Krsna slava

СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН

9.јануар



Свети првомученик и архиђакон Стефан, био је Јеврејин и сродник
апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли
рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму.
Зато је и прозван архиђаконом. Својом вером чинио је многа чудеса међу
људима, а својим противницима Јеврејима супротстављао се мудрошћу и
силом Светог Духа. Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз
помоћ лажних сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером обратио
народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу
Израиља и назвао их издајницима и крвницима Христовим. Убрзо после тога
извели су га из града и каменовали. Међу мучитељима налазио се и његов
сродник Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибељ
гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са светим
Јованом Богословом и усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и
вере. Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању
потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ

14.јануар




Свети Василије Велики, архиепископ кесаријски, рођен је у време цара
Константина. Још док је био некрштен школовао се у Атини и био је врло
образован, јер је петнаест година учио философију, реторику,
астрологију и остале науке тога времена. Школски другови су му били
Григорије Богослов и Јулијан - касније цар одступник. У зрелим годинама
крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.

Поставши чврсти поборник православља,луча моралне чистоте и верске
ревности, овај умни богослов се с правом назива Велики. Живео је само
педесет година, али је био чврсти стуб Цркве и њен ревносни стројитељ.
Десет година је служио као епископ Кесарије кападокијске, и називан
пчелом цркве Христове. Сачувана су многобројна дела овог оца Цркве,
богословска, канонска, апологетска као и служба названа по његовом
имену. Ова служба се служи десет пута у години и то: 14. јануара, уочи
Богојављења, у све недеље Часног поста, осим Цветне, на Велики четвртак
и на Велику суботу.

Свети Василије мирно се упокојио и преселио у царство Христово 14. јануара 379. године.

СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ

20. јануар



Прославља се неколико пута у години, али највише свечара је овога дана
20. јануара. Међу личностима јеванђелским које окружују Спаситеља,
личност Јована Крститеља заузима посебно место, како по свом чудесном
доласку на свет и начину живота, тако и по улози у крштавању људи и
крштењу Месије, а и по свом трагичном изласку из овога живота. Он је
био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом него смртним
човеком, а једини је од свих пророка који је свету могао и руком
показати онога кога је пророковао.

Јованова главна улога у
животу била је на дан Богојављења, па је Црква од давнина, дан по
Богојављењу посветила његовом спомену. За овај дан везује се и догађај
са руком Претечином. Јеванђелист Лука хтео је да пренесе тело Јованово
из Севастије где је великог пророка посекао цар Ирод. Успео је само да
пренесе једну руку у Антиохију, своје родно место, где је чувана до
десетог века, а после пренета у Цариград одакле је нестала у време
Турака.

Прича се да је сваке године на дан светитељев,
архијереј износио пред народ његову руку. Када би се јављала раширена
најављивала је родну и обилну годину, а када би била згрчена
предсказивала је неродну и гладну.

СВЕТИ САВА АРХИЕПИСКОП СРПСКИ

27. јануар



Растко Немањић, Свети Сава, син Стефана Немање, великог жупана српског,
рођен је 1169. године. Док је био још сасвим млад тежио је духовном
животу због чега је одбегао у Свету Гору и замонашио се, а потом прешао
цео подвижнички устав. Следећи пример свога сина, Стефан Немања отишао
је такође на Свету Гору, ту се замонашио и умро као монах Симеон.

Сава је издејствовао код цара и патријарха независност српске цркве и
постао први Архиепископ српски. Заједно са својим оцем подигао је
манастир Хиландар, а потом и друге манастире, цркве и школе по целој
Србији. Путовао је два пута на поклоњење у Свету Земљу, мирио своју
браћу завађену око власти, мирио Србе са њиховим суседима. Стварајући
српску цркву стварао је тиме и српску државу и културу. Уносио је мир
међу балканске народе због чега су га сви они волели и поштoвали, а
српском народу је дао хришћански дух који није пропао са пропашћу
српске државе.

Свети Сава умро је у Трнову на Богојављење
1236. године. Краљ Владислав пренео је његово тело у манастир Милешеву.
После 359 година, силни Синан-паша спалио је светитељеве мошти на
Врачару, али је светосавски дух од тада још јаче заживео у народу.

СВЕТИ АПОСТОЛ ПЕТАР - ЧАСНЕ ВЕРИГЕ

29.јануар



На овај дан спомиње се свети апостол Петар због верига у које је био
окован по наредби цара Ирода. У његовој тамници појави се анђео и
вериге спадоше са Петра (Дел. ап. 17, 7). Те вериге хришћани су
сачували колико због успомена на светог Петра, толико због њихове
исцелитељске моћи. Прича се, да су се многи болесници излечили само
додирнувши вериге (као и убрус апостола Павла - дела апостолска 19, 12).

Патријарх Јерусалимски, свети Јувенал, дао је те вериге на дар царици
Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Царица их је
преполовила, па једну половину послала Цркви Светих апостола у
Цариград, а другу половину дала својој кћери Евдоксији, жени
Валентиновој у Рим. Евдоксија је сазидала цркву Св. Петра и положила у
њу ове вериге, заједно са оним у које је свети Петар, пред своју смрт,
био окован од опаког цара Нерона.

СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

12. фебруар



Света три јерарха, заправо су светитељи Василије Велики, Григорије
Богослов и Јован Златоусти, а сваки од њих има свој дан празновања у
месецу јануару. Овај заједнички празник сва три светитеља установљен је
у XI веку у време цара Алексија Комнена због чудне расправе у народу
око тога који је од тројице светих највећи: Григорије због дубине ума,
Василије због чистоте и храбрости или Златоусти због чудесне речитости
и јасноће излагања вере. Њихове присталице су се чак и различито
називали: Василијани, Григоријани и Јованити.

Промислом
Божјим овај спор је решен на корист Цркве и славу светитеља, јер се
они, сваки понаособ, а потом сва тројица, јавише епископу евхаитском
Јовану речима да су они једно у Бога и да међу њима нема ништа
противречно. Посаветовали су епископа да им напише једну заједничку
службу и одреди заједнички дан празника. Тако је међу народом спор
срећно решен и одређен 12. фебруар, као заједнички празник ових
светитеља. Прослављају га сви православни, а у Грчкој је то највећи
национални и школски празник.

СВЕТИ МУЧЕНИК ТРИФУН

14. фебруар



Рођен је у селу Кампсади у Фригији, у сиромашној сељачкој кући. У
детињству је чувао гуске, али је увек носио у себи велику благодат
Божју, јер је могао исцељивати болести на људима и стоци и истеривати
из њих зле духове. У то време завладао је Римским царством цар Гордијан
чија се ћерка Гордијана тешко разболела пореметивши умом. Многи лекари
покушали су да јој помогну, али нису успели. Зли дух једном из ње
проговори и рече да га само Трифун може истерати, те доведоше многе
људе из царства са тим именом. Тек кад се, по Божјем промислу, појавио
млади Трифун из Кампсаде, успео је да излечи девојку, а срећни цар га
је обасуо многим даровима Све то богатство, младић је на повратку
разделио сиромасима, а наставио да чува гуске и да се моли Богу.

Када је на римски престо дошао христоборни цар Декије, свети Трифун је
много пострадао и много мучен за Христа, али је сва та мучења радо
подносио говорећи: ''О кад би се могао удостојити, да огњем и мукама
скончам у име Христа Господа и Бога мога". Мучитељи су га најзад
осудили да буде посечен мачем. Пред смрт он се помолио и предао душу
своме Творцу, 250. године.

СВЕТИ СИМЕОН БОГОПРИМАЦ

16.фебруар



У време цара Птоломеја Филаделфа светитељ Симеон је, као један од
знамените седамдесеторице, изабран да преведе Библију са јеврејског на
грчки језик. Радио је савесно свој посао, али кад је преводио пророка
Исаију збунио се од речи "дјева ће затрудњети и родиће сина", и одлучио
да напише "млада жена". У том тренутку јавио се Симеону анђео Божји и
објаснио му да је пророчанство истинито и да ће се у њега уверити јер,
по Божјој вољи, неће умрети док не види Месију рођеног од девојке.

Обрадован овим гласом са неба, праведни Симеон оставио је пророчанство
неизмењено и захвалио Богу што ће видети Обећанога. Када је Дева са
Младенцем дошла у храм јерусалимски Дух Божји јавио је Симеону срећни
догађај. Радосни старац узео је Христа у руке, а потом замолио Бога да
га срећног, отпусти из овог живота. Убрзо затим издахнуо је свети
Симеон, и овај праведни старац сматра се и данас заштитником мале деце.

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ - ЂУРЂЕВДАН

6. мај



Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у
Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила
у Палестину где је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до
чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео
велики прогон хришћана, али је млади Ђорђе ступио пред цара и одважно
рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру.
Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења
нису поколебали младића. Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу
и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када
је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру, а
међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник
Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин.

Цар је најзад
одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је
издахнула на стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303.
године. Многа чудеса дешавала су се од тада на његовом гробу. Господ га
је, због његове искрене и непоколебиве вере, учинио моћним да помаже
свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ МАРКО

8.мај



Био је сапутник и помоћник апостола Петра који је у својој посланици
Марка назвао својим духовним сином. Кад је Марко био са Петром у Риму,
замолише га верници да им напише спасоносну науку Господа Исуса и Његов
живот и чудеса. Марко је написао Свето Јеванђеље које је и апостол
Петар посведочио као истинито, и тада Марка поставио за епископа и
проповедника у Мисиру. Мисир је у то време био у мраку незнабоштва,
гатарства и идолопоклонства, али је Марко уз помоћ Божју посејао семе
хришћанства по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дошао је
Марко у Александрију и ту основао цркву, поставио епископа, свештенике
и ђаконе, те и овде учврстио хришћанство. Своје проповеди поткрепљивао
је многим чудесима и добрим делима. Бежао је од прогона у Пентапољ, а
потом поново у Александрију. Незнабошци су тада ухватили Марка и уз
силне погрде вукли га улицама Александрије. Сав рањав и крвав доспео је
у тамницу где му се јавио анђео небески, а потом и Господ Исус крепећи
га речима: "Мир теби Марко, јеванђелисте мој!" Марко ја одговорио:''Мир
и Теби Господе мој, Исусе Христе!"

Сутрадан су поново почели да га муче, али он је издахнуо и отишао у бољи свет.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ

12.мај



Рођен, је у Поповом Селу у Херцеговини, од простих и благородних
родитеља. Од малена био је испуњен љубављу према вери и Цркви, а када
је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и ту се
замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог озбиљног подвижничког
живота, а доцније је изабран и посвећен за епископа захумског и
скендеријског. Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле
утврђивао у православљу своје вернике чувајући их од турске свирепости
и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се
преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички
живот, уз топле молитве и бригу за своје вернике.

Умро је
у XVI веку, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се
до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују и притичу им и
хришћани и муслимани. У Острогу се, сваке године на Тројице, одржава
велики народни сабор.

СВЕТИ ПРОРОК ЈЕРЕМИЈА

14. мај



Рођен је шест векова пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима.
Почео је да пророкује у време цара Јосије, у својој 15 години. Стално
је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због
њихове вере у лажне идоле и приношења деце на жртву тим идолима. Цару
Јоакиму је прорекао да ће му се тело вући несахрањено изван зидина
Јерусалима; потоњем цару Јехонију да ће бити одведен у Вавилон са целом
породицом и тамо умрети.

Кад је на престо у Јерусалим
дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у
јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца
клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства.
Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи
убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот из храма
и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио
је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је
пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем. Ту, у
Мисиру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По
предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По
царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији.

СВЕТИ ЈОВАН БОГОСЛОВ, АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ

21. мај



Син је рибара Заведеја и мајке Саломије. Јован је, са својим братом
Јаковом кренуо за Христом и никад га више није напустио. Једини је са
светом Богомајком остао под крстом распетог Господа, а потом је брижно
чувао и служио светој Деви све до њеног успенија. Касније је отишао у
Ефес и надахнуто проповедајући, многе је преобратио у хришћанство. У
прогонству на острву Патмос написао је чувено Јеванђеље и Откровење. У
време цара Нерве поново је био слободан и вратио се у Ефес где је
наставио своје дело христијанизације незнабожаца.

Кад је
свети Јован имао већ више од сто година, изашао је са својих седам
ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је
старац легао у гроб и његови ученици су га сахранили. Верници су
касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се,
сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан
и лековит. Тим прахом народ је лечио многе болести.

СВЕТИ НИКОЛАЈ МИРЛИКИЈСКИ -ПРЕНОС МОШТИЈУ

22. мај



Овај славни светитељ, милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је
свој век као анђео Божји. За живота су га већ сматрали светитељем и
призивали у помоћ коју је несебично пружао.

Замонашио се у
манастиру "Нови Сион" а касније је изабран за архиепископа града Мира у
Ликији. У том граду налазиле су се његове мошти од 343. године када се
упокојио па све до 1087. године. Те године је, у време цара Алексија
Комнена и патријарха Николе Граматика, тело светог Николаја пренето из
Мира, ликијскога града, у град Бари у Италији. То је било време најезде
муслимана на Ликију. Светитељ се, у једном чудесном сну јавио неком
часном свештенику из Барија и наредио да му се мошти пренесу у Бари
који је у то време био православни град и под православним патријархом.

При преносу светитељских моштију десила су се многа чудеса, а у овај
дан најчешће се спомиње како је свети Никола повратио вид слепом
српском краљу Стефану Дечанском.

СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ

24.мај



Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља
Старији брат Методије провео, је као официр, десет година међу
Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у
Грчку замонашио се, а мало иза тога придружио му се и млађи брат Кирило
(Константин). Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила
проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они
су убедили прво Кагана и његове доглавнике, а затим и много народа
превели у хришћанство. По повратку у Цариград саставили су словенску
азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчког на
словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру
Христову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче
омладину. На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро
14. фебруара 869. године.

Методије се потом вратио у
Моравију и наставио са ширење вере међу Словенима све до смрти 6.
априла 885. године. Његово дело наставили су његови ученици са светим
Климентом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у
Македонију (Охрид) и ту продужили започети посао браће Ћирила и
Методија. Ширили су веру и писменост међу Словенима.

СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА

3.јун



Одмах по доласку на престо, имао је цар Константин три велика
непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву, и Византију.
Пред борбу са Максенцијем, по предању, на небу му се указао сјајан крст
као знак победе. Он је наредио да се искује велики крст који је ношен
пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику победу. Одмах
потом Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, којим
је престао прогон хришћана После победе над Византијом, саградио је
диван престони град на Босфору и назвао га Константинопољем. Када се
цар тешко разболео, јавили су му се апостоли Петар и Павле и саветовали
да га епископ Силвестар крсти. После тога страшна болест нестала је са
његовог тела.

Света Јелена, царева мајка,
радила је много за веру Христову, а када је била у Јерусалиму пронашла
је часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења на Голготи, а потом и
многе друге цркве на Светој Земљи. У својој 80. години умрла је ова
света жена 327. године, а цар Константин поживео је још десет година
иза своје мајке. Умро је у граду Никомидији 337. године, а сахрањен у
цркви Светих апостола у Цариграду.

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ЦАР ЛАЗАР

28.јун



Један је од српских великаша који су владали српским царством после
Душана Силног. По смрти цара Уроша, патријарх Јефрем је, тадашњег кнеза
Лазара, крунисао за српског цара. Лазар је слао: изасланство у Цариград
са монахом Исаијом и молио да се скине анатема са српског народа.
Саградио је многе цркве, а најпознатије су Раваница и Лазарица. Обновио
је Хиландар и Горњак, а био је ктитор и руског манастира Пантелејмона,

Лазар је стално ратовао са тадашњом моћном турском силом, али је, 28.
јуна на Косову, српска војска изгубила битку, а турски цар Мурат
посекао је светог мученика Лазара. Тело му је пренето и сахрањено у
његовој задужбини Раваници код Ћуприје. Када је почела сеоба Срба,
народ је носио са собом и његове свете мошти и склонио их у манастир
Раваницу на Фрушкој гори. За време Другог светског рата 1942. године,
његово тело пренето је у Београд, где је почивало све до 1988. године,
када је преко свих српских земаља и области кренуло поново на Косово у
ман. Грачаницу. Одатле је 1989. пренето у Лазареву задужбину ман.
Раваницу, код Ћуприје, где и данас почива.

РОЂЕЊЕ
СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ - ИВАЊДАН

7. јул



Шест месеци пре свог јављања у Назарету Пресветој Деви Марији, велики
Гаврил, анђео Божји, јавио се првосвештенику Захарији у храму
јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице,
анђео је објавио чудесно зачеће бездетне старице, Захаријине жене
Јелисавете. Захарија није одмах поверовао речима које је чуо и остао је
нем све до осмог дана по рођењу детета. Кад су се сакупили рођаци због
обрезања и давања имена младенцу, отац Захарија, будући нем, написао је
на дашчици име Јован и истога тренутка проговорио. Из Захаријиног дома
који се налазио између Витлејема и Хеврона, расчуло се о овим чудним
догађајима по целом Израиљу, те је глас стигао и до Ирода, који је
наредио да се покољу деца по Витлејему. Наредио је да пронађу и Јована,
али је Јелисавета успела да сакрије дете. Разјарен Ирод послао је
џелате у храм по Захарију, и они су га уз пут убили. Јелисавета је, са
својим сином Јованом, успела да побегне и да се сакрије у некој
пештери. Ту је ускоро преминула и дечак је остао сам у пустињи на
старању Бога и анђела Божјих.

СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ - ПЕТРОВДАН

12.јул



Свети апостол, Петар, рођен је у Витсаиди. Био је рибар и звао се прво
Симон. Господ му је дао име Киф или Петар (Јов. 1,42). Он је први од
ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти си Христос, Син
Бога живога" (Мат. 16, 16). Његова вера се постепено утврђивала, јер
када је Господ изведен пред суд, Петар га се три пута одрекао, али се
због тога покајао и постао потом силни и неустрашиви проповедник
Јеванђеља После једне његове беседе три хиљаде људи се обратило у веру.
Проповедао је у Палестини, малој Азији, Илирику и Италији. Помагао је и
вером исцељивао људе. По заповести цара Нерона Петар је разапет на
крст, а он сам молио је џелате да га разапну главом окренутом на доле,
сматрајући себе недостојним да умре као његов Господ.

Свети апостол Павле, рођен је у Тарсу у племену Венијаминову. Најпре се
звао Савле, учио код Гамалила и био фарисеј и прогонитељ хришћана. Када
се чудесно обратио у веру постао је апостол и ватрени поборник и
проповедник Јеванђеља, од граница Арабије до Шпаније. Много је страдао
и стрпљиво подносио муке, чврст и стамен у својој вери у Господа
достигавши такво савршенство да је могао рећи: "Не живим ја, него
Христос у мени". Посечен је у Риму у време цара Нерона као и апостол
Петар.

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПРОКОПИЈЕ

21. јул



Рођен је у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке незнабошке и звао се
Неаније. По очевој смрти мајка га је васпитавала потпуно у духу
идолопоклонства, па је у војничкој служби код цара Диоклецијана
достигао чин војводе. Прогонио је хришћане и на једном таквом задатку
на путу према Александрији десио се у ноћи јак земљотрес, а војводи се
јавио Господ и показао му крст на небу. Од тог тренутка цео његов живот
постао је борба за крст и хришћанство. Када је због тога доспео у
тамницу јавио му се поново Господ и крстио га именом Прокопије.
Незнабошци су тада бацили у тамницу и дванаест хришћанки, које је
Прокопије учио вери Христовој и томе како ће примити мученички венац.
Зато се у чину венчања спомиње и свети Прокопије. Ове жене су страшно
мучене, а Прокопијева мајка, гледајући њихове муке и храброст, примила
је крштење и свих тринаест жена су погубљене. Свети Прокопије се усрдно
молио за њих и за све друге невољнике. Посечен је 21. јула 303. године
у Кесарији палестинској.

СВЕТИ АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО

26.јул



Мисли се да је празновање овог дана установљено још у Светој Гори у IX
веку поводом јављања овога арханђела у једној ћелији, где је прстом у
камену написао песму Богородици. Песма се звала "Достојно јест" па се
ова ћелија и данас тако зове. У вези са овим помињу се и остала јављања
арханђела Гаврила као јављање Мојсију кад је саопштио овом изабранику
Божјем како је створен свет, а Мојсије то записао у књизи Постања.
Јавио се и пророку Данилу и јавио тајне о будућим царствима и доласку
Спаситеља, а потом светој Ани да ће родити преблагословену и пречисту
Деву Марију. Много пута јављао се Светој Деви док је боравила у храму
јерусалимском. Првосвештенику Захарији јавио је рођење сина, светог
Јована Крститеља, а Светој Деви у Назарету саопштио је благовести о
зачећу и рођењу Господа Исуса Христа. Јавио се праведном Јосифу,
пастирима код Витлејема, женама мироносицама и, најзад, самом Господу у
врту Гетсиманском када га је, као човека, крепио пред његово страдање.

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА

2. август



Боговидац и чудотворац, родом из племена Аронова из града Тесвита, због
чега се још зове и Тесвићанин. Када се Илија родио његов отац Савах,
видео је око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што
је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је
провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.

У то време јеврејско царство било је подељено на два дела: једно са
престоницом у Јерусалиму, а друго у Самарији. Свети пророк Илија ту се
сукобио са израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом.
Они су се клањали идолима и одвраћали народ од праве вере. Великим
чудесима Илија је доказао силу и власт Божју. Затворио је небо и киша
није падала три и по године, а огњем са неба запалио је жртву Богу
своме. Молитвом је потом послао кишу на земљу, чудесно умножио брашно и
уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсао јој умрлог сина. Цару Ахаву и
његовој жени Језавељи прорекао је ружну смрт, што им се и десило. На
Хориву разговарао је пророк Илија са Богом и чуо му глас. Пред смрт је
узео за наследника у пророчком звању Јелисија и, најзад, отишао на небо
у огњеним колима, са огњеним коњима

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПАНТЕЛЕЈМОН

9. август



Рођен је у Никомидији од мајке хришћанке и оца незнабошца. Већ сасвим
млад постао је лекар, а свештеник Ермолај крстио га је и научио вери
Христовој. Пантелејмон - што значи свемилостиви, излечио је чудотворно,
именом Христовим, једнога слепца кога су други лекари узалуд покушавали
да излече, и тада га они, из зависти, пријаве као хришћанина. Светитељ
је изашао пред суд цара Максимијана где је такође излечио једног
изузетног човека од дуготрајне болести што је многе незнабошце привукло
хришћанству. Осудили су га и све муке подносио је мирно и трпељиво уз
помоћ Господа коме се усрдно молио. Осуђен је на посечење мачем,
заједно са свештеником Ермолајем. Пострадао је врло млад, 9. августа
304. године, под неком маслином која се потом цела окитила плодовима.
Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се
при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим
бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу
налази се на Светој Гори.