SOS dečija linija Srbije

ВАС ИМА КО ДА СЛУША



Догађа се да млада особа нема с ким да размени мисли и осећања, а неопходно јој је да је
неко саслуша кад је понижена, потиштена, повређена, поводљива,
поносна... Добро је знати да увек постоји неко коме може да се обрати, и
то сваког дана, целог дана, триста шездесет пет дана у години

Kад се окрене телефонски број 0800-123456, с друге стране јавиће се неко ко
ради за СОС Дечију линију Србије. Тако је од октобра 2005. Пуне четири
године млађе особе знају да из свих говорница у Србији и са свих
фиксних, нажалост још не и с мобилних телефона, бесплатно добијају СОС
Дечију линију. На броју смишљеном за лако памћење увек ће се неко
јавити. Дању, ноћу, и кад цела земља слави неки празник, викендом...
Током читаве године.
Kад некога нешто гуши у души, или му се снева и пева,
бесан је к’о рис или уплашен попут миша, може да му се догоди да баш
никога нема у близини с ким би поделио зебњу, тугу или срећу. Још је
горе ако није сам, а осећа се усамљено јер с присутном особом не успева
да разговара: она га или не чује или га слуша, али не уме да га чује.
Hевоља и тешкоћа деца имају напретек. Само што то
одрасли често не могу или не желе да схвате зато што су многи и сами
„потонули”.Друштво се забрине махом само кад се ради о веома озбиљним потресима, ако деца,
рецимо, пријаве злостављање у породици или школи, остале невоље обично
се проглашавају „нормалним за одрастање” и око њих се не треба много
узбуђивати нити се њима бавити. Ко ће девојчицу да саслуша кад пати што
се посвађала с најбољом другарицом, ако се гуши од љубоморе јер јој је
девојчица с којом седи у клупи преотела дечка, да ли ће неко озбиљно да
схвати дечака који се буди обливен знојем, а ни сам не зна због чега се
уплашио или кад не зна шта ће са собом од досаде?
]Дечија линија Србије увек је ту да
саслуша младе и да их, кроз разговор, наведе да сами нађу решења, што и
јесте од пресудне важности. Јер, у Дечијој линији, која је окупила
двадесет петоро посебно обучених људи, наглашавају да они нису „драга
Савета”, од њих не треба ни да се очекују готова решења. Кад се јави
млада особа, на другој страни жице је један од саветника који се, из
сасвим разумљивих разлога, не представља. Они наводе децу да, пре свега,
докуче шта их тишти, што је почетак налажења одговарајућег излаза.
Дечија линија Србије пуноправан је члан Child Helpine International, светског удружења линија
за младе које постоји у око сто педесет држава света. Нашу Дечију
линију подржала је Фондација принцезе Катарине Карађорђевић, затим
Министарство рада и социјалне политике, Министарство просвете и спорта,
Министарство здравља, Народна канцеларија председника Републике и Телеком.
Дa је наш Дечији СОС све омиљенији јасно је кад се зна да су у 2008.
години одговорили на 10.147 позива, за 2500 више него у претходној. Од
тога је 1291 разговор издвојен као изузетно исцрпан, с настојањем да се
подрже планови којима би дете могло да стигне до решења неких тешкоћа.
Приљежни статистичари одмах израчунавају да сваки дан у години бар троје
деце, осим Дечије линије, није имало никог другог с ким би озбиљно
могло да разговара. Очигледно да деца ову линију све више осећају као
„особу” од поверења. Док су на почетку рада Дечије линије седамдесет пет
одсто позива упућивале девојчице и девојке, од прошле године подједнако
се јављају и дечаци и девојчице. Понекад, додуше у знатно мањем
проценту, јаве се и одрасли – најчешће мајке и баке забринуте за кћерке,
синове, унучиће.а колико обазриво и често с неповерењем деца окретала
0800-123456, већ после неколико минута обично почну да се опуштају и
растерећују душу. Наравно, некад није довољан један разговор, па зову
поново. Саветници су веома задовољни кад осете да се млада особа с друге
стране жице опустила. Има и оних који то и посведоче: „Ух, сад ми је
много лакше, сад могу мирно да идем на спавање”.