnjem ispitu su ista kao i na prošlogodišnjem!", uzviknu mladić.
"Jeste", odgovori Ajnštajn, "ali ove godine su svi odgovori različiti".

Budućnost
Ajnštajna su jedne prilike pitali da nešto kaže o predviđanju budućnosti.
"Nikad ne brinem o budućnosti jer dolazi isuviše brzo", odgovorio je on.

Evolucija fizike
Kada
je objavljena knjiga Alberta Ajnštajna i Leopolda Infelda Evolucija
fizike, novinari Njujork Tajmsa su posetili Ajnštajna sa molbom da im
kaže nešto o knjizi. Odgovor Ajnštajna je bio telegrafski:
"Sve što bih mogao reći o knjizi, napisano je u njoj samoj."

Ajnštajn i Čaplin
Albert Ajnštajn je rado gledao junaka sa ekrana, Čarlija Čaplina. U jednom pismu Čaplinu je napisao:
"Vaš film Zlatna groznica svakom je razumljiv u celom svetu i Vi ćete u svakom slučaju postati poznat čovek".
Na to je Čaplin ovako odgovorio:
"Ja se Vama još više divim. Vašu teoriju relativnosti niko ne razume na svetu, a Vi ste ipak poznat čovek."

100 protiv Ajnštajna
Za
vreme Drugog svetskog rata, protiv Ajnštajna je bila podignuta velika
naučna kampanja u Nemačkoj, što je rezultiralo izlaskom knjige „Sto
naučnika protiv Ajnštajna“.
Čuvši to, Ajnštajn je rekao:
„Zašto sto da nisam u pravu, i jedan bi bio dovoljan“.

Igra reči
Poznati engleski fizičar Tomson bio je jednom prinuđen da odloži svoje predavanje, pa je napisao na tabli:
"Professor Thomson will not meet his classes today" (Profesor Tomson se neće danas sresti sa svojim učenicima).
Učenici su rešili da se našale sa svojim profesorom pa su izostavili slovo "c" iz reči "classes". Na tabli je ostala rečenica:
"Professor Thomson will not meet his lasses today" (Profesor Tomson se neće danas sresti sa svojim prijateljicama).
Sledećeg dana Tomson se nije zbunio već je izbrisao slovo "l" iz reči "lasses". Sada je na tabli nastala nova rečenica:
"Professor Thomson will not meet his asses today" (Profesor Tomson se neće danas sresti sa svojim magarcima).

Rasejanost
Fizičar
Paskal se vratio kasno kući jedne noći i kada je zazvonio na vrata
pospani sluga ga nije prepoznao. Sluga upita poznatog naučnika:
- Koga tražite, gospodine?
Rasejani Paskal odgovori:
- Gospodina Paskala…
- Izvinite, nije kod kuće.
- Ništa, ništa, navratiću drugi put. - odgovori naučnik i produži dalje.

Nauči da brojiš
Iako
nije bio talenat za muziku, Ajnštajn je voleo da svira violinu sa
poznatim orkestrima. Jednom prilikom, očito iznerviran Ajnštajnovim
pogrešnim brojanjem taktova, dirigent je viknuo:
- Ajnštajne, nauči da brojiš!

Nisam kod kuće
Mari Amper, poznati fizičar, je bio veoma rasejan čovek.Jednom izašavši u šetnju, na vratima je okačio papir da nije kod kuće.
„Izašao sam.Amper!“
Vrativši se iz šetnje dođe kod kuće.Pročitavši da nije kod kuće, vrati se i nastavi šetnju.

Relativno pitanje
Jednom prilikom, jedan student je prepoznao Alberta Ajnštajna u vozu i pitao ga:
"Izvinite profesore, da li će Nju Jork stati kod ovog voza?"

Mala i velika vrata
Francuski
fizičar Anri Mare Amper je imao dve mačke koje je strašno voleo, ali
postojao je problem, one nisu mogle prolaziti kroz vrata kada su htele.
Jednog dana Amper je naručio kod stolara još dve rupe na vratima.
"Zaboga za šta će Vam još dve rupe u vratima?"
"Pa veća rupa za veću mačku, a manja rupa za manju mačku", rekao je Amper.
(napomena: negde se ovo vezuje čak za Ajnštajna ili Njutna)

Žurka poznatih fizičara
Jednog dana, poznati svetski fizičari
odlučili su da odu na zajednički ručak. Posmatrajući goste, vratar,
koji je bio student fizike, zapazio je sledeće...
• Ajnštajn je smatrao da je to bilo relativno dobro vreme za ručak.
• Svi su gravitirali prema Njutnu, ali se on neprekidno kretao u krug konstantnom brzinom i nije pokazivao reakciju.
• Paskal je bio pod prevelikim pritiskom da bi mogao da uživa.
• Om je proveo največi deo vremena pružajući otpor Amperovom mišljenju o toku dogadjaja.
• Volt je mislio da prisutno društvo ima velik potencijal.
• Hajzenberg je mogao i da bude i da ne bude tamo.
• De Brojli je stajao u uglu i talasao se.
• Sve je magnetski privlačila Teslina ličnost.
• Ispostavilo se da je Vat snažan govornik.
• Herc je odlazio do stola u bifeu nekoliko puta u minutu.
• Faradej je bio veliki kapacitet za hranu.
Nismo upoznati sa tim da li su na slične skupove odlazili stručnjaci iz drugih oblasti nauke.

Kako su naučnici objasnili negativne brojeve?
Kada su naučnici shvatili da moraju da
koriste i negativne brojeve postavilo se pitanje kako odrediti znak
kada se računaju pozitivni i negativni brojevi?
Oni su došli na ideju da to objasne nekim primerom iz svakodnevnog života. Odabrali su prijateljstvo. Evo kako je to izgledalo:
Prijatelj = +
Neprijatelj = -
Prijatelj moga prijatelja je moj prijatelj
Neprijatelj moga prijatelja je moj neprijatelj
Neprijatelj moga neprijatelja je moj prijatelj.
Zaista nesvakidašnji primer, zar ne?

Mnogi kažu da se s nekim stvarima u detinjstvu susrećemo ceo život, izgleda da se to desilo u životu Nikole Tesle.
Kako je izgledao prvi susret s ovom pojavom, najbolje je opisao sam Nikola Tesla:
„Bio je suton. Pomilovao sam svog mačka i tada se dogodilo čudo od koga sam
zanemeo. Moja ruka je izazvala pljusak praskavih varnica a iznad
mačkovih leđa se stvorilo polje svetlosti.“
Teslin otac, Milutin Tesla, je smatrao da je to ona ista pojava koja se stvara pri udaru groma, elektricitet.
Na kraju svega je svakako najzanimljiviji Nikolin zaključak povodom ovog
događaja. Nikola Tesla je tada postavio pitanje na koje će samo on
znati da da odgovor:
„A ja sam očaran razmišljao :
Nije li priroda jedna ogromna mačka? Ako jeste, ko nju miluje po leđima.
Tada sam imao tri godine a čuda koja su dolazila bila su sve veća.“
„Čudesni“ mačak je bio prijatelj malog Nikole, bili su nerazdvojni, možda je i na taj način priroda htela da pokaže kako će otkrivati svoje najveće tajne
onima koji budu voleli i cenili podjednako i ljude i životinje kao što
je to činio Nikola Tesla.