Legenda o Cigankari

Тома Бајић је забележио причу Милорада Милетића из Шопића о томе како је старо Корито Колубаре – Циганкара, добило име:
" На можда 20-30 година пред Карађорђев устанак дошао је из Босне, из Баније, човек са пет синова, два синовца, и једном синовицом и још неком родбином. Звао се Стеван Шопшага. Пошто су му синови, и читава задруга, били дрводељци, они поправе неку стару воденицу у Ћелијама на месту где се сада налази фабрика креча. Ово што је сада тамо Колубара- то је некада био Љиг. Колубара је ишла оном јазавом где је први камени мост код Лајковца,a oво је иначе био Љиг. Ту, на Белом Броду, била је Турска стража због тога што је Ваљевска Нахија била уз Аустријанце, а овамо је била Шумадијска Колубара,која је припадала Турцима, па су је Турци харали и палили.
Сва низија од Јелића колебе, па даље, била је живо блато па су Турци харачлије које су долазиле од Кулин капетана из Босне, могле да пређу Колубару само на Белом Броду, да продуже поред Каменичких кућа у Ћелијама, преко каменог моста у Жупањцу, па у Боговађу. Стражу на Белом Броду чували су неки Цигани, који су као отпорнији могли да живе и на мочварнијем земљишту. Они су, за мале награде, чували Брод, показивали пут турским харачлијама да не упадну у живо блато, а и јављали Турцима ако би запретила каква опасност са севера .
У Ћелијама су тада живела два братa: Сима и Сава Пајић, касније Пантелићи, а данас се презивају Ђорђевићи. Сима је био леп као девојка али су му ноге биле осушене, па није могао да хода.На лактовима је прелазио преко Ћелијанског Чука и спуштао се у Љиг да би ловио рибе и ракове. Док је он ловио, поред корита реке ишла је једна лепа Циганка и скупљала сува дрва . То се често догађало, па се Циганка заљуби у Симу, а Сима у Циганку. Он јој је давао рибе и ракове које је ловио и тако су се они забављали годину дана. После тога заљубљена Циганка открије Сими тајну да Цигани чувају прелаз преко Белог Брода и да спроводе Турске караване од једне до друге реке. Рекла му је и то да ускоро треба да крене група харачлија из Босне на Бели Брод са богатим пленом. Сима то каже брату Сави. Сава узјаше коња и оде у Зеоке код кнеза Станоја Михајловића. Станоје пошаље на коњу сина Јована у Тополу Карађорђу. На то Карађорђе преко свога кума Вујице поручи хајдуцима у Мачви, у Црној Бари да дођу. Дођу они и Станоје Марјановић из Дрена и направе заседу на висоравни где је сада кућа Милована Ђорђевића. Тако хајдуци заседом сачекају јаничарски харачлијски караван. Тукли су пушакама колико су могли, а ресто исеку сабљама. Након тога мобилишу Ћелијанце, те оно крваво, коње и људе, палијама свуку са Белог Брода и закопају да се не би запазило. Новац покупе од харачлија и нешто од тога разделе народу. Неко из Ћелија то дојави Кулин Капетану и осталим Турцима у Зворнику. Овај се досети да су Цигани издали харачлије, па пошаље 300 катана који покољу све Цигане, до последњег, чак и децу у повоју.
По тим Циганима је Стара Колубара и добила назив Циганкара.“