Uopšteno; o rekama

О природним лепотама Србије изречено је много лепих речи. Мала, а тако пуна разноликости, Србија је очарала многе туристе, путописце, природњаке и екологе, а ко дође једном, пожели да се врати. Право је уживање боравити на планинама, крај језера и река, у селима и бањама, али то је прилика да се о природном богатству Србије понешто и сазна. Пише Јелена Глигорић.
Чињеница да је Београд, вероватно, једина престоница у свету која лежи на две пловне реке, на ушћу Саве и Дунава, подстакла нас је на причу о рекама, као значајном природном богатству Србије. Разлог више, јер стручњаци процењују да ће у нашем веку вода за пиће бити вреднија од нафте и злата.
Реке у Србији припадају сливу Црног, Јадранског и Егејског мора. На више од 90% територије Србије протичу реке које се уливају у Дунав и тако стижу до Црног мора. Јадранском сливу припадају реке из западног дела Косова и Метохије, а у Егејско море стижу воде Лепенца, Пчиње и још неких река на југу Србије, уз границу са Македонијом и Бугарском. Најдужа река у Србији је Дунав. Више од четвртине тока ове европске реке протиче кроз нашу земљу и свих 588 километара је пловно. У пловне реке се убрајају Сава и Тиса, а деллимично и Велика Морава, која је највећа српска река. Настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код Сталаћа, железничког чвора централне Србије. Од тог места, дужином од 185 километара тече као Велика Морава, а заједно са Западном Моравом дугачка је 487 километара. Велика Морава, или једноставно Морава, протиче најплоднијим и најгушће насељеним подручјем централне Србије тзв. Поморављем.
Кроз историју спомињана, у песмама опевана, река Дрина, позната је и ван граница земље по смарагдно зеленој боји, али, пре свега, по бистрој води која се од воде за пиће разликује за једну категорију. У неким деловима тока је мирна, али, углавном пуна брзака и вирова, па данас све више туриста њоме сплавари. То је одмор за оне који су помало и авантуристи. А за риболовце, прави Елдорадо је река Тиса у Војводини, у којој гризу и сомови капиталци, тешки око сто килограма. На овој реци, код места Ада, први пут у Србији је изграђен мост са косим затегама.
Обале река, али и путеве у Србији спаја више од две и по хиљаде мостова различите старости и димензија, најразличитијих облика и начина градње, распона и дужине. Великих мостова који се огледају у рекама, на Дунаву има седам, а на Сави, у Београду, пет. Српска престоница има само један мост преко Дунава и то је друмско –железнички, који се зове Панчевачки. То је мост краља Петра ИИ из 1935. године, који је деценију касније обновљен. Иначе, у главном граду, у току су припреме за изградњу моста преко Саве, код Аде Циганлије, значајног за боље регулисање И проток саобраћаја, јер ће представљати део унутрашњег магистралног полупрстена.
Нови Сад је имао три моста на Дунаву, која су срушена у НАТО бомбардовању 1999. године. Мост Слободе био је на читавом Дунаву грађевина са највећим распоном, Варадински мост је запамћен као први стални челични мост у Европи изграђен после Другог светског рата, док је друмско-железнички мост, назван по конструктору Бранку Жежељу, био прва европска, а друга у свету, грађевина од преднапрегнутог бетона. Први обновљени објекат у Србији после НАТО бомбардовања био је мост на Дунаву код Бешке, дугачак 2250 метара, који је најкраћом друмском везом спојио, преко Србије, Будимпешту и Солун. У Новом Саду ускоро почиње градња новог моста преко Дунава који ће бити један од највећих европских пројеката у наредних пет година, јер се на целом току ове реке гради још само мост у Румунији.
Мостови су грађевине са много симболике и граде се да трају. У Србији, рушевине и записи говоре да је најстарији Трајанов мост који је био монументална грађевина на Дунаву, а спајао је Горњу Мезију И Дакију, данашњу Србију И Румунију. Грађен је 105. године пре нове ере, по наредби римског цара Трајана, био је дугачак 1097 метара и хиљаду година је био најдужи мост икада саграђен у свету. Археолошки остаци се могу разгледати недалеко од Кладова.
У години када се обележава 13 деценија од рођења чувеног српског астрофизичара и математичара Милутина Миланковића, поменућемо 19 мостова на прузи Ниш – Књажевац, у источном делу земље, за које је овај научник светског гласа урадио статички прорачун. То су засвођени мостови, сви једнаког распона од 30 метара, први пут у Србији грађени од армираног бетона, а за природни ослонац су искоришћене стеновите обале.

Slivovi
Sve reke Srbije pripadaju slivovima triju mora: jadranskog mora, egejskog mora i Crnog mora.
Crnomorski sliv
Površina Crnomorskog sliva u Srbiji je najveća, pokriva površinu od
81,261 km² ili 92% teritorije Srbije. Sve veće reke Srbije pripadaju
ovom bazenu Tisa, Sava, Velika Morava, Drina i sve se one preko Dunava
ulivaju u Crno more.
Jadranski sliv
Jadranski sliv u Srbiji zahvata površinu od 4,500 km² ili 5% od
površine Srbije. Ovaj bazen obuhvata zapadni deo Kosova i Metohije, sa
rekom Beli Drim, koja se u Albaniji spaja sa Crnim Drimom i onda se
stvarajući reku Drim ulivaju u Jadransko more. Manji deo sliva
obuhvaćen je rekom Crni Kamen−Radika u južnom delu Gore.
Egejski sliv
Najmanji od tri sliva je Egejski sliv sa površinom od 2,650 km² što je
3% od teritorije Srbije. Egejski sliv pokriva južni deo Srbije do
granice sa Makedonijom i Bugarskom. Ovaj sliv obuhvata slivove triju
reka Lepenac, Pčinja i Dragovištica. Lepenac i Pčinja se ulivaju u reku
Vardar u Makedoniji, a Dragovištica se uliva u reku Struma u Bugarskoj,
i naravno, sve tri preko utoka u Egejsko more.
Zanimljivost
Sva tri sliva se graniče na drmanskoj glavi, vrhu Crnoljeva na Kosmetu.
Ovo je hidrografski čvor Srbije i jedan od važnijih na Balkanu, zato
što deli tri od ukupno četiri sliva. Četvrti je Jonski sliv, pripada
jonskom moru.