Đavo u telu kraljice

Na području Fenikije, početkom 9. veka pne cvetalo je snažno carstvo. Vladar Tira Etval uspeo je da znatno proširi granice svoje zemlje. U Bibliji se pominje kao sidonski car jer je ovaj važan grad bio pod njegovom kontrolom, kao i skoro čitavo područje Fenikije. Njegova ćerka Jezavelja otelotvorenje je zlog i podmuklog biblijskog ženskog lika. O njoj u Starom zavetu govore Prva i Druga knjiga o carevima



Jezavelja je bila žena Ahava, kralja Izraela od 869. do 850. godine. U to vreme, došlo je do podele ranije jedinstvene države na Izrael i Judeju. Feničanska princeza sledila je božanstva iz svoje zemlje, pre svega Vaala, što je kolokvijalni naziv za Hadada, semitsko božanstvo kiše, gromova i plodnosti. Iz ugla biblijskih autora, strana kraljica koja obožava idole najveća je pretnja očuvanju monoteizma i vere u pravog Boga. Čak je, možda, Jezavelja bila i sveštenica feničanskog panteona.
Pod njenim uticajem, kralj Ahav je gradio svetilište za Vaala u Samariji jer je ona ostala dosledna svom verovanju i odbila je svaku pomisao da primi veru i shvatanja muževljeve sredine.
Politički brak Ahava i Jezavelje doneo je ogromnu trgovinsku i bezbednosnu korist. Izrael je dobio pristup feničanskim lukama a Feničani ka važnim putevima. Ali Izraelićani nisu blagonaklono gledali na mešovite brakove, pogotovo između pripadnika toliko različitih kultura. Jezavelja je, međutim, želela da iskoreni jevrejsku veru pa je pobila mnoge proroke dok je stotinu njih spasao Avdija, upravnik dvora kralja Ahava.
Zatim je na scenu stupio prorok Ilija, izazvavši stotine Vaalovih proroka da dođu na planinski venac Karmel, u severnom Izraelu. Ilija je uspeo da umoli Boga da žrtveni bik bude spaljen a da on sam ne zapali vatru, što nije pošlo za rukom Vaalovim paganskim sveštenicima. Time je narodu dokazao postojanje jedinog pravog Boga. Zatim su svi Valovi proroci, po Ilijinom naređenju, poklani. Prema biblijskom tekstu, bilo je 850 starešina feničanskih kultova koje je sledila i Jezavelja. Izvodili su bizarne rituale, padali u ekstazu - ali im to nije pomoglo do dozovu svog boga. Jezavelja je bila odsutna tokom ovih zbivanja.
Nagrada za Ilijine postupke ogleda se u kiši kojom je Bog okončao dugogodišnju sušu. Ljutita Jezavelja, pošto je od supruga Ahava saznala šta se zbilo, zapretila je Iliji da će ga stići ista sudbina kao i njene paganske proroke. Uplašeni Ilija se sklonio na planinu Horiv za koju mnogi veruju da je Sinaj.

Karakter ove opasne žene rasvetljava i slučaj Navuteja koji je držao vinograd pokraj kraljevske palate. Navutej je odbio ponudu kralja Ahava da proda svoj vinograd, na šta je imao pravo prema verskim zakonima. Ahavu je ovo teško palo jer je planirao da taj vinograd uklopi u celinu dvorskog kompleksa. Ali, Jezavelja se pokazala daleko energičnijom i preduzimljivijom od supruga. Ona je osmislila zaveru kako bi Navutej bio ubijen, čime je omogućeno preuzimanje vinograda. To joj je i pošlo za rukom i kraljev hir da se dočepa zemlje odneo je prevagu nad verskim pravom Jevreja. Ovo je bilo u skladu sa feničanskim običajima ali nikako i sa poretkom države u kojoj je postala kraljica.
Posle svih ovih zbivanja ponovo se pojavljuje prorok Ilija koji, pri susretu sa Ahavom, predviđa da će Jezavelju prožderati psi. Nakon što je Ahav umro, kratko je vladao Ohozija koji je takođe ubrzo preminuo i na presto je došao Joram. Oba ova vladara bili su Jezaveljini sinovi sa Ahavom. Prorok Jelisije je, međutim, naredio jednom od svojih sledbenika da miripomaže Juja za kralja Izraela, što je pandan krunisanju u kasnijim vremenima. Juj je pre toga bio starešina u Joramovoj vojsci.
Juju je naređeno da istrebi potomke Ahava i Jezavelje, što je osveta za Jezaveljine grehe. On je pogubio Jorama strelom a telo ostavio na Navotejevoj zemlji. Juj je okarakterisao Jezavelju kao ženu lakog morala koja se bavi vradžbinama. Do današnjihg dana ona je doživljavana kao razvratnica i na taj način predstavljena u raznim umetničkim delima. U Bibliji se ovako gledište ne potkrepljuje primerima. Čak se vidi njena odanost suprugu Ahavu.
Kada je Juj pošao da je ubije, nije pobegla niti pokušala da to izbegne već se mirno ulepšavala i gledala kroz prozor. Prema nekim tumačenjima, ona je to činila da bi zavela Juja i obezbedila sebi mirnu budućnost kao deo njegovog harema.
Kada je Juj ušao, Jezavelja je počela da mu se ruga poredeći ga sa uzurpatorskim kraljem Zimirijem koji je vladao samo sedam dana pošto je prethodno ubio kralja Ilu. Ovo demantuje teoriju da je pokušala da zavede Juja i napravi paralelu sa ubistvom svog sina Jorama. Zatim je došlo do bacanja Jezavelje kroz prozor. Jujovo naređenje su izvršili njeni evnusi. Potom je sledilo naređenje da je sahrane. Ali, bilo je suviše kasno jer su psi pojeli najveći deo tela.
Uprkos mračnoj predstavi Jezavelje u Bibliji, ne sme se izgubiti iz vida njeno dostojanstveno držanje pred neizbežnu smrt a zapostavlja se u velikoj meri Ahavova krivica i sve prebacuje na uticaj žene. Nađen je veliki broj pečata sa natpisima na hebrejskom. Od hiljada ovakvih predmeta svega 35 pripada ženama, što proizlazi iz patrijarhalne prirode tadašnjeg društva.
Neki naučnici smatraju da je i Jezavelja imala svoj pečat. Početkom šezdesetih godina prošlog veka, pažnju stručne javnosti privukao je pečat čiji je izgled objavljen u jednom od vodećih izraelskih arheoloških časopisa. Na pečatu je slovima hebrejskog jezika pisalo Jezaveljino ima ali je veći broj arheologa ostao skeptičan da je reč o kraljici iz Biblije.
Kasnije paleografske analize pokazale su da ima određenih razlika u pisanju imena u Svetom pismu i na pečatu. To su razlike oko pravila pisanja za grleni izgovor. Pečat je luksuznog izgleda, veličine oko 3 cm od vrha do dna. Ima egipatske simbole koje su koristili i Feničani. Deo pečata je oštećen. Po jednoj hipotezi, u tom oštećenom delu su slova koja nedostaju da bi se to poklapalo sa Jezaveljinim imenom u Bibliji. Pečat ukazuje na kraljičine težnje da ima božanski status što je u velikoj meri uzrok složenog religijskog sukoba vezanog za Jezavelju.
Oliver Klajn