Gordan Mihić Gospodin Foka

Samačka soba, oskudno nameštena. Najveći deo zauzima veliki gvozdeni krevet. Tu su još i starinski dvokrilni orman, umivaonik sa lavaboom, sto i dve stolice, olinjala fotelja kraj prozora. Na zidu uramljen portret ćelavog debeljka tupog izraza, s ordenom na grudima. Na noćnom stočiću mala slika starije žene. Neko kuca na jedna od vrata. Pauza. Opet klicanje. Samac prestane da diše, osvrne se prema vratima. Vrata se odškrinu, devojka u spavaćici pojavi se na njima.
SAMICA Alo - ko tu spava?
SAMAC Molim?
SAMICA Da li mogu da znam s kim razgovaram?
Samac bunovno digne glavu. On tupo blene. Samica zacvokoće, strese ramenima i uvuče vrat.
SAMICA Auuu! I kod vas je prilično hladno!
SAMAC Mora da je u pitanju neka zabuna.
SAMICA Zašto zabuna?
SAMAC Pa ušli ste pogrešno - ne znam ni ko ste ni šta ste?
SAMICA O, da! Nisam se ni predstavila! E, pa dobro: ja sam Anđa!
SAMAC Anđa? U redu je to što ste Anđa, ali - valjda ste kod nekog drugog hteli da uđete?
SAMICA Ama ne! Kod vas!
SAMAC Kod... kod mene? Pardon - ipak je greška. Pogledajte malo bolje...
Samac pali stonu lampu.
SAMAC Uverite se da ja nisam taj kod koga ste se uputili... ja sam potpuno drugi.
Samica ga zbunjeno gleda. Osmehne se.
SAMICA Kako ste vi lepi!
Samac, koji je uzeo lonče čaja i nagnuo ga, zagrcne se, briše uprskano lice.
SAMAC Molim?
SAMICA Ništa, ništa, ja tako - glupo - kad mi se nešto svidi, ja odmah kažem. A ne bih smela, jer ljudi su skloni ponekad da to zloupotrebe...
SAMAC A, sad, zbilja moram da spavam, ujutro rano ustajem, u pola šest... Laku noć!
SAMICA Ja sam ustala zbog mraza - ali ništa - vi ste umorni - izvinite... Laku noć!
Samica ode. Samac legne, ugasi svetlo, pogladi brkove, napravi rezigniran izraz lica.
SAMAC O, bože! Svakakav svet se danas muva po zemlji!
Opet napravi grimasu kao da ništa ne shvata, okrene se i sklopi oči huknuvši. U susednoj sobi plač i jecaji. Osluškuje, meškolji se.
SAMICA (Off): Komšija!
Samac se prene, podigne glavu.
SAMICA (Off - šapatom): Komšija!
Samac se osvrće, ne zna odakle dopire glas.
SAMAC Molim?
Niko ne odgovara.
SAMAC Ko je?
SAMICA (Off): Ja sam.
SAMAC Gde ste?
SAMICA (Off): Ovde, iza vrata... ne smem da ih otvorim... plašim se.
SAMAC Koga?
SAMICA (Off): Vas!
SAMAC Mene? Šta sam vam ja učinio? Bolje recite šta u stvari želite?
SAMICA (Off): Sneg je prestao da pada.
SAMAC Molim?
SAMICA (Off): Biće mraza! Čim prestane sneg, počnu velike studeni. Tako mi je mama govorila. Ona je imala iskustva.
Samac je zbunjen.
SAMAC Izvinite, da i' vi zbijate neku šalu ili - šta? Prestao sneg - ne razumem.
SAMICA (Off): Htela sam da pitam imate li nešto za loženje - makar stare novine? (Odškrine vrata i promoli glavu.) Da se malčice ogrejem. Tek toliko!
SAMAC Žalim - zbilja nemam.
SAMICA Pogledajte! Potrudite se malo!
SAMAC Možda imam jedne - čekajte... (Čeprka ispod kreveta) Ali, ne - uzela ih je gazdarica za prozore. I eto! Nemam.
SAMICA Glupo je što plačem. Suze mi same idu. Da li je mnogo glupo?
SAMAC Ne znam... trebalo bi da spavam.
SAMICA (Pride prozoru) Da hoće ponovo sneg, bilo bi mnogo toplije. Tako je moj tata govorio. (Pogleda u Samca) O, baš sam neučtiva. Nisam se ni predstavila - ili jesam? Ne znam! Ja sam tu u sobi do vas - sinoć sam se doselila.
SAMAC A, tako! Znači - umesto pokojnog sudije?
SAMICA Pokojnog? Zar je u toj sobi neko umro?!
SAMAC Ama ne, umro je u bolnici - a ovde je stanovao. Čičica, sudija, šećeraš. Pa šta - svi ćemo dole. Smrt nikog ne zaboravlja, draga moja!
SAMICA Joj!
SAMAC Šta je sad?!
SAMICA Rekli ste, »draga moja«! Da li mislite ozbiljno?
SAMAC Šta vam je? To je žargon - poštovanje... (Namršti se) Molim vas, ja sam za distancu.
SAMICA Sve se skupilo protiv mene! I tu je neko stanovao koga više nema - i strašno je zima - ne misli da popusti - i vi nešto kažete pa se posle povučete...
SAMAC Čujte, sad je zbilja dosta! Ja rano ustajem - u pola šest - a na odgovornom sam poslu - ja sam šef odeljenja - moram da budem svež! Probudite gazdaricu, neka vam založi peć!
SAMICA Ona se zaključala u svojoj sobi i spava kao zaklana! Lupala sam, ne vredi! Hrče! Sem toga, pogodili smo se bez loženja. Mnogo je tražila.
SAMAC Pobogu, pa zar nemate jorgan?
SAMICA N-n-ne, samo ćebad, ali tanka su. Znate, ja nemam nikog - ni porodicu - ni poznanike - samo tu ćebad. A ona su hladna.
Samac ćuti. Bunovan je. Sažali se, osmehne se.
SAMAC Pa kako da vam pomognem? Baš ste neki čudan stvor - u pola noći dođete...
SAMICA Pričajte nešto da ne mislim na mraz. Ko vam je ono na zidu?

SAMAC Gazdaričin pokojni muž.
SAMICA A ono?
SAMAC Moja pokojna mati.
SAMICA Oh! - ovde sve pokojnici! Kao groblje! Ne volim groblje!
SAMAC Valjda sam ja živ?
SAMICA Čitajte mi nešto.
SAMAC Novine nemam... rekao sam vam.
SAMICA Mene i ne zanima politika.
SAMAC I ja se slabo time bavim.
SAMICA Čime?
SAMAC Politikom.
SAMICA Zašto?
SAMAC Šta zašto?
SAMICA Zašto niste neki političar?
SAMAC Pa glupo je. Ko mene pita! Gledam svoja posla. (Zevne.)
SAMICA Kukavica? Zašto zevate? Kakve su vam one ribe.
SAMAC Male. Kućne.
SAMICA A šta radite s njima?
SAMAC Ništa. One tako plove - za ukras.
SAMICA A šta inače radite?
SAMAC U kancelariji, rekao sam vam.
SAMICA A posle rada?
SAMAC Posle rada - opet radim.
SAMICA Gde?
SAMAC U drugoj kancelariji. U predstavništvu jednog preduzeća.
SAMICA Zašto?
SAMAC Pa šta bih drugo? Jedne godine nisam radio po podne, pa sam se užasno dosađivao... A dosada čoveka rastrojava - i onda sam odlučio da radim i pre i po podne. (Opet zevne.)
Samica se sva trese, drhti čak i njena spavaćica. Samac ustane.
SAMAC E pa, do đavola! Ne mogu da dopustim da budem pod jorganom, a vi tako - mislim - mislim da se smrzavate.
SAMICA Samo vi lezite - meni ne može da se pomogne. Ja sam previše osetljiva. Usamljena sam - imala sam jednu jedinu ujnu u Kruševcu i ona je umrla.
SAMAC Ne znam zbilja šta bih mogao da učinim - pogotovo s obzirom na gubitak te ujne u Kruševcu…
SAMICA Uvek mi je bilo mnogo hladno. Sećam se, i kad sam bila mala...
SAMAC Onda jedino da i ja stojim, pa neka i meni bude hladno. Zašto me tako gledate?
SAMICA Tako ste lepi!
SAMAC (Zgrane se): Pardon?!?
Oboje ćute. Ona drhti, njemu se sklapaju oči. Ona žalosno cikne.
SAMICA Nemojte da spavate. Pričajte nešto!
SAMAC Slab sam ja za razgovor. Ne pratim neke osobito zanimljive događaje - sve pored mene promiče - povukao sam se, razumete? Nisam u toku!
SAMICA A lični događaji?
SAMAC Nemam ni tu ništa. Ne volim glupava uzbudenja. Zivim, radim - to je sve. Uzbuđenja čoveku prete rastrojstvom - i šta će mi onda?
SAMICA (Panično promuca): Hlaaade mi se ruke!
SAMAC Najbolje je da ja vama dam jorgan, a vi meni ćebad, pa da nastavimo da spavamo. (Uzme jorgan i pruža joj ga.)
SAMICA Onda ćete se vi smrzavati!
SAMAC More, uzmite jorgan!
SAMICA Ne! Učinićemo drukčije! Ajde lezite.
SAMAC Molim?
SAMICA Ajde, lezite…
SAMAC Zašto?
SAMICA Samo vi lezite. P-o-ožurite, smrznuću se.
On zbunjeno legne.
SAMICA O-okrenite leđa!
On okrene leđa. Ona se uvuče pored njega.
SAMICA Tako! I ne mrdajte.
On ukočeno bulji u zid do sebe, onda se promeškolji.
SAMAC Čujte, ovom se nisam nadao. Može gazdarica da naiđe i - razumete - ja ne želim da ona pomisli - ja sam ovde već sedamnaest godina i stekao sam izvestan ugled kao podstanar.
SAMICA Ništa se ne bojte, zavući ću glavu pod jorgan, neće ona da me vidi čak i ako uđe. A rekla sam vam da se zaključala, hrče!
On ćuti, ona mrda pod jorganom. On iskosa gleda jorgan koji se miče.
SAMICA (Ispod jorgana): O, što je toplo!
On je uplašen, zbunjen, ne miče.
SAMICA (Cikne): Vi ste kao one starinske peći! Tako je lepo! Gasite svetlo! O, bože! Tako ste široki i sigurni - temeljni.
On izvuče ruku i ugasi svetlo.
SAMAC Gazdarica!

Popodne. On sedi u sobi i jede. Samica kuca.
SAMICA (Off): Komšija! (Ulazi.)
SAMAC O, dobar dan!
SAMICA Šta radite?
SAMAC Eto, ručam. (Ustane)... Izvolite.

SAMICA Neka, hvala, nisam znala da ste zauzeti.
SAMAC Eto, ja malo skoknuo kući, da prezalogajim između dve kancelarije. U četiri moram natrag.
SAMICA Mislila sam da sednem malo kod vas. Ali vi ručate.
SAMAC Jeste. Naiđite malo kasnije. Ako budem tu. Ali ne verujem!
SAMICA Da, u redu. Izvinite.
On sedne, ona ustaje.
SAMICA Prijatno.
SAMAC Hvala. On jede, pogleda je ispod oka.
SAMICA Baš lepo jedete. Simpatični ste, kako mrdate brkovima - kao majmun.
Njemu zastane zalogaj u grlu.
SAMICA Htedoh reći - kao zec! On nastavi da jede.
SAMICA Kao foka, u stvari! Jeste li videli nekad foke? Ja nisam. Foke žive u vodi. Ne znam ni kako bi čovek mogao da ih vidi. (Uzdahne)... Mislila sam da sednem malo kod vas, ali...
On ljutito ustane i uzdahne, pruživši joj stolicu.
SAMAC Pa sedite već jednom! Znate, ja nemam vremena, treba da ručam i da idem, a vi sedite, eto sedite - ako vam se sedi.
SAMICA (Sedajući) Nisam vas valjda uvredila?
SAMAC (Uzdahne): O ne! Pustite me samo da jedem!
SAMICA Brzo jedete!
SAMAC Ne držim do hrane.
SAMICA Morao bi da se nađe neko da vam kuva, da brine o vama, da vas vrati u normalan život. Živite kao pustinjak. Zar niste željni makar malo...
On se opet zagrcne.
SAMAC (Strogo) Ne! Ne! Meni je dobro i ovako! Nemam nameru do kraja života ama baš ništa da menjam!
SAMICA Znam, ali, na žalost, i domaća kuhinja može mnogo da učini za usamljenog i nesrećnog čoveka.
SAMAC (Skoči) Ko nesrećan? Ma šta je vama? Meni je ovako najbolje. Živim ko bubreg u loju! Savršeno sam zadovoljan i miran i sve mi je potaman...
SAMICA Možda je bolje, recimo, kad imate nekog ko je stalno pored vas...
SAMAC Ni reči više o tome!
On se mršti. Ona pokaže ruku s malom konzervom.
SAMICA Došla sam u stvari zbog... evo našla sam neku paštetu, pa sam mislila ako vi imate nož...
On besno uzima iz fioke nož i otvara joj konzervu. Ona jede paštetu, bez hleba.
SAMAC Zašto jedete bez hleba? Uzmite.
SAMICA Hoću, ako vi probate moju paštetu. Da vam namažem malo?
SAMAC Ne marim za paštete.
SAMICA Ipak - okusite! Hajte! Okušajte!
Ona mu stavlja parče hleba u usta. On uzalud pokušava da izmakne glavu. Zaprepašćen je.
SAMICA A! Je li lepa?
SAMAC Pa - tako. Šta da vam kažem, ne ludujem za paštetama. I ne razumem se. Uopšte mi je svejedno šta jedem.
SAMICA Pa da, kad ste navikli na te vaše proklete salame! Trebalo bi da vam neko pripremi nešto tečno!
SAMAC A - stomak mi je odličan! Kao gvožđe! I zbilja ne mislim, razumete, da unosim izmene u svoj režim ishrane i, konačno, života.
SAMICA Ako uzmete još malo paštete, ja ću da se poslužim vašom salamom.
Ona ga opet hrani. On užasnuto odmahuje.
SAMAC A ne - ne mogu, hvala! Molim vas, budite ozbiljni! Ja ću otići!
Ona ga pribije uz zid.
SAMICA Sigurno nećete moju paštetu da ne biste morali da mi date vašu salamu?
SAMAC Koješta! Ama, molim vas! U redu, uzeću!
SAMICA Neka, ja ću vam dati! Ja volim da hranim druge! Vežbam se kad budem imala dete.
Puše. Ona se nasmeje.
SAMICA Ha!
SAMAC Molim?
SAMICA Baš je to smešno!
SAMAC Šta?
SAMICA Sve smo počeli da delimo. Jorgan, ručak, cigarete...
On se namršti. Ona uzdahne.
SAMICA Mogli bismo da podelimo i one dve karte za bioskop što ih imam večeras. Htela sam da idem s nekom drugaricom, ali otkazala je. Hoćete li?
SAMAC A, ne!
SAMICA Zbog čega ne?
SAMAC (Skoči) Ne marim ja ni za bioskop. Ne pamtim kad sam bio. To je za mlađe. Molim vas, budite ozbiljni!
SAMICA Pa da, nije ni čudo, uvukli ste se u tu samačku paučimu. I to mi je neki život. Trebalo bi da se nađe neko ko bi vas probudio iz te učmalosti! (Nagne mu se na uvo.) Vi ste u čami!
SAMAC (Ustane) Izvinite, meni ne smeta ništa ovako! Ja sam takav stil sam izmislio, dobrovoljno sam mu se podvrgao, zavoleo sam ga, potpuno mi odgovara!
SAMICA Ma nije! Ići ćete vi ipak sa mnom u bioskop. Sad ću ja da se spremim.
SAMAC Pardon, ne dolazi u obzir.
SAMICA O! (Povuče ga blago za brk.)... A zašto, gospodine foko, zašto ne dolazi u obzir?
SAMAC Zato što ne volim filmove! I zato što treba da krenem u kancelariju! I ne zovite me gospodine foko! Inače ću da obrijem brkove.
SAMICA Možete jedan dan da ne odete u tu vašu prokletu kancelarijetinu! Odmorite se, posvetite malo pažnje vašoj duši!
SAMAC (Drekne): Moja duša je u redu!
SAMICA Samio ćemo jednom da probaimo, pa ako ne valja, ne morate više da idete u bioskop. Idem. Je i da se spremim?
Ona ode. On mumla.
SAMAC Spremajte se vi koliko hoćete, kad ja nešto kažem, to je kao grad Varadin... (Drekne) Ne idem u bioskop.

Sede u bioskopu. On joj tiho kaže na uvo.
SAMAC Imao bih nešto vrlo važno da vam kažem...
SAMICA Kasnije! Gledajte! Evo, pojavljuje se Širli!
On je nervozan, gleda napred, nagne joj se opet na uvo.
SAMAC Ja zaista imam mnogo posla i...
SAMICA Molim?
SAMAC Ja sam, pre svega, ozbiljan čovek...
SAMICA Kako?
Od uzbuđenja ona počinje da jede kokice iz fišeka, daje i njemu - ne gledajući ga - ali mu stavi tačno ispred usta. On joj polako odgurne ruku.
SAMAC Hvala.
SAMICA Uzmite, uzmite, uzmite!
Neko iza njihovih leda negoduje.
GLAS Tišina! Kakav je to način!?
Da ne bi pravio buku raspravljajući se s njom, on počinje da zoblje kokice iz njene male šake. Nešto kasnije nagne joj se ponovo na uvo.
SAMAC Čujte, ja nemam zaista nikakvu nameru da uspostavljam neki odnos.
SAMICA Oh, ćutite! Pa šta vam je? Izgubiću nit filma!
Ćuška mu opet kokice u usta. Posle dužeg čutanja on joj se opet nagne na uvo.
SAMAC Ja uopšte nisam za društvo, osećam se nelagodno, prošlo mi je vreme za to...
Neko im razdvoji glave otpozadi.
NEKO E, pa dosta tog njuškanja!
SAMAC (Narogušivši se) Pardon! Povedite malo računa o svojim izrazima, ja nisam balavac i ne dozvoljavam…
NEKO A što si joj gurao tu brkatu njušku u uvo?
DRUGI Celo vreme!

SAMAC Vi, idiote, treba da se stidite, ja sam ovde potpuno slučajno i uostalom, uopšte me ne zanima vaš glupi film.
On ustane sav besan i izađe.

Kafana. Samac pije vodu, briše brkove, namršti se. Stolu prilazi Samica.
SAMICA Jedva sam vas našla! Bila sam svuda okolo i već sam mislila...
On je tako gleda ispod oka da ona prekine rečenicu i promuca.
SAMICA ...Gospodine foko...
On od muke zarije glavu u šake. Ona se pribija uz njega.
SAMICA ...Gospodine foko, niste se valjda naljutili na mene?
SAMAC Nisam! Nisam! U redu je! Nemojte me samo, molim vas, zvati gospodine foko! Ja nisam više u tom dobu kad se daju nadimci. Sve u svoje vreme, razumete me? Najbolje da se ovde rastanemo. Ja žurim kod rođaka.
SAMICA Onda, do viđenja - večeras.
SAMAC Kako to mislite večeras?
SAMICA Mislim, ako opet bude onako strašna zima, ja...
SAMAC Molim vas, to su neslane šale! Nemojte ponovo da vas vidim u svojoj sobi!

Noć. Samac na prstima ulazi u svoju sobu, zaključava vrata prema Samičinoj sobi, pazeći da brava ne skripne. Onda zaključa vrata iz hodnika. Skida mantil, u mraku, uzme iz ormančeta sendvič, jede ga, pokušava da čita stare novine u kojima je držao zavijen hleb. Svuče se sasvim, obuče pižamu i ude u krevet. Odjednom odskoči. Neko je u krevetu. On upali svetlo - Samica spava. On skoro pobesni.
SAMAC Dobro veče!
SAMICA (Trlja oči) Je li to neko vikao?
SAMAC Neko? Ja sam vikao! Izvolite odmah iz mog kreveta!...
Ona se zbuni.
SAMAC Kad kažem odmah, to znači - bez odlaganja! Šta je?! Ja mogu da budem i zver!
Neko kuca iz hodnika.
GAZDARICA (Off): Alo?
SAMAC (Užasnut) Gazdarica!
GAZDARICA (Off) Alo, gospodine Rakiću?
SAMAC (Užasnuto Samici): Dobiću otkaz zbog vas! (Glasnije): Molim! Izvolite!
GAZDARICA (Ulazi) Je l' to kod vas neki razgovor?
SAMAC Kod mene? Ne, ja spavam. Vi znate, ja nikad ne dovodim društvo u sobu.
GAZDARICA Znam - pa ko li je to drečao? Kao jarac - bože moj! Da nije ta galama kod samice?
SAMAC Ne znam - ja je i ne poznajem - ja nikog ne dovodim.
GAZDARICA Ona još nije ni došla kući! Laku noć! Mora da je to neka gužva gore kod onog pijandure šnajdera!
SAMAC Laku noć! Vi znate, ja nikog... nikog...
GAZDARICA A samici ću da očitam bukvicu - zaključaću vrata iznutra pa će morati da zvoni! Ajde, laku noć! (Izlazi)
SAMAC I šta sad? Ako uđete u svoju sobu, znaće da ste bili kod mene, jer niste došli spolja!... (Hoda po sobi.) Ja moram da spavam - molim vas izdđite - i baš me briga - stojte tu celu noć - kako znate...
Ona ustane iz kreveta. Stoji i drhti, on legne, zarije glavu pod jastuk i pogleda je: ona nosi njegovu košulju.
SAMAC Šta je sad to?
SAMICA Mislila sam da se nećete ljutiti - bilo mi je hladno.
SAMAC Moja svečana košulja! Vi ste nenormalni!
On klekne, pokrije se preko glave, dugačko uzdahne.
SAMICA U redu, opraću je! I to odmah!
Ona toči vodu u lavor, skine košulju, obuče njegov mantil, potopi košulju, čangrlja, on digne glavu i urlikne - ali šapatom!
SAMAC A šta je sad?
SAMICA Perem!
On uzdahne, skoči, otme joj lavor, prebaci je preko kolena i odalami je dva-tri puta, pa je prenese do kreveta, pokrije je grubo jorganom i opet besno zašišti.
SAMAC Lezite tu, i da nisam glasa čuo!...
Ona pokušava da se pomeri, on drekne.
SAMAC Tišina!
Zatim se uvali u stolicu, opet duboko uzdahne, pokrije se mantilom, podnimi se, i taman se spremi da zaspi, kad čuje jecaj. Pogleda je, ona se dopola uspravila.
SAMAC Zaboga, imajte milosti! Ja moram da se odmaram, radim dvadeset sati dnevno!
SAMICA (Jeca): Boli me!
SAMAC Šta?
SAMICA Tamo gde ste me tukli!
On se očajnički pljesne šakom po glavi.
SAMAC Šta li sam ja bogu skrivio? O, napasti!
SAMICA U redu, više me ne boli! Ćutaću.
On klimne glavom sam za sebe, očajno i rezignirano. Ona ga gleda.
SAMICA ...Gospodine foko, što ste takvi? Nisam htela da vas uvredim.
On zavuče prste u uši.
SAMICA Ja se izvinjavam - evo obećavam - neću više - ostaviću vas na miru.

Jutro. Gazdarica Štricka kosu pred ogledalom. Samac dolazi obučen, u mantilu, s tašnom, premešta se, hteo bi nešto da kaže, nakašlje se. Gazdarica ga gleda u ogledalu.
GAZDARICA Dobro jutro!
SAMAC Dobro jutro! Hteo sam da vam kažem - ima nešto nezgodno - vi ste uvek bili dobri i pristojni prema meni - a i ja sam, mislim, to bio - već sedamnaest godina ovde stanujem, ali eto, na žalost, prinuđen sam da se selim.
GAZDARICA Kako?
SAMAC Molim vas, nemojte me krivo razumeti, nije reč o vama, ali ja sam prinuđen...
GAZDARICA Sedite... Ma šta vam je? Ko vas je prinudio? Sedite!
SAMAC Ne želim da govorim. Molim da platim kiriju i danas bih se iselio, po propisu, neću čak da koristim nikakav zakonski rok od petnaest dana.
GAZDARICA O, bože! Sredite se! Ja sam vam bila kao majka! Kako ste to prinuđeni? Ko uopšte može ovde, sem mene, pa nikog i nema, ama ko je u pitanju? Vi kao da ste uvređeni i potišteni? Šta vam je?
SAMAC Ništa, da platim, meni je žao, ali drugog izlaza nema.
GAZDARICA Pa ko vas je, zaboga, uvredio? Šta se strašno dogodilo?
SAMAC Nije važno, molim vas, ne moramo raspravljati. U pitanju je treće lice.
GAZDARICA (Gledajući ga zgranuto): Kakvo treće lice?
Na vratima svoje sobe pojavi se Samica, uplašeno ustukne kad ih vidi. Zatvori vrata.
SAMAC Ili ona - ili ja iz kuće!
On zgrabi tašnu i krene. Gazdarica ga presretne.
GAZDARICA Stanite! Stanite! Objasnite! Ne može tako!
Ona ga svali na stolicu.
SAMAC Nema objašnjenja. Samo tako: ona - ili ja.
Gazdarica s mržnjom pogleda u Samičina vrata.

Veče. Samac ide ulicom, zvižduće, raspoložen je. Stane kod čistača obuće, čeka da ovaj završi sa čišćenjem cipela nekom starcu. Čistač je pijan, jedva radi.
ČISTAČ (Pijano): O, poštovanje, gosinRakiću!
SAMAC Poštovanje!
ČISTAČ Oćemo li i vama?
SAMAC Apsolutno.
ČISTAČ Subota je, moramo biti čisti.
Smeju se. Starac plaća i odlazi... Samac stavlja nogu na sanduče. Čistač pijano glanca cipele.
ČISTAČ (Kao da mu je vezan jezik, mumla): Moramo biti lepi, idu praznici. nedelja je. Po vama čovek može da navije sat, sve tačno, u svaku subotu vi dođete da se čiste cipele. Tolike godine dođete. (Pogleda Samca.) I veliki premaz?
SAMAC I veliki.
ČISTAČ A, to je novo! Ranije niste tražili veliiki premaz! To je sigurno zbog...
SAMAC Zbog čega?
ČISTAČ Zbog... one... lepe devojke! Video sam ja vas! Takav ste bili par i tako vas je volela.
Samac se namršti.
SAMAC Šta bre pričaš? Ti si pijan! Ćuti!
ČISTAČ A - primećivalo se...
SAMAC Ne trabunjaj, sad ću da odem, sluša svet! Pijan si kao tresak, stidi se.
ČISTAČ Ja jesam pijan, ali ono što se videlo, videlo se! Ljubim ti karakter.
Samac mu ćušne novac u šaku, ode. Čistač blene u njega, pa u šaku.

Kuhinja. Samac ulazi, Gazdarica se osmehuje.
GAZDARICA U redu je - otišla je. Izdala sam stan jednom krokodilu. Trgovački putnik, nikad nije tu! Bićete mirni! Neću više nikada uzimati ženske. Teške su.
SAMAC Hvala. Ja se izvinjavam što se to desilo, ali zbilja nije moja krivica - vi ćete razumeti.
GAZDARICA Ama, molim vas, tolike godine ste ovde i sve je bilo u redu - odjednom sada neka lucprda da pokvari.
On slegne ramenima, ode u svoju sobu. Zatvori za sobom vrata, odahne, osmehne se. Gleda prema krevetu, sumnjičavo otvori orman, gleda ispod kreveta, opet se osmehne, izvali se na krevet i raširi ruke. Tako leži blažen. Ustane, skine mantil, radi malo gimnastiku, sedne za sto i vadi zavežljaj koji je kupio za večeru. Reže slaninu, jede, seče paradajz. Pogled mu padne iznenadno na ključ za konzerve... (Krupan plan) Namršti se, jede dalje, pogleda praznu stolicu, okrene glavu, ugleda košulju koju je ona nosila.
SAMAC (Njegov glas): Zašto je gazdarica rekla za nju da je lucprda? (Jede, maže sir na hleb, opet se misli, odmahuje glavom.)... Gluposti, šta se to mene tiče!
Ustane, svuče se, veselo razmahne rukama, radi gimnastiku u majici i untercigeru i legne zaboravivši vunenu kapu za glavu.

Leži u mraku... ugleda svetlost u njenoj bivšoj sobi. Ustane, pogleda kroz ključaonicu. Neki glavonja svinjskog izraza pije vodu iz flaše i podrigne. Go je do pojasa, vise mu sise, dlakav je i gojazan do besvesti.
Samac ode do prozora, napolju pada sneg.
SAMAC (Njegov glas): Zašto onaj misli da me je ona volela?
Hoda po sobi, puši, ugasi cigaretu i legne odlučno.
SAMAC (Njegov glas): Ja zbilja ponekad razmišljam o glupim stvarima.
Pogleda sliku gazdaričinog muža na zidu, oličenje idiota, onda sliku svoje majke, skrušene jadnice.
SAMAC (Njegov glas): Kuda li je otišla?
Leži, stavi jastuk na glavu. U susednoj sobi ona svinja podrigne. Podrigne opet. Samac stavi još jedan jastuk na glavu - vidi mu se samo nos sa brkovima. Jedna suza mu sklizne niz obraz.
SAMAC (Njegov glas): Gospodine foko - budalo... budalo!