Veliki petak

U noci izmedju Velikog cetvrtka i Velikog petka, Judeji su, iz grozne poruge, Hrista bicevali, tako da mu ni jedan deo koze nije ostao citav. Sutradan su Rimljani nastavili krvavi pir. NJihov kukavicluk je bio veci od obicnog ljudskog osecaja pravde i sudijskog postovanja zakona. Zeleci da Hrista potpuno ponize, vojnici su mu obukli skerletnu odoru, jer to je bila boja careva i niko drugi nije imao pravo da je nosi. Skakali su i igrali oko NJega, smejuci se Caru, a na glavu su mu stavili trnov venac kao krunu. Namera im je bila da Ga ponize, ali su u stvari oni ovim nehotice priznali i posvedocili istinu. Isus Hristos jeste Car nad carevima, jer njegovo carstvo nije od ovoga sveta.

Surovu igru nastavili su Judeji, kad im je Irod predao Isusa, rekavsi da on nikakve krivice nije nasao, dakle, taj Covek je nevin. Surovi i opaki Irod, bludnik, rodoskvrnitelj i ubica sv. Jovana Pretece, mogao je sve da prihvati, ali ne i da pred njim stoji nevin covek. Onaj ko u sebi nema cistote, ne moze da prihvati da ona postoji kod drugih. Zeleci da se Najnevinijem naruga, Irod je naredio da mu obuku belu odoru, kao znak nevinosti. Tako su i Judeji priznali istinu, mada im je namera bila da pokazu poruganog, ismejanog i unizenog Coveka, kojeg je svetina jos juce slavila kao Proroka i Svetitelja. Tako su u oba slucaja, iako zbog lakrdije i bestijalnog izivljavanja, i Rimljani i Judeji priznali Isusa Hrista za ono sto je on i bio, Bezgresni Car.

Tog strasnog dana Pilat i Irod su se izmirili (pre toga su bili u zavadi); izmirilo ih je zlo delo. Judeji su uvideli da mogu samo da muce Isusa, ali ne mogu da Ga osude. Rekli su Pilatu da se Isus u stvari buni protiv imperatora, jer sebe proglasava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne pocinioca. Kako je to bilo vreme uoci Pashe, najveceg judejskog praznika, obicaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga hoce da im oslobodi, Isusa Hrista ili Varavu. Varava je bio razbojnik, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Svetina, nahuskana od fariseja, trazila je Varavu. Tad je Pilat pitao sta da uradi s Isusom, a svetina je pocela da urla: "Raspni ga! Raspni ga!"

Hristu su opet obukli njegovu odecu, koju mu je izatkala Majka NJegova, Presveta Bogorodica. U toj odeci je isao i propovedao, a za nju su vojnici kasnije bacali kocku, i time su se ispunile reci iz Pisma da ce se za haljine NJegove bacati kocka. Natovarili su mu teski krst na ledja i poveli putem koji i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica bola (Via Dolore). Usput su ga pljuvali i dobacivali pogrdne reci. Nasao se tu i jedan dobar covek, Simon iz Kirineje, koji se sazalio i pomogao Gospodu da nosi Krst Stradanja. I jedna cestita zena, Veronika, istrcala je iz kuce i maramom obrisala krv, znoj i pljuvacku sa Hristovog lica. On nije mogao recima da joj se zahvali, ali je to ucinio na Svoj nacin. Na marami je ostala verna slika NJegovog lika. Kako onda, tako i danas. Ta marama postoji i na njoj je nerukotvoreni lik Hristov.

Na stratistu, brdu Golgota, sto znaci lobanja, postavili su tri krsta. Hristov u sredini i dvojice razbojnika sa strane, i to je bio jedan od nacina da ga ponize. Ni tada, posle svih muka i ponizenja, Hristos nije kleo, nego je molio svog Oca nebeskog da oprosti ovim ljudima, jer ne znaju sta cine.

Kad je, oko tri sata po podne (po nasem racunanju vremena) Svoj duh predao Ocu, sva priroda, Bozja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zlocina: pomracilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Kamenje se raspadalo u prah uz uzasan prasak. Tako su se obistinile Hristove reci da ce i kamenje progovoriti. I mrtvo kamenje svedocilo je Zivoga. Kapetan koji je strazario kod krsta rece da je ovaj Covek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuze neizrecivi uzas. Svi su plakali. Pored krsta stajala je i Bogorodica sa apostolom Jovanom. Nema i skamenjena od bola, gledala je bezivotno telo svoga Sina i Boga.

Jedan dobar i posten covek, Josif iz Arimateje, nije odobravao postupak prvosvestenika. On je otisao Pilatu i izmolio da se sa krsta skine telo Hristovo i sahrani, zato sto je sutra bila subota, kada se nista ne radi, pa da telo ne stoji na krstu tri dana. Pilat je odobrio i skinuli su telo Hristovo. Zatim su ga obavili platnom i odneli u novu grobnicu, koji je Josif bio pripremio za sebe. Grob je bio uklesan u steni. Kad su u njega polozili Hristovo telo, zatvorili su ga ogromnom stenom, a Rimljani su postavili straze uokolo, plaseci se da hriscani ne uzmu telo.

U vreme kada je Hristos predao duh Svoj Ocu, u svim pravoslavnim hramovima iznosi se Plastanica, platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plastanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrasen odar, koji simvolicno predstavlja grob Hristov. Vernici u najvecem redu i sa dubokim postovanjem prilaze Plastanici i celivaju je.

Na Veliki Petak se ne radi (i nista ne jede do veceri, kada se uzima hrana spremana na vodi), zato sto sve misli i molitve treba da budu upucene Gospodu i podsecanju da je On Sebe prineo na zrtvu, iz ljubavi prema svima nama.

Nikada i ni u koje vreme istorije roda ljudskog niko nije stradao nevinije, nepravednije i dublje nego Gospod nas Isus Hristos. U kratkom vremenu, u toku nekoliko sati odigrala se pred ocima covecanstva jedna tragedija od univerzalnog znacaja u kojoj se javlja pred nama covecija slabost u svim oblicima i djavolska zloba puna zahvalnosti, vredjanja i ponizavanja, tjelesnog i dusevnog straha i bola. I sva ova tragedija dostize vrhunac u najsramotnijoj smrti, u raspecu na Krstu Onoga koji je dosao da spase i uputi na pravi put ogrehovljeni i pali rod ljudski. To je bilo najvece i najsramnije delo ljudi na zemlji, osuditi Gospoda i Boga svog, Onoga koji sve "bolesti nase nosi sa sobom, i cijom ranom mi se isceljujemo" (Isa. 53,14). Narod neznabozacki i vladari jevrejski se ujedinjuju protiv onoga koji je dosao da ih ucini blazenim. Njegovi ucenici ga napustaju, Petar ga se odrice; Juda ga izdaje, a pobesneli narod mu se ruga i uzvikuje: "Raspni ga, raspni"! A Hristos se u tom teskom trenutku moli za narod svoj Gospodu Bogu Ocu svome i smireno kaze: "Oce, oprosti im, jer ne znaju sta cine" (Luk.23,24). Moli se Hristos u mukama svojim za sve one kojima je dosao, za narod svoj, za ljubav svoju. Preklinje Oca Nebeskog Stvoritelja Vaseljene da ima milosti prema onima koji razapinju Sina Njegovog, i protive se volji Onoga koji voli coveka.

Sunce se pomraci i zemlja zadrhta od straha zbog zlocina koji se na njoj izvrsi. Preplaseni narod koji samo dan prije govorase: "Krv Njegova na nas i na decu nasu", bezi bezobzirno sa Golgote, da ne bude svedok daljih izliva gnjeva nebeskog. Bjezeci od mesta zlocina, video je narod, Krst Hristov cak i kada mu je bio ledjima okrenut, i kada je daleko od njega, stalno mu je izlazio pred oci i u snu i na javi. Samo je mati Hristova Marija sa apostolom Jovanom ostala pod Krstom gorko ridajuci za sinom svojim i Gospodom nasim.

O kakvog li bezumlja narodnog, o kakvog li bestidnog cina, o kakve li zalosti i tuge neprebolne. O kako stravican bese onaj dan Veliki Petak, ako se on uopste moze nazvati dan a ne noc bez svetlosti i sa neba i sa zemlje.

Ovo je dan sveljudskog pokajanja; dan kada je svako pricanje suvisno; dan kada plac treba da se cuje iz dubine duse celog covecanstva, i da nas vodi ka izmirenju sa bozanskom zrtvom Hristovom. O, kako bi to bilo divno kada bi se ceo Pravoslavni rod pokajao. Kako bi onda zasijalo Pravoslavlje u svom svetom sjaju, i kako bi tek onda zasvetlilo lice nasega naroda! Ali, da bi se sav narod pokajao, potrebno je da se svaka pojedina dusa pokaje. Vinograd je orezan tek kada je svaka loza orezana, a vocnjak je okalemljen tek kada je svaka vocka okalemljena. Tako ce se i narod preporoditi, kada se svaka dusa preporodi. A pocetak preporodjaja jeste pokajanje. Samo pravednici i pokajnici mogu se istinski radovati svetlom Vaskrsenju Gospoda. Samo oni mogu videti slavu koja ih ceka kao decu Bozju, kao sinove i kceri Cara Nebeskog. I sva stradanja koja dolaze u danasnje vreme za njih ne predstavlja nista u odnosu na slavu koja ih ceka.

Sto se vise priblizavamo najvecem prazniku - Vaskrsenju Hristovom, to sve vise osecamo da ono nije uporedivo ni sa jednim drugim stradanjem, da je On umro kao pravednik za nepravedne, sveti za gresnike, i da je On svojom krvlju oprao grehe paloga sveta. Zato svi mi Pravoslavni hriscani svake godine se secamo casnog stradanja Hristovog. Osecamo i molimo se izmirujucoj zrtvi Bozanske beskrajne ljubavi. Zato se na Veliki Petak i molimo raspetom i postradalom Hristu kroz pesmu: "Iskupio si nas od praroditeljske kletve, casnom Krvlju Svojom Gospode, na Krstu si razapet i kopljem proboden, da bi nama ljudima izlio besmrtnost, Gospode Boze, Spasitelju nas, slava Tebi i Tvom Bespocetnom Ocu i Duhu Svetome koji zivot daje, sada i uvek i u vekove vekova". Amin.

jerej Branko Topalovic

Večernju službu sa iznošenjem plaštanice pred oltar a potom i jutrenje sa ophodom hrama uz nošenje plaštanice predvodiće na Veliki petak, u beogradskoj Sabornoj crkvi, patrijarh srpski Irinej.
Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koje sve hrišćanske crkve ove godine obeležavaju u nedelju, 4. aprila.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane Stradanja.

Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car Judejski, umro je na krstu u "šesti čas dana" i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.
Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
"Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas", zapisano je u Jevandjelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.
Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.
U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.

Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.

Veliki petak u svetu

Hrišćanske crkve obeležavaju Veliki petak. U bazilici svetog Petra, papa je, na tradicionalan način, počeo obeležavanje. Otvorena su vrata Svetog groba u Jerusalimu, a kraljica Elizabeta darovala je najzaslužnije građane.

Pravoslavna i katolička crkva proslavljaju Veliki petak, dan kada je Isus Hristos raspet na Golgoti. Praznik je tradicionalno obeležen u Vatikanu, Jerusalimu i Londonu.
Veliki petak u svetu

Pre procesije povodom Velikog petka, papa je u bazilici svetog Petra u Rimu, na tradiconalan način, počeo obeležavanje praznika. Običaj simbolizuje poslednju Isusovu večeru sa dvanaest apostola, veče pre raspeća na Veliki petak.

Juče je, tradicionalno, vrata Svetog groba u Jerusalimu otključao član muslimanske porodice koja vekovima čuva ključ crkve. U crkvi, hrišćanski vernici stavljaju glavu na dug, gladak kamen, jer veruju da je tu Hristovo telo.

Crkvu u Starom gradu, u Jerusalimu, vernici posećuju od XV veka, jer veruju da je posle Golgote, Isus tu sahranjen.

U Velikoj Britaniji, kraljica Elizabeta Druga, u skladu sa dugogodišnjom tradicijom iz XIII veka, dala je novac najzaslužnijim građanima tokom Velike sedmice. U pratnji svog supruga princa Filipa, vojvode od Edinburga, uručila je specijalno kovane srebrnjake za 84 muškarca i isto toliko žena.

Вођаху пак и друта два злочинца са њим да погубе. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога са десне стране а другога са леве. А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И делећи хаљине његове бацаху коцку. И народ стајаше гледајући. А и старешине ругаху му се с њинма говорећи: Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божји. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат. И говораху: Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе! А беше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас! А други одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини. И рече Исусу: Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме. И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.
Лк 23.32-49


А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик себи.
После тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: Жедан сам! Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим. А кад Исус окуси сирће рече: Сврши се! И преклонивши главу, предаде дух.
Јн 19.25-30

Gospode, Isuse Hriste, pomiluj nas