Krsna slava

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПАНТЕЛЕЈМОН

9. август



Рођен је у Никомидији од мајке хришћанке и оца незнабошца. Већ сасвим
млад постао је лекар, а свештеник Ермолај крстио га је и научио вери
Христовој. Пантелејмон - што значи свемилостиви, излечио је чудотворно,
именом Христовим, једнога слепца кога су други лекари узалуд покушавали
да излече, и тада га они, из зависти, пријаве као хришћанина. Светитељ
је изашао пред суд цара Максимијана где је такође излечио једног
изузетног човека од дуготрајне болести што је многе незнабошце привукло
хришћанству. Осудили су га и све муке подносио је мирно и трпељиво уз
помоћ Господа коме се усрдно молио. Осуђен је на посечење мачем,
заједно са свештеником Ермолајем. Пострадао је врло млад, 9. августа
304. године, под неком маслином која се потом цела окитила плодовима.
Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се
при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим
бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу
налази се на Светој Гори.

УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

11. септембар



У време цара Ирода Антипе, сина старог Ирода, убице витлејемске деце,
проповедао је у Галилеји свети Јован Крститељ. Пошто је цар отерао
своју закониту жену и узео жену свога живог брата Филипа, Иродијаду,
свети Јован устао је против овог безакоња и због тога је доспео у
тамницу.

На једној свечаности, занесен игром Иродијадине
кћери Саломије, цар јој обећа да ће јој испунити сваку жељу. Она је, по
наговору своје зле мајке затражила светитељеву главу, а пијани цар јој
је испунио жељу и посекао светог Јована. Његови ученици узели су у ноћи
његово тело и часно га сахранили, а бесна Иродијада је избола иглом
језик Јованов и главу закопала на неко нечисто место.

Ускоро је све ове злотворе стигла заслужена казна, па су скончали свој
живот у беди и понижењу.

Смрт Јована Крститеља догодила се
пред Пасху, а празновање 11. септембра, установљено је зато што је тога
дана освећена црква коју су над Јовановим моштима у Севастији, подигли
цар Константин и царица Јелена.

СВЕТИ ЈОКИМ И АНА

22. септембар



Свети Јоаким био је син Варпафира, од колена Јудиног и потомак цара
Давида, а Ана, кћи свештеника Матана из колена Левијева, из којег је и
првосвештеник Арон. Свештеник Матан имао је три кћери: Марију, Совију и
Ану. Марија се удала у Витлејем и родила Саломију, Совија се такође
удала у Витлејем и родила Јелисавету мајку светог Јована Крститеља, а
Ана се удала у Назарет за Јоакима. Педесет година живели су у браку
Јоаким и Ана, али без деце. Били су врло имућни, али скромни и тихи
људи који су много давали сиромасима и храму. Под старост отишли су
заједно у Јерусалим у храм да принесу жртву Богу и тада их је укорио
првосвештеник Исахар речима упућеним Јоакиму: "Ниси достојан да се из
твојих руку прими дар јер си бездетан". Стари људи су се много
ражалостили због ових речи и опет се дадоше на молитву Богу да и њима
учини чудо као некада Авраму и Сари, и подари им једно дете за утеху у
старости. Бог им је послао анђела небеског да им објави рођење "кћери
преблагословене којом ће се благословити сви народи на земљи и кроз
коју ће доћи спасење свету". И заиста кроз девет месеци, Ана је донела
на свет Свету Деву Марију, мајку Исуса Христа. Јоаким је поживео 80, а
Ана 79 година.

ПРЕПОДОБНИ КИРИАК ОТШЕЛНИК -МИХОЉДАН

12. октобар



Свети Кириак је рођен у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Јован је
био презвитер, а месни епископ Петар његов рођак. Овај епископ поставио
је младог Кириака за чтеца Саборне цркве, те је младић читајући Свето
писмо врло рано почео да се диви Божјем промислу и устројству спасења
људског рода. Жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим где је
ступио у манастир и од Божјег човека Евстогорија добио почетна упуства
о монашком животу. Боравио је у више манастира, ревновао је много за
православну цркву и разобличавао разне јереси, а пост и бдење у пустињи
били су уобичајени начин његовог дугог живота. Био је крупан и снажан
човек иако је често јео само сирово зеље. Пред крај живота боравио је у
обитељи светог Харитона где су монаси јели једанпут дневно и то по
заласку сунца. Кириак је био понос међу монасима, моћни исцелитељ
болних и благи утешитељ невољних. Поживео је сто девет година и
упокојио су у Господу 557. године.

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

14. октобар



Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељицу и
заштитницу хришћана, која својим молитвама умилостивљава Бога према
нама грешнима. Безброј пута помагала је појединцима и народима у рату и
миру, и свуда у невољама. Догађај који црква празнује десио се 14.
октобра 911. године, у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је
свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је
била пуна народа, а негде у позадини стајао је свети Андреј Јуродиви са
својим учеником Епифанијем. У четири сата после поноћи, угледао је
свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа,
као да том одећом покрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру,
и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види ''Царицу
и госпођу, како се моли за сав свет'', што Епифаније зачуђен потврди.
Због тога догађаја уведено је празновање, да нас подсећа на тај
тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то, у
невољама, од ње молитвено тражимо.

СВЕТИ АПОСТОЛ ТОМА - ТОМИНДАН

19. октобар



Један је од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење
Господа Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли
Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому. Господ му рече:
"Пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него
вјеран". Тома узвикну: "Господ мој и Бог Moј'' (Јов. 20). После силаска
Духа светог, апостоли су коцком одлучивали куда ће ићи на проповед и
свети Тома доби Индију. Иако тужан што одлази тако далеко, охрабрен
Господом, много је народа тамо обратио хришћанској вери, установио
цркву и поставио свештенике и епископе. Између осталих, обратио је и
две сестре, жене двојице кнежева Тертијану и Мигдонију. Обе сестре,
после много невоља, ослобођене брака поживеле су богоугодно и у подвигу
до смрти. Кнез Муздије, Тертијанин муж, коме је апостол крстио жену и
сина Азана, осудио је светитеља на смрт. Тако је свети Тома окончао
свој земни живот. Пре смрти и он је, као и други апостоли, био чудесно
пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Пошто је стигао касно
замолио је да отворе гроб Пречисте, али њено тело не беше тамо. Господ
је већ узео своју мајку у насеље небеско. Тако свети Тома својим
неповерењем утврди веру у васкрсење Господа, а својом доцњом откри
чудесно прослављање Матере Божје.

СВЕТИ МУЧЕНИЦИ СЕРГИЈЕ И ВАКХО - СРЂЕВДАН

20. октобар



Ова два светитеља били су прваци и великаши на двору цара Максимијана
који их је поштовао и уважавао због њихове храбрости, верности и
мудрости. Када је цар сазнао да су они хришћани сва његова љубав
претворила се у гнев нарочито када су отворено одбили да учествују у
свечаностима жртвоприношења идолима. Наредио је да им се одузму
војничка одела и сви знаци части, достојанства и чина. Потом их је
послао у изгнанство у Азију свом намеснику Антиоху. Намесник је
по-кушао да их убеди да се одрекну Христа да би себе спасли бешчашћа,
мука и смрти, али оба светитеља остали су чврсти у својој вери.

Свети Вакхо издахнуо је под батинама намесникових војника, а свети
Сергије одмах потом био је мучен и посечен у граду Росафу у Сирији. Оба
ова мученика и витеза вере Христова страдали су око 303. године.

ПРЕПОДОБНА ПЕТКА - ПАРАСКЕВА, СВЕТА ПЕТКА

27. октобар



Ова славна светитељка српског порекла рођена је у Епивату, између
Силинаврије и Цариграда. Родитељи Свете Петке, имућни и побожни
хришћани, имали су једног сина Јевтимија који се, још за живота
родитеља замонашио, а касније постао знаменити епископ мадитски. По
смрти родитеља, девица Петка напустила је родитељски дом и започела,
Христа ради, подвижнички живот какав је одувек желела. Отишла је прво у
Цариград, а потом, до своје старости, живела у Јорданској пустињи у
посту и молитви прошавши небројена искушења и патње. У старости, глас
са неба позвао је да се врати у родни крај и она је напустила омиљену
пустињу. Упокојила се у XI веку, две године по повратку у родни Епиват.
Њене чудотворне мошти, током времена преношене су у: Цариград, Трново,
опет у Цариград, а одатле у Београд. Сада почивају у Румунији у граду
Јашу. У београдској тврђави налази се црква свете Петке где постоји
вода (агиазма) која чудотворно лечи све оне који је узимају са вером у
Бога и љубављу према овој светитељки.

СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА

31. октобар



Свети апостол и јеванђелист Лука, рођен је у Антиохији, и био врло
образован. У младости је изучио грчку философију, медицину и живопис. У
време делатности Господа Исуса на земљи, свети Лука је, у Јерусалиму,
видео Спаситеља лицем у лице, чуо његову спасоносну науку и поверовао у
њу. Убрзо је увршћен међу седамдесет апостола и послан на проповед, а
на путу за Емаус видео васкрслог Господа (Лк. 24). По силаску Духа
Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохију и тамо радио са
апостолом Павлом с којим је путовао у Рим обраћајући у веру Христову
незнабошце и Јевреје. На молбу хришћана написао је Јеванђеље око 60
године. По смрти апостола Павла, Лука је проповедао Јеванђеље по
Италији, Далмацији и Македонији. Живописао је три иконе Пресвете
Богородице и иконе светих апостола Петра и Павла. Зато се свети Лука
сматра оснивачем Хришћанског иконописа И у дубокој старости наставио је
да путује и проповеда и Ливији, Горњем Мисиру и Грчкој и да људе обраћа
хришћанској вери. Написао је и Дела апостолска и то посветио Теофилу,
кнезу Ахаје. Имао је 84 године када су га незнабошци ставили на муке, а
потом обесили на једну маслину у граду Теби. У време цара Констанција
мошти овог светитеља пренете су у Цариград.

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ - МИТРОВДАН

8. новембар



Рођен је у Солуну. Овај славни чудотворни светитељ био је једино дете
добрих и благородних, али бездетних родитеља. Измољен од Бога, као
једини и дуго очекивани, с великом пажњом је однегован и васпитаван.
Отац му је био војвода, а када је он умро, христоборни Максимијан
поставио је Димитрија, уместо оца, за солунског војводу, Посебно царево
наређење односило се на прогон хришћана, али Димитрије је супротно
наредби, чак јавно исповедао своју веру у Господа Христа. Кад је цар то
сазнао, Димитрије је, знајући шта га чека, разделио сав свој иметак и
мирно ступио у тамницу спреман на страдање које му предстоји. После
неколико дана војници су изболи копљима светитеља, иако су га нашли на
молитви. Ту, у Солуну, хришћани су крадом сахранили његово тело и на
том гробу су се многи исцељивали. Над тим гробом подигнута је мала
црква, а некакав велможа Леонтије, након што се излечио од тешке
болести, подигао је над светитељевим моштима много већу цркву. Свети
Димитрије сматра се заштитником Солуна, а Руси га сматрају и
покровитељем Сибира.

ПРЕПОДОБНИ АВРАМИЈЕ ЗАТВОРНИК

11.новембар



Присиљен од родитеља он се венча, но на сам дан венчања остави и
невесту и родитеље и дом и све, и удаљи се у самоћу на велики подвиг.
Подвизавао се 50 година. Само два пута изашао из своје келије за све то
време. Први пут изашао по заповести дотичног епископа, да преведе у
веру Христову неко село незнабожачко. Други пут изашао, да спасе своју
заблуделу синовицу Марију. Упокојио се мирно 360. године у 70. години
живота на земљи.

СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН - ВРАЧЕВИ

14. новембар



Бесребреници и чудотворци, рођени су негде у Азији од оца незнабошца и
мајке хришћанке. По очевој смрти, мајка Теодотија посветила је све
своје време и труд да синове васпита и подигне као истините хришћане.
Младићи су стасали и изучили лекарске вештине па су колико својим
знањем и вештином, толико и именом Господа помагали многим болесницима.
Прозвани су безмедним врачима, тј. бесплатним лекарима који су примили
Христову заповест: бадава примистe, бадава дајите (Мт. 10, , а никада
нису наплаћивали своје услуге. Толико су били опрезни у бесплатном
лечењу, да се свети Козма наљутио на брата што је од неке болеснице
узео три јајета, а Дамјан их је, уствари, узео кад га је исцељена жена
заклела Пресветом Тројицом. По смрти светитеља, сахрањени су заједно у
месту Фереману сходно откровењу Божјем, те остадоше чудотворци како за
живота, тако и после смрти. Народ је наставио да их призива у болести и
невољи и до данас.

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ -ЂУРЂИЦ

16. новембар



Овога дана празнује се пренос моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду
палестинску. Свети Ђорђе пострадао је за време цара Диоклецијана, а пре
своје смрти замолио је једног слугу да му тело пренесе у Палестину
одакле му је била и мајка и где је имао велико богатство које је по
његовој жељи, раздељено сиротињи. Слуга је учинио све како му је било
наређено и ту га сахранио. У време цара Константина, побожни хришћани
сазидали су красан храм светог Ђорђа у Лиди палестинској, и приликом
освећења тога храма, пренели су и сахранили у том храму чудотворне
мошти овог светитељa и великомученика Христoвог.

САБОР СВЕТOГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА - АРАНЂЕЛОВДАН

21. новембар




Од давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у
њихово обожавање. Јеретици су их понекад тумачили као богове или
сматрали створитељима читавог видљивог света. На четири до пет година
пре Првог васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор, који
је својим 35. правилом, установио исправно поштовање анђела. У време
римског папе Силвестра и александријског патријарха Александра
установљен је празник архистратига Михаила и прочих сила небесних у
новембру. Зашто баш у Новембру? Новембар је заправо девети месец од
месеца марта који се сматра тренутком стварања света. А девети месец
после марта узет је због девет анђелских чинова који су најпре
створени. Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, описао је,
ових девет чинова у књизи "О нeбeсној Јерархији". У тој строгој
анђелској хијерархији, војвода анђелске војске је архистратиг Михаил,
јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је
Луцифер повукао собом у пропаст. Међу анђелима влада савршена
једнодушност и строга хијерархија у послушности нижих чинова вишим, а
свих укупно светој Божјој вољи. Многи хришћани славе светог
архистратига Михаила кога сматрају живим светитељем, али се припрема
жито за славу.

СВЕТИ МУЧЕНИК СТЕФАН ДЕЧАНСКИ, КРАЉ СРПСКИ - СВЕТИ МРАТА

24. новембар



Син је краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца
био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен.
При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао
му да ће му вратити вид. Пет година је свети Стефан провео у Цариграду
као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и
трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и
целог Цариграда. Кад је прошло пет година свети Никола чудотворно је
вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности
саградио храм Високи Дечани. Била је то једна од најлепших грађевина
византијске уметности и средњевековне архитектуре на тлу српске државе.
Свој век проживео је свети краљ српски Стефан као праведник и мученик и
тако га и скончао 1336. године. Са светим Савом и кнезом Лазаром, свети
Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих
личности и светитеља које је дао српски народ.

СВЕТИ ЈОВАН МИЛОСТИВИ

25. новембар



Рођен је на Кипру у кнежевској породици и од детињства васпитаван је
као хришћанин. Имао је породицу, али су му рано умрли и жена и деца и
он је остао сам. Чувен је због милосрђа и благочешћа. Јован је изабран
за патријарха александријског у време цара Иларија и управљао је Црквом
десет година као истински пастир и чувао је од незнабожаца и јеретика.
Био је узор кротости, милосрђа и човекољубља и говорио је: "Ако желиш
благородства, не тражи га у крви него у добродетељи, јер је то право
благородство". Његово милосрђе и доброта били су главна одлика његове
личности, па је мислио да Бог не може послушати њега ако он не послуша
и не помогне убогима и невољницима.

Када су Персијанци
кренули на Мисир патријарх је отпловио на Кипар, али се уз пут разболео
и у свом родном месту на Кипру преминуо 620. године. Његове мошти
пренете су најпре у Цариград, потом у Будимпешту и најзад у Пресбург.

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

26. новембар



Рођен је у Антиохији 354. године као син војводе. Учио је грчку
философију и схвативши грчко незнабоштво, усвојио је хришћанску веру.
Крстио га је антиохијски патријарх Мелетија, а мало иза тога и његови
родитељи примише крштење. По смрти родитеља, Јован се замонашио,
написао књигу ''О свештенству", а убрзо потом патријарх га је
рукоположио за свештеника. Прославио се својим подвигом, блиставим умом
и снажном речи, а по жељи цара Аркадија Јован је изабран за патријарха
цариградског. Шест година управљао је Црквом мудро и ревносно и за то
кратко време много учинио. Послао је мисионаре незнабожачким Келтима и
Скитима; раширио милосрдну делатност цркве; сузбио симонију (продаја
опроста за новац) у цркви; написао нарочити чин свете Литургије;
постидео јеретике и изобличио царицу Евдоксију; растумачио Свето писмо
својим бистрим умом и невероватном речитошћу и оставио Цркви многе
драгоцене књиге својих беседа. Народ га је поштовао, завидљивци су га
мрзели, а царица га је два пута послала у изгнанство. У месту Коману у
Јерменији, на Крстовдан 407. године, са Божјим именом на уснама, душа
златоустог патријарха преселила се у рај. Његове мошти почивају у
Ватикану сем главе која се налази у успенском храму у Москви.

СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЋЕЛИСТ МАТЕЈ

29. новембар



Био је цариник и сакупљач пореза, али на први позив Господа у
Капернауму Матеј је кренуо приљежно и пуним срцем за Христом. Написао
је Јеванђеље на јеврејском језику и оно је, преведено на грчки, дошло и
до нас. По силаску Светога Духа, апостол Матеј проповедао је Јеванђеље
у Етиопији, Партији и Мидеји. У Етиопији поставио је за епископа неког
Платона, а затим се повукао у молитвену самоћу. Крстио је жену и сина
кнеза те земље и кнез нареди војницима да га доведу на суд. Војници
никада нису успевали да виде јеванђелисту иако су му чули глас, па је
најзад сам кнез одлучио да га ухвати. Мучио га је палећи му ватру на
грудима и светитељ најзад помоливши се Богу издахну. Кнез је наредио да
Матејево тело, у оловном сандуку, баце у море, али се Матеј чудотворно
јавио епископу Платону и рекао му где да нађе његово тело.

Видевши сва ова чудеса, кнез се најзад крстио и примио име Матеја
напустивши сва своја земаљска добра, а када је постао и епископ
богоугодно је служио Цркви до краја свог живота.

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

4. децембар



Када је Пресвета Дева Марија навршила три године, њени родитељи, свети
Јоаким и Ана, довели су је из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу
у храм како су раније и обећали. Била је то свечана поворка Јоакимових
и Аниних сродника: напред су ишле девице са упаљеним свећама, па онда
Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а
иза њих остали сродници и пријатељи. На улазу у храм Деву је сачекао
првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, и увео је не само у храм
него и у Светињу над Светињама, у најсветије место храма иза друге
завесе где улазе само архијереји и то једном годишње. Родитељи су тада
принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући,
а Пресвета Дева остала је у храму. Ту је боравила девет година и
родитељи су је често посећивали. Када су они умрли Деву Марију су са
дванаест година дали Јосифу, њеном сроднику у Назарету да, под видом
обручнице, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу.
Пресвета Дева Марија је била прва доживотно завештана девојка, а
касније су је следиле многе хиљаде девојака и младића.

СВЕТИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК

9. децембар



Рођен је у Андријанопољу и од малена предан на службу Богу. Као ђакон
служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора. Свети Алимпије
желео је да се повуче и да живи у молитви и усамљеништву па се повукао
на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских
привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм свете Ефимије која му се
јавила у сну. Поткрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у
посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска
нису га могла одатле померити. Од свега се ограђивао крсним знамењем и
именом Христовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе
ради утехе, поуке и исцељења Око његовог стуба подигнута су два
манастира, један мушки и један женски. У женском манастиру живеле су
светитељеве мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима,
указивао људима пут ка спасењу. Свети Алимпије поживео је сто година и
упокојио се 640. године у време цара Ираклија. Од његових моштију
сачувана је глава у Котломушком манастиру у Светој Гори.

СВЕТИ АПОСТОЛ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ

13. децембар



Рођен је у Витсаиди, био је рибар као и његов брат апостол Петар.
Најпре је био ученик Јована Крститеља, али када је видео Господа Исуса
пошао је за њим као први апостол и привео вери и свога брата Петра. По
силаску Светога Духа, првом апостолу Андреји пало је у део да проповеда
Јеванђеље у Византији и Тракији, затим Подунављу и Русији око Црног
мора и, најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу где је и пострадао. У
Византији је поставио првог епископа - светог Стахија; у Кијеву је побо
крст на висину и прорекао сјајну хришћанску будућност руском народу; по
Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу превео је много народа у веру и
поставио им свештенике и епископе. У граду Патрасу придобио је многе за
веру Христову, а међу њима су били брат и жена царског намесника
Егеата. Намесник је због тога наредио да се свети Андреј разапне на
крст. Докле год је био жив, са крста је говорио окупљеним хришћанима
многе корисне поуке и усрдно се молио Богу. Предао је своју душу
Господу 62. године, а његове мошти пренете су у Цариград. Светитељева
глава сада се налази у Риму, а једна рука у Москви.

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЧУДОТВОРАЦ, МИРЛИКИЈСКИ - НИКОЉДАН

19. децембар



Овај славни светитељ рођен је у граду Патари у Ликији као јединац син
богатих и угледних родитеља, који су га као дар од Бога посветили Богу.
Свој духовни живот започео је у манастиру "Нови Сион" код свог стрица,
светог Николаја епископа патарског. По смрти родитеља, вођен чудесним
небеским гласом, кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе.
Убрзо после тога постао је архиепископ мирликијски те је у време
прогона хришћана, под царевима Диоклецијаном и Максимијаном, доспео у
тамницу али је и тамо настављао своје проповеди. Присуствовао је Првом
васељенском сабору у Никеји, и ту, у борби за истину ударио једног
јеретика Арија због чега је одстрањен са Сабора и од архијерејске
службе. Чудесним јављањем Господа Христа и Пресвете Богородице
неколицини првих архијереја, враћен је овај правдољубиви светитељ на
Сабор и у службу. Још за живота људи су га сматрали светитељем и
призивали у помоћ у мукама и невољама, а он је самом својом појавом
доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости кратко је
боловао и упокојио се 343. године.