Misterije ljudskog ponašanja koje nauka ne može da objasni

Naučnici su rascepili atom, poslali čoveka na Mesec i otkrili DNK,
ali postoje deset ključnih misterija ljudskog ponašanja koja oni ne
mogu da objasne u potpunosti, piše "Telegraf".

Listu neobjašnjenih fenomena ponašanja ljudi napravio je časopis "Nju
Sajentist", a na njoj se nalaze svakodnevni aspekti života koji su i
dalje izazov za najveće mozgove ovog sveta, poput ljubljenja,
crvenjenja i, čak, kopanja nosa.
"Za nas ne postoji ništa fascinantnije od nas samih. Zato, jedva da je
iznenađujuće što smo uložili ogroman napor pokušavajući da shvatimo šta
to znači biti čovek. Ono što je iznenađujuće je što postoji toliko
osobina koje su za nas i dalje enigma", napisao je ugledni naučni
magazin.
"Spektar je širok, od uzvišenih stvari, kao što su umetnost,
sanjanje i altruizam, do onih poput crvenjenja, kopanja nosa i
postojanja stidnih dlaka".
Evo nekih teorija o tome zašto radimo ono što radimo:


1. Crvenjenje – Čarls Darvin je pokušavao da objasni
zašto nas evolucija tera da crvenimo kad lažemo, što upozorava druge
ljude. Međutim, neki misle da to može pomoći da se izbegnu sukobi ili
pojača intimnost otkrivanjem slabosti.



2. Smeh – Kad se smejemo, oslobađaju se endorfini koji
nas čine bolje raspoloženima, što se čini kao očigledan razlog.
Međutim, desetogodišnja studija je otkrila da banalni komentari više
podstiču smeh nego šale.



3. Ljubljenje – Razlozi za ljubljenje teško da su
genetski jer to ne rade sva ljudska društva. Postoje teorije da je
ljubljenje povezano sa sećanjima na dojenje, te da su prvi ljudi
odvikavali svoju decu od sisanja hraneći ih usta na usta, što je
pojačalo vezu između razmene pljuvačke i uživanja.



4. Sanjanje – Terija Sigmunda Frojda da snovi izražavaju
naše podsvesne želje generalno su odbačene i smatra se da nam snovi
pomažu u obradi emocija. Međutim, razlozi zašto vidimo razne, neobične
vizije nisu dovoljno dobro objašnjeni.



5. Verovanje u nepoznato – Neobična praksa koja nema
mnogo evolutivnog smisla. Ipak, prvim ljudima bi uvelike koristilo da
nisu pomislili od lavlje rike u travi da je "samo vetar".



6. Kopanje nosa – Ružna, ali uobičajena navika, od koje
nema mnogo koristi. Oko četvrtine tinejdžera u proseku četiri puta
dnevno kopa nos i posle "degustiraju" svoje "iskopine". S obzirom da
"nazalni detritus" nimalo nije hranjiv, zašto ljudi to rade? Neki misle
da ovo jača imuni sistem.



7. Adolescencija – Nijedna (druga) životinja ne
prolazi kroz osetljive, nepredvidljive tinejdžerske godine. Neki navode
da to pomaže našim mozgovima da se bolje reorganizuju pre nego što
dostignemo nivo odrasle osobe, ili da nam to omogućava da
eksperimentišemo sa ponašanjem pre nego što nam se kasnije na leđa
svali odgovornost.



8. Altruizam – Davanje, za koje nije sigurno da li će
biti uzvraćeno, spada u čudno ponašanje u smislu evolucije. Međutim,
altruizam pomaže kod grupnog povezivanja ili je, jednostavno, izvor
zadovoljstva.



9. Umetnost – Slikanje, plesanje, vajanje ili sviranje,
sve bi to mogli biti elementi kojima pokušavamo da impresioniramo osobu
suprotnog pola. Međutim, to takođe može biti i alatka za širenje znanja
ili delenje iskustva.



10. Dlake – Retke dlake na ljudskom telu i guste na
genitalijama suprotno su onome što viđamo kod primata, naših najbližih
rođaka. Razlozi koji se navode za postojanje gustih, stidnih dlaka,
uključuju njihovu ulogu u širenju mirisa i obezbeđivanju toplote.