Skroz beogradski

Deo malih i velikih stvari koje Beograd čine jedinstvenim



Povratak prirodi, hvatanje svakog slobod nog trenutka za odmor, važan je aspekt života u svakom velikom gradu, brzom i pomalo zagušljivom. a priroda Beograda kreće od te dve reke koje se ulivaju jedna u drugu, tu, u samom centru grada, i time postaju jedan od naj - zna čajnijih urbanih fenomena Beograda. nešto što nije svojstveno svakom gradu, što je prednost sama po sebi. Istina je i to da ta prednost nije dovoljno isko riš - ćena. Stalno se priča o silasku Beo gra - da na reke, o njihovom boljem iskorišćavanju. neka rešenja su se već pokazala kao uspešna. Beton hala na Pristaništu, recimo. ona je deo industrijske zone koji je postojao tu, pokraj reke, ali je brzo revitalizovan, uspešno. dobar primer šta treba činiti u tom sme ru je i idejno rešenje projekta revitalizacije Kule nebojša, nakon čega će kula dobiti funkciju izložbenog prostora. autorski tim koji radi na ovom projektu čine Vladimir Mako, dejan Miljković, Branko Pavić, Milan glišić i jovan Mitrović. Postoji i jednostavniji put spuštanja na vodu. Biciklističke staze koje imamo su jedan od boljih načina da sami zavolimo više naše reke, i da shvatimo koliko smo jedni drugima potrebni.

Izvor;
Skroz beogradski

Radnje starih zanata



Šarmantne, prizivaju nostalgiju, ove radnje su i dalje komšije mnogih Beograđana, i mesta gde mnogo toga može da se „završi”. Neka mesta i dalje žive, i njima se radujemo kad god prođemo pored njih. Personal choice našeg tima su ove radnje sa slika, Zanatska radnja za popravku Bagat mašina u Sarajevskoj ulici, i pekara Kod tri lava iz 1912. godine, koja se nalazi na Gundulićevom vencu.

Izvor; Skroz beogradski

Kafane



Kafane tradicionalno predstavljaju nacionalnu stvar, ili kako to danas vole da kažu, „stvar od nacionalnog značaja”. Međutim, i gradovi imaju nešto što se zove Gradska kafana, mesto za lokalce, gde je prijatno, sa domaćom klopom i prilično alkohola. Beograd ima mnogo gradskih kafana, ali ta jedna se uvek izdvajala i zadavala Beograđanima dosta muke, jer su se srcem i telom borili za nju. I ona je ostala jer je neuništiva. Kafana Znak Pitanja.

Izvor; Skroz beogradski

Gradska vreva



Gradska vreva, mnogo ljudi na ulici i puni kafi ći tokom celog dana predstavljaju nešto što je i samim Beograđanima (onim radnim), ponekad jako čudno. Stranci se verovatno pitaju kada posete Beograd da li Beograđani uopšte nešto rade i ako rade kada rade, jer kafi ći su uvek puni. a tek kada dožive i noćni život Beograda... neke strane novine izveštavaju da je Beograd 24h party city. Postoji i ta fascinacija beogradskim splavovima. da, oni postoje, ali u dva prikaza. Postoje oni veseli, za đipanje i oni šarmantni, privatni, fi ni za odmor.

Izvor; Skroz beogradski

Muzej Nikole Tesle i Trg, spomenik i zadužbina Ive Andrića



Mi imamo Teslu. Ne, mi imamo Teslu. Mi imamo Andrića. Ma ne, mi imamo Teslu, i mi imamo Andrića. Ko ima Teslu? Ko ima Andrića? Niko.

Postoji priča da Tesla nije proveo baš puno dana svoga života u Beogradu. Ali Beograd ima taj Muzej, i to u jednoj od možda najpoznatijih zgrada Dragiše Brašovana, koja se nalazi u jednoj od najvoljenijih beogradskih ulica. Ta rezidencijalna zgrada, vila, sagrađena je 1929. godine, a muzej je osnovan 1952. godine. Muzej je od neprocenjive vrednosti, jer je jedini u svetu koji ima originalnu dokumentaciju i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle.

Ivo Andrić je i dalje jedan od omiljenih „srpskih” pisaca. Odgovaraju ljudi i da je beogradski pisac. Nije važno. Ostale su nam te knjige, volimo ih, ali i spomenik na trgu sa fontanicom imamo, fino je da se radhladimo leti tamo. Zadužbinu Ive Andrića takođe imamo. On možda i nema baš toliko toga zajedničkog sa Beogradom ali Beograd ima delić njega.

Izvor; Skroz beogradski

Pijace i buvljaci



Mi možda nemamo Borough i Portobello Market, ulickane Londonske pijace. Naše su malo fucnute, po koja se možda renovirala. Sve u svemu nisu toliko atraktivne da bi postojale na turističkim mapama. A pijace jesu turistička atrakcija. Ozbiljni gradovi kao što je London ucrtavaju pijace u svoje mape, daju ih kao preporuku. Must see! Tamo se uhvati nešto od atmosfere što je samo tu i nigde više. Beograđani vole svoje pijace. Imamo i mi Borough Market. Beogradsku Slow Food Meku, Kalenić pijacu. Imamo i Portobello, Zemunci kažu da je to Zemunski buvljak. Beogradske pijace imaju svog PR-a, i to je super, kao da će se stvari pomerati na bolje. Neophodno je samo uvezivanje, brending i ljubav. Pa hajde da krenemo...

Izvor; Skroz beogradski

Gradski derbi

Beograd ima i gradski derbi. Gradski derbi Zvezda-Partizan. To ga kao deli, ume da podeli i čitav grad. Crno beli, crveno beli. Kao i sa rekama, nema to svaki grad. Mnogima je važno, zato i pominjemo. Neko je rekao da mu je omiljena arhitektura Marakana. I to je ok. Nećemo ilustrovati ovaj highlight da ne bismo uznemirili duhove. Nemirne...

Izvor; Skroz beogradski

Radio



Radio Beograd, Studio B i radio B92. Počelo je sa duškom radovićem i svima dobro poznatom radio emisijom Beograde, dobro jutro! Kultura slušanja radija živi i danas. nekome je to i dalje radio Beograd, jer ima dobar program i jer podseća na detinjstvo. Mnogima je radio B92. naročito mlađima (tu mislim i na one od 40-50). Buđenje uz Dizanje. Sada i televizijsko. Ima i dobar logo. 70% i više Beograđana dan započne ili završi uz zvuke radija.

Izvor; Skroz beogradski

Manifestacije



Beograd ima svoje tradicionalne gradske priredbe koje ga svrstavaju rame uz rame sa evropskim i svetskim metropolama. Neke su već utabane, neke su novije, ali je sigurno da su skoro sve vremenom postale brend za sebe. One su nam svima važne. Svako može da pronađe po nešto za sebe. Evo na koje mislimo: BDW (od ove godine i Mikser Design Expo), FEST; BELEF, BITEF, BEMUS, BDF, etc. Ove godine grad Beograd je i domaćin Univerzijade.

Izvor; Skroz beogradski