Jednako dobri, ali (meni) manje poznati

...Ekscentrični geniji

Nejake zelene boje proleća odozdo,
Devičanska belina zime odozgo.
Hoću da verujem da ima 13 godina ali kunem se:
Jedan nežni pauk dotakao je njegovo čelo
I čvrsto postavio bore smelog iskustva,
Gde nedostajuće oko stvara zvezdu.
Nežne su i gaje se kao mleko prijateljstva,
Te sveće bliznakinje iz prostora legendi.
Njegov glas je mek kada mi drži lekciju:
'Da, izvesno sam mukotrpno radio na sebi u skladu sa zakonom.
Bio sam malčice nametljiv u poslednje vreme.
Imate li nešto protiv da navučem zasune?'
Smeši se umorno ispečeno žutih zuba
Koji drže lulu od ilovače s dugom kragnom od bambusa.
Mi smo dvojica malih budista postavljeni vis-a-vis
Prema ovom snu o znanju koji traje do kraja života.
U proleće 68. posećujemo često ''Diogenov klub'',
I nijedan vrabac ne pada uzalud na zemlju,
Gde sveća čvrsto stoji u svom krugu. Sunce
Je visoko iznad hrasta i senka je duboka ispod brestova.
Uzmi bus 32 u Amazonskoj ulici. Nađi Violinsku ulicu
Gde je tvoj otac rekao da će se pagoda nalaziti.
Ponesi knjige kući sa zavetom o uvidu.
Poljubi vetar za zbogom pre nego što prođeš kroz kapiju
I znaj da se nikad ne možeš vratiti.
Žrtvujemo bogu reke dok pušimo.
Igramo šah i gradimo zamkove
Dok je još kratko leto na putu
Preobraženo figurama i sporom smrću
Do mesta gde senka pada poslednje dobre jeseni.
Nikada nisam razumeo šta je pošlo loše,
Zašto si ostao u svojoj sobi
Dok smo svi mi ostali izašli da plešemo
I izgubili srce zbog sirena buke
Jer smo odlutali tako daleko da nismo
Više mogli da nađemo put do sobe.
Čujem da si još napolju
I da crtaš poznati lik u četvrti
Tvojim biciklom, tvojim masivnim obrisom
I pogledom koji ne želi da se sretne s pogledima drugih.
Izgradio si bastion tamo
Gde smo sedeli u dimu i učili,
Eksentrični geniji bez porodicâ
I stvarnosti. Šaljem ti jednu misao,
Brate, dok pratim ćerku u školu.
Greje lovcu srce kada zna
Da neko uprkos svemu čuva zakon.