Legenda o Narcisu

Legenda kaže da je nekada davno postojao mladić po imenu Narcis, koji je bio toliko lep da se svako ko bi ga pogledao istog trenutka u njega zaljubio. To se dogodilo i nimfi po imenu Eho, ali on nije obraćao pažnju na nju, zbog čega je venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas. Nemezis, boginja Osvete, bacila je čini na oholog Narcisa kome je od tada bilo suđeno da se zaljubi u svoj odraz na površini jezera, nad kojom je stajao opčinjen sopstvenom lepotom, sve do smrti, nakon koje su ga bogovi pretvorili u cvet.
Posle Narcisove smrti, došle su Drijade – gorske vile – i videle da se jezero pretvorilo u vrč slanih suza. „Zašto plačeš?” – pitale su ga. „Oplakujem Narcisa”, reče jezero. „Ah, ne čudi nas što oplakuješ Narcisa. Mi smo stalno po šumi trčale za njim, ali ti si jedino imalo prilike da izbliza posmatraš njegovu lepotu.” „Narcis je bio lep?” – upita jezero iznenađeno. „Ko bi to mogao znati bolje od tebe? Na tvoje se obale svakog dana naslanjao”, odgovoriše Drijade. Jezero je na trenutak zaćutalo, a zatim reklo: „Oplakujem Narcisa, ne zbog njegove lepote, već zato što sam, svaki put kada bi legao na moje obale, mogao da vidim kako se u dubini njegovih očiju oslikava moja vlastita lepota.”

" Alhemicar je poznavao legendu o Narcisu, lepom mladicu koji je isao da posmatra sopstvenu lepotu koja se ogleda u jezeru. Toliko je bio opcinjen samim sobom da je jednog dana pao u vodu i utopio se. Na mestu gde je pao izrastao je predivan cvet koji su nazvali narcis.
Ali, Oskar Vajld nije tako zavrsio pricu. On je napisao da su, kada je Narcis umro, dosle sumske vile i zatekle dotle slatkovodno jezerce pretvoreno u krcag slanih suza.
- Zasto places? - upitase vile.
- Placem za Narcisom - rece jezero.
- Ah, nimalo nas ne cudi sto places za Narcisom. Ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu - nastavise vile.
- Pa zar je Narcis bio lep? - upita jezero.
- A ko bi to osim tebe mogao bolje da zna?!? On se svakog dana naginjao s tvojih obala nad tebe.
Jezero je za trenutak zacutalo.Najzad rece:
- Ja placem za Narcisom, ali nikada nisam primetila da je Narcis lep. Oplakujem Narcisa zato sto sam uvek, kada bi se on nagnuo nad mene, moglo u dnu njegovih ociju da vidim odraz sopstvene lepote. "

LEGENDA O NARCISU

Svako veče ju je čekao na prozoru. Ali samo je sebe video i uvek je odlazio. Dok jednog dana nije rešio da je dočeka i prestade da čeka. Dok je bio nagnut nad vodom, pustio se i zaplivao. Ne nalik ljudima, sa glavom odozgo, nego kao riba. U početku se pokazao jedanput, dvaput, delfin ili kit, da uzme vazduh, i zatim potonu zauvek. Sa večno otvorenim očima u unutrašnjosti ogledala. Ostali su nastavili da uče o evoluciji – kako su vodozemci postepeno izašli na suvo. Ostali su nastavili da tumače legendu o Narcisu.

(S bugarskog prevela Maja Ristić)

Bio je to vrlo lep i bojažljiv mladić, koji je najviše voleo samotna lutanja šumama. Zbog toga što je izbegavao društvo svojih drugova i drugarica nimfe su ga smatrale samoljubivim i uobraženim. Njihov podsmeh ga je još više ubedio da je usamljenom čoveku najlepše, pa je svojim ponašanjem izazvao njihovo otvoreno neprijateljstvo. Odlučile su da mu se osvete. Pogodna prilika im se pružila kada je Narcis prezreo ljubav nimfe Eho, koja je zbog toga umrla od tuge, pa je od nje ostao samo glas. Nimfe su zatražile od boginje Afrodite da kazni Narcisa jer on, navodno, prezire njene darove. Afrodita je zbog toga navela Narcisa da se zaljubi u samog sebe, tačnije u svoju sliku koju je ugledao na mirnoj površini šumskog jezera. Prema jednoj verziji, tako se dugo nadvijao nad jezerom, diveći se sebi, dok nije u njega upao i utopio se. Prema drugoj, umro je od te isprazne i uzaludne ljubavi.
Kada su nimfe doznale za Narcisovu smrt, sažalile su se nad njime pa su pošle da ga traže kako bi ga dostojno pokopale. Međutim, njegovo telo nisu našle: pretvorilo se u mirsni cvet sa šest žuto-belih latica.
Cvet u koji se pretvorio Narcis i do dana današnjeg nosi njegovo ime. U srednjovekovnoj Sparti narcis je bio omiljeni ornament, a u drugim grčkim pokrajinama cvet smrti. Jezero u kome se Narcis utopio nalazilo se nalazilo se na obroncima Helikona, u blizini Tespije. Njegovo ime je ušlo i u naučnu terminologiju, kao oznaka patološkog samoljublja, zagledanosti u sebe, “narcizma”.