Kako preboleti?

"I opet sam ostao sam..Nije mi prvi put,ali ovaj put zaista mnogo boli..Nije dugo trajalo jer je prosto nemoguće.
Proveo sam najlepse dane svog zivota uz osobu koju volim svim srcem,i sada ne znam kako dalje.Slusam razne price,ali se vodim po onom starom moja bol je najveća i najviše boli.
Slušao sam savete,priče prijatelja ali samo tog trenutka se osećam bolje.A kada odem kući opet sam onaj stari..usamljen i mnogo tužan."
Dakle, kako preboleti???

Poneki ljudi su naprosto majstori u preboljevanju i tako lako "pretpe",da bi se mogli svakodnevno skoro očešati ramenom sa osobom sa kojom su nedavno raskinuli,a da okom ne trepne.
Sreća je da nisam od takvih,mada se baš i ne mogu pohvaliti da su mi bivše ljubavi bar slične.
Prosto mi je ponekad neverovatno da sam nekog takvog voleo!?!

Da bi neko preboleo raskid na pravi način (mislim raskid prave ljubavi, ne lažne) mora da prođe kroz sledeće faze:

1. "Odtugovali" ste svoje.
Rastanak ili smrt voljene osobe izazvaće veliki bol i tugu, i potrebno je vreme da ta tuga prođe. Ima onih koji će vrlo brzo uskočiti u novu vezu, da se uteše, i to nekima čak i pomogne da odboluju gubitak, samo što nije fer prema osobi s kojom se ušlo u vezu. Ona tu ima ulogu ne voljene osobe, nego iscelitelja, i najčešće bude ostavljena jednom kada se proces isceljenja okonča. U novu vezu bi se trebalo upustiti tek kada tuga zbog okončanja prethodne prođe, a od velike je pomoći ako se, dok taj proces traje, posvetite sebi i ponovnom upoznavanju sebe kao zasebne ličnosti, ne samo kao dela jednog para. Svako ima neko svoje vreme koje mu je potrebno za tugovanje, pa je najbolje u tome slušati svoje srce, a ne one sa strane, makar i bili dobronamerni, koji vas ubeđuju da vam je vreme da već jednom počnete ponovo da se viđate s nekim.

2. Ne osećate se krivim zbog nove veze.
Kada ste u dugoj vezi, naviknete se na to da o sebi razmišljate kao o delu para. Nakon raskida ili smrti voljene osobe, ta navika ostaje još neko vreme, pa, ako počnete da se viđate s nekim novim, možete se osetiti krivim zbog prevare - prevare partnera/partnerke, prevare dece, porodice voljene osobe, moguća je i mešavina svega toga. Normalno je da se taj osećaj pojavi, ali bi trebalo da vremenom prođe. Onda kada se ne osećate krivim jer se viđate s nekim, spremni ste za novu vezu.

3. Niste više besni.
Bes je savršeno normalno osećanje posle raskida, razvoda ili smrti voljene osobe. Vi ste dobra osoba, niste zaslužili da vam se nešto toliko ružno i bolno desi, i besni ste što je ispalo tako kako je ispalo. Ipak, treba krenuti dalje sa svojim životom - ne možete promeniti prošlost; to što je bilo bilo je, možete samo pokušati da sebi napravite neku lepšu budućnost. Ima onih koji ostanu besni jako dugo, besni su na nekadašnjeg partnera ili partnerku, na društvo, na život, na ceo svet, i taj bes će nekad iskaljivati i na deci, prijateljima, potencijalnim novim partnerima... Onda kada prihvatite da su okolnosti pod kojima se okončala vaša veza takve kakve su, da vi tu više ništa ne možete, i da je vreme da krenete dalje, onda kada odbacite bes kao nešto što vas samo zadržava u bolu i ne dopušta vam da nastavite sa svojim životom i ponovo nađete sreću, spremni ste za novu vezu.

4. Više ne živite u sećanju na prethodnu vezu.
Nekada se ljudi "zaglave" u prisećanju na prethodnu vezu, bilo da iznova proživljavaju lepe trenutke i zaboravljaju na one loše, bilo da se prisećaju loših trenutaka, a zaboravljaju da je bilo i dobrih. Svakako da ne treba zaboraviti na prethodnu vezu, i sigurno je da ćete se povremeno prisetiti lepih trenutaka s osobom koju ste voleli, ili ćete upotrebiti loša sećanja kao opomenu iz koje ćete nešto naučiti, ali je potrebno prestati da živite u prošlosti ako zaista želite da vam nova veza uspe.

5. Dobro se osećate i kad ste sami.
Onda kada ste srećni i sami sa sobom, kada i bez partnera ili partnerke imate život u kome uživate - imate svoj posao, interesovanja, prijatelje s kojima se viđate, hobije, uživanja - tada ste sposobni i za novu vezu. Ulaženje u novu vezu ne treba da bude popunjavanje praznine koju su prethodni partner ili partnerka ostavili za sobom, već stvaranje novog odnosa između dve celovite osobe.

6. U stanju ste da izađete sami i da se dobro provedete.
Uglavnom smo navikli da izađemo s nekim, bilo da se radi o društvu prijatelja ili voljene osobe. Ipak, pre ulaska u novu vezu, dobro je biti sposoban da uživate u sopstvenom društvu, bilo da je to u vašem domu, ili negde napolju. Postoji jednostavan test da li ste za ovo sposobni ili ne: izađite sami u bioskop ili na večeru. Ako ste u stanju da uživate u sopstvenom društvu, umećete u potpunosti da cenite i društvo potencijalnog partnera ili partnerke, i u vezu ćete ući iz pravih razloga.

7. Emotivno ste dostupni.
Ima onih koji se ne oporave ni od raskida iz srednjoškolskih dana, i tridesetak godina kasnije su i dalje emocionalno nepristupačni, izlaziće s novim ljudima, ali nikome neće dopustiti da ih dodirnu na emotivnom nivou. Ukoliko osećate da niste u stanju da pustite nekoga da vam priđe na emotivnom nivou, da niste u stanju da se emotivno otvorite, sačekajte još neko vreme.

8. U stanju ste da ponovo verujete nekome.
Skoro svakome se u nekom trenutku, u nekoj vezi, desilo da voljena osoba izda njihovo poverenje. I smrt je, na neki način, takva vrsta izdaje. Ali, nakon što neko izda vaše poverenje, ne treba generalizovati stvari i zaključiti da svi muškarci varaju ili da su sve žene zainteresovane samo za vaš novčanik, ne treba unapred optuživati gomilu ljudi koje i ne poznajete zbog onoga što vam je učinila jedna osoba ili nekoliko njih. U suprotnom, lako se može desiti da podsvesno tražite baš one koji se uklapaju u takvu predstavu, kako biste sebi iznova dokazivali da ste u pravu. Neko vas je u prošlosti povredio, ali nova osoba s kojom ćete izlaziti nije taj neko, niti ste vi magarac koji zaslužuje da bude povređen/izdan, kao što neki pomisle o sebi nakon što im se tako nešto desi. Verujte u sebe - i verujte drugima, i tada ćete biti u stanju da uživate u novoj vezi.

Ako prođete sve ove faze, preboleli ste raskid i spremni ste da u svoj život pustite neku novu osobu

Sve na svetu ima svoj početak, trajanje i kraj. Dok stojite na stanici i čekate autobus, listajući dnevne novine, vi ste na početku priče. Kada uđete u vozilo i sednete na svoje mesto pored prozora jasno znate da ćete se voziti sedam stanica, a potom sići. I dok posmatrate lica putnika, automobila i semafora što prolaze, nalazite se u „fazi trajanja“. Kada jednom istupite iz autobusa i nogama dotaknete tlo, vaša avantura je završena. Tu je priči kraj. Ovakav sled događaja postoji u svakom segmentu života. Bilo da gledate pozorišnu predstavu, čitate knjigu ili vodite ljubav.

Svi događaji će proći kroz momente „rođenja“, „mladosti“ i „smrti“. Ono po čemu su ovi događaji slični jeste što možemo da predvidimo njihov ishod. Znamo kada su počeli, osećamo njihovo trajanje i naslućujemo način i momenat njihovog završetka. Međutim, postoje priče čije krajeve „ne želimo da mislimo“ ili nećemo da predviđamo. I kada se oni ipak, jednog dana dogode, dočekuju nas nespremne i ranjive, nanoseći nam veliku bol. Među nepredvidljivim događajima koji se najteže podnose nalazi se i onaj kada nas napusti osoba koju volimo.

Plovidba kroz tragediju
Biti ostavljen od strane voljenog bića može se uporediti sa zarivanjem oštrog sečiva pravo u srce. Nakon raskida veze, emotivni život ostavljene osobe je u haosu. Ona prolazi kroz dramatičan period koji ima četiri čina. Prva reakcija na gubitak voljenog bića može se opisati kao stanje šoka, neverice i negiranja. Osoba ne želi da shvati da je nastupio kraj njenim snovima o zajedničkom životu, kući pored mora sa prekrasnim vrtom i gomilom dece. Zbog toga pokušava na sve načine da kontaktira voljeno biće i umilostivi ga da se predomisli. Zove ga telefonom, sačekuje pred vratima, bombarduje SMS porukama. Spremna je da učini sve, ne bi li na neki način, vratila kazaljke vremena unazad. Drugi čin drame, započinje kada osoba postane svesna da je njen život poprimio elemente tragedije. Sve što je nekada odisalo životom sada se pretvorilo u prah i pepeo. Gde god se okrene svugde su krhotine i ruševine prošlosti. Ovo je vreme intenzivnog tugovanja i dubokog bola. Prorađuju se negativne emocije nastale gubitkom, tako što se osoba povlači u sebe, plače, pati, oseća krivicu. Slika o sebi se menja, pri čemu nastupa drastičan pad samopoštovanja. Osoba misli da više nikada neće biti u stanju da voli i oseća. Nisu retke ni pomisli na samoubistvo. U ponašanju ostavljene osobe se mogu zapaziti dve krajnosti: ili se izbegavaju svi ljudi mesta i stvari koje čoveka povezuju sa bićem koje je izgubio, ili pak dolazi do izuzetnog vezivanja za takve ljude ili stvari. Prvi mehanizam je mnogo zdraviji, jer ne produbljuje postojeću ranu, dok drugi često dovodi do stanja zastoja u emotivnom razvoju.

Novo sunce i nove obale
Treći čin drame otpočinje ljutnjom na osobu koja je otišla. Tuga zbog gubitka postaje prihvatljivija i podnošljivija jer biva maskirana besom i optuživanjem druge strane. Nisu retka razmišljanja o osveti i želji za povređivanjem (nekada) drage osobe. Ovaj period je veoma dragocen jer se agresivna energija, koja je sve do tada bila usmerena prema sebi, i paralisala svaki pokret, konačno okrenula prema sredini. Na taj način je osobi pružena mogućnost da svoje emocije pretoči u stvaralački čin. Način na koji će osoba igrati svoju rolu u ovom periodu zavisi od njenog senzibiliteta i toga kako je ranije rešavala teške situacije. Neko će svoju energiju pretočiti u dirljive stihove, drugi u sanjivu sliku, pokret muziku ili san, a treći će pronaći oduška lomljenjnjem retrovizora na kolima bivšeg dragog. Poslednji čin u ovoj post-ljubavnoj drami sastoji se u prihvatanju gubitka i okretanju budućnosti. Nakon perioda poricanja, tugovanja i ljutnje, osoba postaje spremna za novi korak. U tome joj veliku pomoć mogu pružiti ljudi iz njene okoline, koji su pregrmeli sa njom čitavu oluju. Vraćaju se životna interesovanja, kuju rafinirani planovi za budućnost i razrađuju nove strategije za njihovo ostvarenje. Osoba postaje spremna da se iznova upusti u avanturu života, i tako stekne mogućnost da ponovo oseća, voli i veruje drugom ljudskom biću.

Koraci bez bola
Nakon romantičnog brodoloma, ostavljena osoba je dugo vremena u potrazi za „idealnom vezom“. Poučena lošim iskustvom, mašta o „vezivanju bez bola“ i ljubavnom odnosu u kome će biti voljena, ali neće morati da voli. Uplašena i izneverena, veruje da će samo tako uspeti da se zaštiti od bola (po formuli: ako manje volim, manje će me boleti kada me ponovo rastuže). Jer, iznad svega, ostavljena osoba se plaši nove patnje i poniženja; ona strahuje od mogućnosti da više nikada neće moći da se uspravi ako je ljubav(nik) opet izneveri.
Na žalost, ovakvim stavom ne mogu se sprečiti neželjeni događaji, niti se na ovaj način mogu ublažiti „ljubavne katastrofe“. Emocije na leru i stalni oprez nisu garant za bezbolan život. Naprotiv, ovakvo ponašanje može osobu samo paralisati da srećno živi i može se uporediti sa ženom koja, iz straha da ne pokisne, uz sebe stalno nosi kišbran (bilo da je krenula u podrum po krastavce ili na spavanje). Dakle, neprekidni oprez i „kišobran po suncu“ su promašena rabota, jer ne uzimaju u obzir promene u okolini. A, u „borbi za ljubavni opstanak“, opažanje vremena i prostora igraju presudnu ulogu. Međutim, to ne zneči da treba ignorisati sopstveno iskustvo i svaki put iznova, poput narodnog heroja“, jurišati grlom u jagode. Pouka se mora izvući, ali ne sme biti definisana u vidu ekstrema (uvek-nikad), niti sme se sme generalsiati na ceo muški rod. Na posletku, voleti se mora jer to je nasušna ljudska potreba, bez koje je kvalitetan život potpuno nezamisliv.

U svakom kraju je novi početak
Sve na svetu ima svoj početak, trajanje i kraj. To važi i za ljubav. Međutim, tu ovoj priči nije kraj. Poput svakog dobrog zapleta i ljubavna priča, ima srećan završetak. Jer, posle „smrti“ uvek dolazi „vasksrenje“ i preporod duha, baš kao što nakon kiše uvek dođe sunce i radostan dan. Vaskrsenje bolnoj osobi donosi priliku za novu ljubav i još jednu priču. Međutim, da bi se to dogodilo, potrebno je da se ranjeno srce otvori prema svetu i okrene leđa strahu. Ono mora skupiti snagu i ponovo poverovati drugom ljudskom biću. Na taj način duša će početi da se oporavlja, a ljubav da ponovo struji njenim predelima. Jer, kao što reče drevni mudrac: „Da bi nas ljubav susrela, moramo najpre poverovati. Da bi nas ljubav iscelila, moramo najpre zavoleti”.

Raskid sa voljenom osobom predstavlja period nestabilnosti i zbunjenosti. On
oživljava stari bol nedovoljno zalečen i ostavlja prazninu. Napušteni,
osećamo se jadno i često se izvinjavamo onome ko nas je ostavio,
potkopavamo svoj moral još više, govoreći uvek jedno te isto i
nabrajajući svoje mane, ili se, pak, sećamo srećnih trenutaka naše tako
lepe ljubavne priče. Dosta!
Svaki neuspeh je pozitivan, a ni ovaj nije izuzetak od pravila. Izaći ćete sigurno kao pobenik iz cele ove situacije.
Oraspložite se!
Svi parovi manje-više žive u autarsiji. Sigurno ste
morali da precrtate neku vašu aktivnost dok ste bili u vezi. Pošto ste
sada sami, iskoristite to i uživajte u dobijenoj slobodi da radite šta
želite. Imaćete više vremena da se posvetite sebi. Bavite se sportom,
izlazite, izaberite neku grupnu aktivnost na kojoj ćete moći da
sklopite nova poznanstva i proširite krug prijatelja.
Posvetite se poslu
Investiranje u karijeru će vam pomoći da ne razmišljate
previše o vašoj nesreći i omogućiće vam, da veoma brzo vidite
zadovoljavajuće rezultate (uspeh, povišica, čestitke šefa, nove
odgovornosti…), koji će vas ohrabriti i podići vam moral. Pod uslovom
da vaš dodatni rad ne traje ceo život !
Flertujte!
Ništa nije bolje za podizanje samopouzdanja i morala od
flerta ! Osvajajte ponovo i dudite osvojeni, ali na kratko. Ali, ako
vam srce kaže drugačije, ne oklevajte da započnete novi odnos. Samo, ne
tražite po svaku cenu trajnu i stabilnu vezu, zabavite se malo !
Psiholozi flertovaje posle raskida objašnjavaju potrebom čoveka za
ljubavlju koju je imao svekodnevno i koja mu u samoći nedostaje.
Takođe, to je način da zalečite rane i zaboravite na voljenu osobu. Ne
možete započeti pravu emotivnu vezu dok potpuno ne prebolite raskid.
Strpljivo !
Seksualna nestabilnost
Posle raskida, žene često izgube želju za seksom. Kod
muškaraca, rana povećava seksualnu nestalnost. I kod jednih i kod
drugih je to period seksualne neravnoteže. Normalno, kada ste više
godina vodili ljubav samo sa jednom osobom, teško je brzo stupiti u
odnos sa nekom drugom osobom. Nemojte da vas to brine: potreban vam je
period adaptacije. Ako problemi predugo traju, porazgovarajte sa
seksologom, žene mogu i sa svojim ginekologom.

Pronađite kompromis
Ako imate decu sa bivšim partnerom, moraćete da potpišete
primirje i da održavate, ako ne srdačne onda bar pristojne, odnose sa
drugim roditeljem. Potrudite se zbog deteta. Zelite da ostanete
prijatelji ? To je moguće pod uslovom da oboje prihvatate da je vaša
ljubavna veza gotova, što i nije tako lako za obe strane ! Nekad je
bolje ne viđati se uopšte dok rane ne zarastu.
Pomoć psihoterapeuta
Ako mislite da nikad nećete premostiti krizu posle
raskida, ako plačete danju i noću i ako padate u depresiju, konsultujte
psihoterapeuta. Oni su navikli da rade na takvim slučajevima, sa
osobama koje prolaze kroz težak period i samo žele da ih neko sasluša.
Nekoliko seansi će vam sigurno pomoći.