Tattoo-Ritual i umetnost

Iako su do skoro osobe sa tetovažama uglavnom povezivane sa određenim (marginalnim) društvenim grupama, danas je svest o ovoj vrsti umetnosti znatno drugačija. Tetovaža je postala trend, modni detalj, simbol ličnog stava, a tetoviraju se ljudi svih uzrasta, polova, zanimanja i društvenog statusa

Od početka razvoja ljudske civilizacije ljudi su imali potrebu da ukrašavaju svoje telo na različite načine. I motivi su bili raznoliki. Pojedinim narodima to je bio ritual, nekima znak prepoznavanja, a u novije vreme tetovaža je predstavljala i izraz bunta. Danas tetoviranje predstavlja modernu umetnost i za mnoge je tetovaža bitan modni detalj.
- Došlo je vreme kada je i naše društvo odbacilo predrasude o nečemu što je drugačije ili o čemu se ne zna dovoljno. Tetovaža nalazi svoje mesto kao potpuno legalna delatnost među društveno prihvatljivim pojavama – kaže Snežana Dubajić, slikar i tatoo umetnik, vlasnica Centra za tattoo i piercing „Sinđel“. Ovaj centar, inače, posluje više od 20 godina i bio je prvi legalni studio ove vrste u nekadašnjoj Jugoslaviji, a njegova vlasnica prva žena kod nas i treća u svetu koja se bavila ovom vrstom umetnosti.

Mladi i stari, muškarci i žene
Za tetovažu se danas odlučuju i mlađe i starije osobe, a sve više i ženski deo populacije. I profesionalni profil je raznovrstan, pa se nijedna grupa ne izdvaja posebno. Broj ljudi koji reše da svoje telo ukrase tetovažom raste iz godine u godinu. Situacija u Srbiji je slična kao u ostatku sveta, pa se ljudi za tetovažu odlučuju zbog mode i ličnog zadovoljstva, ali i iz trećih razloga.
- Odabir motiva je usko vezan za tip klijenta. Oko 30 % njih traži po internetu i časopisima i pokušavaju da se prepoznaju u brojnim motivima, 30 % bira motive iz okruženja za koje su vezani, dok 30 % traži originalnost, personalizaciju. Postoje i oni koji kopiraju medijske ličnosti i njih je oko 10 % – objašnjava naša sagovornica.
Teme tetovaža su razne, od ljubavi, do žalosti za nekim izgubljenim, analiza života svakog ponaosob. Najviše je onih koji biraju kolorne slike ili tribale, pa se odlučuju za slike prirode, konja, zvezda, modernizovanog cveća, leptira, vila... Što se tiče delova tela, muškarci uglavnom krase bicepse, plećke, centralni deo leđa ispod vrata, vrat ili grudni mišić. Devojke biraju gležnjeve, donji deo leđa, detalje na zadnjici, inicijale na ručnom zglobu. Za oba pola karakteristično je tetoviranje risa i prepona. Veliki broj tetovaža radi se i kao prekrivka loših radova ili ožiljaka od različitih intervencija.

Postupak tetoviranja
Tattoo je reč izvedena od polinežanske reči „ta“ koja označava ubadanje, pigmentisanje potkožnog tkiva ubadanjem reckavim potezima. U tetoviranju se koriste trajni i privremeni pigmenti. Trajni su doživotni, a privremeni dugo traju i lagano se apsorbuju. Nestajanje traje i do osam godina i duže, dok svetlije nestanu i za šest meseci. Crtanje kanom ili harkusom na plažama ne smatra se tetoviranjem.
Kada se definiše motiv, pravi se šema koja se prenese na čistu kožu na odabrano mesto. Igle, istrumenti i sve što prati rad sa kožom otvaraju se ispred mušterije. Oprema i prateći materijal je za jednokratnu upotrebu sem opreme od hirurškog nerđajućeg čelika koji se steriliše. Grebuckanje ili ubadanje uslovljeno je tipom kože i mestom tetoviranja. Nakon obodne linije prelazi se na farbanje malim kružnim pokretima. U „Sinđelu“ se koriste boje renomiranih svetskih proizvođača tattoo opreme. Prirodnog su porekla, netoksične i poseduju i sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti. Osećaj bola je individualan i zavisi od trenutnog raspoloženja i bioritma.
Cena tetovaže zavisi od veličine, komplikovanosti i mesta tetoviranja. Prosečna tetovaža u „Sinđelu“ košta oko 200 evra i radi se oko 2,5 sata. Minimalne tetovaže iznose oko 40-50 evra i rade se do 30 minuta. Nakon završenog rada tetovaža se preventivno premazuje antibiotskom mašću i previja sterilnom gazom. Osobe koje su se tetovirale u obavezi su da neguju tetovažu u skladu sa pismenim uputstvima koje dobijaju.
Osobe koje imaju kožne ili veće zdravstvene probleme morale bi da se prethodno konsultuju sa lekarom. Tetovaža se ne preporučuje bolesnicima i licima koja pate od težih hroničnih oboljenja, psihoze, teških fobija, jakih alergija, težih kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, epilepsije i oboljenja kože. Pre tetoviranja poželjno je biti i odmoran, sit, u punoj formi, bez alkohola u organizmu i lekova koji šire krvne sudove.

Ritual star oko 5.000 godina
Najstariji primer ove prastare umetnosti pronađen je na mumiji eshumiranoj iz leda na Alpima, između Italije i Austrije. Pretpostavlja se da je stara oko 5.000 godina. Tetovaže na Ajsmenu, kako je nazvan, uglavnom su tačke i linije na više različitih delova tela. Ova vrsta umetnosti uočena je i na mumijama iz Egipta koje datiraju od pre 2000 g.p.n.e. Uglavnom je to bilo na ženskim mumijama i istoričari smatraju da su religioznog karaktera. Tetoviranje je cvetalo i u Japanu pre više od 2.000 godina, a bilo je rasprostranjeno i među Kinezima.
Interesantnu priču o tetoviranju pominje i istoričar Herodot. On priča o kralju koji je tetoviranje koristio kao način slanja tajne poruke generalima, tako što bi obrijao glavu robu, istetovirao poruku i kada bi kosa izrasla poslao bi roba na put. Nakon dostave poruke, rob bi bio ubijen kako se tajna ne bi saznala. I stari Rimljani, Gali, stari Englezi su se tetovirali. Zbog širenja hrišćanstva tetoviranje je do 13. veka bilo i zabranjivano, sve dok krstaši nisu počeli da se vraćaju iz Svete zemlje.
Najveći umetnik iz istorije tetoviranja bio je Škot Saderlend MekDonald čiji su klijenti bili i car Nikola II, Kajzer Vilhelm i lejdi Rendolf Čerčil, majka Vinstona Čerčila. Takođe, i švedski kralj Oskar, engleski kralj Džordž V, grčka kraljica Olga i danski kralj Frederik bili su istetovirani. Slike na koži dobile su ime 1796, kada se Kapetan Kuk vratio sa puta po južnim morima i pričom o oslikanoj koži Polinežana - tatau. Sve do 1892. tetoviranje je bio dug, naporan i bolan proces. Majstori su koristili nekoliko igala svezanih na vrhu štapa koje bi umakali u mastilo i njima bockali kožu. Za automatizaciju tetoviranja zaslužan je Sem O’Rajli, koji je 1892. modifikovao Edisonov autografski štampač namenjen za graviranje. Ova mašinica učinila je tetovažu pristupačnijom, jer se brže izvodila, bila manje bolna i sve jeftinija. Visokim krugovima pridružili su se tako i ljudi iz srednje i niže klase.

Istorija tetoviranja i oslikavanja tela duga je kao i istorija čovečanstva.
Veruje se da su i pećinski ljudi crtali po svojim telima, a poznati su
primeri ritualnih oslikavanja kod Inka, Maja, starih Egipćana, plemena
iz Evore, Azije, Južne Amerike. U doba antičke Grčke tetovaže su
služile i kao kazna, pa su tetovirani uglavnom robovi. Danas, tetovaže
su sve više modni fenomen.
Da li vam se to dopada ili ne, stvar je ukusa i ličnog izbora. Međutim,
postavlja se pitanje zbog čega neko ima potrebu da svoju kožu ukrasi
nekim crtežom ili tekstom za ceo život? Možda trenuci zapisani ili
simbolizovani nekom slikom, trenutno mnogo znače, ali tokom godina
menjamo se i mi i trendovi, evoluiraju naše misli, tela se preoblikuju,
pa je veliko pitanje da li ćemo za 20-30 godina želeti sliku na telu
koja nam se u sadašnjem trenutku čini kao sjajan izbor.
Zašto se ljudi tetoviraju, oslikavaju veliki deo tela, pitanje je kojim se bave i psiholozi i sociolozi.
Oni, naime, tvrde da tetovaže, pirsing i drugi načini ukrašavanja tela, govore mnogo o ličnosti čoveka.
Starija istraživanja nalazila su patologiju kod tetoviranih ljudi, a
danas se naučnici uglavnom bave “emotivnom pozadinom” oslikavanja tela
i tvrde da je ona “mentalna prezentacija osećaja sopstvene telesnosti”.
Slika koju imamo o svom telu osnova je slike o našoj ličnosti uopšte, a
koliko je telo postalo važno u modernom vremenu, svedoče učestale
plastične operacije i želja da se drugačije izgleda.
Psihijatri dugo proučavaju tetovirane ljude i uglavnom tetovaže dovode
u vezu sa određenim psihičkim poremećajima (šizofrenija, poremećaj
ličnosti), ili sa nepovoljnim socijalnim prilikama (siromaštvo).
Međutim, ima i onih koji tvrde da su ljudi koji vole tetovaže,
uglavnom, umetničke duše, svoji, nepokolebljivi, stabilni. Pokazuju
veći stepen empatije, impulsivnosti, avanturizma.
Stručnjaci tvrde da je mentalno stanje tetoviranih ljudi, ipak,
značajno lošije nego kod ostalih. Kažu da je to zbog toga što oni žele
da promene svoj život, ali često nisu sigurni u kom pravcu bi ta
promena trebalo da ide. Prema rezultatima istraživanja, oni su skloni
novom, riskantnijem i uzbudljivijem ponašanju, ali često nisu u stanju
da kontrolišu takvu potrebu. Oni ne pate obavezno od strahova i
depresija, ali im je, po pravilu, psihičko stanje labilnije i
podložniji su psihičkim oboljenjima.
Istraživanje je obuhvatilo više od dve hiljade ljudi i dovelo do
rezultata da tetovirani i ljudi sa pirsingom uglavnom nisu zadovoljni
mestom u kojem žive, okruženjem u kojem se nalaze i poslovima kojima se
bave. Slike po telu i minđuše na “čudnim” mestima su njihov “unutrašnji
bunt, manifestovan spoljašnjom slikom”.
Još jedan interesantan rezultat istraživanja kaže da postoji velika
razlika između ljudi koji imaju samo jednu tetovažu i onih čija su tela
slikana više puta. Ovi prvi, kažu, vrlo su svesni sveta oko sebe i
dobro znaju šta i zašto žele, dok je druga kategorija ljudi
okarakterisana kao labilnija, nesigurna i, duboko u sebi, nesrećna.

TETOVAŽE NA MUŠKARCIMA
Stručnjak za čitanje jezika tela Džudi Džejms, koja je o tome
napisala nekoliko knjiga, u najnovijoj "The You Code" otkriva kako
pomoću tetovaža možemo da odgonetnemo kakav je naš partner. Evo
uputstva za "čitanje" muškaraca:
* Ako na koži ima istetovirano ime bivše ljubavi, znaćete da je reč o
muškarcu zaljubljive prirode, ali koji nije sposoban da uči iz
sopstvenih grešaka. Optimističan
je i veruje da je svaka žena sa kojom je – ona prava. I, tako do poznanstva sa sledećom...
* Muškarac koji je na telu istetovirao nekakav mistični simbol, zapravo
čezne za pažnjom, sebe ne smatra površnim i omiljena fraza mu je: "Ja
sam neshvaćen." Misteriozni simboli upućuju na zaključak da on želi da
bude ozbiljno shvaćen.
* Oni muškarci koji imaju tradicionalne i male tetovaže sposobni su da
iznenade u krevetu. Kod njih važi deviza "što u izlogu, to i u radnji".
Ovakve osobe su, navodno, odane.
* Neka blesava tetovaža ne treba da vas zabrine. Ona može biti znak da
dotični muškarac prilično odgovorno shvata život, ali i da će biti
sposoban da partnerku iznenadi neobičnim smislom za humor.
* Ukoliko na njemu uočite ime deteta, znajte da je reč o veoma
osetljivom muškarcu, koji voli da se emotivno veže i koji vezu shvata
ozbiljno.
* Neretko se muškarci poistovećuju sa nekim superherojem, pa otuda se
ukrašavaju slikama poznatih ličnosti, bilo stvarnih ili crtanih. To nam
govori da je reč o osobi koja će u vezi biti dečak, ali sa velikim egom.
* Šaljiva tetovaža može se uporediti sa nošenjem smešne kravate.
Muškarac koji na koži ima ovakav tatu, jasno želi da pokaže svoj smisao
za humor (premda mu on ne ide baš najbolje). Takav muškarac često je
odličan za život udvoje.
* Ako na sebi ima crtež neke životinje, želi da kaže da je jak i moćan.
Namera mu je da u seksu bude divlji, a to će i pokazati kada mu se
ukaže prilika.
* Istetoviran klupski trofej na koži vašeg partnera znači da je odan,
ali i pomalo staromodan. Biće uz vas kada vam bude najpotrebniji, a to
je često i znak da ima visoku poziciju na društvenoj lestvici.

ŽENSKE PORUKE
Poruke i slike koje žene iscrtavaju na telu, veoma se razlikuju od onih kojima se ukrašavaju njihovi partneri.
o Ima onih kojima je celo telo istetovirano, a da crteži nemaju
nikakvog značenja, niti su poređani nekim redom. One su spontane i
menjaju mišljenje u zavisnosti od situacije. Međutim, njihov veliki
plus je što su u krevetu veoma kreativne.
o Crtež malog srca ili cveta uobičajen je kod žena koje sebe žele da
prikažu kao buntovnicu, i to veliku. Ipak, želje su jedno, a realnost
drugo. Takve osobe često su, zapravo, perfekcionistinje, željne pažnje
koju očajnički traže.
o Ako na telu imaju istetoviranu poruku ili životni moto, to znači da
tragaju za smislom svog života, ali i da su nesigurne u ono što žele u
emotivnoj vezi. Možda nisu savršene partnerke, ali tragaju za savršenom
ljubavlju.
o Ime bivšeg dečka ukazuje na smrtnu zaljubljenost, ali samo do
trenutka kada u njen život uđe novi muškarac. Za kajanje je obično
kasno...
o Tatu na intimnom delu tela, što je, takođe, često slučaj, veoma
privlači muškarce. Žena ili devojka sa crtežom na grudima, stražnjici i
slično poseduje izraženo samopouzdanje.

IMA JE I HELEN!
Uobičajeno je da pevačice i glumice srednje generacije, i one sasvim
mlade, imaju barem jednu tetovažu. Međutim, i “oskarovka” iz stare
garde Helen Miren na levoj šaci ima mali crtež, a tek nedavno je
otkrila kako se odlučila na taj korak.
"Bila sam veoma, veoma pijana. U vreme kada sam se ja tetovirala, bilo
je nezamislivo da to čine 'normalne' osobe. Tada su bili istetovirani
samo zatvorenici i moreplovci. A danas? Postale su uobičajena stvar,
tako da mi uopšte nisu zanimljive", iskrena je 64-godišnja glumica,
koja namerava da napiše knjigu o seksu za starije, ali uz uslov da se
ona objavi tek posle njene smrti.

SLIKANJE TELA KANOM
Pre nekoliko godina ovaj način tetoviranja planetarno je popularisala
Madona. Reč je o slikanju tela kanom, pri čemu slika traje samo
privremeno, od nedelju do dve dana, a uklanja se jednostavno - papirnom
maramicom i bebi-uljem. Preko Interneta se mogu kupiti i kompleti za
tetovažu kojim se možete oslikati sami.
Kana se u kozmetičke svrhe upotrebljava više od pet hiljada godina, a
dokazano je da ima i lekovita svojstva. Umetnost šaranja kanom
razlikuje se od regiona do regiona, ima različita značenja u pojedinim
kulturama - dobro zdravlje, plodnost, mudrost i spiritualnu
prosvetljenost. Tako su, na primer, arapske tetovaže kanom uglavnom
veliki cvetni dezeni na šakama i stopalima, dok su u Indiji
najpopularnije tanke čipkaste i cvetne šare koje pokrivaju cele šake,
ruke do laktova i stopala sa cevanicama.

Kralj Aleksandar Karađorđević, ubijen u atentatu u Marselju 1934, imao je
preko grudi istetoviranog velikog krunisanog orla, po izgledu
najsličnijeg germanskim heraldičkim motivima koji su krasili pruske
plemićke grbove.
Ono o čemu se do sada samo spekulisalo otkrio je đakon Nenad Jovanović
prikupljajući materijal za knjigu “Grbovi, zastave i himne u istoriji
Srbije”, u kojoj je prvi put i objavljena fotografija kraljeve tetovaže.
- Malo je poznato da je viteški kralj ujedinitelj imao prilično veliku
tetovažu izrađenu preko čitavih grudi - kaže đakon Jovanović. -
Prikazivala je jednoglavog orla široko raširenih krila, s mačem u
jednoj i šarom u drugoj kandži. Orao je krunisan heraldičkom krunom,
nalik na krunu Svetog rimskog carstva nemačke nacije. Naša heraldička
nauka se ovim pitanjem nije bavila i verujem da će naredna istraživanja
dati verodostojan odgovor.
On kaže da je upotreba ovakvog heraldičkog znaka bez presedana kod jednog srpskog vladara.
- Posebno ako imamo u vidu da su upravo Karađorđevići vodili slavan i
pobedonosni rat koji je značio i kraj nemačkog carstva i silazak doma Hoencolerna sa nemačkog prestola - objašnjava Jovanović.
Moguće objašnjenje ove tetovaže pojedini heraldičari vide u rodbinskim odnosima pruske vladarske kuće sa Karađorđevićima.
- Supruga kralja Aleksandra, naša kraljica Marija, bila je rumunska princeza iz doma Hoencolern-Zigmaringena - kaže Jovanović.
Sekretar Društva srpskih grbonosaca “Miloš Obilić” Marko Dražić podseća da drevne korene ovog simbola.
- U drevnoj grčkom politeizmu, još od sedmog veka pre Hrista, vrhovni
bog je bio Zevs. Vladao je na prestolu na vrhu Olimpa sa svežnjem munja
u levoj, i skiptrom, na kome je stajao orao, u desnoj ruci. I njegov
rimski pandan, Jupiter, imao je vernog saveznika u jednoglavom orlu,
koji je postao simbol rimske države i elitnih legija - podseća Dražić.
Sagovornik “Novosti” ističe da se i pored Konstantinovog stega, u
Romejskom carstvu u početku koristio jednoglavi orao, kao simbol stare
rimske državne vlasti.
- U hrišćanskoj teologiji orao je simbol svetog Jovana Bogoslova i
predstavlja duhovne visine do kojih se vinuo ovaj pisac Jevanđelja i
Apokalipse. Njegovu predstavu možemo videti i na stubovima crkve Svetog
Marka u Beogradu - zaključuje Dražić.

I ATENTATOR SA BELEGOM
I ubica kralja Aleksandra, terorista Vladimir Černozemski, imao je
tetovažu ispod miške - lobanju sa ukrštenim butnim kostima i inicijale
VMRO, odnosno organizacije koja je, za račun ustaškog pokreta,
organizovala i izvela atentat na prvog jugoslovenskog kralja.

GLAVA ZMIJE
Početkom 20. veka tetoviranje je bilo veoma popularno među kraljevskim
porodicama. Ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova tetovirao je japanski
majstor. Poznato je da je i austrougarski prestolonaslednik Ferdinand
imao veliku tetovažu sa zmijama na grudima. Nalazi sa autopsije, posle
atenatata 1914, pokazali su da je jedan od metaka koje je ispalio
Gavrilo Princip, a koji je usmrtio princa, prošao tačno kroz glavu
zmije.

BIO jednom jedan lojalan Jugosloven, koji je tokom služenja vojnog roka u JNA istetovirao na ramenu siluetu voljene države. Pre desetak godina, već vremešan, došao kod majstora za tetovažu da mu pomogne da „skrati“ geografsku kartu sa ruke samo na Srbiju i Crnu Goru. Sada je, u zrelim šezdesetim, došao da pita šta da radi ako otadžbina nastavi da mu se smanjuje?
Majstorima, koji se bave tetoviranjem kod nas, očigledno, nije lako. Velike muke ne stižu samo uz često nemoguće zahteve, poput ovog s početka priče. O sve više unosnom zanatu priča jedan od najboljih umetnika slikanja po ljudskoj koži i koji je „prošarao“ tela najviše poznatih Beograđana, Nikola Žarković:
- Nekada je znak muškosti bio tetovaža na ruci sa datumom služenja vojnog roka. Ta rabota je nekada bila užasno bolna, jer je na posebno zašiljen vrh burgije bio upleten konac natopljen tušem, da bi tako ostavio trag ispod kože...
Prve tetovaže potiču još iz starog Egipta. Bile su privilegija faraona i najvišeg sloja ljudi. Neka maorska plemena su vezivala lijane do granica izdržljivosti onog ko je zreo za tetovažu, da bi kasnije bojom zalivali ranu i tako je ostajao beleg. U Japanu i danas postoje ljudi koji se tetoviraju na stari način, trpeći veliki bol. Tradicionalna tetovaža umesto današnjih četiri, traje punih 12 sati!
- Među mojim klijentima je i teniser Janko Tipsarević. On je istetovirao inicijale porodice, i reči Dostojevskog: „Lepota će spasiti svet“ - kaže Žarković. - Fudbalski reprezentativac Danko Lazović je istetovirao jednu religioznu sliku. Morali smo da ga „ukrademo“ iz Kovilova, jer je bio u karantinu. Čekali smo do 23 časa da tadašnji selektor Havijer Klemente zaspi, pa da ga istetoviramo.
Svojevremeno je Zvezdin fudbaler Ardijan Đokaj morao da čeka tri meseca pre nego što je dobio svoj „tatu“.
- Morao je da napravi tri dana pauze treniranja - seća se Žarković. - Tetoviranje, i pored najmodernijih sprava, stvara ranu, i prema njoj mora da se ponaša obazrivo. Đokaj je istetovirao broj 7, jer mu je bio srećan. I, zaista, neposredno posle uradio je nekoliko spektakularnih poteza na terenu i dobio povoljnu ponudu iz inostranstva... Nedavno je kod mene bio i Ivan Ranđelović, golman Crvene zvezde.
Sasvim je prirodno da Žarković čuva imena dela svoje klijentele i da ih nerado iznosi u javnost. Nama je, ipak, priznao da je u vreme akcije „Sablja“ morao da uradi najmanje 15 crvenih ruža na vratovima naručilaca!
- I u ovom poslu postoji bezbroj simpatičnih situacija - dodaje Žarković. - Tako je jedan od mojih klijenata došao da mu prepravim tetovažu. Čovek je na ramenu imao ispisano ime bivše devojke, koja mu kasnije nije postala žena. I supruga zbog toga baš nije bila srećna. Uz moj određen napor, otišao je kući sa novom tetovažom: na ramenu je blistalo ime njegove aktuelne supruge.
Ono što mnoge pacijente iznenadi kada vide našeg sagovornika, jeste što potpuno iskače iz miljea u kojem zamišljaju „tatu“ majstora. Nije debeo, ćelav i zarastao u bradu. Ili istetoviran od glave do pete, okružen sličnima u sumornom ambijentu u kojem trešti muzika.
- Kao u svakom poslu, ni ovde talenat nije presudan, ali je dobrodošao - zaključuje on. - Danas se u Beogradu tetovažama bave i oni koji ne znaju da nacrtaju „čiča Glišu“. Sve može, postoje matrice sa indigom, i ne morate da znate da crtate. Kada dođe neko ko vas upita „kako se ovo skida“, ja mu dam crtež i pošaljem ga kući da sedam dana razmišlja. Nikada ne bih uradio tetovažu nekome ko je pijan ili pod uticajem „nečeg drugog“. Važno je još nešto: nikada ne treba uraditi dve iste tetovaže. Svako ima nešto što je odraz njegove ličnosti.

KOSOVSKA BITKA
JEDNA od najinteresantnijih tetovaža koju je uradio Žarković, bio je prizor Kosovske bitke na leđima vojnika. Ovaj nesrećnik je svojevremeno bio ranjen ispred Gračanice, ali tako što se metak, koji je mogao da bude smrtonosan, zario u njegov redenik, napravivši krst sa drugim zrnom koje je tu već stajalo. On je ovaj simbol krsta shvatio sudbonosno i rešio posle toga da napravi tetovažu.

TETOVIRANJE, jedan od najstarijih zanata, uvek je u modi. Motivi, koji se crtaju po telu, godinama su se menjali, dopunjavali, zaboravljali, pa ponovo “oživljavali”. Tako su tribali, kojima su se oslikavali pripadnici raznih plemena, ponovo u modi, baš kao i japanska slova. Večni motivi su i lobanje, sunce, razne životinje...
Tehnika tetoviranja stalno se usavršava, boje koje se koriste sve su postojanije, tako da sada ne postoji crtež koji tatu-majstori ne mogu da prenesu na kožu. Od slova do velikih slikarskih dela, a na leđima odvažnih može da se nacrta čak i Mona Liza.
- Bilo je i zahteva da na koži istetoviram reči mudrosti, pa čak i krsnu slavu - Svetog Aranđela - kaže Aleksandar Anteljević Đaner, vlasnik “Amerikan vej” studija za tetoviranje u Novom Sadu. - Klijentima ne preporučujemo da na koži ispisuju imena, jer nam često dolaze oni koji žele da im stare napise prekrijemo novom tetovažom.
Pre desetak godina za tetoviranje su se uglavnom opredeljivali muškarci, a sada su za to podjednako zainteresovane i žene. I nisu bitne godine, dolaze devojke od 18 godina, pa sve do “vremešnih” gospođa.
- Uglavnom se starije žene za tetoviranje odluče leti, na plaži, ili uveče kada šetaju obalom - priča Đaner. - Dođu da im na ramenu nacrtam, recimo, delfina, a onda nonšalantno ustanu, i odšetaju sa drugaricama dalje u provod.
Dame najčešće traže da im se manje slike istetoviraju na donjem delu leđa, grudima, guzi i iznad članka na nozi. Muškarci iscrtavaju ramena ili leđa, i uglavnom su to veći motivi.
- Tetoviranje ne boli, samo je u početku malo iritirajuće za kožu, međutim, za nekoliko minuta mesto gde se radi “utrne” i nije potrebno koristiti lokalne anestetike - ističe naš sagovornik. - Najosetljiviji deo za tetoviranje je mesto ispod pazuha, i oblasti gde je kost jako blizu kože. Kod trajne šminke lokalni anestetik koristimo kod usana jer su one najsenzibilnije.
Tetoviranjem koža se para do pola milimetra dubine, što je dovoljno duboko da se boja zadrži. Posle izrade, potrebno je mesto pravilno negovati nekoliko nedelja, u zavisnosti od tipa kože i osetljivosti, da bi se crtež održao.
- Žene su izdržljivije od muškaraca - kaže Đaner. - Dešavalo se da pripadnici jačeg pola na početku tetoviranja padnu u nesvest. To je kritičan momenat, a onda, bez problema, trpe izradu i po nekoliko sati.
Za tetoviranje treba izvojiti najmanje 30 evra, a u zavisnosti od veličine slike, preciznosti rada i vremena, ovaj iznos se uvećava.

GLAVE - NOVI HIT
NOVINA u Novom Sadu je i mogućnost crtanja po licu - face painting. Žarkim bojama na obraze, čelo, nos, bradu slikaju se leptirići, cvetići, lavići kao motivi za dečje rođendane, ali i “šminka” iznenađenja za žurke, doček Nove godine. Boje se lako skidaju vodom.
- Planiramo da radimo i crtanje po telu, ali nam za to treba veći prostor, kao što su modne piste ili plaža na Štrandu - kaže Aleksandar Anteljević Đaner, novosadski tatu-majstor.

Istorija tetoviranja i oslikavanja tela duga je koliko i istorija čovečanstva. Veruje se da su i pećinski ljudi crtali po svojim telima, a u doba antičke Grčke tetovirani su robovi. Danas su tetovaže modni fenomen, ali otkrivaju i karakter osobe koja ih ima.
Stručnjak za čitanje jezika tela Džudi Džejms, koja je o tome napisala nekoliko knjiga, otkriva kako pomoću tetovaža možemo da odgonetnemo kakav je naš partner. Evo uputstva za "čitanje" muškaraca

Ako na koži ima istetovirano ime bivše ljubavi, znaćete da je reč o muškarcu zaljubljive prirode, ali koji nije sposoban da uči iz sopstvenih grešaka. Optimističan je i veruje da je svaka žena sa kojom je - ona prava. I, tako do poznanstva sa sledećom...

Muškarac koji je na telu istetovirao nekakav mistični simbol, zapravo čezne za pažnjom, sebe ne smatra površnim i omiljena fraza mu je: "Ja sam neshvaćen." Misteriozni simboli upućuju na zaključak da on želi da bude ozbiljno shvaćen.

Oni muškarci koji imaju tradicionalne i male tetovaže sposobni su da iznenade u krevetu. Kod njih važi deviza "što u izlogu, to i u radnji". Ovakve osobe su, navodno, odane.

Neka blesava tetovaža ne treba da vas zabrine. Ona može biti znak da dotični muškarac prilično odgovorno shvata život, ali i da će biti sposoban da partnerku iznenadi neobičnim smislom za humor.

Ukoliko na njemu uočite ime deteta, znajte da je reč o veoma osetljivom muškarcu, koji voli da se emotivno veže i koji vezu shvata ozbiljno.

Neretko se muškarci poistovećuju sa nekim superherojem, pa otuda se ukrašavaju slikama poznatih ličnosti, bilo stvarnih ili crtanih. To nam govori da je reč o osobi koja će u vezi biti dečak, ali sa velikim egom.

Šaljiva tetovaža može se uporediti sa nošenjem smešne kravate. Muškarac koji na koži ima ovakav tatu, jasno želi da pokaže svoj smisao za humor (premda mu on ne ide baš najbolje). Takav muškarac često je odličan za život udvoje.

Ako na sebi ima crtež neke životinje, želi da kaže da je jak i moćan. Namera mu je da u seksu bude divlji, a to će i pokazati kada mu se ukaže prilika.

Istetoviran klupski trofej na koži vašeg partnera znači da je odan, ali i pomalo staromodan. Biće uz vas kada vam bude najpotrebniji, a to je često i znak da ima visoku poziciju na društvenoj lestvici.
One vole...

Poruke i slike koje žene iscrtavaju na telu, veoma se razlikuju od onih kojima se ukrašavaju njihovi partneri.

Ima onih kojima je celo telo istetovirano, a da crteži nemaju nikakvog značenja, niti su poređani nekim redom. One su spontane i menjaju mišljenje u zavisnosti od situacije. Međutim, njihov veliki plus je što su u krevetu veoma kreativne.

Crtež malog srca ili cveta uobičajen je kod žena koje sebe žele da prikažu kao buntovnicu, i to veliku. Ipak, želje su jedno, a realnost drugo. Takve osobe često su, zapravo, perfekcionistinje, željne pažnje koju očajnički traže.

Ako na telu imaju istetoviranu poruku ili životni moto, to znači da tragaju za smislom svog života, ali i da su nesigurne u ono što žele u emotivnoj vezi. Možda nisu savršene partnerke, ali tragaju za savršenom ljubavlju.

Ime bivšeg dečka ukazuje na smrtnu zaljubljenost, ali samo do trenutka kada u njen život uđe novi muškarac. Za kajanje je obično kasno.

Tatu na intimnom delu tela, što je, takođe, često slučaj, veoma privlači muškarce. Žena ili devojka sa crtežom na grudima, stražnjici i slično poseduje izraženo samopouzdanje.

Umetnost, avanturizam ili psihički poremećaj

Zašto se ljudi tetoviraju, oslikavaju veliki deo tela, pitanje je kojim se bave i psiholozi i sociolozi.

Starija istraživanja nalazila su patologiju kod tetoviranih ljudi, a danas se naučnici uglavnom bave 'emotivnom pozadinom' oslikavanja tela i tvrde da je ona mentalna prezentacija osećaja sopstvene telesnosti.

Slika koju imamo o svom telu osnova je slike o našoj ličnosti uopšte, a koliko je telo postalo važno u modernom vremenu, svedoče učestale plastične operacije i želja da se drugačije izgleda.

Psihijatri tetovaže dovode u vezu sa određenim psihičkim poremećajima (šizofrenija, poremećaj ličnosti), ili sa nepovoljnim socijalnim prilikama (siromaštvo). Međutim, ima i onih koji tvrde da su ljudi koji vole tetovaže, uglavnom, umetničke duše, svoji, nepokolebljivi, stabilni. Pokazuju veći stepen empatije, impulsivnosti, avanturizma.

Stručnjaci tvrde da je mentalno stanje tetoviranih ljudi, ipak, značajno lošije nego kod ostalih. Kažu da je to zbog toga što oni žele da promene svoj život, ali često nisu sigurni u kom pravcu bi ta promena trebalo da ide.

Prema rezultatima istraživanja, oni su skloni novom, riskantnijem i uzbudljivijem ponašanju, ali često nisu u stanju da kontrolišu takvu potrebu. Oni ne pate obavezno od strahova i depresija, ali im je, po pravilu, psihičko stanje labilnije i podložniji su psihičkim oboljenjima.

Istraživanje je obuhvatilo više od dve hiljade ljudi i dovelo do rezultata da tetovirani i ljudi sa pirsingom uglavnom nisu zadovoljni mestom u kojem žive, okruženjem u kojem se nalaze i poslovima kojima se bave. Slike po telu i minđuše na 'čudnim' mestima su njihov 'unutrašnji bunt, manifestovan spoljašnjom slikom', pišu "Novosti".

Još jedan interesantan rezultat istraživanja kaže da postoji velika razlika između ljudi koji imaju samo jednu tetovažu i onih čija su tela slikana više puta. Ovi prvi, kažu, vrlo su svesni sveta oko sebe i dobro znaju šta i zašto žele, dok je druga kategorija ljudi okarakterisana kao labilnija, nesigurna i duboko u sebi nesrećna.

Tetoviranje je staro više od 5.000 godina i na početku je imalo terapeutsku svrhu.
Dugo se verovalo da je ritual prvo rađen na ženama kako bi se zaštitile od polnih bolesti
i u teškim životnim razdobljima poput trudnoće i porođaja



Ne zna se tačno kako je tetovaža nastala, ali pretpostavka glasi da je to
bila slučajnost koja se ljudima pokazala kao dobra ideja. Tetovažu bismo
jednostavno mogli da opišemo kao unošenje mastila ispod površine kože,
da bi joj se promenio pigment, a na taj način se postigla dekorativna
ili neka druga svrha. Istorija ovog rituala nije potpuno poznata i o
njoj nije ostalo mnogo pisanih tragova. Pretpostavlja se da su prve
tetovaže nastale još pre 5.000 godina, a ime joj potiče iz nešto novijeg
razdoblja - od polinezijske reči „ta" što znači crtati, precrtavati i
od tahićanske reči „tatau", koja može da se prevede kao - nešto
označiti.Najstariji dokazi tetovaže pronađeni su na takozvanom
Ledenom čoveku, čije je 5.200 godina staro zamrznuto telo pronađeno
1991. godine, u planinama na italijansko-austrijskoj granici. Na
njegovom telu pronađeno je čak 57 tetovaža, a mesta na kojima se nalaze
(unutrašnjost levog kolena, šest ravnih linija dugačkih 15 centimetara
iznad bubrega i brojne paralelne linije na zglobovima) sugerišu da je
Ledeni čovek verovatno bolovao od artritisa, pa je tetoviran iz
terapeutskih razloga.
Društveni ritual
Ali,koje su prve tetovaže na ženskom telu? Dugo se verovalo da je ritual
tetoviranja započeo tetoviranjem ženskog tela. Tako su dugo vremena
najstariji poznati primeri tetovaža bili nekoliko mumificiranih ženskih
tela iz Egipta, koja potiču čak 2.000 godina pre nove ere. Često su
takve primerke ženskih mumija, misleći kako su nižeg statusa, a tako i
bezvredne, arheolozi ostavljali za sobom. Pokazalo se kako je jedna od
njih, opisivana kao konkubina, bila zapravo vrhovna sveštenica Amunet.
Iako nema pravog dokaza o tome ko su bili svojevrsni tatu majstori toga
doba, veruje se da su starije žene zajednice imale tu čast, kao što se i
danas događa u mnogim delovima sveta gde je tetovaža znak nekog
društvenog rituala. Iako se veruje da su tetovaže na egipćanskim ženama
bile oznake da su - prostitutke, ili su, kako se ponegde navodi, bile
oznake i pokušaj da se žene zaštite od seksualno prenosivih bolesti,
mnogi misle i kako je tetoviranje u starom Egiptu bio terapeutski
ritual, ali i kako je tetovaža imala ulogu amajlije koji je ženu štitio u
teškim razdobljima, kao što su trudnoća i porođaj. Česti su primeri
tetovaža u području stomaka, bedara i grudi, a motivi su razni uzorci -
linije i ilustracije dijamanata. Iako često zamišljamo tamnije tetovaže,
u starim civilizacijama podjednako su se, u kombinaciji sa tamnijim
nijansama, koristile boje svetlijih pigmenata, kao što je žuta.


Tetovaže su, osim toga, prisutne i u mnogim velikim civilizacijama u istoriji -
japanskoj i kineskoj, na primer. U polinezijskoj kulturi, gde
tetoviranje ima veliko istorijsko značenje i čija se veština tetoviranja
smatra najfascinantnijom u antičkom svetu, veruje se da se „mana"
osobe, njena duhovna moć životne sile, pokazuje tetovažom.
Slike na jeziku
Na Havajima su takođe tetovaže, osim ornamentalne svrhe, imale cilj
očuvanja zdravlja. Umetnost tetoviranja naziva se „kakau", pa je poznato
da su se žene tetovirale po rukama, prstima, zglobovima, a ponekad i po
- jeziku.
U Indiji i na Tajlandu su, pak, drugačije razmišljali.
Tamo su tetovaže takođe prisutne u svrhu zaštite, ali su žene isključene
iz obreda. I to ne samo zato što nisu smele da dotiču monahe, nego i
zato što su Tajlanđani verovali da je žena i sama dovoljno snažna i da
joj ne treba dodatna zaštita.Tajlanđani veruju da je žena dovoljno snažna i da joj ne treba dodatna zaštita u vidu tetovaže

Stari Grci su umetnost tetoviranja naučili od Persijanaca, a žene antičke Grčke bile su oduševljene idejom tetovaže
kao egzotične oznake lepote.Kroz istoriju je poznata i tetovaža
lica, takvih primera ima u Japanu, Polineziji, Novom Zelandu, Grčkoj, a
navodi se kako su Eskimke takođe tetovirale kožu lica, tačnije bradu, da
bi tom tetovažom iskazale bračni status i pripadnost grupi i grupni
identitet. Žene Maora takođe su se tetovirale po licu - najčešće su to
bile tetovaže oko nosa i usana, a tetovirale su se kako bi usporile
starenje kože i stvaranje bora!
Važno je značenje
Osim što su se žene tetovirale, one su naravno bile i inspiracija za
tetovaže. Tako su mornari često sa svojih putovanja donosili suvenire -
tetovaže srca, papagaja, cveća i sirena, a najčešći motiv pripadnika
mornarica u Drugom svetskom ratu bile su pin-ap devojke.
Godine 1891.izumljena je mašinica za tetoviranje, a tetovaže su put do masa
pronašle uz pomoć cirkusa. Duže od 70 godina, s početkom u drugoj
polovini 19. veka, cirkusi su unajmljivali potpuno tetovirane ljude da
bi ih pokazivali publici. Mnoge žene bile su deo tih parada, a tako su
zarađivale za život i - dodatne tetovaže, po kojima su i bile poznate.
Ta tradicija hipertrofirala je početkom prošlog veka u Njujorku otvaranjem
tzv. „Frik haus", gde su se platinaste (i ostale) lepotice poput Beti
Brodbent pojavljivale u performansima nazvanim „Strange As It Seems", a
bile su tetovirane doslovno od vrata do pete.
Iako ju je crkva branila jer je smatrana za paganski ritual, tetovaža je ipak pronašla
svoj put i pokazala kako i te kako ima dublje značenje. Terapeutski
učinak, izražavanje duhovnosti ili lepog, ili čak u funkciji estetske
hirurgije, nije važno, važno je da tetovaža vama nešto znači.

Tatoo galerija "Gandalf"

"Gandalf"

"Gandalf"

"Gandalf"

"Gandalf" - umetnici iz Zagreba