Dvorac kapetanovo - Romantična legenda

Kada krenete magistralnim putem Zrenjanin-Vršac, na pedesetom kilometru čim prođete mesto Konak, skrajnut s puta stoji dvorac Kapetanovo. Valja reći da ovaj dvorac spada u red građevina koje su u Vojvodini nastajale tokom XVIII, XIX i početkom XX veka. Odvojen malim putem, omeđenim drvoredom, od glavnog druma ovaj dvorac je dugo vremena bivao zaboravljen i namerno prepušten zubu vremena da ono uradi ono što ljudi čudnih ideoloških ubeđenja nisu stigli. Počeli su a na svu sreću nisu uspeli. Dvorac Kapetanovo se renovira i poprima sjaj koji mu i pripada, dobilo je status spomenika kulture od velikog značaja.

Ovaj dvorac je sagrađen pre više od jednog veka, tačnije 1904. godine a sagradio ga je ovdašnji župan Botka Bela. Sagradio ga je na svom imanju kao dokaz svog bogatstva ali i kao dokaz postojanja osećaja za lepotu. Arhitektonska rešenja ovog dvorca u velikoj meri potvrđuju njegovu lepotu. Čak i njegovo svesno guranje u zaborav nije moglo da umanji lepotu ove gra]evine. Visoka četvrtasta kula sa konzolama i isturenim cik-cak zidom, koja se vidi sa glavnog druma prkosila je vremenu i ljudima uvek mamivši pogled putnika rađajući u svakom od njih pitanje ; Kakva je to građevina koja poput usamljenog đerma stoji u sred banatske ravnice? Ovaj dvorac je zidan u duhu srednjevekovnog zamka, skromne njegove dimenzije ne umanjuju njegovu lepotu zbog čega kada ga vidite imate osećaj da ste u nekoj drugoj zemlji, takav osećaj vas obuzme upravo zbog toga što su ovakvi dvorci na prostorima Vojvodine retkost. Spoj romanike i gotike sa vidnim elementima klasicizma daju ovom dvorcu čudan i neponovljiv sjaj od kojeg vas obuzme prijatan osećaj laganog putovanja u prošlost. Pregršt, sad već uređenih, zelenih površina oko njega stvara vam osećaj da ste kročili u oazu u sred, znojem i mukom natopljene, banatske crnice. Živeo je ovaj dvorac život onako kako je tekao život i njegovih stanara i okruženja. Mirno i tiho, pomalo i mistično. Delilo je ovo zdanje društeno-istorijske i kulturne prilike kako vremena u kojem je nastalo, tako i prilika koje su dolazile i prolazile, i svaka od tih prilika je ostavila po jednu boru na njemu kao dokaz njegovog trajanja. Kao i svi dvorci, tako i ovaj ima svoju legendu koja se i danas prepričava:“ Kada je 1938. godine bankrotirao, vlasnik zamka Botka Bela nije ni slutio da će mu se žena od tuge što gubi zamak, politi benzinom i zapaliti. Legenda kaže da je izgorela brzo i da od nje nije ništa ostalo. Čak ni pepeo. Ostao je samo pramen plave kose koji je poput venčanice smrti dugo obletao oko zamka. Toga avgusta 1938. nebom su svake noći šarale zvezde repatice podsećajući na taj tužni vatromet. Legenda kaže da se svakog drugog avgusta, na svetog Iliju, noću pojavljuje u jednoj od soba zamka senka žene sa dugom plavom kosom koja gleda u banatsku ravnicu. I danas, kada kosci kose travu oko zamka, na njihovim kosama i grabljama se umesto trave ponekada nađe pramen plave kose.“ Ovu legendu o dvorcu Kapetanovo mnogi znaju, prenosila se ona sa koleno na koleno, oni koji je nisu znali sad su je čuli. Skoro da je bilo došlo vreme da legenda nadživi samo zdanje. Na svu sreću legenda i dvorac će nastaviti da žive jedno s drugim.

Zato, ako vas put nanese u ove krajeve, u ovaj deo Banata, valja svratiti i pogledati ovo zdanje koje je sada odenuto novim ruhom kao dokaz našeg postojanja naše prolaznosti. Na kraju, ko zna možda će nekome i poći za rukom da u nekoj od soba ovog dvorca vidi ženu plave kose koja gleda u banatsku ravnicu ili možda međ mnoštvom cveća, koje poput venca večnosti čuva ovaj dvorac, pronađe pramen plave kose...

Imam zelju da ga posetim sa mojim dragim

Biće vam lepo. Sad ga je novi vlasnik renovirao. Povratio je zdanju stari sjaj. Stvarno je lepo. Jedino ne znam da li je renoviranje do kraja završeno. Poslednji put kad sam bio radovi su bili u toku i pri kraju.