Aleksandar Đaja- La Gerilla

Komedija o revoluciji i smrti

Pogovor Minje Obradovića

Ne kažem da važim za ekstremnog znalca naše dramske literature,
ali Aleksandra Đaju prepoznajem “međ’ hiljadu”. A, to znači
da je apostrofirani dramski autor, dramatičar od digniteta i
pisac od stila.
Đaja pre svega “rmba” najteži žanr, žanr u kome “bez dubokog
oranja nema klicanja”, u kome se “rmbači do jaja”. Elem: Đaja šije
komedije!!! Pritom, piše stilom tzv. neposredne duhovitosti, gde
je dah njegovog duha duhovan do ekstremne duhovitosti. To što ga
scene i nagrade, ili bolje rečeno “nagrde” zaobilaze, pitanje je
nedostatnosti sistema vrednosti, a ne pitanje valorizacije njegovog
dramskog opusa.

Uostalom, poslušajte Dolores iz “komedije iz revolucije i
smrti”, iz drame La Gerilla “koja se događa u podnožju vulkana
Popokatepetl, u Meksiku, godine neodređene, u kojoj su lica i
događaji izmišljeni, a istorijske činjenice slobodno inperpretirane”:
“Prosto se ne zna ko je od njih veći krvnik!... Eskadrile
Crvenog krsta bacaju pakete humanitarne pomoći teške više od
jedno tone, koji naše gradove pretvaraju u ruševine; divizije
Međunarodnog Monetarnog Fonda streljaju svakoga ko nema tekući
račun i “Dajners” karticu; padobranci Ujedinjenih Nacija spuštaju
se u spavaće sobe naših supružnika i zasipaju ih hiljadama
kondoma sve dok se ovi ne uguše; Vatikanska mornarička pešadija
proteruje Meksikance sa njihovih plaža i bičuje svakog ko ne zna
napamet “Ave Mariju”; pancir-divizija Koka Kole brutalno razbija
demonstracije Meksikanaca po gradovima, koristeći kola- topove;
Samsungov danping korpus u svoje talevizore zatvara na
desetine hiljada Meksikanaca, mučeći ih gledanjem korejskih ko-
šarkaških utakmica; OPEK-ova pustinjska pešadija poliva naftom
naše svinje, nastojeći da ih pretvori u ovce; američki “eskadroni
smrti” za implementaciju demokratije pucaju na svakog
Meksikanca koji ne koristi toalet papir i na svaku Meksikanku
koja ne koristi uložak sa “krilcima”, a sa nuklearnih podmornica
Nobelovog komiteta za mir neprestano se ispaljuju krstareće
rakete na Bagdad!”
Nuto prilike: “Stavite pamet na (Đajinu) komediju i...? I
nikad ne pitajte kuda ide Aleksandar Đaja, već kuda se to strmopižđ
uje svet i njegov globalizam?!

Dakle, La Gerilla je rasna svojevrsna, a ne svakovsna komedija.
Ona nije komedija apsurda mada je apsurdnom komikom optočena;
nije komedija naravi mada počiva na naravima svojih softanih
likova, nije komedija situacije, mada je situacije čine dramoletnom...
Uostalom, čitaćete je, a daj Bože i videćete je poscenjenu
i protkanu Đajinim raritetnim komičnim nervima i komediografskim
neuroidima.