Gordan Mihić- Siroti mali hrčki

SCENA 1.

PRVI (Pospano, otežući) Podne, a smračilo se... (zevanje) stuštilo se... (zevanje) a nema ni vetra... (zevanje) bar da kiša hoće da padne... (zevanje) dosadno... dosadno... dosadno... (Pauza) Ej! Je l’ tebi dosadno?
DRUGI (Bunovno) A? Izvolte?
PRVI Šta izvolte?
DRUGI Ja mislio, neka stranka. (Zevanje) Koliko je sati?
PRVI (Zevne) Podne, otprilike. Mrzi me da gledam na sat.
DRUGI A? Ne čujem?
PRVI Mrzi me da gledam na sat.
DRUGI A što bi uopšte gledao?
PRVI Pa zar nisi pitao koliko je sati?
DRUGI Možda i jesam. (Zevne) Au, što se napolju smrklo!
PRVI Počeće opet oni oblačni dani kad se ubijam od dosade, pa samo žderem, žderem, žderem, žderem, žderem... (Pauza) Ej, pa ti i ne slušaš! Opet spavaš!
DRUGI A?
PRVI Kažem, žderem, žderem, žderem!...
DRUGI A, razumem. I ja isto tako volim da žderem.
PRVI A dosadno li je, majko moja, dosadno li je! Ej, ajde da javimo da se Nahtigal obesio!
DRUGI Ko će da nam veruje?
PRVI Što ne bi verovali?
DRUGI To je naš stari štos. Nema telefona koji nismo okrenuli da javimo da se Nahtigal obesio. Već jedanaest godina se služimo tim štosom. Svi znaju da smo izmislili i Nahtigala, i njegovu decu, i vešanje i...
PRVI A znaš da sam ja stvarno poznavao jednog Nahtigala, samo što nije bio Nahtigal nego Nahtigol. Izgleda, musliman ili bogumil...
DRUGI Kakav bogumil! Oni više ne postoje.
PRVI Kako ne postoje? Ja sam čitao da bogumili imaju i svoju prezbiterijansku episkopiju.
DRUGI (Uzdahne) Prezbiterijanci su jedno, a bogumili drugo! Nikakve veze nemaju bogumili i prezbiterijanci.
PRVI Ja sam to čitao!
DRUGI U redu, baš me briga, samo me pusti da spavam. Nađi nekog pa raspravljaj o verskim sektama...
PRVI Nisi baš mnogo pristojan, da znaš!
DRUGI O, ljudi!...
PRVI Nisi pristojan, i ostajem pri tome!
DRUGI U redu. Izvinjavam ti se, samo me ostavi na miru.
PRVI Ja te nisam ni dirao.
DRUGI (Zeva) U redu? Nisi me dirao.
PRVI A zašto onda insistiraš na tome da jesam?
DRUGI Povlačim insistiranje. Nisi! U redu! Izvini! U redu! (Zeva)
PRVI Ha, ti misliš, to tako ide? Prvo ugnjaviš čoveka, pa onda misliš samo tako: »Izvini, povlačim se, u redu!« E, me može tako! (Zeva) Bilo je to davno, u vojsci - imao sam jednog druga... (zevne) koji je, vrag bi ga znao zašto, imao običaj da kaže: »Mali dečki spavaju kao sivi hrčki.« A ti... (zevne) dremaš? I ne slušaš uopšte šta ti ja pričam. Ej! Probudi se, da čuješ!
DRUGI (Užasno pospano) A, šta?
PRVI Imao sam u vojsci jednog druga...
DRUGI Kog druga?
PRVI Čekaj da ti ispričam. Dakle, imao sam jednog dobrog druga...
DRUGI (Očajno) Znam! Znam!
PRVI Šta znaš? Odmah ti znaš! Odakle bi znao?
DRUGI (Očajno) Pa pričao si mi! Ti si živi kreč! Ništa ne pamtiš?
PRVI Ja!? Ja tebi to pričao!? Za onog mog druga koji je imao običaj da kaže...
DRUGI (Prekine ga) Znam! Znam! »Mačkovi pojeli državnu džigericu!« Nije znao da kaže »mačori«, nego je govorio »mačkovi«, a radio je u kuhinji, oko koje se muvalo mnogo mačora!
PRVI E, nije.
DRUGI Šta nije? Jeste! Imaj milosti, najmanje dve milijarde puta si mi ispričao! »Mačkovi pojeli državnu džigericu«! Imaj milosti! Oko kuhinje se muvalo mnogo mačora! Znam, sve znam!
PRVI Stani! Stani! Šta vičeš!?
DRUGI (Slabim glasom) Imaj milosti! Ne mogu više da slušam o mačkovima!
PRVI Pre svega, nije reč o mačkovima, nego...
DRUGI Znam! Znam! Onda o onome koji se stalno vajkao: »Kad bih ja voleo da čitam, čitao bih celog dana«...
PRVI Nije ni o njemu! Reč je o onom koji je govorio: »Mali dečki spavaju kao sivi hrčki!«
DRUGI (Mrmlja) Mali dečki spavaju kao sivi hrčki!
PRVI Jeste. Gledao je vojnike u šumi kako mrtvi umorni spavaju posle napornog marša i govorio...
DRUGI U redu! Čuli smo! »Mali dečki spavaju kao sivi hrčki
PRVI Dobro, kako se ti to ponašaš!? Zašto se dereš na mene? Nisam ja tvoj pastorak!
DRUGI Ko se dere? Nemoj ti da vređas!
PRVI More, ajde, mangupska posla! Ja ti lepo pričam, a ti...
DRUGI Ja mangup!? Sram te bilo! Samo zato što neću da slušam tvoje gluposti.
PRVI Gluposti!? Znači, ja sam za tebe glup! E, upamtićeš tu reč! (Šamar)
DRUGI Šamar!? Meni šamar!? E, upamtićeš ga!
Tresak stolice, lomljava, lupa.

SCENA 2.

ŠEF Pre svega, da čujem zbog čega je izbio sukob...
PRVI To nije važno, gospodine načelniče! Važno je da je on mene mlatnuo stolicom po glavi!
DRUGI Ali on je meni prvo opalio šamar!
PRVI Šamar, to nije ništa u poređenju sa stolicom!
DRUGI Kako nije ništa? Još mi zvoni uvo! S kojim pravom on meni opaljuje šamare?!
PRVI A s kojim pravom on meni baca stolice na glavu! ?
ŠEF Čekajte! Stanite! Da prvo čujemo zbog čega je izbila svađa!
PRVI Ja sam lepo hteo da mu ispričam jedan moj doživljaj iz vojske, a on...
DRUGI Molim vas, da li biste vi izdržali da vam neko dva miliona puta ponovi rečenicu: »Mali dečki spavaju kao sivi hrčki!«
PRVI Nije istina!
DRUGI Jeste! Istina je! Hrčki, pa hrčki! Došlo mi je da se rastavim sa umom koliko me maltretirao s tim hrčkima?
ŠEF Kakvi hrčki? Šta to uopšte znači: hrčki? Sredite se pa mi lepo ispričajte! I ne upotrebljavajte strane izraze?
DRUGI Koje strane izraze?
ŠEF Pa ti hrčki!
PRVI Hrčci! U množini se tako kaže.
ŠEF Vi ćutite! Da čujemo prvo iskaz vašeg kolege. Ne prekidajte ga. Dakle, izvolte! Šta su to hrčki?
PRVI Hrčci - ako mislite na hrčce!
ŠEF (Prodere se) Rekao sam da on govori!
DRUGI E, pa ovako je bilo. Želite sve po redu ili na preskok?
ŠEF Kako god hoćete, samo da se utvrdi ko je kriv.
DRUGI Onda na preskok, kraće je! Slažete li se?
ŠEF Govorite.
DRUGI Ja sam spavao, a on me probudio, u nameri da me gnjavi s tim hrčcima!
PRVI Spavali ste za vreme radnog vremena!?
DRUGI Ne, nešto sam se bio zamislio, a on me probudio.
PRVI Laže! Spavao je! Laže i za hrčce! Nisam hteo da govorimo o hrčcima.
DRUGI Uzmimo da nije bitno spavanje. Ako sam spavao, može me se kazniti. Ali je važnije ko je koga izazvao!
ŠEF Ko je koga? To me i zanima!
DRUGI Trgao me iz razmišljanja i hteo je da kaže ono za mačkove i državnu džigericu!
ŠEF Koje mačkove?
DRUGI One što su se muvali oko kuhinje. Kad je on bio u vojsci ti mačkovi su se muvali oko kuhinje gde je radio onaj vojnik koga je on poznavao i koji je imao običaj da spominje hrčce!
PRVI Laž! On je spominjao samo mačkove.
DRUGI Ko bi se uopšte tu snašao! To nije ni važno da li je spominjao hrčkove ili mačkove. Važno je ko je koga izazvao!
ŠEF Mir! Opominjem vas poslednji put! Ako u roku od jednog minuta ne čujem ko je kriv za tuču, poslaću obojicu pravnom referentu s predlogom da se obojici oduzme dvadeset pet ddsto od plate. Je li vam jasno? Dakle vi, vi desni, počnite!
DRUGI Evo, na preskok. Počeo je da me gnjavi s pričama iz vojske, ja nisam otrpeo, i to je sve!
ŠEF Kako sve? Pa šta onda?
DRUGI I ja sam rekao »pa šta?« I ja sam ga molio da mi to ne priča, jer sam hiljadu puta čuo te priče. Ali on odjednom meni - šamar!
ŠEF Šamar?
DRUGI Šamar! A ja njega stolicom!
ŠEF (Naglašava) Ali zbog čega ste dobili šamar? To nije jasno!
DRUGI Pa rekao sam! On voli da priča svoje doživljaje iz vojske. Užasno me gnjavi! Priča stalno jedno isto. Tako je bilo i s tim hrčkovima.
ŠEF Pređite na stvar! Konkretno: oko čega je izbila svađa?
DRUGI Sedeli smo i ćutali. Onda je on počeo o Nahtigalu, koji se nije obesio - razumete?
ŠEF (Uzdahne) Koji sad Nahtigal?
DRUGI On je tvrdio da je Nahtigal bogumil, iako je jasno da bogumili više ne postoje. Odakle sad bogumil? Postoje samo stećci, to jest stečavci - zavisi kako ko izgovara. Ali bogumila nema. I nisam dozvolio da o tome priča! Razumete?
ŠEF Odakle sad bogumili? Cujte, vi sve opasnije zapetljavate tu vašu idiotsku priču!
DRUGI Ja sam isto rekao da nema bogumila...
ŠEF Dosta! Kakvi bogumili? Do đavola, zašto ste se potukli!? To mi recite!
DRUGI Pa, gospodine načelniče, o tome vam i govorim! On je tvrdio da je Nahtigal bogumil i da navodno imaju čak i svoju prezbiterijansku episkopiju. On nema pojma o verskim stvarima, a kad nema pojma, zašto se u njih meša? Prezbiterijanci su jedno, a bogumili pedeseto. Na njih podsećaju samo stećci, a Nahtigal je normalno prezime sa nemačkim korenom.
ŠEF U redu. Sad s Nahtigalom - tačka! Vratite se na sukob i ne ubacujte nove elemente. Počelo je od onih - no, kako se zovu, hrčaca ili angorskih mačaka, a sad odjednom stigosmo do bogumila i nekakvog Nahtigala!
DRUGI Ali vi ste rekli: sve redom...
ŠEF Da, ali samo o uzroku sukoba, o hrčcima? Ne zanima me Nahtigal! O Nahtigalu ni reči!
DRUGI U redu. Ovako je počelo. Ja sam odbio da se Nahtdgal obesi...
ŠEF Opet vi o Nahtigalu!!!
DRUGI Da - izvinite, šefe - ali moram od nečega početi...
ŠEF Ne od Kulina bana! Česmu nam onda služe hrčci, hrčaci, oni šta ja znam šta su, šta će nam ako nećemo od njih krenuti? Shvatite konačno! Nužan je početak. Početak!
DRUGI Razumem! Ni ja ne želim da pričam o Nahtigalu, ali on je predložio da se Nahtigal obesi...
ŠEF Da se obesi!?
DRUGI Da, ovaj, ne baš istinski - onako, neozbiljno, da bi se zabavljali...
ŠEF Kako neozbiljno da se obesi? Hteli ste iz šale da obesite čoveka?
DRUGI O, ne! Nahtigal nije čovek!
ŠEF Nego ko je?
DRUGI On ne postoji.
ŠEF Kako sad: ne postoji?!
DRUGI Ne postoje ni Nahtigal, ni njegova udovica, ni njegovih petoro đece, a ni vatrogasci.
ŠEF Vatrogasci!? Kakvi sad vatrogasci!?
DRUGI Pa ti koji su ga navodno našli na tavanu one zime kad se obesio.
ŠEF Ne postoji, a obesio se. Napolje! Majmuni! Kopilad! Imbecili! Mene ste našli da secate!
On počne da ih mlati čim stigne.

SCENA 3.

PRODAVAC NOVINA Skandal na radnom mestu! Zloupotreba službenog položaja. Šef istukao dvojicu službeniika. Evo, večernje novine! Šef istukao službenike! Skandal u ministarstvu!
Prodavac izlazi sa scene.
MINISTAR To se nipošto nije smelo dogoditi! Bez obzira na to šta su trabunjali, niste ih smeli tući. Na šta bi to ličilo kad bi se svi tukli po kancelarijama?
ŠEF Gospodine ministre, bio sam van sebe. Nervi su me izdali, nisam više vladao sobom. To je bio užas! Pao mi je mrak na oči!
MINISTAR Mrak na oči, mrak na oči! To nije opravdanje! Oni su vaši potčinjeni i niste ih smeli nipošto tući! Stvar je, kao što ste videli, dospela i do štampe, izrodiće se čitava afera, šta da odgovorim ako me upitaju zbog čega je izbila tuča?
ŠEF Zbilja ne znam. Kaznite me, učinite mi što god hoćete, ali ja sam nemoćan.
MINISTAR Zbog čega ie izbila tuča?
ŠEF Ko to zna? To je užas!
MINISTAR Kakvi su to odgovori? Kakav užas? Zašto ste ih istukli?
ŠEF Prvo... prvo sam ih pozvao na saslušanje zato što su se oni potukli.
MINISTAR I?
ŠEF I - nisu umeli da ispričaju zbog čega su se potukli. Pričali su sve bez veze. Sumnjao sam da me zavitlavaju. Opominjao sam ih, ali nije vredelo!
MINISTAR Tu smo, odlično, to je već nešto! Ja vas ne mogu spasiti kazne, niti vas opravdati zbog fizičkog razračunavanja. Ali bar mogu objasnati da niste siledžija, da ste delo učinili u krajnjem afektu. Krenite dalje. Dajte bar nekoliko podataka o stanju koje vas je dovelo u afekt.
ŠEF To je teško, ne znam odakle da počnem.
MINISTAR Odakle su oni počeli.
ŠEF Ni od čega.
MINISTAR Kako ni od čega?
ŠEF Pitao sam ih isto kao i vi mene: zašto je izbila tuča? A oni...
MINISTAR Dakle, oni?... Šta su oni učinili?
ŠEF To je neverovatno! Ndsam mogao da ih uhvatim ni za glavu ni za rep. Jedan voli da priča svoje doživljaje iz vojske i na taj način gnjavi drugog, koji je te priče čuo milion puta. A priče su - ne pitajte! Prvo su hteli da obese nekog čoveka koji ne postoji, a ima ženu i petoro dece, koje su našli vatrogasci.
MINISTAR Hm! Saberite se! Kako da obese čoveka koji ne postoji?
ŠEF Otkud znam! Nahtigal ne postoji, a oni su predlagali da se obesa.
MINISTAR Ko je utvrdio da ne postoji? Vi?
ŠEF Ne, oni.
MINISTAR Pa kako su onda hteli da ga obese!? Bili su svesni da ne postoji, a želeli su da mu namaknu omču na vrat? Čujte, da vi niste malo premoreni pa ne znate šta govorite?
ŠEF Ama, ne! Da ste ih vi slušali, izvinite, vi biste poludeli. Počeo je od tog Nahtigala i vatrogasaca, a kad sam im naredio da prekinu o njemu, oni su počeli o hrčcima i mačkovima...
MINISTAR Molim? O čemu?
ŠEF Hrčcima i džigerici.
MINISTAR Budite precizniji! Objašnjavajte pojmove. Šta su to hrčci?
ŠEF Ne znam.
MINISTAR Niste utvrdili, ili šta?
ŠEF »Mali dečki spavaju kao sivi hrčki.« To je ta rečenica koju je jedan ponavljao i gnjavio drugog.
MINISTAR A džigerica?
ŠEF Drugi je mislio da će on pričati o džigerici koju jedu državni mačori.
MINISTAR Stvar je zapetljana. Šta je bilo na kraju?
ŠEF Od tih mačora prešli su na bogumile. Nisu mogli da se slože da li je Nahtigal bogumil ili nemačko prezime. Nisam mogao da se snađem! Mačkovi, pa prezbiterijanci, pa stećaci, stećci, pa šamar! Pa stolica!
MINISTAR E, tu smo! Stigli smo do šamara. Ko je bio kriv za šamar?
ŠEF Ne znam. I ja sam isto tako pitao: stigli smo do šamara, ko je kriv? - a oni počnu opet od hrčkova. Pa bogumili, i tako dalje!
MINISTAR Vi ste odista počeli da preterujete s tom vašom smušenošću. Jeste li vi pri sebi. Umete li uopšte jasno i konkretno da objasnite zbog čega ste ošamarili, no, tog - službenika Krečkovića? Zvali ste obojcu, posadili ste ih na stolice, pitali ste ih zbog čega su se potukli, i šta ste, pobogu, od njih čuli? (Naglašavajući) Čime su vas izazvali? Šta je rekao jedan, a šta drugi?
ŠEF Drugi je bio miran, spavao je, a prvi ga je munuo i rekao mu: »Mačkovi pojeli državnu džigericu!«
MINISTAR Je li to neka lozinka, šta je? Kakav je smisao te rečenice?
ŠEF Nikakav. Tu rečenicu je ponavljao neki vojnik.
MINISTAR Do đavola, odakle odjednom sad vojnik!?
ŠEF Iz vojske.
MINISTAR Kakve vojske?
ŠEF Pa kad je taj službenik bio u vojsci postojao je neki vojnik koji je radio u kuhinji, oko koje su se šunjali državni mačori...
MINISTAR Državni mačori!?
ŠEF Pardon, mačori su bili obični, a džigerica državna!
MINISTAR O, vi ste sjajan petljanac! O! O!
ŠEF I taj vojnik je imao običaj da vikne da su ti mačori pojeli džigericu? A taj moj službenik je mom drugom službeniku hiljadu puta ispričao tu priču, a ovog puta, jednostavno, drugi službenik nije hteo ni da čuje za hrčke.
MINISTAR Za šta?
ŠEF Za hrčke.
MINISTAR Valjda mačore?
ŠEF Ne. Normalno bi bilo očekivati mačore, ali drugi službenik je mislio da će mu on spomenuti onu drugu rečenicu, koja je takođe uspomena iz vojske i koja glasi: »Mladi dečki spavaju kao sivi hrčki.« A možda su hrčci ili hrčkovi, hrčcovi.
MINISTAR Gospode bože! Vi ste apsolutno nenormalan čovek! Ništa mi nije razjašnjeno. Prvi je hteo da kaže prvu rečenicu, a drugi je mislio da on hoće da mu kaže drugu rečenicu! I šta onda? Ko je koga mlatnuo?
ŠEF Nisam ustanovio.
MINISTAR Pa tako recite! Ne znate ni zbog čega, ni ko koga, ali vam nije smetalo da ih obojcu istučete. Umesto da ih normalno saslušate, vi ste ih izmasakrirali, a sad masakrirate mene tim nebuloznim bulažnjenjima!
ŠEF Ne dozvoljavam takav ton! Ne izdirite se na mene, bez obzira što ste ministar! I povucite reč »bulažnjenje«!
MINISTAR Još ste i drski! Napolje! Smesta!
ŠEF Ja ću se žaliti!
MINISTAR Žaliću se i ja! Sat i po spominjete neke hrčake i hrčce, vešate ljude koji ne postoje, vređate njihove udovice, uplićete vatrogasce i poslastičare, hvatate džigericu oko stećaka, mešate mačore i prezbiterijanskiog episktopa, i šta još očekujete? Da vas i dalje slušam?
ŠEF Vi ste izmislili poslastičare i episkope! Ja ih nisam ni pomenuo! Hoćete da me načinite ludim! A ludi ste vi!
MINISTAR Ja!?
ŠEF Vi!!!
MINISTAR Ja?!?
ŠEF Vi, razume se! Priča je jasna kao dan, a vi ništa niste shvatili! Zaposlili ste mi sve same idiote koji spavaju i goje se, a još me optužujete da sam lud! Vi ste hipokrit.
MINISTAR Napolje!

SCENA 4.

PRODAVAC NOVINA Ministar istukao načelnika odeljenja! Večernje novine! Ministar istukao načelnika odeljenja! Afera u ministarstvu prehrane! Kupite večernje novine! Ministar na saslušanju kod predsednika vlade!
Prodavac izlazi sa scene.
PREDSEDNIK Stvar je izvanredno neugodna! Napravili ste mi glavobolju kakvu nikad u životu nisam imao! Tuča! Jedan političar ne sme da dozvoli sebi takve ispade!
MINISTAR Svestan sam te činjenice, gospodine predsedniče...
Zvoni telefon.
PREDSEDNIK Pardon!
SEKRETAR (Preko telefona bučno) Gospodine predsedniče, stiglo je pismo od prezbiterijanskog episkopa. Protestuje jer je čuo da je u pitanju maltretiranje članova prezbiterijanske crkve. On zadržava pravo preduzimanja daljih mera...
PREDSEDNIK Hvala. (Drugim glasom) Ko je od tučenih prezbiterijanac?
MINISTAR Niko, to je zabuna. Reč je o onoj dvojici nižih službenika iz mog ministarstva! Oni su se prepirali o tome da li je Nahtigal prezbiterijanac ili bogumil.
PREDSEDNIK Bogumil? Zar oni nisu odavno izumrli?
MINISTAR Razume se da jesu, ali jedan od njih to nije znao. On je uporno tvrdio da je Nahtigal bogumil.
PREDSEDNIK Pardon, a ko je taj... kako rekoste?...
MINISTAR Nahtigal.
PREDSEDNIK Da, Nahtigal. Je li on takođe vaš službenik?
MINISTAR O, to je mračna ličnost. U stvari, pardon...
PREDSEDNIK Zašto mračna?
MINISTAR Ta dva službenika su se prvo preganjala oko toga da li da se on obesi, a zatim su celu stvar pretovarili hrčkima, mačorima, državnom džigericom, poslastičarima, flertovima s nekom udovicom, silnim nekim glupostima!...
PREDSEDNIK Stanimo kod Nahtigala. Da nije on predmet episkopovog protesta?
MINISTAR O, ne!
PREDSEDNIK Sigurni ste?
MINISTAR Razume se da sam siguran. Oni su ga jednostavno izmislili.
PREDSEDNIK Zbog čega?
MINISTAR To... to ne znam. Hteli su da izvedu nešto sa nekim vešanjem.
PREDSEDNIK Vešanjem - koga ili čega?
MINISTAR Tog, valjda, Nahtigala.
PREDSEDNIK Ovo postaje sprdačina. Kako su mogli da obese čoveka koji ne postoji? Znate li vi šta govorite?
MINISTAR To su oni govorili, a ne ja! Izmislili su i njegovu udovicu. I hrčke i mačkove. Ja bar tako pretpostavljam.
PREDSEDNIK Ne možete pretpostavljati! Vi ste ministar i morate znati sve iz vašeg resora! Koga ste vi uopšte istukli? Tog Nahtigala, koji sad odjednom ne postoji, službenika koji je brkao bogumile sa poslastičarima - koga, koga, koga!?!
MINISTAR Istukao sam načelnika.
PREDSEDNIK Zbog čega?
MINISTAR Zbog tih... izraza... koje nisam uopšte shvatio. Stalno je pokušavao da mi objasni vezu između stećaca i hrčaca, između dece i udovice, i onog koji tvrdi da bogumili nisu imali vatrogasce...
PREDSEDNIK Bogumili - vatrogasce!?
MINISTAR To nije sve! Spominjao je portira koji nije voleo da čita knjige, a inače, kad bi voleo, čitao bi ih celog dana, zatim vojnog kuvara, stolicu polomljenu na dvoje, mehaničarevo kopile, telefonski izveštaj o Nahtigalu, lozinku za mačke, jastuk za spavanje kao dokaz da taj Krečković spava na poslu, saslušanje kod nekog šefa, preterano gojenje...
PREDSEDNIK Dosta! Vi ste očigledno previše uzbuđeni! Meljete kao vodenica, a čovek ne može da primeti nikakvu vezu između vaših rečenica. Podnesite ostavku, i sve je u redu!
MINISTAR Već sam napisao. Podneću vam pismeno.
PREDSEDNIK Možete kako god hoćete, ali nemojte je meni poturati pod nos! Taman posla da još jednom čujem o tom ugojenom Nahtigalu, koga je udovica prevarila s mehaničarom!
MINISTAR Ali ja nisam izmislio ni Nahtigala, ni hrčkove, ni mehaničara!
PREDSEDNIK Nego ko je? Nisam valjda ja?
MINISTAR Krečković!
PREDSEDNIK Koji, do đavola, Krečković?
MINISTAR Onaj koji nije razlikovao bogumile od prezbiterijanaca!
PREDSEDNIK Vi se izvlačite! Ko je Krečković!?
MINISTAR Sekund! Pardon, odista mi se sve smutilo. Krečković, pa Krečković je valjda taj vojni kuvar koji je voleo mačkove i proneverio državnu džigericu... mislim da je on.
PREDSEDNIK Vi mislite!? Šta vi uopšte mislite!? U kakvoj smo mi vezi s tim vojnim kuvarom?
MINISTAR Pardon! Pa taj vojni kuvar... valjda je on drug tog Krečkovića u civilu...
PREDSEDNIK Oho-ho! Napredujemo u istrazi! Prvo ste rekli da je Krečković upravo taj vojni kuvar, a sad ispada da je on u stvari svoj sopstveni drug! (Grmne) A ko je onda vojni kuvar? Ko je mehaničar? Čije je kopile? Ko je proneverio poslastičarev novac? Čiji su ti idiotski hrčaci i šta oni uopšte znače? I konačno, u kakvom je to sve dodiru s vašim ministarstvom?
MINISTAR Otkud ja znam! To su oni govorili.
PREDSEDNIK Pa da, uvek su neki oni krivi! E, nećemo više tako! Tražićemo pravog krivca! A pravi krivac ste - vi! I tražite sebi drugi posao! Odmah dajte ostavku!
MINISTAR I dajem! Sa zadovoljstvom! Vi ste običan birokrat!
PREDSEDNIK Ja birokrat!? Povucite reč!
MINISTAR Ne, ne, po sto hiljada puta - ne!
PREDSEDNIK Onda ćemo ovako!... (On ga udari stolicom)

SCENA 5.

PRODAVAC NOVINA
Večernje novine! Kriza vlade! Burna debata! Večernje novine! Najnovije vesti! Pad vlade! Predsednik podneo ostavku zato što je istukao ministra! Najnovije vesti...
Prodavac izlazi sa scene.
PRVI (Zevanje) Ej, Čuješ... (Zevne) šta viču napolju prodavci novina?
DRUGI (Zevne) Šta?
PRVI Pala vlada! Pala vlada!
DRUGI A šta me briga!
PRVI Kako: šta te briga! (Vikne) Pala vlada!!!
DRUGI Nek pada... (Zevne) kad joj se pada.
PRVI Briga tebe, ništa se ne uzbuđuješ. Kakav si to flegma?
DRUGI A šta da radim? Da se ubijem? Misliš da bi vladu bilo briga kad bih ja pao? (Zevne) E, moj dragi, vlada ne zna ni da ja postojim! Mi smo, bre, mali, mali ljudi - niko nas ništa ne pita, ništa od nas ne zavisi, nemamo nikakvog uticaja na velike događaje. Mi smo mali ljudi!
PRVI (Zevne) Imaš pravo, mi smo sitna boranija.
DRUGI Bolje pričaj nešto drugo.
PRVI Pa da. (Zevne) Čuj, imao sam u vojsci jednog druga... onog što je govorio: »Mali dečki spavaju kao sivi hrčki«... E, taj moj drug bio je vojni kuvar...