Kratke priče dugačkih jezika

Sub Okt 24, 2009 2:59 am

First topic message reminder :

Pažnja !!! Mogu vam otopiti kamen na duši.

BRODSKI DNEVNIK - Slobodan Simic

1. dan Ja sam kapetan broda. Svida mi se taj cin. Svi me slušaju i boje me se. Prošao sam danas nekoliko puta i izdavao naredenja. Ko me nije slušao i ko se nije bojao, bacen je u more. Sada me svi slušaju i boje me se. Svida mi se moj cin.

2. dan Moj brod je jedrenjak sa dva jarbola. Užasno je star i spor. Moracu nešto da smislim i ubrzam plovidbu. Kad bih imao parobrod!

3. dan Kuvar mi danas rece da je šteta što nemamo parobrod. Pametan covek. Postavio sam ga za krma- roša. Krmaroš se bunio, pa sam ga bacio u more. Pobunio se i navigator. Postavio sam ga za kuvara.

4. dan Danas sam razradio plan adaptacije broda. Od kuvarskog kazana napravicemo kotao, jarbole cemo iscepkati u drvo za loženje, a od vesala cemo napra- viti parni tocak. Sve je više pristalica moje ideje. Nekad i po ceo dan nikog ne bacimo u more. Dobio sam dobru posadu.

5. dan Srušili smo jarbole. Napravio sam veliku proslavu. Ne rašcišcava se sa mracnom prošlošcu svaki dan! Ulazimo u novo doba. Uskoro cemo našim mirnim morem zaploviti na parobrodu!

6. dan Nikako da se pomerimo s mesta. Možda bi trebalo da sprovedemo vodu do kotla, pa da dobijemo paru? Teškoje biti inovator.

7. dan Kuvar kaže da bi trebalo nekako da dovedemo vodu do kotla. Sjajan covek! Postavio sam ga za mog zame- nika. Da mije više takvih!

8. dan Našao sam rešenje! Probicemo malu rupu na dnu broda i kroz nju ce voda ulaziti u kazan, pretvarace se u paru i odlaziti prema parnom tocku. Kako se toga ranije nisam setio?!

9. dan Prokleta rupa je prevelika. Brod tone. Posada se uznemirila, ali sam im objasnio da napredak nema granica, i da cemo umesto parobroda dobiti podmor- nicu.

10. dan Citao sam pravila za slucaj kada brod tone. "Kapetan poslednji napušta brod" i "Spasavaju se prvo žene i deca". Kuvar misli da još nije sve izgubljeno. Divan covek. Priseban i u najtežim tre- nucima.

11. dan Danas sam predložio kuvara za kapetana. Svi se slažu. Ostaje još da spasavam žene i decu. S obzirom da samo jedan camac za spasavanje ima vesla, ostaje mi da spasem samo svoju ženu i decu.

12. dan Voda brzo nadire. Vreme je za veslanje. Ako budemo imali srece, možda nas spase neki parobrod.

Pon Okt 26, 2009 8:27 am

OSLOBODIOCI - Senad Honić

Posmatram neke ljude, koji se, hodajuci gradom, ponasaju kao da su ga oslobodili. Pitam se samo kako bi se tek ponasali da su ga stvarno i oslobodili. Na svu srecu, nisu!

Pon Okt 26, 2009 8:28 am

SENKE - Mića M. Tumarić

Onih godina, iza drugog rata, senke su bile u modi. Služba je pratila sve. Danonoćno. Špijuniralo se udarnički. Za dobrobit države.

Sve je vrvelo od senki. Crvene su bile šakajadjanske. Bele ruske. Plave američke. Bilo je razmena informacija. Zarobljenike nisu razmenjivali. Mrtva usta su najsigurnija.

Narod se plašio senki. Velikih i malih. S pravom. Njihovi izveštaji bili su ubistveni. Mnogi su zarad toga otputovali na onaj svet. Pre vremena. Bilo je putovanja na otoke. I druga egzotična mesta.

Krenete, na primer, na posao. Senka za vama. U stopu. Kad ste stigli na radno mesto, tamo vas dočeka druga senka. Od njih se nije moglo ni prdnuti.

Dodjete u kafanu. Senka vam je iza ledja. Diše otežano. Zbog vašeg brzog koraka.

Vi na izletu. Senke svuda oko vas. Legli ste i zaspali. Senke vas gledaju. Ne spavaju. Takav im posao.

Vremenom su mnoge senke napredovale. Izašle su iz mraka. Postale krupne zverke.

Nove su senke onda pratile bivše. Od mora do planina. Od Amerike do Australije. Sve po pravilu Službe. A Služba je uvek bila gladna informacija. Svih vrsta. Specijalitet je bio mišljenje gradjana o Šakajadi i njenim vodjama.

Danas je to demokratskije. Nekako prisnije. Teritorije su manje. Senke, naravno, postoje. Ali nisu centralizovane. Podeljene su u više službi. Sada svaki gradjanin ima svoju senku. One rade u tri smene. Samo su im uslovi rada mnogo humaniji. Dobili su automobile i kombije sa grejanjem i hladjenjem. Priznati im je i beneficirani radni staž.

Imaju odličnu opremu. Poslednaj reč tehnike. Bez muke prisluškuju sve vaše razgovore. U kući. Preko telefona. Na ulici. Na poslu. U kafani.

Senke su demokratizovane. Više ne mogu da ubijaju bez pitanja. Prvo traže dozvolu. Gradjanske glave lete tek kad šef namigne. Prihvata se i klimanje glavom.

Sve je jasno. Zna se da vas danas prati policajac. Državni bezbednjak. Parapolicajac. Vojna obaveštajana služba. Diplomatski špijuni. Zatim stranačke senke. Žandarmerijske. Samostalne. Udruženja gradjana. Privatni detektivi...

Neke senke poznajte lično. To su vam rodjaci i prijatelji. Komšiji i drugari s posla. Mnoge nikad ni videli niste.

Narod, dakle, može mirno da spava. Neprestano je pod prismotrom. Službe sve čuju i vide. Zahvaljujući senkama.

Zato će za senke uvek biti posla. Čak i kad sunca ne bude.

Pon Okt 26, 2009 8:31 am

OGLEDALO
Piše: Živojin Denčić

Povodom zahteva Zorana Mirkovića za razrešenje sa mesta vršioca dužnosti predsednika Društva za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri i obrazloženja koje je uputio javnosti Upravni odbor prinudjen je da reaguje.
Njegova ostavka nije lični čin i posledica objektivnih okolnosti i njegovog subjektivnog vidjenja situacije u kojoj se ovo Društvo nalazi, kako navodi u svom zahtevu. Još manje su tačni navodi u obrazloženju upućenom javnosti, da je iskreno i bez dvoumljenja ulagao sve svoje predispozicije u cilju poboljšanja situacije u Društvu. On tvrdi da su aktivnosti članova došle u koliziju zakonom propisanim normama i kodeksom ponašanja. Odluku o stupanju u štrajk donela je većina članova strogo poštujući Zakon o štrajku, kao i odredbe Kodeksa ponašanja. Vršilac dužnosti predsednika Zoran Mirković je taj koji nije ispoštovao prava i obaveze odredjene naznačenim odredbama. Tačno je da Zoran Mirković nije konsultovan o aktivnostima koje se realizuju od početka štrajka. Ali, on nije konsultovan ni predhodnih meseci, jer ni na koji način nije doprineo pripremi programa za štrajk. Šta više, nije pokazao ni interesovanje za to kao funkcionišu organi Društva i kako se organizuje posao na zaštiti kućnih ljubimaca u nemogućim materijalnim uslovima.
Sednice na kojima su članovi Upravnog odbora bez cenzure iskazivali svoje stavove prema stvarnosti nazvati ”našim ružnim licem” isto je kao da razbijete ogledalo jer vam se ne dopada slika koju ono pokazuje.
Za članove u štrajku koji svih ovih meseci rade u Društvu, apsolutno je uvredljiva Mirkovićeva ocena da ne poštuju disciplinu. Mirković odlično zna da je do štrajka došlo zbog toga što ni posle više zahteva nije pokazao nameru da privede članove koji mesecima ne dolaze, niti da ih odstrani iz društva.
Možda Mirković ima dilemu ”da li smo dorasli da nosimo godinama stvaranu reputaciju ovog Društva” jer u stvaranju te reputacije nije učestvovao. Mi dilema nemamo, iako smo svoji najveći kritičari. Neprimereno je da o kršenju kodeksa ponašanja pridiku drži neko ko se slučajno našao na čelu našeg Društva.
Odluku o razrešenju donećemo u razumnom roku. Naravno, želimo mu svu ličnu sreću i puno zdravlja. Posebno očekujemo da sa istim uspehom na funkciji predsednika Lovačkog društva u Gornjoj Klisuri, na kojoj je izabran većinom glasova ovog društva, preuzme inicijativu i na toj poziciji doprinese daljem pogoršanju situacije u njemu, posle svakog neuspešnog lova

Pon Okt 26, 2009 8:32 am

TEŠKI VOZ
Piše: Uroš Jocić

Bilo je to leta 1950. godine. Na jugoslovenskim železnicama povedena je kampanja “teških vozova”. Pod tim imenom nazivani su vozovi kod kojih je lokomotiva (u to vreme parna, jer drugih nije bilo) koja je vukla voz opterećivana britom bez obzira na njene tehničke mogućnosti, konfiguraciju pruge na određenoj relaciji i propusne moći železničkih stanica. Ignorisan je tehnički Pravilnik koji je određivao koliko koja serija lokomotive može da povuče bruta, s obzirom na uspone i padove, i u slučaju potrebe da se zaustavi, može na usponu da voz pokrene a na padu da stane. To je, smatralo se, buržoaski Pravilnik pa ga i ne treba poštovati. Ta kampanja je bila naročito intenzivna na prugama normalnog koloseka, posebno na relaciji Beograd-Zagreb.Po već tada ustaljenoj praksi, da ne bi u tome izostala provincija, radilo se o partijskom zadatku, pokrenuta je akcija da se “teški voz” realizuje i na pruzi uzanog koloseka na relaciji železnička stanica Mirovo – železnička stanica Zaječar. Na prugama uzanog koloseka između Zaječara i Paračina u upotrebi su bile lokomotive serije 92 i 93 koje su mogle prema Pravilniku, da prevuku četrnaestak natovarenih teretnih vagona.Isplanirano je da se “teški voz” kompletira na železničkoj stanici Mirovo gde se tovario ugalj iz rudnika u podnožju Rtnja. Natovareno je 28 vagona, dakle duplo, koje je do Zaječara imala da prevuče lokomotiva serije 92. Mašinovođa i ložač, kao i šest kočničara sa vozovođom, kao pratioci voza, bili su članovi KPJ ili pak skojevci. Voz je dakle poveren komunistima. Verovalo se da će oni najbolje obaviti manje radni a više partijski zadatak. Vanpartijscima to se nije smelo poveriti zbog moguće opstrukcije. Nagib pruge od železničke stanice Mirovo je u padu sve do tunela između stanica Šarbanovac i Metovnice, odakle počinje uspon. S obzirom na rečeni pad, nije bilo teško da se kompozicija prevuče do tunela, ali šta dalje, ako lokomotiva ne bude u stanju da savlada uspon i stane.U Zaječaru, na železničkoj stanici, pripreman je miting za doček “teškog voza” kao radna pobeda novog društvenog uređenja u nastajanju. Pripremljena je tribina, određen je govornik, zvućnici su emitovali narodne pesme i marševe. U pripravnosti je bio i železnički duvački orkestar da svojim zvucima pozdravi očekivanu radnu pobedu.Toga dana na železničkoj stanici Metovnica ja sam bio dežurni otpravnik vozova. Dispečerska služba u Zaječaru pomno je pratila kretanje “teškog voza”, naravno telefonom. Ali to je mogla da čini preko mene jer je Zaječar samo do železničke stanice Metovnica bio povezan telefonom, a Metovnica sa železničkom stanicom do Mirova. Prema tome, sva obaveštenja o kretanju voza dispečer je dobijao od mene. Obavestio sam dispečera o polasku voza sa železničke stanice Mirovo i njegovog prolaska kroz železničke stanice Boljevac, Bogovina, uvek napominjući da će voz stići samo do tunela. Time sam, naravno, naljutio dispečera koje je smatrao da ja opstruiram postojeću radnu pobedu. Obavestio sam ga kada je voz prošao kroz železničku stanicu Šarbanovac. Vozno vreme do stanice Metovnica iznosi 20 minuta. Skoro na svakih pet minuta dispečer se interesovao da li je voz stigao u Metovnicu. Odgovor je uvek bio negativan uz pominjanje tunela. Prošlo je tako više od 50 minuta a voza još nema. Tada je stigao pešice jedan od kočničara obaveštavajući me da je Velja (to je mašinovođa voza) stao kod tunela i da ne može da krene. Odmah sam o tome obavestio dispečera, likujući, jer se moje predviđanje ostvarilo. “Šta ćemo sada” – upitao me je dispečer. Rekoh mu da ću poslati dve lokomotive koje su svaki voz potiskivale prema Boru do železničke stanice Borska Slatina, pa će tri lokomotive uspeti da teški voz dovuku. Pošto je voz najzad dovučen u Metovnicu i pošto sam od železničke stanice Zvezdan dobio odobrenje da voz može nastaviti vožnju prema Zaječaru, naredio sam polazak. Međutim, mašinovođa mi reče da on ne može da krene ni jedan metar. Odmah sam o tome opet obavestio dispečera, koji je zaprepašćen upitao, Šta sada? On je svakako bio pod utiskom svega onoga što se spremalo u Zaječaru, tim pre što je bio komunista za razliku od mene. Opet sam na scenu stupio ja rekavši dispečeru da ću narediti da one dve lokomotive potiskuju voz do artiljerijskih kasarni u Zaječaru, odakle je pruga u padu do železničke stanice Zaječar. Tako će “teški voz” stići na odredište. Taj moj predlog je sa oduševljenjem prihvaćen. Tako se završila ova “radna pobeda” sa “teškim vozom”, ustvari obična farsa.Na železničkoj stanici Zaječar, voz je dočekan uz zvuke marševa sa zvučnika i duvačkog orkestra. Visoki partijski funkcioner Zaječara održao je prigodan govor u slavu radne pobede, a potom i poljubio mašinovođu Jovanović Velimira.Ovo je priča o jednoj gluposti kojih je u to vreme bilo na pretek, a uzdizana je na pijedestal vrhunskog uspeha.

Pon Okt 26, 2009 8:33 am

KОАLICIJЕ
Piše: Rajko Micin

U prvu kоlаliciju sаm ušао s mаmоm. Tаtа jе mоrао dа sе prеsеli nа drugi krеvеt, jеr jа kаd sаm sе ćupiо zа sisu nisаm sе dао, čаk ni kаd jе sеstrа pоslе nаvаlilа nа drugu. Kаd sаm nеkаkо оdbijеn оd mаjčinih grudi, ušао sаm u kоаliciju sа sеstrоm; mаmа i tаtа su prеšli u оpоziciju.

Mišа iz kоmšilukа jе biо tаj kоji jе rаzrušiо kоаliciju – sеstrа jе vеć pоstаjаlа dоsаdnа sа svоjim igrаmа, nijе umеlа ni dа sе pоpnе nа drvо, а dа nе pričаm kаkо jе trčаlа kао pingvin. Kао kоаliciоni pаrtnеr sа Mišоm prоvаlili smо u pеt šеstinа nеprijаtеljskih ptičjih gnеzdа, pоtаmаnili dvа vinоgrаdа i pеt bоstаnskih zаsаdа, kаd sе pоjаviо Bоrkо s lоptоm i jа sаm s nјim ušао u kоаliciju. U kоаliciju sа nаmа su tоg lеtа ušli jоš nеki, sаmо sе nismо bаš slаgаli u svеmu: оni su šutirаli оtudа, а mi оdоvudа. Аkо bi nеkо šutnuо u strаnu, lеvо ili dеsnо, istrčаvаli su kоmšijе Оbrаd i Mikа uz psоvkе, zаvisnо оd tоgа čiji jе prоzоr nа tоj strаni, pа jе skupštinа mоrаlа dа sе privrеmеnо rаsturа.Pоčеtkоm jеsеni, nаs tridеsеtаk jе ušlо u kоаliciju, а kоаliciоni pаrtnеri su zаsеdаli u prizеmlju, trеćа vrаtа lеvо, nа kоjimа jе pisаlо – biоlоgijа. U tоj kоаliciji sаm sе jеdvа оdržао nаrеdnih оsаm gоdinа, а nеki оd pаrtnеrа su izlаzili iz kоаlicijе, nа nјihоvо mеstо dоlаzili su stаriji i iskusniji, prеkаljеni u bоrbаmа. Pоslе sаm pоnоvо ušао u nоvu kоаliciju, sа оnimа jеdvа iznаd crtе, u cеntru, nа trеćеm sprаtu – sаmо jе sаdа tаmо nа vrаtimа pisаlо: frizikа. R jе bilо nаknаdnо ubаčеnо, kао аmаndmаn. Tаd sаm sа Mаcоm iz klupе оfоrmiо pоslаnički klub, оdnоsnо ušао u kоаliciju. Zbоg čеstih kоnsultаcijа prе izlаskа zа gоvоrnicu, prеmеštеn sаm dо Sаnје u prvu klupu. Štа dа vаm kаžеm: mоrао sаm u kоаliciju sа Sаnјоm. Mаcа, dа sе оsvеti, nаčinilа nеprincipijеlnu kоаliciju sа Kоlеtоm i Rаjkоm. Mоždа i sа Sаšоm. I Ivаnоm. Pоslе.
Оndа smо Sаnја i jа оzvаničili kоаliciju i usеlili sе u pоtkrоvljе u nаšоj kući, gdе su sе vеć dоgаđаlе zаnimljivе stvаri: mаmа jе tаti prеtilа аtеntаtоm zbоg nеprincipijеlnе kоаlicijе sа tеtа Vеrkоm, nа kоju jе vеć i stаrtоvаlа pоlivši jе sа pоlа kutijе ubаjаćеnоg оkеr durlinа, а sеstrа nа vаnrеdnim izbоrimа ušlа u kоаliciju sа dеbеlim Dеjаnоm i usеlilа sе u nаšu bivšu dеčiju sоbu. Оndа jе sеstrа ušlа u kоаliciju sа mоjоm Sаnјоm prоtiv mаmе, jеr jе оdbilа dа kuvа zа cеlu kuću, а jа i dеbеli Dеjаn ušli smо u kоаliciju prоtiv mаmе jеr nеćе dа kuvа, аli i u kоаliciju prоtiv sеstrе i Sаnје jеr nisu htеlе čеstо dа nаm dаju. Tаtа jе ušао pоnоvо u kоаliciju zа Vеrkоm kоju smо prоzvаli Vеrkа Pаnkеrkа jеr su mоrаli dа jе šišаju dо glаvе pоštо jе mаmа pоlilа fаrbоm, а tаtа jе prеtiо dа ćе svе nаs dа оšišа jеr jе tužiо sudu, trаžеći pоlа kućе. Mаmа jе prеtilа dа ćе i оnа nеkud dа оdе u kоаliciju аkо sеstrа i Sаnја nе pоčnu dа kuvаju, аli su оnе rоdilе bеbе, pа sе mаmа privrеmеnо pritаjilа, jеr su nаšе bеbе vrištаlе jаčе.

Kаd su bеbе prоhоdаlе, Sаnја jе оpеt ušlа u kоаliciju sа mnоm, а sеstrа sа dеbеlim Dеjаnоm. Nаšе bеbе su vеć,. rаzumljivо, bilе u kоаliciji sа mоjоm mаjkоm, а tаtinа kоаliciоnа grupа uvеćаlа sе zа jеdnоg člаnа nаknаdnо: Vеrki Pаnkеrki sе prоmаklа trudnоćа – mоj sin jе dоbiо stricа. Tаtа jе pоzvао sеstru i mеnе dа оbnоvimо kоаliciоnе vеzе, аli sеstrа nijе htеlа ni dа čujе, pа jе kао zаmеnа pоšао dеbеli Dеjаn i pоvеli smо i dеcu, а mаmа jе rеklа dа sе nе vrаćаmо jеr smо udаljеni iz kućе. Оndа smо tаtа, dеbеli Dеjаn i jа pоnоvо оbnоvili kоаliciju pоštо jе Vеrkа Pаnkеrkа pоbеglа nаpоljе dа nаs nе slušа rаspеvаnе pа nijе mоglа, kао ni mi, dа čujе mоjе i sеstrinо dеtе kаd su vikаli dа sе usrао stric. Nаkоn tоgа su nаs, mеnе i dеbеlоg Dеjаnа, mоrаli dа iznоsе, а tаtu dа pоlivаju vоdоm. Mоj i sеstrin brаt, оdnоsnо stric sеstrinоg sinа i mоg sinа, nijе jеdini zаvršiо usrаn. Mаmа jе rеklа dа višе tаkо nе idе i dа nаs višе nе smаtrа svоjimа.
Dеcа su оndа pitаlа kаkо tо nаšа mаmа kаžе dа mi vi-šе nismо nјеni, nеgо dа su sаmо оni nјеni, а оni su pritоm i nаši. Dеbеli Dеjаn jе pоkušао dа pоjаsni, аli mu jе mоjа sеstrа оduzеlа rеč pа sаm jа rеkао dеci dа jе živоt tаkаv i dа bеz kоаlicijа nе mоžе. I kо znа kоlikо nаs jоš kоаlicijа čеkа u nаšim živоtimа, kоlikо izbоrа stоji prеd nаmа.
Pritоm sаm misliо nа оnu dаktilоgrаfkinјu Mimu iz prаvnе, kоjа mi jе jučе dоšаpnulа dа pоvеdеm rаčunа dа li ću sа kоmеrcijаlnim ili dirеktоrоm zа kаdrоvе u kоаliciju, jеr sе i u nаšоj firmi priprеmа spisаk tеhnоlоških viškоvа.

Pon Okt 26, 2009 8:34 am

DEDA I REPA
Piše: Dejan Tofčević

Posejao deda repu odmah posle kiše. A repa porasla, porasla. Niko ne zna dali je od radijacje, kisele kiše ili neumerenog tretiranja hemikalijama, tek, repa preraste sve očekivane dimenzije i postade ogromna.

Ode deda u njivu da iščupa repu. Povuci, potegni - iščupati ne može. Deda nije zvao babu, kao što neki autori tvrde, jer mrtva usta ne govore pa se nije mogla odazvati. Nije trošio reči ni na razmažene unuke koji žive u inostranstvu. I da je mogao da ih dozove nije umeo izgovoriti njihova imena. A da ume da ih izgovori, ne bi znao kako da im objasni šta hoće jer oni ne govore dedinim jezikom. Nije zvao ni kucu i macu jer, kako rekoh, mrtva usta ne mogu ni da mjauču ili laju. Pošto je miševe nedavno potrovao ni tu nije gubio vreme, već je otišao po traktor u garažu, dovezao ga na njivu i zarđalim lancem obmotao repu. Zatim je dodao gas. Točkovi su malo proklizali kroz plodnu oranicu. Povuci, potegni i iščupa repu.

Kada se okrenuo, iza sebe je video rupu veliku, preveliku. Tada dedi sinu ideja i iz onih stopa ode kod kamenoresca, ostavljajući blatnjav trag na asfaltnom putu, i naruči spomenik sebi za života.

Pon Okt 26, 2009 8:35 am

BAL
Piše: Živojin Denčić

Društvo za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri i ovdašnje pevačko društvo ”Disharmonija” priredili su u subotu na Svetski dan osoba sa invaliditetom trećeg decembra ove godine na Bulevaru vladara veliki dobrotvorni bal sa kostimima međunarodne seoske nošnje, iz sredstava fondacije ”Podrška unapređenju životnih uslova izbeglih pasa i mačaka lutalica” pri Evropskoj agenciji za rekonstrukciju. U interesu same zabave posetioci su zamoljeni da dođu u seoskoj nošnji i to bez maske, osim onih od pozvanih političkih ličnosti kojima je dozvoljeno da dođu sa maskom u raznim karakternim kostimima. Pošto se do sada dešavalo da na ovakve zabave dođu i nepozvani, to je upravni odbor rešio da se na zabavu puste samo oni, koji su od odbora dobili pozivnice. Svi oni, koji nisu dobili pozivnice, bili su upućeni da se obrate predsedniku našeg Društva za zaštitu životinja gospodinu Goranu Orloviću. Međutim, njemu se desio maler dosad nezabeležen u medicinskoj praksi. Naime, nedavno mu je zakazana operacija kuka, ali je u zakazano vreme greškom u tumačenju napisanog, izvršena operacija bruha umesto kuka, pri čemu je nesrećniku Orloviću hirurg omaškom u radu odstranio jedini testis. Sada je u šoku i na intenzivnoj nezi, zbog čega zainteresovani nisu bili u mogućnosti da ostvare svoje želje da svojim prisustvom uveličaju pomenuti skup posvećen osobama sa invaliditetom.

Pon Okt 26, 2009 8:37 am

Prah od roga
Piše: Živojin Denčić

Devetog septembra, na Svetski dan borbe protiv moždanog udara, Klub priznatih u Skupštini Društva za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri izneo je saopštenje za javnos povodom aktuelnih događaja zbog kojih je došlo do trenutne blokade i odlaganja već treći put šeste sednice sa devet prvobitno predloženih i nekoliko dopunskih tačaka dnevnog reda Skupštine Društva zbog nedostatka kvoruma i nepostignutog dogovora o prevazilaženju blokade u radu, koja je sazvana još za početak oktobra, pa odložena za sedam dana i najzad prošlog petka još za sedam dana – za idući petak.

”Ukazujemo građanima na loše primere koje pruža aktuelna zamenica predsedika Društva Vesna Vukmanović Kaplarević pretnjama disciplinskim sudom i atrubutima tipa političke države. Namera nam je da podržimo demokratizaciju inače tako stranu gospođi Vukmanović Kaplarević, što podrazumeva nezavisnost disciplinskog suda od svakodnevne politike, uz poštovanje sudskih odluka. Ako je gopođa Vukmanović Kaplarević pravnik, čudi nas da se ne pridržava pravila vezanih za ponašanje prema sudskim odlukama, bez obzira na to da li joj se lično odluka sviđa ili ne sviđa. Upravo ponašanje gospođe Vukmanović Kaplarević ukazuje na potrebu za razlikovanje suda kao institucije i kafanske politike kratkoga daha i velike štete koju zamenica predsednika favorizuje.

Upozoravamo sve činioce da glavni problem ovog trenutka proističe iz arogancije i dubokog neznanja predstavnika Društva, koje se odnosi na proceduru i radnje koje sprovodi disciplinski sud i izborna komisija, u skladu sa odredbama Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera Društva.

Što se tiče očiglednih radnji u vezi sa disciplinskim prekršajem koji je učinila gospođa Vukmanović Kaplarević sa nabavkom jednog kilograma roga od nosoroga, uverena da njenom suprugu Čedomilju prah roga može vratiti seksualnu moć, podsećamo da su se na nosoroge okomili pre svega svi impotentni sveta, željni da se uključe u ’seksualnu revoluciju’. U modernoj civilizaciji nosorog je postao simbol one vrste usamljenosti koja se zove genocid. Danas na svetskoj crnoj berzi cena jednog kilograma roga dostiže preko hiljadu dolara. Ukoliko sami nisu umešani u radnje vezane za nabavku navedene količine praha od roga ugroženih nosoroga, onda nema potrebe da Klub poznatih i Klub nezavisnih brane ono što je neodbranjiho u slučaju gospođe Vukmanović Kaplarević. Naprotiv tražimo reagovanje nadležnih organa, s obzirom na postojanje sumnje za zloupotrebu položaja, kao i odgovor o tome šta je učinjeno na odbanu interesa našeg Društva.”

Pon Okt 26, 2009 8:38 am

KLIMOGLAVCI
Mića M. Tumarić (Novi Sad)

Ovaj moj narod je mnogo neposlušan. E, da mi je neki drugi! Poslušniji. Pa Bog da me vidi. Rekao je predsednik Šakajade rezignirano.
Raja stvarno ništa ne valja. I ne glasa kako bi trebalo. Nadovezao se potpredsednik.
Ministri su značajno klimali glavom. Napred-nazad. Toliko da je nekolicini pozlilo. Zamutio im se mozak.
Sednica vlade je nakratko prekinuta. Da klimoglavcima lekar pomogne. Da udahnu vazduh. Za novi klimoglav.
Sastanak je potom nastavljen. Predsednik je govorio. Nepovezano. Nesuvislo. Ministarska bratija je revnosno klimala glavom. Sve dok im se um nije ponovo pomutio. Tad je lekar ponovo odredio odmor. I tako ukrug, po ceo dan.
Jednog tmurnog dana umorio se i predsednik. Zbog nezahvalnog naroda. Ni ministrima nije bilo lako. Od višesatnog klimoglava pretio im je šlog. Zato je zatraženo stručno rešenje za promenu narodnog mišljenja.
Pozvani su stručnjaci raznih fela. Okupili se psihijatri i vračare, psiholozi i vidovnjaci, analitičari i rašljari, doktori i analfabete. Normalni i paranormalni.
Dugo su većali. Bezuspešno. Rešenje nije pronađeno. Samo se potvrdilo da su predsednik i potpredsednik uvek u pravu.
Onda se neko od silnih klimoglavaca, u pauzi klimoglava, setio ludog naučnika. Onog što su ga oterali sa svih fakulteta i istraživačkih instituta. Čak i iz stana. Odrekli ga se žena i deca. Šutnula ga i ljubavnica.
Nesrećnik je živeo u pećini. Daleko od sveta. Od civilizacije. Ali je uporno istraživao. Sve i svašta.
Policija ga je dovela u sedište vlade. Salu za sastanke je začas zasmrdio. Nije se mesecima kupao. Ni brijao. Ni šišao. Izgledao je kao pustinjak niže klase.
Gore ne može da bude. Slegnuo je ramenima predsednik. Stvarno, ništa ne može upropastiti. Istakao je potpredsednik. Ministri su brže-bolje složno odklimali glavom.
Ludi naučnik je proglašen za glavnog vladinog istraživača. Zadatak mu je bio da pomogne narodu. Da ga preobrati. Kako bi, kad zatreba, glasao po želji predsednika. I onih oko njega. Velik i ambiciozan projekat.
Za kratko vreme ludi naučnik je predložio ludu ideju. Da se narodu ubrizga serum. Specijalan. Onaj koji će ga zaštiti od virusa demokratije. Tako će narod i dalje fizički biti normalan. A glasaće kako vlada naredi.
Predsednik se oduševio. Potpredsednik je nešto ševio. Ministri su klimoglavili sat vremena. Većina ih se na kraju onesvestila.
Ali... Ludi naučnik je iznenada umro. Previše se uzbudio. Nije zapisao recept za pravljenje vakcine. To je predsednika i vladine klimogavce bacilo u očaj.
Narod će i dalje glasati kako hoće. Dok se ne pojavi neki novi ludi naučnik. Onaj koji će uspeti da napravi serum.
Konkurs za to radno mesto stalno je otvoren.

Pon Okt 26, 2009 8:39 am

NAJBOLJI SMO
Goran Kljajić (Banja Luka)

Niko nam nije ravan.
U svemu smo najbolji.
Najveći smo junaci, najbolji smo borci, najtalentovaniji smo narod na svijetu, najviši smo ljudi, najljepše su nam žene, zemlja nam je prekrasna, polja prebogata, planine predivne, rijeke premodre, jezera biserna.
Duša nam je premekana, saosjećanja imamo za svakoga, stranca i namjernika dočekujemo k'o rođenog brata.
Ljubav nam je ogromna, volimo svakog, a naročito onog najbeznačajnijeg.
Trudimo se na svakom polju.
Do časti i poštenja nam je najviše stalo, preziremo sebičnost, tvrdičluk i pohlepu. Ne poznajemo zavist, zlobu, oholost, tvrdoglavost, zaslijepljenost, licemerje, udvorištvo, podaništvo.
Mržnja nas nikad nije dotakla.
Obdareni smo širinom duše, praštamo i najrđavije postupke, ne zlopamtimo, volimo neprijatelje svoje.
Idemo uzdignuta čela, pravo, ničega se ne bojimo.
Laž preziremo!
Sramežljivost, skromnost, skrušenost i pobožnost uporno stavljamo u prvi plan.
Dane provodimo u dubokoj kontemplaciji.
Nerad, dokoličarstvo i lijenost smatramo najgorim porocima. (Koji, istina, kod nas ne postoje.)
Duhovno je jedino što nas okupira, a tjelesno smatramo samo za nužno i ograničavamo ga na najmanju moguću mjeru.
Prepuni smo ljudi briljantnog uma, stvaralačke snage i vrcavog duha. Naši su dometi vrhunski, naša su dostignuća epohalna, naše je stvaralaštvo nedostižno. Istorija nam je prebogata. Sve što smo uradili odlučivalo je sudbinu svijeta.
Ako svijet nismo stvorili, a mi smo ga pokrenuli s mrtve tačke, i čak doveli do sadašnjeg savršenstva.
U pitanjima nauke, naši su stručnjaci postavili fundamentalne istine i monumentalne teorije. Dekoraciju smo, drugarski, prepustili drugima.
Naši umjetnici su neprevaziđeni i osnivači su svih najznačajnijih pravaca. Sve što su drugi stvorili samo je plagijat naših stvaralaca.
Teologija nam je posebno draga oblast. Svi dokazi o postojanju Boga potiču od nas, a većina Božijih ukazanja desila se na našim prostorima. Svi sveci i apostoli našeg su porijekla. Nije potrebo isticati da i Bog vuče porijeklo odavde.
U filozofiji nam nema premca. Sve velike filozofske škole imale su naše mislioce za rodonačelnike. Sva suštinska pitanja filozofije rješena su kod nas još dok su drugi bili u povojima civilizacije.
(Ne treba, naravno, isticati: Civilizaciju smo stvorili mi. Točak istorije je kormilo kojim upravljaju naše ruke.)
Kad smo mi prisutni drugi ne govore o muzici. Naše su glasovne mogućnosti neuporedivo najveće, naši su kompozitori daleko najbolji, a naši virtuozi na pojedinačnim instrumentima prevazilaze svojim kvalitetom čitave orkestre drugih.
Mi nemamo mana.
Naš je jezik neuporedivo najljepši, a njegove mogućnosti neuporedivo najveće. Podrazumjeva se da nam je fond riječi veći nego kod svih drugih jezika zajedno.
Pri svemu tome nismo neodmjereni.
Uzeli smo za sebe samo prvo mjesto i pijedestal izabranih a sve ostalo smo prepustili drugima.
Nismo neumjereni, to je to.

Pon Okt 26, 2009 8:40 am

NOVI SAZIV
Slobodan Simić (Beograd)

Bivši predsednik Skupštine sedeo je u svom kabinetu i spremao se za prvo zasedanje novog saziva.
Izbori su bili davno završeni i bilo je krajnje vreme da se formira nova Skupština. I tu nije očekivao
naročite probleme. Trebalo je samo da izabere najstarijeg poslanika koji će dalje da predsedava Skupštinom i mogao je da najzad napusti taj politički dom. Dok je pakovao svoje preostale stvari, osećao je olakšanje što mu nije dopala teška dužnost da formira novu Vladu, jer je taj jalovi posao trajao već mesecima, bez izgleda da se ikada završi.
Uzeo je spisak poslanika. Na njegovo potpuno zaprepašćenje, upisane godine pored imena poslanika govorila su o godištima sa početka veka. Nije mu trebao papir i olovka da ustanovi da je svih dvesta pedeset upisanih poslanika starije od sedamdeset godina! A desetine njih starije od osamdeset godina.
Ubeđen da je kompjuter ponovo pogrešio, oprezno je provirio u skupštinsku salu. Iznenađenje je ovog puta bilo vizuelno. Sve se belelo od sedih glava. Polako se vratio u svoj kabinet.
Nije bilo greške, poslanici su vrlo stari ljudi! U svim teškim političkim situacijama, zvao je svog najpouzdanijeg savetnika, osobu koja je upoznata u sve skupštinske tajne - Micu kafe-kuvaricu.
- Šta se ovo dešava, Mico! - krenuo je da se žali čim ju je ugledao. - Zašto su svi poslanici tako stari?
Mica se kao i obično tajanstveno smeškala.
- To uopšte nisu poslanici - otkrila mu je tajnu. - S obzirom na njihovo dosadašnje ponašanje, morali su da im dođu roditelji!