Kalendar baštenskih radova

Uspostavite dinamiku i kontinuitet u vašoj bašti uz pomoć naših predloga,vaših sugestija,predloga,iskustava u ovoj temi.
Podelimo naša iskustva za dobrobit svih.

Јануар је месец када све биљке у врту мирују. Ипак треба обратити пажњу на њих и током овог периода.
Уколико је на биљке нападао снег, треба га стрести са зимзеленог и четинарског дрвећа и жбуња. То треба урадити у што краћем временском периоду након престанка падавина, јер тежина снега може да проузрокује озбиљна оштећења на биљкама као што су снеголоми.


Чишћење стаза ,колских прилаза и посипање соли су редовне обавезе у врту током јануара. При посипању соли треба је пажљиво расути, да би се спречило оштећење биљака које се налазе у близини стазе. Уместо соли, може се употребити песак како би се заштитиле биљке.

Сада је период када се треба посветити нези собних биљака. Треба им прилагодити температуру и због сувог ваздуха у просторијама нарочиту пажњу треба поклонити правилном заливању. Биљке треба заливати чешће и мање, водом која је собне температуре. Најбоље је заливање вршити сваки трећи дан, а воду сипати даље од биљке, никако уз саму стабљику. Вишак воде из тањирића саксије просути како не би дошло до појаве трулежи корена. Због сувише обилног заливања листови могу да увену и пожуте, корени стабљика да иструле, отпадну пупољци и цветови, а може да се појави и сива плесан на листовима .
Биљкама које у јануару цветају, као што су циклама, божићна звезда и божићни кактус треба обезбедити нижу температуру , па их је најбоље ставити поред прозора како би поред оптималне температуре имале и довољно светлости.
Собне биљке, посебно оне са великим и глатким листовима треба редовно брисати како би им се одстранила прашина са листова. Повремено их треба и орошавати или истуширати млазом млаке воде. Уколико се у саксији створи покорица, земљу треба иситнити.

Током зимских месеци биљке се налазе у периоду мировања, мада се већ у фебруару појављују замеци пупољака код примуле, висибабе, крокуса. Ако су услови погодни, земља није замрзнута, обављају се радови на окопавању и одгртању земље око саднице.
Мушкатле се скраћују на три до пет окаца да би се биљка подстакла на бујан раст и дуже цветање.
У сандучиће са баштенском земљом, тресетом и песком стављају се гомољи бегоније, при чему је значајно да се прекрију слојем земље од 1 центиметар, држе се на топлом и тамном месту до појаве првих изданака.


Током овог месеца почиње се са орезивањем шибља, одсецају се поломљене, осушене и сувишне гране у циљу добијања одговарајуће форме жбуња. Ако наступе повољни временски услови, и температуре буду изнад нула степени, може се приступити садњи дрвећа и украсног шибља. Треба прегледати анкере и повезе на дрвећу, исправити и превезати их ако је потребно. Дрвеће које се накривило од ветра или снега треба исправити. Требало би проверити и повезе на четинарима, уколико су се олабавили због падавина, поправите их. Уколико је јако суво време биљке можете залити, по топлијем дану, у подне.
У овом месецу можете поправити ивице травњака око леја са цвећем или шибљем. Ако буде дана када је температура изнад 0 степени и земља је мекана, можете поправити и изравнати удубљења и избочине на травњаку. То ћете урадити тако што ћете на месту на коме је удубљење или узвишење направити рез на травњаку у облику латиничног слова Х, исећи и размакнути- „ољуштити“ тај део травњака у дебљини од око 2,5-3 цм, попунити земљом ако је у питању удубљење или скинути вишак земље ако се ради о узвишењу, и траву вратити на место где је била, и то место мало притиснути.
Обратите пажњу на места на травњаку на којима се накупља вода (појављује се маховина). Таква места треба избости вилама или аератором, по површини травњака посути оштар песак, и утрљати га у рупе чврстом, густом метлом. Маховину уклонити тако што ћете то место добро изграбуљати грабуљама док не састружете сву маховину, а затим је покупите и баците.
Пошто ће на том месту остати гола земља, то место можете у марту подсејати смешом семена за травњак.
Почиње се са прихрањивањем травњака минералним ђубривом.
У фебруару идеално је време за пресађивање собних биљака, које се пресађују у саксије обично веће за један до 2 центриметра од претходне. Биљке већих димензија, зависно од величине, пресађују се у веће посуде.
Током пресађивања од значаја је да се у одређеној мери замени површински слој земље. Код биљака већих димензија површински слој земље може да износи 10 до 15 центиметара.

Доласком пролећа стичу се услови за припрему земљишта, у циљу садње дрвећа и шибља као и формирања травњака и цветњака.
Припрема се састоји у обради земљишта, након чега се земља прекопа и нађубри.
Дубоко риљање примењујемо код цветњака да би се земљиште бoље снабдевало влагом. Касни мразеви утичу на бољу структуру земљишта, а долази и до уништавања корова разних врста.
Током овог периода сејемо летње цвеће у мање сандучиће или веће саксије, које потом остављамо на светлом месту, водећи рачуна о редовном заливању како би се расад појавио раније. Месец март је везан за сезону садње листопадног и четинарског дрвећа, као и садњу жбуња.


Дошао је тренутак за орезивање шибља и то врста које цветају током лета. Орезивање шибља изводи се тако да се одсецају старе и поломљене гране и то у нивоу кореновог врата, чиме се подстиче интензивније цветање. Пре него почне листање орезује се жива ограда, садњом допуњује стара, као и формира нова.
Дошао је период када саксије са луковицама (hyacinthus) зумбула, (narcissus) нарциса и (tulipa) лала које смо посадили током јесени уносимо у кућу на светло и топло место после чега их умерено заливамо. Цветање луковица зумбула, лала и нарциса, под наведеним условима, бива за око месец дана. Луковице amaryllis-a пресађене у нову земљу процветаће за 2-3 месеца. Прегледамо луковице anemone, canna, begonia, gladiolus, уколико их оставимо.
Кактусе не заливамо, већ потапамо у млаку воду а затим остављамо на светло место док се земља не просуши. Поступак понављамо до појаве цветних пупољака.
Наступило је време за пресађивање собних биљака у нову хранљиву земљу у саксије веће за 1-2 цм.
Руже чајавке орезујемо крајем марта, у циљу формирања бокора, водећи рачуна да рез буде кос.
Криве и слабе избојке код ружа чајавки одсецамо, као и болесне и оштећене гране.
Током марта стичу се повољни услови за радове на травњаку. Травњак добро изграбуљамо, а затим постављамо слој (од два до три сантиметра) прегорелог стајског ђубрива, компоста или тресета.
Касније додајемо тресет чиме одржавамо форму бујног травњака током целог вегетационог периода.

Доласком пролећа јавља се и динамика послова везаних за овај период.


Цветови Tulip-a (лала), Hiacinthys (зумбул), Crocus (крокус), добијају у овом месецу свој пуни израз.
Постојећем амбјенту у великој мери доприносе цветови Magnolia (магнолија), Forsythia (форзиција), Cerasus serrulata (јапанска трешња).
Стекли су се повољни услови за садњу, као и за пресађивање зимзеленог дрвећа и шибља.
Током овог периода прилика је и за пресађивање касноцветајућег шибља.
Наиласком пролећа настали су погодни услови за садњу једногодишњих биљака Paeonia (божур), Lilium (љиљан) Gлadioлus (гладиоле)...
Поред тога подижу се нови травњаци а и тамо где је то потребно обнављају се стари.
Сади се цвеће око вртних базена, као и спуштају у базен водне биљке које су презимиле у подруму.
Наступили су и погодни услови за пресађивање балконских биљака које се потом заливају и орошавају, барем 2 пута недељно, при чему се води рачуна да вода буде одстајала.

Predlog:

МАГНОЛИЈА
Магнолија има преко 100 врста, од жбунастих до стаблашица. Име рода потиче од француског ботаничара Пиерре-а Магнол-а.

Биљке овог рода углавном воле земљиште које базно , док 'Magnolia kobus' расте на свим врстама земљишта. Врло су отпорне на хладноћу ,међутим цветови појединих врста могу страдати у пролеће због мразева и ветра. Магнолије могу достићи висину до 5м, а Magnolia grandiflora и до 8м.

Magnolia x soulangeana цвета пре листања, почетким априла, док Magnolia grandiflora цвета веома дуго, од маја па све до почетка јесени.

Неговање магнолија је једноставно. Током првих неколико година вегетације, треба је редовно заливати. Касније заливање треба обављати само у летњем периоду, а када биљка одрасте, руководите се временским условима, и не дозволите земљи да се потпуно исуšи. Орезивање није потребно, осим у случајевима када је неопходно уклонити суве и оштећене гране. У случају да је треба јаче орезати, орезује се после цветања.

Могу се размножавати веома једноставно, полегањем грана или резницама.

Саде се појединачно или у мањим групама. Лепота магнолије највише долази до изражаја ако је она посађена као солитер на травњаку.

Омиљене врсте магнолија :

MAGNOLIA GRANDIFLORA- Веома лепо пирамидално дрво, глатких и сјајних листова с горње стране, а длакавих и црвенкастих са доње.
Велики кожасти листови често преко зиме остану на гранама. Ова врста магнолије има врло велике беле мирисне цветове, с 10-12 латица и црвеним прашницима. Цвета од маја до јесени, па је декоративна током дужег временског периода.
MAGNOLIA KOBUS var. STELLATA- Звездаста магнолија у облику жбуна или кугле, расте до 2,5 м у висину. Има беле звездасте цветове овалног или елиптичног облика, дужине 6-12 цм, састављене од већег броја положених латица. Иако су цветови релативно мали, плене својом елеганцијом, белином и мирисом. Цвета пре листања.
MAGNOLIA × SULANGEANA-Обична магнолија - има велике цветове, беле с унутрашње и ружичасте са спољашње стране. Може израсти у јако широки жбун висине до 5 м, па није погодна за садњу у малим вртовима.
MAGNOLIA LILIIFLORA 'NIGRA'-Овај велики жбун тамноружичастих цветова може израсти до 3м висине. Цвета од маја до јуна.
MAGNOLIA 'ELIZABETH'- Ова врста врло обилно цвета. Цветови су нежне крем боје. Биљка достиже висину до 2,5 м. Цвета од маја до јуна.

Током периода који долази у циљу бољег и бујнијег цветања орезујемо различите врсте шибља, хибискус,као и пузавице пасифлору и бугенвилеја лепота у нашим вртовима посебно долази до изражаја.


Травњак се редовно ниско коси и прихрањује у размаку од 7-10 дана.
На простор тераса на места која нису изложена јаком сунцу и промаји износимо аспарагусе, фикус, аспидистру, шефлеру, дрво живота.
Биљке којима наведени услови не одговарају, у које спадају дифенбахија, ехмеја, маранта, ананас, афричка љубичица не износимо на терасе.
На терасе износимо и биљке гајене у великим посудама, које су током зимских месеци боравиле на простору степеништа, подрума, гаража, чије узгајање можемо да наставимо и у баштама.
У ову групу спадају лимуни, кактуси, поморанџе, лијандери, палме. Негују се тако да им скидамо горњи слој земље и потом наносимо у одговарајућој мери хранљиви слој. Затим у размацима од једне недеље заливамо биљке са водом, којој додајемо минерално ђубриво.
Током маја пресађујемо гомоље кане које претходно пресечемо оштрим ножем на два, три дела.
Месец мај је прилика да украсимо наше баште и паркове привлачним цветовима далије, анемона, тибероза, љиљана, гладиола, георгина и сличних биљака које ће нам дати живописан изглед.
Значајан допринос њиховом изгледу могу дати луковице гладиола, чије продужено цветање може да траје све до јесени. У том циљу луковице се саде у размаку од 15 до 20 дана. Ово је крајњи рок за садњу четинарских врста дрвећа , али само са балираним бусеном.

Не знам да ли сте некада размишљали о томе зашто је архитекта пројектовао испред вашег стана, терасу или балкон?! Знам да је већина вас срећна због тога или бар, задовољна том чињеницом. Знам и то да један број вас ужива у овом простору, уредивши га на више или мање леп начин. Међутим, на жалост, постоје и они који вероватно мисле да им је овај простор сувишан (могла је соба бити већа за толико ?!). Постоји и оно "најгоре" размишљање, а то је да је овај простор идеалан за одлагање сувишних ствари.


Али, да одговоримо на разлог архитекте, због чега је пројектовао балкон-терасу? Наиме, поред жеље да у овом простору уживате, замисао сваког пројектанта је да је балкон део улице- украс фасаде и самим тим жеља да ви дате допринос, како би тај простор што лепше изгледао, лепше изгледала ваша зграда, ваша улица, па и град у коме живите.
Још нешто , увек морате имати у виду да и тај простор одаје културу људи који живе у том стану. Размислите мало и схватићете да сви које познајете, а имају лепо уређен балкон-терасу, су заиста, културни људи. Ако вам се из било ког разлога догодило да ненамерно занемарите овај простор, уз мало труда можете ући у овај цењени круг људи.

Прво што је потребно урадити је: тај простор, било колики да је, очистити и окречити, али онако, како налаже архитектонско решење фасаде. Веома ружно изгледа када свако окречи свој простор у боју која се њему допада. То је заиста неукусно и представља кич. Ако је такво стање у вашој згради, можда би могли да организујете акцију у којој би сви офарбали своје балконе у исту, првобитну боју., какву вам је некада одредио пројектант ваше зграде. Углавном су то неутралне боје или сасвим пастелне.
Када сте припремили тај простор, онда можете прећи на његово улепшавање, пре свега, цвећем, али прво о чему морате водити рачуна је, према којој страни света је окренут ваш балконм, односно да ли је већи део дана на сунцу или у хладу, јер ће то одредити избор биљног материјала.
Међутим, пре него што изаберете биљке, треба да изаберете посуде (жардињере, саксије). Није лепо када су те посуде јарких боја, јер умањују лепоту цвећа и чине такав простор, уместо природним, а оно извештаченим. Зато је најбоље одлучити се за мирне бојке : теракот, браон, зелена или неутрална-бела.
Када је цвеће у питању, најбоље је да изаберете одређени број, у односу на величину простора, стално зелених биљака (зимзелених), како би у преосталом делу, комбиновали их са сезонским цвећем, које ће те, по потреби, мењати и тако ће овај простор целе године бити леп. Не заборавите на пузавице, које веома лепо изгледају окренуте ка улици, или када се спуштају из цветних корпи или саксија, са зидова.

Визуелни трик:
Приликом садње, ако су вам жардињере нешто веће, увек садите више биљке ка унутрашњем делу, чиме на неки начин чувате своју интиму, а таква спратовност лепше изгледа, гледано са спољне стране.

Избор биљака у односу на стране света:

Ако имате осветљен балкон, онда можете изабрати заиста велики број врста и то чините према свом афинитету. Имаћете проблем само ако је ваш балкон у хладу или ако је на великој висини, где су и сунце и ветар јачи. У првом случају изаберите хосту, минђишице, хортензије, пеларгоније,аспарагусе...

Балкон на великој висини:

И поред много сунца, а често и ветра и овакав балкон може бити веома леп.
Ако је балкон изнад осмог спрата, определите се за кактусе и саукуленте (каланхоје,ешеверије,седуми...), комбиноване са разним каменчићима, белом ризлом...

п о р у к а:.
АКО НЕМАТЕ ТЕРАСУ, ИМАТЕ БАЛКОН, АКО НЕМАТЕ БАЛКОН, ИМАТЕ ПРОЗОР. Некада маштовито уређен прозор може конкурисати балкону. Научите да уживате и у овом простору.
Брига и нега ових биљчица је много мања од задовољства које вам оне узвраћају, чинећи овај амбијент погодним за уживање и релаксацију.

Током јуна месеца још је прилика да посадимо биљке на простору балкона и терасе. Биљке које смо већ раније посадили најчешће прихрањујемо течним или минералним ђубривом. Код мушкатли посебно пазимо да прихрањивaње не буде преко потребне мере, јер тиме подстичемо листање на рачун цветања, чиме умањујемо њихову декоративну вредност.


Врло је значајно да травњаке који су већ формирани редовно заливамо, посебно када је период сушан, када се користи и 4лит. на м2.

Живу ограду орезујемо гледајући да не пређемо меру у томе после чега је заливамо.

Током сушног периода заливање је појачано као и за травњаке.
Уклањањеm прецветалих цветова подстичемо цветање код ружа и рододендрона.

Пошто су руже у овом периоду склоне обољевању од стране различитих узрочника, посебно водимо рачуна о њиховој заштити. Перене се одређених дана обилно заливају при чему чувамо листове у циљу спречавања развоја плесни.
Луковице сушимо у сенци на сувој земљи, затим их обележавамо, пре него их ускладиштимо.
Гомоље цикламе остављамо да одмарају у саксији. Након прецветавања пресађујемо у саксије са свежом земљом (најбоља мешавина хумусне земље и песка).
Код пресађивања важно је да гомољ оставимо да вири врло мало изнад саксије.
Земљу око гомоља влажимо све док се биљка не укорени.
Након развоја више листова биљку заливамо и прихрањујемо у потребној мери .
Светле просторије са температуром измећу 12 и 15C представљају најпогодније услове за развој цикламе.

Јун је месец када цветају липе.
Са својом разгранатом крошњом, широким листовима, цветовима опојног мириса, липа свакако спада у најлепше – најатрактивније врсте лишћарског дрвећа.


Велики број топографских имена везаних за липу показује да је овог дрвета било некада много више као и да је поштовање према липи било веома јако.
Наиме, Словени према њој имају посебан однос – она је одувек била за њих свето дрво, заштитница кућног прага и ватре. У црквеним портама, у Србији, има стабала ране и беле липе, старих преко 300 година. Стара стабла су сачувана као записи, где се обављају народне светковине и скупови.
Липов мед је од давнина познат као лек. Извесно је да су наши преци правили медовину од липовог меда. Дакле, липа је медоносна врста и чајеви од ње имају широку примену. Свакодневно треба да га пију нервозни људи склони стресу и они који тешко долазе до сна. Зато велики песник Добрица Ерић каже „Чим ти нешто у души зашкрипи, приђи првој расцветалој липи“.
Неопходно је напоменути да се цвет у ове намене бере са стабала у природи, никако из уличних дрвореда.
Када смо код дрвореда, липа спада у једну од најпогоднијих и најзаступљених врста. Па тако, у Београду она чини дрворед у 130 улица и по заступљености је одмах иза јавора.
Интересантно је да ниједно дрво нема тако дуг период цветања као липа, од половине маја до почетка јула па је јуни месец заиста месец липе.

Tоком јула месеца услед високих температура, међу пословима карактеристичним за овај период нагласак се ставља на радове везане за заливање зелених површина.


Поред тога пажњу усмеравамо на окопавање, пљевљење, уклањање прецветалих цветова, прихрањивање одговарајућим ђубривима.
Вишегодишње цвеће (перене) редовно заливамо, плевимо, а у циљу подстицања њиховог раста уклањамо прецветале цветове.
Када заливамо важно је да пазимо да не поквасимо лишће ради спречавања различитих болести, које могу да наступе.
У овом месецу постоји су посебна склоност премa развијању плесни.
Трaвнате површине се редовно и обилно заливају, посебно у случају када током јула месеца има мало падавина.
Понекад, у посебним приликама, постоји потреба за заливањем у количини до 4л воде на м².
Пошто је током овог периода велика спарина, непогодни су услови за развој ружа, стога се обраћа посеба пажња на њихово заливање.
Заливамо их до дубине корена, при чему водимо рачуна да не оквасимо листове, јер тиме стварамо услове за стварање болести.
Ради подстицања развоја изданака , у циљу њиховог опстанка током зиме, обављамо прихрањивање ружа у потребној мери.
Месец јул је погодан за калемљење ружа.
Собне биљке редовно прихрањујемо са раствором вештачког ђубрива.

Ficus (фикус) и Philodendron (филодендрон) заливамо обилно ради постицања њиховог бујног раста, док је прихрањивање редовно.
Биљке равномерно излажемо светлости, на тај начин да их повремено окрећемо, чиме им омогућујемо складан развој.
Луковице Tulipa (лала), Huacinthys (зумбул), Narcissus, (нарцис) пошто су достигли степен потпуне зрелости, вадимо из земље.
Пошто у овом месецу многи одлазе на одмор, важно је да истакнемо како да постигнемо услове за одржавање биљака током нашег одсуства.
Уколико одсуствујемо 4-5 дана довољно је да биљке држимо на свежем месту заклоњеном од сунца.
Значајно је да се земља, која се претходно прекрије слојем шљунка, добро залије.
Ако смо одсутни 10 дана, биљке стављамо у каду, док између њих стављамо слој добро наквашеног тресета.
Код дужег одсуства од 3-4 недеље, изнад биљака постављамо кофу са водом, одакле путем памучне траке (пертлом) снабдевамо саксије са потребном количине воде. Заливање се овим путем одвија по закону спојених судова.

Током августа месеца неговање биљних врста своди се на радове ниског интензитета.


Пошто су у овом периоду веома високе температуре важно је да биљке редовно прихрањујемо. Тиме ћемо ублажити појаву штетних утицаја које саднице трпе у овом месецу.
Прихрањивање је значајно, јер у августу биљке формирају велики број цветова, а неке чак и плодове.
Код биљака које обилно цветају важно је снабдевање са већим количинама фосфора (P), док се листање подстиче додавањем азота (N).
Заливање травњака спада у неопходну меру неге, при чему је услед постојећих услова најбоље да то чинимо ноћу, водећи рачуна да вода дође до дубљих слојева земљишта, чиме спречавамо да влага брзо испари.
Заливање је у овом периоду, код садница лишћара, четинара и шибља које су млађег узраста, барем једанпут месечно, док се старије саднице (2-3 године) заливају чешће.
Садимо вишегодишње цвеће, Delphinium, (делфинијум), Achilea (ахилеја) али само у контејнерима.Погодно је време за и за садњу луковица, Crocus (крокуса), Lilium (љиљана).
Поред тога сејемо и двогодишње цвеће Fuchsia (минђушицу), Viola (виолу).
Шибље, као Pyracantha (ватрени трн) Mahonia (махонија) размножавамо полузрелим резницама. Узимамо полуодрвењени део избојка (10-12 cm) који густо забадамо у земљу, затим биљку добро залијемо, док је касније редовно орошавамо.
Собне биљке преносимо на места у стану која су заштићена од утицаја директне сунчеве светлости. Значајно је да их свакодневно орошавамо када су високе температуре, посебно папрати услед њхових повећаних потреба за влагом.
Кактусе на отвореном, покривамо у току ноћи, чиме их чувамо од утицаја ноћне росе.

Током овог периода погодни су услови за обнову травњака, који најпре очистимо од нагомиланог опалог лишћа и цвећа, а онда уколико постоји потреба, празна места испуњавамо сејањем траве. Код куповине семена за подизање травњака важно је да у продавници тражимо готову смесу и да опишемо место за садњу. Пошто очистимо травњак, обављамо кошење у размаку од 7 дана, на висини 7-8 цм.
Заливање травњака је најпре обилно (2-3 месеца), а потом се постепено смањује.
Пошто се период цветања завршава за многе биљке, потребно је у циљу њиховог опоравка након високих летњих темература, да уклонимо осушено лишће и прецветало цвеће.
Потом у циљу њиховог брзог опоравка, биљке редовно орошавамо и прихрањујемо.
Поред тога за биљке је веома значајно заливање и то ујутру и увече у размаку 2-3 дана током недеље.
Собне биљке и то оне са сталним вегетационим периодом, заливамо 2 пита недељно, док је кактусима и сукулентима потреба за водом на сваких 15 дана.
Током септембра садимо Chrysanthemum (хризантеме) које својим крупним цветовима представљају украс наше баште.
Поред тога међу најчешћим врстама које се у овом периоду могу купити као расад су Viola (Дан и ноћ), Gladiolus (Гладиоле), Celosia (Петлова креста), Salvia (Салвије).


Погодан је период за припрему и садњу луковица цветних врста које цветају у пролеће.
Јесење луковице у чију групу спадају луковице Hyacinthus (Зумбула), Iris (Ириса), Tulipa (Лала), након 3-4 године вадимо, при чему одвајамо крупније садећи их на посебно место.
Септембар је месец када орезујемо и проређујемо пузавице и живе ограде.
Пираканта је веома прикладна за садњу у септембру, услед својих декоративних украсних гроздастих плодова који остају током читаве зиме. Листови су зимзелени чинећи ову биљну врсту привлачном током целе године.

Услед развоја неповољних спољашних услова, биљке које се налазе у башти, уносимо у просторије где је за њих у овом периоду године погоднија средина.
За балконске биљке је битно да се налазе у просторијама са доста светлости и температуром која се не спушта испод 5 – 10 степени.
Заливање балконских биљака, као и собних сводимо на минимум, довољно за њихово преживљавање. Уколико заливање буде преко мере, услед мањка ваздуха у супстрату долази до труљења корена.
Пошто је са почетком грејне сезоне влажност ваздуха у собним условима смањена, у циљу постизања погодније средине за биљке, постављамо посуде са водом на грејна тела.
Током октобра месеца, почев од његове друге половине, долазе погоднији услови за садњу, поготову ружа.
Користећи прецветало једногодишње, сезонско цвеће и лишће, остављајући их у компостиште, можемо следеће године добити драгоцене количине компоста.
Дошао је и тренутак када вадимо из земље гомоље прецветалог цвећа далија, бегонија као и ризоме кана, које остављамо на ваздуху док се не просуше, а затим их стављамо у картонске кутије.

Долази период који можемо да искористимо у циљу кошења травњака, орезивања живе ограде, стабала лишћарских врста (која не цветају током зиме или раног пролећа.


Током овог периода лишће , које се нагомилава у великим количинама, односимо са зелених површина остављајући их на местима где могу корисно послужити као природно ђубриво и заштита од мраза.
Стекли су се погодни услови за садњу живе огарде (Buxus , Pyracantha) као и шибља, све до средине овог месеца.Период новембра је погодан за размножавање резница шибља и дрвећа (Philadelphus, salix , forsytia, sambucus, berberis).
Луковице и прецветало једногодишње цвеће вадимо из земље.
Потом луковице очистимо, оставимо да се просуше доводећи их у стање погодно за садњу у пролеће. Време је за садњу одређених врста луковица (зумбул, нарцис, лале, крокус).
Постоје луковице којима је у овом периоду време за садњу. Након садње луковице презимљавају , цветају у пролеће.
Најпре садимо луковице зумбула (hyacinthus) и нарциса (narcissus) а потом лала (tulipa) и крокуса (crocus).
Луковице зумбула садимо у групама по три, тако да је укопамо на 2/3 дужине, док трећи део вири из земље.
Уколико намеравамо да луковице посадимо у врту са жељом да цветају у пролеће, постављамо их уз ивицу стаза тако да их закопамо на дубину од 20 цм. На том месту их остављамо до почетка децембра , када их убацујемо у топлију просторију.
Убрзо ће се појавити цветни избојци који ће најпре услед боравка у тамној просторији бити готово сасвим бели али то је тако само за кратко, кроз неколико дана избојци добијају зелену боју.
У случају садње луковица нарциса, дубина садње је 15-20 цм, при чему je важно да имамо у виду да луковице не садимо прегусто јер се брзо шире.
Луковице можемо садити и у саксији, тако што их садимо по 1 у свакој.
Код садње је значајно да се луковице не уврћу, при чему остављамо њен врх да мало вири из земље.
Након садње саксије стављамо у посуду са водом, како би се земља добро натопилаа потом и оцедила.
После тога луковице стављамо на хладно и тамно место (подрум) до појаве бледо зелених листова када их премештамо на хладно али светлије место ( прозорску даску)
Отварање листова уз температуру 18-20 степени означава почетак њиховог цветања.
Прилика је да башту обогатимо садњом врста које зиму проводе у стању пoдземних изданака а који се раздвајају деобом : Девојачко срце (Dicentra spectabilis),перуника (Iris) , ђурђевак (Convalaria majalis), божур (Paeonia).
И поред тога можемо посадити двогодишње цвеће које је у виду формираних расада отпорних на зимске услове: дан и ноћ (Viola tricolor), незаборавак (Myosotis), турски каранфил (Dianthus barbatus),...
Све наведене цветне врсте се саде на размаку од 20 цм, сем турског каранфилагде је растојање веће, око 30 цм.
Осим код садње луковица и двогодишњег цвећа, јесења садња је погоднија и за врсте ружа.

Карактеристично обележје овог месеца је период мировања вегетације, али и поред тога у овом раздобљу постоји потреба за применом различитих мера неге код биљака.
Значајни фактори који су важни за успешну негу биљака у стану, а то су: светлост, топлота, влажност ваздуха као и земњишта.


Најпогоднија температура биљака у просторијама за већину биљака креће се у распону између 15-20 ºC (за цикламе највише 15 ºC).
Биљке које се гаје у великим посудама негујемо на температури између 2ºC и 10ºC .
Током децембра заливамо тек толико да земља буде умерено влажна. Уколико је просторија светлија и топлија или ако је биљка у цвату потребно је чешће заливање.
Код биљака које одмарају током зиме (кактуси, Diffenbachia sp, Aechmea сп.) заливање сводимо на најмању меру тек толико да земља не буде сува.
Зависно од порекла биљке, у погледу влажности захтеви се веома разликују.
Решење су плиће посуде које се постављају око саксије из којих вода испарава, при чему се постиже потребна влажност. У становима са централним грејањем постоји захтев за повећаном влажношћу.
Неке биљке имају појачану потребу за орошавањем лишћа и стабла (2-3 пута недељно, одстајалом водом) У наведену групу спада Yucca sp., Ficus Benjamina, Maranta sp., папрати.
Познато је да се биљке прихрањују у фази интезивног раста, међутим код неких биљака (Azalea sp., Camelia sp., Saintpaulia sp., Anthurium sp. Primula sp., које раскошно цветају и расту током зиме, значајно је прихрањивање у овом периоду.
Балконске биљке штитимо тако да их са саксијом стављамо у већу саксију чији међупростор 10цм испуњавамо изломљеним стиропором, дрвеном струготином или новином. Затим саксију облажемо старим вуненинм шалом или новинама.
Мини руже се, ако су биле у више мањих посуда , распоређују у једну већу напуњену тресетом, а затим се загрћу земљом која достиже висину 10 цм, изнад руба саксије. Између њих ставља се неколико гранчица четинара, код оних којима се четине дуже задржавају на гранама. Када нема мраза одгрће се тресет, заливају се, а потом поново загрћу.
Руже чајевке су много отпорније, стога их само загрнемо. Потом се одгрћу и заливају током топлијих дана у зимском периоду. Руже пузавице се такође загрћу до нивоа 10 цм изнад руба саксије.
Погодне биљке које можемо да посадимо између ружа и тиме их зааштитимо од ветра и хладноће су Berberis sp., Pyracantha coccinea (ватрени трн), Symphoricarpuos sp. (бисерак).
Уместо сезонског цвећа могу се посадити Врес (Erica sp.) са ситним ружичастим, белим или црвеним цветићима који трају и до два месеца, незаборавак (Myosotis, Myosotis sp., Belis perenis (бела рада) као и остало двогодишње цвеће.
Поред тога, можемо да посадимо луковице (Hyacinthus sp. - зумбул, Tulipa -лала, Narcissus sp., крокуса које ће већ у марту почети са цветањем.
Биљке у врту најбоље штитимо ако их покријемо слојем борових иглица, сламе или буковог лишћа.
Извађене луковице из земље потпуно осушимо, затим здраве, и неоштећене чувамо стављајући их на суво место заштићено од мраза.
Луковице које презимљавају у земљи штитимо од мраза током зимских месеци, покривајући их сувим лишћем.

JUN - Grananje i novi pupoljci
Ukrasna bašta
Da bi se živa ograda lepo i gusto razgranala, treba da je redovno šišate,
barem jednom godišnje. Neredovno i nedovoljno šišanje loše je za sve
vrste živih ograda, a naročito za ogradu od tuje (Thuja) i pačempresa
(Chamaecyparis). Naime, zapuštene i prerasle tuje i pačemprese nije
moguće na zadovoljavajući način korigovati i podmladiti, jer vrlo slabo
rastu iz starijih grana, tako da nakon drastičnog orezivanja uvek ostanu
gole. Stoga nemojte čekati da žbunje mnogo izraste, nego ga redovno
šišajte od samog početka, i to najmanje jednom godišnje. Tako će se živa
ograda s godinama dobro razgranati i polako narasti u željeni oblik,
visinu i širinu. Prvo šišanje treba da obavite početkom proleća. Radi
zaštite ptica koje se gnezde u žbunju, trebalo bi prvo šišanje da
obavite do sredine marta. Krajem juna vreme je za drugo šišanje bujnih
žbunova kao što su grab ili tuja. Prvo šišajte bočne strane. Električne
makaze za žbunje dižite i spuštajte iz ramena. Nakon bočnih strana šiša
se gornji deo: makaze postavite vodoravno i pomerajte torzo levo-des­no.
Tako će površina biti glatka. Uglovi treba da budu manje ili više
zaobljeni, čak i ako žbunove oblikujete kao kvadar. Na kraju sakupite
odsečene grančice i lišće iz ograde, kompostirajte ga u tankom sloju.
Grmove poput lovor-višnje (Prunus laurocerasus) i božikovine (Ilex)
bolje je da šišate makazama za žbunje.
Staklenik
Da bi krastavci i paradajz u staklenicima bogato rodili, treba ih
pravilno negovati. Temperatura u stakleniku danju treba da bude 25° C, a
noću 20° C. Kad temperatura dostigne 30° C, staklenik treba provetriti.
Da bi polen paradajza zadržao sposobnost oplođivanja, tokom suvih dana
dobro je da povisite vlažnost vazduha.
Terasa + balkon
• Zalamajte vrhove: Balkonsko bilje sledećih nedelja brzo će rasti.
Kako se pojedini izdanci ne bi previ-še izdužili i biljke izgubile
kompaktan oblik, vrhove izbojaka treba svake 3-4
sedmice da skratite
za 2-4 vršna lista. Takvo blago orezivanje podstiče izdanke na grananje
i stvaranje novih pupoljaka.
• Mini jezera: U senovitom delu terase
možete da napravite mi­ni­ja­turno jezero u po­cinkovanom koritu. Za
korito su prikladne vodene biljke manjeg rasta, ali i neke sorte
lokvanja kao što je „Pygmaea Helvola”. Reč je o patuljastoj sorti
sitnih svetložutih cvetova, sa vrlo malim listovima, kojoj je potrebna
dubina vode od 15 do 30 centimetara.
• Zalivanje ruža: Ruže u velikim
saksijama od terakote gube više vode nego one u plastičnim. Pečena
glina ima pore kroz koje voda isparava, za razliku od plastike. Tokom
vrelih dana obilno ih zalijte.
• Plevljenje korova: Travke i
samoniklo bilje treba odstraniti iz cvetnih posuda jer narušavaju izgled
i privlače štetočine.
Voćnjak
Kajsije loše reaguju na nedostatak vode i hranljivih materija u junu,
pa sledeće godine gotovo uopšte ne rađaju. Osim mineralnih đubriva, za
prihranu je korisno prirodno đubrivo od gaveza, koji se dvaput u dve
nedelje dodaje u vodu za zalivanje. U 10 l vode dodaje se 0,5 l uvarka.
Možete da dodajete i organsko đubrivo za bo­bi­často voće s kalijumom,
ali ne i azotno, jer od njega mladi izbojci postaju premekani.
Zemlja
oko borovnica i brusnica trebalo bi leti uvek da bude vlažna. Dovoljno
vlažnosti dobićete ako instalirate sistem za ravnomerno zalivanje „kap
po kap“. Troškovi opreme za postavljanje sistema isplate se kroz uštedu
vode i bolji kvalitet plodova.
Jabukama je leti potrebno više vode
nego ostalim voćkama, što znači da je za povećanje prinosa i poboljšanje
kvaliteta plodova navodnjavanje od presudne važnosti. Voćke treba
zalivati ređe, ali temeljno. Dovoljno ih je zaliti jednom nedeljno, ali
obilno kako bi voda prodrla do dubljih slojeva. Nakon zalivanja
zemljište bi trebalo da bude mokro 20 cm ispod površine.
Povrtnjak
Rani krompir posađen početkom aprila dospeva za berbu u junu.
Zagrtanjem i malčiranjem ubrzava se dozrevanje gomolja. Po jednoj biljci
možete računati na 1 kg prinosa.