Budite »najbolji lekar vašoj bebi«

First topic message reminder :

Ishrana deteta tokom bolesti
Detetu je tokom bolesti neophodna kalorična hrana, kako bi ono imalo dovoljno energije za borbu protiv bolesti.
Bolesno dete često ima smanjen apetit, tako da mama mora da se potrudi da
ga “privoli” da jede, davanjem hrane koju dete voli u obliku koji se lako guta, kao kaša na primer.
Za dete (odojče) koje sisa, najbolja hrana za vreme bolesti je majčino mleko. Ukoliko beba ne može da sisa, majka može da izmlaza mleko u čistu posudu i da ga daje odojčetu pomoću kašičice.
U ishrani starije dece preporučuje se žuto ili narandžasto povrće, voće, prokuvano zeleno, lisnato povrće i mnogo tečnosti. Zbog energetskih potreba hrani je poželjno dodati malo ulja.
Deci je tokom i posle bolesti potrebno mnogo pažnje i ljubavi. Nemojte bolesno dete terati da proguta svaki zalogaj. Više će mu prijati ukoliko sednete pored njega, date mu malo keksa i čaja i pročitate neku priču ili pregledate slikovnicu.
Kada se stanje deteta poboljša, treba mu dati dodatnu količinu hrane, kako bi se nadoknadio gubitak tokom bolesti.

Dečije temperature - oprezno, ali bez panike

Kada dete ima povišenu telesnu temperaturu, u kući nastaje panika, pogotovo ako se to događa prvi put. Kojim metodama sniziti temperaturu, da li su ispravne one koje su koristili naši roditelji, treba li uzeti sirup ili tablete.... To su samo neka od brojnih pitanja s kojima se roditelji susreću početkom svake sezone prehlada.

Nakon što je temperatura izmerena, većina roditelja latiće se svih onih metoda koje su naučili od svojih roditelja, iako one ne moraju nužno biti ispravne.
Primera radi, nekada su se stavljali oblozi umočeni u alkohol ili rakiju, što zapravo nije preporučljivo, jer se dete, udisanjem alkoholnih isparenja iz obloga može otrovati. Međutim, oblozi od mlake vode, koji se menjaju svakih četiri do pet minuta jedna su od metoda koje donose rezultate.

Preporučljivo je i kupanje ili tuširanje u mlakoj vodi temperature do 30°C, ali ako je dete preterano razdražljivo ili mu je hladno, ovu metodu rashlađivanja bi trebalo odložiti, ili odabrati neku drugu. Ako je rektalna temperatura viša od 38,5 stepeni, detetu bi trebalo dati sredstvo u obliku čepića, sirupa ili tableta. U apotekama se može nabaviti više vrsta takvih lekova (brufen, paracetamol), ali pre svega, potrebno je konsultovati se s pedijatrom, jer lekovi se daju u određenim dozama – prema lekarskom uputstvu, a to zavisi od telesne težine, uzrasta deteta, pa i na kraju, od intenziteta bolesti.
Osim toga, veoma je važno detetu stalno nuditi dovoljne količine tečnosti, najbolje vode ili čaja u čestim malim obrocima, a bilo bi dobro i obući mu laganu pamučnu odeću. Treba paziti i na to da temperatura prostora u kojem dete boravi ne bude viša od 20°C. Ukoliko je temperatura usprkos svemu ostala povišena duže od jednog, najviše dva dana, pregled pedijatra je neophodan.

Preterana higijena nije korisna za decu

Da li biste dozvolili detetu a se igra u prašini, da stavlja u usta igračku kojom se igralo drugo dete ili da jede hranu koja je pala na pod? Vaš najverovatniji odgovor je NE.
Danas, kada se širom sveta prodaju razni antibakterijski sapuni, losioni, gelovi i vlažne maramice, možemo reći da smo svesni klica više nego ikada. Na kraju krajeva, klice su odgovorne za prehlade, grip i druge uobičajne infekcije. Međutim, da li je određeni nivo izlaganja deteta klicama zapravo koristan?

Prema jednoj teoriji, sve veći broj slučajeva astme i alergija posledica su preterane higijene dece i sve sterilnijeg životnog okruženja. Ova teorija se bazira na stavu da prisustvo klica omogućava bebama i deci da razviju imuni sistem na prirodan način. Bez dovoljne izloženosti klicama, imuni sistem postaje previše osetljiv na iritante koji mogu da izazovu astmu i alergije.

Postoji način da ograničite izloženost deteta klicama ali da mu u isto vreme omogućite da razvije svoj imuni sistem na optimalan način:

1. Naučite decu da pravilno peru ruke. Nisu vam potrebni antibakterijski sapuni kako biste ubili većinu klica koje se nalaze na rukama – voda, običan sapun i dobra tehnika pranja ruku će sasvim lepo poslužiti. Naučite decu da uvek prilikom pranja koriste toplu vodu, da dobro nasapunjaju ruke sapunom i da ih temeljno operu. To znači da moraju oprati i delove kože koja se nalazi između prstića. Pranje ruku se završava temeljnim ispiranjem, takođe toplom vodom.
2. Koristite pravilno antibiotike. Antibiotici su efikasni jedino kada se radi o bakterijskoj infekciji. Kada se dete razboli, porazgovarajte sa pedijatrom o terapiji, a zatim je se pridržavajte sve dok dete ne popije svu potrebnu količinu leka. Nemojte da obustavljate davanje anitibiotika samo zato što mislite da se dete „već mnogo bolje oseća”.
3. Pomno pratite detetovo zdravlje. Neka deca imaju slabiji imuno sistem i mogu biti izloženija infekcijama od druge dece. Ukoliko se vaše dete često bori sa infekcijama, porazgovarajte sa pedijatrom o načinima jačanja detetovog imuno sistema. Zapamtite da su normalna higijena, zdrava hrana, puno sna i boravka na otvorenom najbolji saveznici u jačanju odbrambenih snaga deteta.

Deca i kapi za nos

Tokom zimskih dana deca su često na udaru prehlada i viroza. Najočitiji simptom ovih bolesti je zapušen nos, a često je jedino rešenje za ovaj problem primena kapi za nos.
Lekari upozoravaju da bi se uvek trebalo konsultovati s njima o tome koje kapi i u kojim količinama primeniti tokom lečenja deteta.
U suprotnom, upotrebom pogrešnih kapi ili prevelikih količina, moguća su oštećenja sluznice nosa (čak i kapilara, pa dolazi do neprijatnih krvarenja) koja će zakomplikovati čak i najbanalniju prehladu.
Međutim, čak i kada lekar prepiše kapi za nos, mnogi roditelji ne znaju pravilno da ih upotrebe.

Lekari preporučuju da dete, pre stavljanja kapi, legne tako da mu je glava sasvim malo ispod nivoa kreveta. Pre nego što se stave kapi, nos deteta mora biti čist i što je moguće više prohodan. Zatim se detetu u svaku nozdrvu ukapa tačna količina kapi za nos, nozdrve se blago pritisnu na nekih desetak sekundi. Poželjno je da dete ostane u ležećem položaju oko dva minuta kako bi lek došao do željenog mesta.

U svetu, a sve više i kod nas, i među samim lekarima podeljena su mišljenja o tome da li je široki povoj potreban

Sa bebom, u kuću stiže i dilema roditelja: kako povijati novorođenče? Neretko, ova nedoumica višestruko se umnožava, jer jedno kaže baka, drugo tetka, treće babica, četvrto pedijatar...Zabrinuti za pravilan razvoj kukova svog deteta, majka i otac ne znaju koga da poslušaju i neretko imaju osećaj da su „upali“ u tamni vilajet i da će se kajati - šta god da urade.

U svetu, a sve više i kod nas, i među samim lekarima podeljena su mišljenja o tome da li je široki povoj potreban. Doktori širom Amerke, Velike Britanije i drugih evropskih zemalja, kumovali su izbacivanju širokog povoja iz upotrebe.

- Naše podneblje je, međutim, takvo da imamo relativno veliki broj iščašenih kukova - kaže, u razgovoru za „Novosti“, dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. - Jedan broj pedijatara, ortopeda i fizijatara, među kojima sam i ja, savetuje da se u cilju preventive, to jest boljeg razvijanja kukova, praktikuje široki povoj. Međutim, bilo kakav poremećaj ili ozbiljniji problem neće se izlečiti širokim povojem, jer to, ističem, nije metod lečenja.

Ovakav vid povijanja, koji podrazumeva tetra i švedsku pelenu preko „pampersa“, prema rečima naše sagovornice, povećava šanse da se kukovi bolje razviju. Ukoliko se ultrazvučnim pregledom ustanovi neki od razvojnih poremećaja kukova, primenjuju se različite ortopedske mere, kao što su kaiševi, gaćice i slično.

- Uzroci poremećaja u razvoju kukova, najčešće su idiopatski - kaže dr Sekulić. - Različite anomalije, dislokacije i ostale varijante poremećaja, nepoznatog su porekla. Koreni nepravilnosti leže u genetici, kao i u embrionalnom razvoju. Zbog činjenice da je za naše podneblje karakterističan veći broj razvojnih poremećaja, savetujem da se bebama do šest meseci drži široki povoj. Ako je veoma toplo, on može da se skine tokom dana, ali ga treba ostaviti barem noću. Mada, smatram je je najbolje da to bude neprekidno.

Povoj, koji je prethodio širokom - „kifla“ - nije bio dobar, ističe naša sagovornica. Otkako se praktikuje široki povoj, broj razvojnih poremećaja kukova znatno je smanjen.

- Ne mogu da kažem da je široko povijanje obavezno, ali je korisno, jer stvara optimalne uslove za razvoj zgloba kuka - naglašava dr Sekulić. - Glavica butne kosti bolje ulazi u čašicu karlične kosti, takozvani acetabulum, više je dubi. Kao posledica toga, glava butne kosti (femura) bolje naleže. Kod devojčica je ovo naročito bitno, jer i minimalni poremećaji u razvoju kuka mogu kasnije, usled dodatnih opterećenja kakvo donosi trudnoća, da prerastu, na primer, u koksartrozu kuka.

Dr Zoran Paunović, specijalista dečje hirurgije i ortopedije, i načelnik Službe ortopedije i traumatologije Instituta za majku i dete, kaže da je stav njihove ustanove da se široko povijanje beba, bez obzira na ultrazvučni nalaz kukova, primenjuje do šestog meseca:

- Široko povijanje obezbeđuje normalan razvoj kukova, jer sam položaj nogu u širokom povoju stimuliše razvoj čašica. Ne postoji razlog da se široko povijanje izbaci, kad je do sada kod nas dalo tako dobre rezultate u prevenciji deformacija kukova.

Trend u Americi i nekim zemljama je da se široko povijanje više ne primenjuje, a da ultrazvučno snimanje kukova nije neophodno. To se dešava, prema rečima dr Paunovića, zbog toga što bebe na tim podnebljima nikada nisu imale problem sa kukovima kao naša deca, pa im je redovna kontrola ultrazvukom predstavljala trošak.

Od kada je uvedeno kod nas, osamdesetih godina prošlog veka, široko povijanje je doprinelo većem procentu izlečenja kukova neoperativnim putem. To je, prema rečima našeg sagovornika, doprinelo da se danas u Srbiji vrlo retko operišu deca sa urođenim iščašenjem kukova.

Za širokim povijanjem nema potrebe ukoliko na rođenju nije potvrđena nestabilnost bebinog kuka, mišljenje je docenta dr Veselina Vušurovića, neonatologa i pedijatra Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj:

- Deset dana nakon rođenja, kada prođe dejstvo majčinih hormona na bebu, lekar specijalista može posebnim testovima da utvrdi da li je bebin kuk nestabilan, odnosno da li „iskače“, ispada iz ležišta. Samo ukoliko se takav poremećaj u prvim danima otkrije, treba primeniti široko povijanje, ali najduže u narednih mesec do dva.

To bi, prema njegovim rečima, trebalo da predupredi moguće iščašenje kuka, koje se može otkriti tek u trećem mesecu pomoću ultrazvuka.

ŠIROKI POVOJ
- Kukovi beba su hrskavičave strukture, pa je teško utvrditi do tog perioda da li su se pravilno formirale jabučice i ležišta kuka, kao i ugao butne kosti - kaže dr Vušurović. - Široko povijanje je jedan vid terapije poremećaja kuka, i ono se primenjuje duže kod beba kod kojih je poremećaj otkriven, dok se u težim slučajevima bebama stavljaju kaiševi ili se, na sreću, sve ređe ovaj problem rešava operacijom. Mnoga svetska istraživanja su, prema rečima dr Vušurovića, pokazala i da položaj bebinih nogu u širokom povoju može da poremeti pravilan protok krvi, što je možda razlog zbog koga se mnoge zemlje odriču ovog načina povijanja beba.