Saveti mladom piscu

Moralna, duhovna i intimna obaveza mi je da ovu temu započnem rečima najvećeg:

Saveti mladom piscu

12.07.1984.

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve. Drži se podalje od prinčeva. Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija. Veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima. Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima. Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš. Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili. Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi. Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom. Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije. Ne uskači, dakle, u "vozove istorije", jer je to samo glupava metafora. Imaj uvek na umu misao: "Ko pogodi cilj, sve promaši." Ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte reportaže, ti nisi novinar. Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom. Ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom. Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom. Ne sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla. Budi svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna. Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam. Ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova. Ne veruj prorocima, jer ti si prorok. Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja. Imaj mirnu savest: prinčevi te se ne tiču, jer ti si princ. Imaj mirnu savest: rudari te se ne tiču, jer ti si rudar. Znaj da ono što nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset. Ne piši po narudžbini dana. Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati. Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati. Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne. Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik. Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali. Čuvaj se "užasavajuće doslednosti". Čuvaj se lažnih analogija. Poveruj onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost. Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaćuju. Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji. Nagrade koje ti dodeljuju prinčevi primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš. Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš. Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi. "Tako, budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih". (Otkrivenje Jov., 3,16) Ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara. Ne budi naduven, jer ćeš ličiti na vratare prinčeva. Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno. Nemoj misliti da je tvoje pisanje "društveno koristan posao". Nemoj misliti da si i ti sam koristan član društva. Nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit. Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva. Znaj da tvoj sonet ne znači ništa spram retorike političara i prinčeva. Imaj o svemu svoje mišljenje. Nemoj o svemu reći svoje mišljenje. Tebe reči najmanje koštaju. Tvoje su reči najdragocenije. Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj! Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole. Ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih. Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program. Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta. Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci. Ne stvaraj politički program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i haosa sveta. Čuvaj se onih koji ti nude konačna rešenja. Ne budi pisac manjina. Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se. Ne piši za "prosečnog čitaoca": svi su čitaoci prosečni. Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti. Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan. Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti. Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično. Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju. Ne budi dvorska luda. Ne misli da su pisci "savest čovečanstva": video si već toliko gadova. Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika. Ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine. Ne budi kukavica, i preziri kukavice. Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu. Ne piši za praznike i jubileje. Ne piši pohvalnice, jer ćeš se kajati. Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati. Ako ne možeš reći istinu – ćuti. Čuvaj se poluistina. Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš učešća. Ne čini usluge prinčevima i boljarima. Ne traži usluge od prinčeva i boljara. Ne budi tolerantan iz učtivosti. Ne isteruj pravdu na konac: "s budalom se ne prepiri". Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi raspravljati. "Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica u pravu." (Poper) "Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo." (Idem) Nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe čuju. Nemoj da imaš misiju. Čuvaj se onih koji imaju misiju. Ne veruj u "naučno mišljenje". Ne veruj u intuiciju. Čuvaj se cinizma, pa i sopstvenog. Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate. Imaj hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš beščašćem. Ne traži za to olakšavajuće okolnosti. Ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili u pravu. Ne veruj u automatsko pisanje i "svesnu nejasnost" - ti težiš za jasnošću. Odbacuj književne škole koje ti nameću. Na pomen "socijalističkog realizma" napuštaš svaki dalji razgovor. Na temu "angažovana književnost" ćutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima. Onoga ko upoređuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ da se prošeta. Ko tvrdi da je Kolima bila različita od Aušvica, pošalješ do sto đavola. Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude - isti postupak kao gore. Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante) Danilo Kiš - Život, literatura 1990. (intervjui i eseji)

Ono što mi već nekoliko meseci jako uveseljava nedeljna jutra jeste dodatak Knjiga, koji u Blicu uređuje Aleksandar Gatalica. Jedna od rubrika koju neizostavno pročitam donosi nam lekcije mladom piscu, svaki put iz pera nekog od znamenitih nam savremenika vičnih peru. Pošto u tome već toliko uživam, neće mi biti teško da ponekad prekucam nešto od pročitanog. Vredi.

Večeras, podstaknuta jednim zanimljivim razgovorom, prilažem lekciju koju je napisala Jelena Lengold.

Magareće uši

Pričao mi je jednom jedan pisac o svom savršenom braku. Rekao mi je kako, za tridesetak godina zajedničkog života, nikada nije primetio da je njegova žena bila u onim danima, te da je nikada nije video dok se šminka, uvija viklere, čupa obrve, depilira noge ili radi bilo šta od tih prizemnih aktivnosti, za koje je ovaj pisac verovao da treba da ostanu stvar duboke intime koja se ni sa kim ne deli. U ovoj idili dosta im je pomagala činjenica da im je stan bio veoma prostran, sa dva kupatila na dve strane sveta, te je svako mogao diskretno da obavlja svoje ovozemaljske potrebe.

Pisac je inače bio jedan od onih vrlo ambicioznih i solidno netalentovanih. Pričalo se da ni njegov izdavač nikada do kraja nije pročitao nijedan njegov roman. Ako vam kažem još koju reč, znaćete ko je, a to mi nikako nije cilj. Nije bitan on, bitno je čistunstvo. A nekako, baš to čistunstvo mi je prvo palo na pamet razmišljajući o tome kakve opasnosti vrebaju apstraktnog mladog pisca.

Pisanje je nalik sedenju na rubu nekog šahta. Podigneš teški poklopac i sedneš. Mlataraš nogama nad ambisom ispod sebe, njušiš mirise sopstvene kanalizacije i čekaš šta će sve da izgamiže. Jedno je sigurno: ne postoji šaht koji miriše ugodno. Ako ste gadljivi na sopstvene mirise, promašili ste profesiju.

Smešni su mi oni pisci koji u svojim knjigama ne obuzdaju narcizam. Oni koji ne ukapiraju razliku između svog junaka i sebe samog, udešenog za nedeljni ručak kod stroge tetke. Smešni su mi pisci kojima kroz čitavu knjigu probija neodoljiva potreba da budu pametni, lepi, svetski ljudi, načitani, omnipotentni, seksualno i intelektualno nezasiti. I povrh svega, moralno superiorni. Junak, on možda i može da bude moralno superioran, ali ako se ispostavi, a lako se ispostavi da to nije junak, već ustvari autor, onda čitava stvar dobija taj komični element, baš tamo gde bi trebalo brada da nam zadrhti i uzdah da nam prođe telom.

Ako bismo uzeli neki dobar mikroskop i pogledali svoje dlanove, čak i nakon dugotrajnog pranja ruku, videli bismo kako po nama šetaju razna stvorenja sa mnogo nogica i pipaka. Gadno, ali istinito. Pisanje mu otrpilike dođe kao nešto takvo. Taj isti mikroskop, samo usmeren negde na unutra. Tamo gde je zadah najjači. Duboko verujem da nema pravog pisca bez sposobnosti da se suoči sa najružnijim delovima svog bića. Da se zgadi nad samim sobom. I da zatim nadvlada onog malograđanina u sebi koji će od njega zahtevati da prikrije to gađenje.

Pisanje nije gospodski posao. Naprotiv, pisanje je prljav posao i borba neprestana. Sa sopstvenim slabostima, sa kukavičlukom, sa sujetom, sa strahom da se uperi svetlo tamo gde još nikog nismo puštali od dana kad su nam oteli nošu i izmarširali nas u kupatilo. Pisanje je gledanje horor filma, na groblju, negde oko ponoći, u petak, trinaestog. Ko vrisne - magarac!

Stvar je u tome da vrisneš i da ispadneš magarac. Ako si procenio da ti se magareće uši ne uklapaju sa stajlingom, onda batali.

Uvek ti ostaje da se baviš marketingom.
;)

Hvala bogu da nisam mlad pisac...
:) :)

Sky Seeker ::Hvala bogu da nisam mlad pisac...
:) :)

zato se od tebe očekuje da ovde ostaviš savetodavni prilog... ;)

Aleks Kigen: SAVETI ZA MLADE PISCE
Prevod: Iva Čvorović
Ja sam nekada bio dobar atletičar (na klupskom nivou) i odličan sprinter, koji se nikad nije dovoljno posvetio tome da dostigne najbolje. Davanje saveta mladim piscima je slično kao davanje savete mladom atletičaru. Da li mogu da dam bilo koji značajan predlog, kada ne znam da li si ti sprinter, da li si jake gradje, trkač na duge staze ili žgoljavi maratonac? Možda si čak i bacač koplja, a možda nisi više ni tako „mlad“?
Ali pogledaj moju početnu rečenicu. Mogao sam da se probijem do najboljih, ali nisam bio dovoljno posvećen. Da li je to važno? Možda i nije. Voleo bih takodje da sam bio profesionalni fudbaler, a ne bi mi smetalo ni da sam filmska zvezda, ali nisam imao dara ni za jedno od toga, a imao sam ispunjen život (iako nikada nisam skakao bandži-džampom), postao sam pisac i ponosan sam na to.
Prva bitna stvar je: kada kažem „mlad pisac“ mislim mladji od četrdeset godina i ne opterećeni svojim poslom, toliko da možete svakog dana da odvojite vreme za pisanje - ima puno sjajnih poslova, koji mogu dosta da vam pruže - ne dozvolite da vas mladi romantičari ubede da nije tako. Ja sam pisac i zadovoljan sam time, ali mogu da vam kažem da ima mnogo važnijih poslova i svaki od njih se plaća bolje! Dakle, ako ste mlad i ambiciozan pisac (više nego star ambiciozan pisac), prvo se zapitajte koliko ste odlučni da se time bavite.
Da biste postali dobar pisac morate da radite dosta na sebi. Morate da čitate i čitate i čitate: dobre knjige, loše, ružne i odvratne, onda još malo solidnih, još malo dobrih, još malo jako dobrih, klasike, one koje ne shvatiš iz prvog čitanja, (pa pročitaš ponovo) i onda se vratiš i shvatis da su one solidne u stvari dosta loše.
Da biste dobili univerzitetsku diplomu treba vam najmanje tri godine aktivnog ili sedam do deset godina manje aktivnog učenja. Postati pisac je teže! Mislim da je Rej Bredberi rekao da treba napisati bar milion reči da bi uopšte počeli. Čini se kao puno? Pa i nije baš. 3 000 reči dnevno za godinu dana ili 1000 reči dnevno za tri godine i odradili ste posao. Mislite da je teško? JESTE tesko!
Ako pretpostavimo da je milion reči naš cilj. Pišite 300 reči dnevno, svakog dana, nikad ne preskočite dan, i za deset godina ćete moći da pišete. Da PIŠETE, kako je neko jednom rekao: naučićete tehniku, pisanje će vam postati rutina, tako će izražavanje vaših misli postati polu-automatsko.
U medjuvremenu, počećete da hodate, spavate, jedete i sanjate kao pisac. Zašto? Zato što ćete SVAKOG dana naći vremena za pisanje. Kada vam pisanje postane svakodnevna aktivnost (jednu stranu! Možeš sigurno da napišeš jednu stranu na dan!) počećete da gledate svet oko sebe kroz oči pisca, obične stvari u svojoj biti, velike i male čari svakodnevnog života. Počećete da gledate očima pisca. Ali samo ako, aKO se posvetite SVAKODNEVNOM pisanju.

.

Da li je potrebno životno iskustvo?

Odgovor je NE, ali može da bude od koristi. Svakog dana mi ne stičemo samo nova iskustva, već ih i uobličavamo kroz sve izoštrenija iskustvena čula. Ako si bio u ratu (i preživeo - preživljavanje je jako korisno), ako ti je srce bilo slomljeno, ako imaš ili praviš bebe, ako si doživeo neku traumu, sve to i još mnogo više, će produbiti i proširiti tvoja iskustva, koja će obogatiti tvoje priče - ali to može da se postigne i čitanjem i mirnim životom i iskustvom da vidiš i osetiš ono što si pročitao.
Ono što nas životno iskustvo MOŽE naučiti je da mi nismo centar sveta i da ono što smo mi doživeli ne mora svima da bude zanimljivo.
Kada čitamo Solženjicina i Henri Kerijera, vidimo da naših četri sata u zatvoru i nije baš neko iskustvo… ali ako smo PISCI (ako pišemo svakog dana) možemo da uporedimo Gulag sa ćelijom šerifa Tomkinsa i napravimo od toga priču.
Nemojte još uvek da dajete otkaz na poslu, ali pišite svakog dana, pišite iskreno, pišite, pišite, pišite (ne idite nigde bez knjige), preradjujte svari koje ste napisali, doterujte ih i opet ih doterujte. Radite tako dok ne počnete da gledate svet kao pisac. Bez obzira šta se dešava oko vas, vi ćete videti samo materijal za svoje priče. I onda, kada vam se pljačkaš dere u lice, zapamtite ono što on ogovori. Mislite samo: „Ovo je odlično za moju priču! Vidi kako se pljunuo po bradi, ima taj smešan tik i čini mi se da ima oko metar osamdeset, veliki je i taman…“

Pol Sivig: KAKO SE PIŠE KRATKA PRIČA
Prevod: Iva Čvorović

Ovaj esej i saveti koji su u njemu navedeni će vam dosta olakšati pisanje kratke priče. Mišljenje o tome kako bi trebalo da izgleda dobra kratka priča se razlikuju od čitaoca do čitaoca. Za nekoga je dobra priča ona koja izraženim konfliktom naglašava trenutak u životu, za drugog je to priča koja je smeštena u živopisnom predelu sa dobro razrađenom psihologijom likova. Ima i onih, koji vole priče sa dosta futurističkih detalja. Mi ćemo se skoncentrisati na samu „kičmu“ oko koje, po mom mišljenju, svaka dobra priča treba da se izgrađuje.
Pisanje dobre priče se odvija u nekoliko koraka.

1. Uronite u jezik

Da biste mogli da započnete pisanje priče na srpskom jeziku, vaša svest mora biti ispunjena najboljom srpskom literaturom. Zamislite nekoga ko želi da komponuje muzički komad. Savremeni kompozitor svoju karijeru nejčešće započinje u nekom bendu, a pre toga obično završi muzičku školu. On uči da čita note, uči harmoniju i godinama sluša najbolja muzička dela. Vinton Marselis nije tek tako odlučio da ode u studio i odsvira par stvari na trubi.
Pisac Din Kunc je izjavio da se suprotstavlja „literarnom pisanju“, kako on naziva klasična dela. Sa druge strane, on ne daje nikakvu alternativu za najbolju i najelegantnije napisanu književnost u istoriji. On je jedan od retkih uspešnih pisaca, bez klasičnog književnog obrazovanja. Kritičari kažu da se to jasno odražava na njegova dela.
Ako želite da pišete priče, trebalo bi da proučite literarnu formu. Trebalo bi da analizirate dela majstora pisanja, počev od Homera, preko Stivena Kinga i Džona Irvinga i posebno neke od najboljih pisaca kratkih priča, poput Turgenjeva i Čehova. Pročitajte što više knjiga. Morate da čitate klasike, a ne samo romane, koji su trenutno popularni. O pisanju ćete naučiti daleko više čitajući Tolstoja, nego čitajući Dina Kunca. Morate se utopiti u jezik. Probajte da vodite dnevnik. Pišite pisma (ne samo e-mailove) svojim prijateljima. Idite na časove pisanja.

2. Smislite ideju za priču

Iskusnom piscu ideja vrlo brzo padne na pamet. Morate naučiti da iskristališete ideju. Najčešće znate okvirno o čemu želite da pišete: „Hteo bih da pišem priču o svom ujaku Leu“ ili „o letu koje smo provelili u Honoluluu“ ili „o danu kada je Kenedi ubijen.“
Ako izaberete leto u Hanoluluu, morate da se fokusirate na one stvari, koje su to leto učinile vrednim pamćenja. Koju još ideju bi hteli da povežete sa tom pričom? Na primer neku priču o „profesionalnim surferima“.
Sada imate „profesionalne surfere, onogo leta u Honoluluu“. Šta vas je u vezi sa njima potaklo da napišete priču? Možda neki određeni surfer „koji je ukrao novčanik moje sestre“.
„Profesor surfovanja, koji je ukrao novčanik moje sestre, onog leta u Honoluluu“. To bi mogao da bude početak.

3. Izaberite svoj ugao

Reč „ugao“ se u novinarstvu često koristi kao izraz koji objašnjava značaj koji vi dajete određenom događaju. Vi treba da izaberete ugao odnosno bitnost ovog kradljivog sufera u vašoj priči. Centar vaše priče bi mogla da bude i sama krađa ili istraživanje zločina ili bi mogli da odlučite da ne lovite lopova, već da se sretnete sa njim ili nešto slično. Postoji bezbroj varijanti.
Ako ne možete da odlučite koji će biti vaš ugao pisanja, vratite se na prvi korak i još malo razradite ideju ili izaberite neku novu.

4. Skicirajte priču

Kada imate ideju i ugao, vreme je da okvirno odredite scene u priči. Kratka priča od desetak strana bi trebalo da ima oko tri dobre scene.
(Postoji veliki spor među književnicima oko toga da li se i koliko treba koncentrisati na pisanje scena. Za početnike pisanje scena treba da bude jednostavno i lako. Pored toga, priča koju ćete vi pisati biće napisana iz trećeg lica. To je najbolji način pisanja za učenje. Pisanje iz prvog lica je previše lako, a sveznajući pripovedač se retko koristi.)
Koristeći našu ideju o krađi u Honoluluu, možemo da napravimo sledeće scene: (1) susret sa surferima u Vaikikiju; (2) pravljenje žurke u Royal Hawaiian Hotelu, gde se dogodi krađa i donese odluka da se krađa ne prijavi nadležnima; (3) susret sa lopovom sledeće nedelje.
Mogli bismo i ovako: (1) žurka sa surferima u hotelu, krađa i ne prijavljivanje nadležnima; (2) prisećanje na lepše dane u Vaikikiju; (3) susret sa lopovom sledeće nedelje.
Skica priče koju ovde pravite može biti neodređena i uopštena, a može biti i precizna.

5. Likovi

Kao prvo, neki pisci svoje likove obrađuju na početku pisanja. Sami izaberite šta vam više odgovara.
Za priču od deset strana, tri glavna lika su više nego dovoljna. Nikako ne uzimajte više od četiri. Možete imati dosta sporednih likova, ali oni ne bi trebalo da rade ništa značajno ili da na bilo koji način unesu zbrku u priču.
Sada imate ideju, skicu priče i likove. Spremni ste za najteži deo: pisanje.

6. Pisanje

Na ovo treba da gledate sa entuzijazmom, koji ste imali kada ste prvi put učili da plešete. Tada ste znali da niste Fred Aster ili Džindžer Rodžers, ali ste se ipak zabavljali.
Uživite se u svoju priču što više. Nemojte brinuti o greškama, jer se one mogu kasnije ispraviti. Jedna od najlepših stvari u životu je kada nešto vidite ili radite po prvi put.
Kada napišete nekoliko priča, biće vam mnogo lakše da uočite gde ste grešili i moći ćete lako da ispravite svoje greške.

7. Ispravka

Ispravka nije samo prepravljanje grešaka, nego i sređivanje cele priče, tako da blista.
Svakoj priči treba ispravka, čak i pričama Čehova i Stivena Krejna. Profesinalni pisci često svoje priče iščitavaju i prepravljaju i po 30, 40 ili 50 puta.
Vremenom ćete naučiti da osetite kada ste stigli do trenutka od kog nema povratka. To je trenutak kada nema potrebe više raditi ispravku. Završili ste sa tim i možete da se bacite na svoju sledeću priču.

Zaključak

Ovako se otprilike pišu priče. Ni pisanje romana nije mnogo drugačije. Naravno, pisanje dobre priče ili dobrog romana je sasvim druga stvar. O tome ćemo drugi put. Za sada zapamtite: samo ako stalno pišete možete vremenom postati dobar pisac.

1. Бити досадан и неубедљив.

2. Писати о општепознатом, често коришћеном и виђеном у књижевности и животу.

3. Бити патетичан, поучан, разнежен или сладуњав да читаоцу «крцка шећер међу зубима».

4. Развлачити реченице – стихове као жвакаћу гуму, а догађаје месити и понављати у истом ритму.

5. Претварати књижевност у памфлет или порнографску, бруталну и сличну провокацију.

6. Бити убеђен да си најбољи у окружењу и шире.

7. Веровати у генијалност прве верзије текста и сваке речи у завршној верзији