Rekordi u svetu knjiga

Ni svet knjige nije lišen pomame za rekordima koji uvek pokušavaju da se sruše. Najveća biblioteka, najmanja knjiga, najveći književni avans , najveće kašnjenje, najprodavanija knjiga svih vremena, najmanji strip, samo su neki rekordi.

U potrazi za dobrom literaturom najbolje je da se zaputite u biblioteku, a ako želite da se osećate kao u raju, najbolje je da posetite najveću od najvećih: američka Kongresna biblioteka u Washingtonu najveća je na svetu, sa trideset miliona knjiga na skoro pet stotina jezika i više od pedeset i osam miliona rukopisa.

Ako se plašite da odete u svoju biblioteku jer već nekoliko dana kasnite s vraćanjem knjige, možete da se utešite najvećim svetskim kašnjenjem, koje se meri u vekovima: 288 godina. Biografija jednog nemačkog nadbiskupa pozajmljena je iz britanske univerzitetske biblioteke 1668. godine, a vraćena tek 1956. Kašnjenje, na sreću zaboravne mušterije (i njegovih naslednika), nije naplaćeno.

I najprofitabilnija svetska književna nagrada, ‘teška’ čak stotinu hiljada evra, povezana je s bibliotekama. International Impac Dublin Literary Award dodeljuje se za neko delo iz područja beletristike napisano ili prevedeno na engleski, a specifičnost postupka nominacije je u tome što predloge mogu da daju jedino biblioteke.

Najstarija odštampana knjiga je Biblija, koju je u nemačkom gradu Mainzu, oko 1455. godine, na pokretnoj štamparskoj mašini odštampao Johannes Gutenberg.

Pola milenijuma kasnije nastala je i najmanja ikad odštampana knjiga, novela Kameleon ruskog klasika Antona Pavloviča Čehova, velika samo 0,9x0,9 cm. Nastala je 1996. godine, a ima trideset stranica i tri ilustracije. Knjiga je odštampana u ograničenom tiražu od stotinu primeraka, povezana je u zlato, srebro i kožu, i prošivena svilom.

Tri godine kasnije, 1999. u Holandiji je odštampan najmanji strip na svetu, dimenzija 2,58x3,7 cm. Agent 327 proslavio je tako lik Tajnog agenta 327, Hendricka Ijzerbroota, kao neumornog borca protiv zločina.

Kad već pominjemo zlato, 'najzlatnija' knjiga definitivno je kinesko prvo zlatno izdanje Vajracchedika Prajna Paramita Sutre (Dijamantske Sutre). Čak 99,9 posto knjige teške šest kilograma i sa trideset i šest stranica napravljeno je od čistog zlata.

Nimalo iznenađujuće, najprodavanija, ali i najrasprostranjenija knjiga na svetu je Biblija, sa više od dve milijarde prodatih primeraka. Takođe drži titulu i najviše prevođene knjige: na dve hiljade i dvesta jezika i dijalekata.

Nikakav spisak zanimljivosti iz sveta knjiga ne bi bio potpun bez knjige kojoj su rekordi nepresušna strast - 2003. godine Guinnessova knjiga rekorda proslavila je prodaju svog stomilionitog primerka, što je čini jednom od najprodavanijih knjiga na svetu. Prvi put ju je objavio u oktobru 1955. godine izdavač Guinness Superlatives, i od tada ne prestaje da fascinira, prodajući se širom sveta na trideset i sedam jezika.

Najveći novac na poverenje dobio je jedan od začetnika podžanra tehničkih trilera. Izdavač Berkeley Putnam u avgustu 1992. isplatio je četrnaest miliona dolara za književna prava na roman Without Remorse pisca Toma Clancyja, što je najveći isplaćeni avans za neku knjigu.

Očekivano, najprodavanija književnica na svetu je Agatha Christie, čijih se sedamdeset i osam kriminalističkih romana, prevedenih na četrdeset i četiri jezika, do danas prodalo u dve milijarde primeraka.

Koristeći se čuvenom ‘ogledalo metodom’ Leonarda da Vicija, Italijan Michele Santelia odštampao je unazad rekordnih pedeset i šest knjiga (3.004.767 reči) na njihovim originalnim jezicima, uključujući 'Odiseju', 'Macbeth' i 'Egipatsku knjigu mrtvih', napisanu hijeroglifima.

Veliki obožavalac Leonarda da Vincija, Michele je sva dela otkucao koristeći njegovu metodu pisanja zdesna nalevo, tako da ih možemo pročitati samo u njihovom odrazu u ogledalu.

Nisu samo knjige obložene zlatom. Najvrednija pisaća mašina takođe je obložena ovim plemenitim metalom. U nekadašnjem posedu autora lika Jamesa Bonda, Iana Fleminga, koji je na njoj napisao većinu svojih romana o špijunu u službi Njenog Veličanstva, prodata je 1995. godine na aukciji u Londonu za čak devedeset hiljada dolara.

Joanne Kathleen Rowling, tvorac lika Harryja Pottera, srušila je čak nekoliko rekorda – knjiga Harry Potter i polukrvni princ, poslednja u nizu dogodovština malog čarobnjaka, na tržištu se pojavila u julu 2005. i od tada ne silazi sa lista najprodavanijih knjiga.

U prva dvadeset i četiri sata po izlasku knjiga se samo u Americi prodala u gotovo sedam miliona primeraka, ili 287.564 njih po satu, što ju je učinilo najbrže prodavanom knjigom u istoriji. Širom sveta dosad je prodato više od dve stotine i pedeset miliona primeraka svih šest nastavaka knjiga o Potteru, koje su prevedene na pedeset i pet jezika, uključujući i starogrčki i latinski.

Knjiga Harry Potter i vatreni pehar, četvrta u nizu, drži rekord najviše unapred primljenih narudžbina – njih više od pet miliona, ali i rekord najviše odštampanih primeraka u prvom izdanju, skoro isto toliko.

J. K. Rowling našla se i na spisku milijardera magazina Forbes, s ukupnom zaradom od milijardu dolara, kao prvi pisac milijarder u istoriji.