Beogradski pijac mali...)

Dobar vic – onaj koji prošeta Beogradom



Kada se vic/grafit prošeta baš celim Beogradom, ne putem Interneta već putujući od usta do usta, onda za njega možemo da kažemo da je odličan.

Mnogi su vicevi tako „proputovali“ po ulicama Beograda. Neki od njih su i stvoreni u gradu, neki su došli ko zna odakle i, pošto ih je Beograd „ocarinio“, otišli su dalje. Neki od njih su se vratili u Beograd – u istom obliku, u prerađenom obliku, ili u obliku reklama, TV emisija...

Nedavno se pričalo po Beogradu:
Umre čovek i dođe pred vrata raja. A tamo stoji Sveti Petar, nasmeši mu se i poželi dobrodošlicu. Odjednom čovek ugleda nedaleko od vrata neku osobu koja zamahuje teniskim reketom i stenje. „ko je ovaj“, upita čovek, a Sveti Petar mu odgovori: „Ma pusti ga, to je Bog. Umislio je nedavno da je Novak Đoković!“

Ovo je stari vic koji je prolazio Beogradom bezbroj puta – samo su imena bila druga, ali uvek su to bili beogradski junaci: Divac, Đorđević, Prle, Tihi... Vic nije beogradski, ali ga je Beograd rado prepravio – odgovara njegovom duhu. Svojevremeno je pomenut i u TV seriji „Boston legal“.

Beogradske urbane legende su, kao autentične, često završavale u domaćim filmovima i u TV emisijama (policajac koji spotiče momka koji juri za tramvajem, čovek koji se u pidžami vraća sa službenog puta...), a biseri/grafiti su, nekoliko godina po nastanku, uvek primećivani u domaćim pozorišnim i filmskim komedijama (Radovan III, Mi nismo anđeli...).

Uvek je zanimljivo pratiti put vica/poskočice/grafita do literature/filma/televizije/TV reklame.

Ponekad se vic koji je putovao po Beogradu vrati u sasvim novom obliku, iz neke velike daljine. Tako je vic o papagaju koji poštom naručuje psa da bi napakostio mački, došao posle 20 godina u Beograd kao reklama za DHL (vidi video).

Trenutno Beogradom putuje sledeći vic:

Prolazi čovek grobljem i vidi ogroman kamen na kome piše:
"Brate Srbine, ako si pravi brat i drug pomozi, pomeri kamen ovaj što mi na duši stoji i olakšaj mi muke."
Čovek proba da pomeri, gura, vuče, i posle dužeg mučenja, skoro se iskilavivši, uspe da pomeri kamen. A tamo. ispod kamena, urezano na ploči:
"Brate Srbine, ako si brat i drug, ako si Srbin, vrati ovaj kamen nazad da zeznemo još nekoga."

Nije baš nov, ponovo je stigao u Beograd. Kruži gradom.

Beograd je grad titula. Onaj ko je zvanično nema u javnom životu dobija bar „nadimak-titulu“ u tajnom ili privatnom životu. Onaj ko nije neki „predsednik“, „šef“, „upravnik“, „direktor“, „menadžer“, „ministar“, „poslanik“... u javnom životu, za čas postaje „legenda“, „guzonja“, „lik“, „kralj“, „carica“, „smarač“... u privatnom ili tajnom životu. Naravno, nekada „legenda“ postane i nezvanična titula u javnom životu – to su obično najpoznatiji ili najomiljeniji Beograđani i Beograđanke.

Usput, da li ste se nekada zapitali koliko u Beogradu ima ljudi sa titulom „predsednik“? Nakon pažljivog prebrojavanja ispalo je da ih ima nešto više od 200.000!

Ovaj broj važi samo u slučaju da sve institucije rade po zakonu/statutu/pravilniku o organizaciji. Najbrojniji su predsednici/ce kućnih saveta i predsednici odeljenskih zajednica, kao i predsednici upravnih odbora po firmama i svih mogućih komisija.

Naravno, među nama ima i onih koji su višestruki predsednici (2 upravna odbora + predsednik Opštinskog odbora stranke, na primer). Kada bi svi oni legli jedan iza drugog, a kada bi prvi legao na Slaviji, poslednji bi završio u centru Zagreba (ako uzmemo u obzir prosečne visine/dužine beogradskih predsednika/ca).

A kada bi svi oni legli na posao evro i dinar bi možda za nekoliko godina“ igrali nerešeno“ – 1:1.

Za sada, „predsednik“ je sigurno najčešća titula u Beogradu. Jedina ozbiljna konkurencija predsedničkom zvanju je titula „menadžera“ – u slučaju da se celo društvo organizuje na primeru marketinških agencija u Beogradu bi bilo, izračunali smo, oko milion i dve stotine hiljada „menadžera“. A to bi već bilo „samoupravljanje“. Ponovo.

Postoje reči koje su već u upotrebi u srpskom jeziku, ali često u žargonu dobijaju i svoja nova značenja. Kada reč salaš, za koju znamo šta znači u svojoj osnovnoj upotrebi, postane i sinonim za „debelog čoveka“, onda smo dobili hapaks.
Postoje i srpske reči koje uz malo mašte i deljenjem na slogove mogu postati reči sa potpuno novim značenjem. Na primer, kada reč „eureka“ podelimo na dva dela dobijamo nov sinonim za reku Dunav (eu-reka). Ovakve jezičke čarolijice imaju naziv neologizmi.

DADAIZAM - venčanje

INTERNISTA - osoba koja surfuje po internetu

KRAJPUTAŠ - autostoper

OMAMITI SE - postati majka, roditi bebu

NEUROZA - nedostatak deviza, tačnije evra

PREMIJER - dobitnik premije na LOTO-u

PRSTENAC - kum na venčanju

ČITULJA - spikerka na televiziji ili radiju

UTVARA - spiker na televiziji (u-tv-ara)

BREMEN - Srbin (bre-men)

BALEGA - žurka na koju su došle ličnosti sa estrade i političari (bal-ega)

MANIJAK - bogataš (mani-jak)

NIRVANA - devica (ni-rvana)

PARLAMENT - osoba koja govori glupe stvari (parla-ment)

PREPOROD - trudnoća (pre-porod)

RADOVAN - robijaš, zatvorenik (rado-van)

TURŠIJA - kičma (tur-šija)

PRAMEN - praistorijski čovek ili osoba koja se bavi odnosima s javnošću (pra-men)

GOBLEN - voajer (go-blen)


Ovome dodajemo i nekoliko novih beogradskih žargonskih izraza:

BIBLIJA - starija devojka

DUPLI OFSAJD - devojka sa velikim grudima

GANGRENA - žena koja mnogo priča (davi)

HOKEJAŠ - stariji gospodin sa štapom

ROBOVLASNIK - supruga

ŠUMARAK - devojka koje se nije skoro depilirala

TAPISERIJA - čovek sa maljavim grudima

IMPULSIVNA - tinejdžerka koja vodi duge telefonske razgovore

Beogradski noćni život polako ulazi u legendu. Tačnije, za mnoge strance Beograd postaje sinonim za „night life“.

„Ići u Beograd“ znači: spavati danju, a živeti noću, i uz to se maksimalno zabaviti. Lepo, ali i obavezujuće. Da li to znači da će svi Beograđani, ako se ova kampanja nastavi, morati u jednom trenutku, možda kroz 10 ili 20 godina, da zamene noć za dan.

Neko je rekao: reklama je uspešna samo ako ne uspe baš 100 odsto. Inače, postaje „noćna mora“. Neko drugi je rekao: svaki simbol je i veličanstven i dosadan u isto vreme, i inspirativan i naporan. Beogradski noćni život polako počinje da podseća na „kaladont“...

Kada marka proizvoda postane zamena za sve slične proizvode („kaladont“ za za sve zubne paste, „žilet“ za sva tanka sečiva za brijanje...) onda možemo da kažemo da je reklama 100 odsto uspela. Ipak, za to je potrebna i tradicija. Primer: reklama za „kalodont“ iz Beograda od pre 80 godina (u periodu između dva svetska rata) prikazivana je u bioskopima pre projekcije filma.