Na današnji dan

1689. - Srpski vojvoda Stojan Janković, vođa
uskoka u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, poginuo je u napadu na
Turke u Duvnu. Zarobljen je u borbi s Turcima 1666. i odveden u
Carigrad, odakle se posle 14 meseci izbavio bekstvom, što je opevano u
srpskoj narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana", a 1686. oteo je Sinj
od Turaka. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti
odlikovale su ga titulom kavalijera i dale mu veliko imanje u Kotarima.

1806. - Posle dve i po godine, američki
istraživači Luis i Klark, vratili su se u Sent Luis sa prvog
zabeleženog kopnenog puta od reke Misisipi do obale Pacifika i nazad,
noseći sa sobom dragocene podatke o do tada neistraženim delovima
severne Amerike. U ekspediciji je bilo 28 muškaraca i jedna žena; oni
su ujedno i prvi evropski istraživači koji su kopnenim putem došli do
obala Tihog okeana sa istoka.

1840. - Crnogorci su u Mljetičku na
Durmitoru ubili 80 turskih vojnika i muselima gatačkog, pivskog i
drobnjačkog Smail-agu Čengića, koji je pošao da kupi harač. O tom
događaju spevan je herojski ep "Smrt Smail-age Čengića", pripisan Ivanu
Mažuraniću, pri čemu je ignorisano svedočanstvo iz prve ruke Ljubomira
Nenadovića u "Pismima iz Italije", prema kojem je autor epa Petar II
Petrović Njegoš. Crnogorski vladar i vladika se u martu 1851. u Napulju
požalio Nenadoviću, koji je upravo čitao "Lažnog cara Šćepana Malog":
"Žao mi je, kad tako rado čitate moje stihove, što nemam ovđe pjesmu
Čengića. Znam da bi vam se vrlo dopala. Dođe mi jedan, i kad sam mu je
pročitao, zaciganči - daj mi, daj mi; i ja mu dadoh, a prijepis nije mi
ostao."

1846. - Nemački astronom Johann
Gottfried Galle otkrio je planetu Neptun iz berlinske opservatorije.
Neptun je osma velika planeta po redu daljina od Sunca, koja oko Sunca
obilazi na prosečnoj udaljenosti od 30 astronomskih jedinica (448,5
mil. km) po gotovo kružnoj putanji, za 164 godine i 290 dana. Po redu
veličina, Neptun je treća planeta a, poređenja radi, njegov prečnik
iznosi 4,15 Zemljinih prečnika (53.000 km). Neptun se može videti samo
teleskopom i ima izgled male zelenkaste kružne ploče na kojoj se ne
primećuju nikakve pojedinosti. Oko njega kruže dva satelita: Triton,
koji je otkriven mesec dana po otkriću planete, i Nereid, otkriven
1949. godine. Godine 1989, američki "Voyager 2" bio je prva svemirska
letelica koja je posetila ovu planetu.

1866. - Srpski knez Mihailo Obrenović i
crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o ujedinjenju
Srbije i Crne Gore i savezu u ratu protiv Otomanskog carstva.

1893. - U Beogradu je stavljena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji.

1930. - Rođen je američki muzičar Rej
Čarls (Robinson). Ovaj slepi pevač višestruko je nagrađivan Gremi
nagradama za pesme: "Georgia on My Mind" (1960), "Genius of Ray
Charles" (1960), "Hit the Road Jack" (1961), "I Can't Stop Loving You"
(1962), "Busted" (1963), "Crying Time" (1966), "Living for the City"
(1975), a 1986. godine dobio je i nagradu za životno delo. Oprobao se i
kao glumac u filmovima "The Blues Brothers", "Ballad in Blue" i "Limit
Up".

1964. - U zgradi opere u Parizu
predstavljena je nova tavanica koju je oslikao Mark Šagal, jedan od
najoriginalnijih evropskih slikara, koji je rođen u Rusiji, ali je veći
deo života proveo u Francuskoj. Radeći na površini od 560 kvadratnih
metara, on je podelio tavanicu na koloritne zone koje je ispunio
pejzažima i prikazima iz opera i baleta. Iako je bilo onih koji su
Šagalov rad u operi kritikovali, većina je bila oduševljena. Godine
1966, Šagal je oslikao i dva ogromna murala u njujorškoj Metropoliten
operi.

622. - Muhamed prelazi iz Meke u Medinu
(Hidžra), gde osniva prvu opštinu novih vernika. Sedamnaest godina
kasnije, kalifa Omer odredio je ovu godinu za početak muslimanske ere.

1227. - Kao monah Simon umro je prvi
srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, drugi sin velikog župana
Stefana Nemanje, za vreme čije vladavine je Srbija zadobila i državnu i
crkvenu samostalnost. Pre nego što se Nemanja 1196. zamonašio, ustupio
je presto njemu, a ne najstarijem sinu Vukanu, čije je državničke
sposobnosti manje cenio, a i zato što je Stefan bio zet cara Romeje
(Vizantija) Aleksija III Anđela (Angelos). Braća su se potom oštro
sukobila, ali ih je izmirio najmlađi Nemanjin sin - monah Sava. U vreme
Četvrtog krstaškog rata 1204. - kad je srušeno Romejsko i stvoreno
Latinsko carstvo, koje je zajedno s Ugarskom i Bugarskom napalo Srbiju
- Stefan je bio primoran da uspostavi veze s papom i Mletačkom
republikom, koja je imala jak uticaj na Latinsko carstvo, protera prvu
ženu i oženi se unukom mletačkog dužda. Papi je obećao da će širiti
rimokatoličanstvo ako mu pošalje krunu, ali je rimski biskup oklevao
zbog ugarskog kralja. Tek kad je uvideo da Srbija neće biti pokorena,
poslao mu je 1217. krunu i Stefan je kao prvi krunisani srpski vladar
nazvan Prvovenčani. Pošto se Sava protivio vezama s Vatikanom, Stefan
ga je pozvao da mu pomogne u državnim poslovima i jačanju Srpske
pravoslavne crkve, za koju je Sava obezbedio autokefalnost 1219. U toku
vladavine, Stefan je razvio jake trgovačke veze s Dubrovčanima i
Mlečanima, a pred kraj života napisao je "Žitije svetog Simeona"
(Stefana Nemanje).

1789. - Aktom koji je usvojio Kongres i potpisao predsednik Džordž Vašington (The Judiciary Act), osnovan je Vrhovni Sud u Americi.

1863. - Donesen je zakon o osnivanju
Velike škole u Beogradu, koja je nastavila i reformisala rad započet na
Liceju. Škola je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a
nastava je održavana u Kapetan Mišinom zdanju. Škola je prerasla u
Beogradski univerzitet 1905, kad je zakonom propisano i otvaranje
Medicinskog, Bogoslovskog i Poljoprivrednog fakulteta.

1868. - U Subotici je osnovana Gradska muzička škola, prva takva na teritoriji sadašnje Srbije.

1896. - Rođen je Frensis Skot Ficdžerald,
američki pisac i romansijer. Predstavnik je tzv. "izgubljene
generacije" i "doba džeza" posle Prvog svetskog rata u SAD-u. Slika
mladu i dokonu novčanu aristokratiju. On nema utvrđenih verovanja u
druge vrednosti sem u mladost i moć novca, ni interesovanja za druge
društvene grupe sem povlašćenih. Dela: "Priče iz doba džeza", roman
"Veliki Getsbi", zbirka pesama, eseja i beležaka "Prskanje".

1899. - Rođen je srpski kompozitor i
dirigent Jovan Bandur, profesor Muzičke akademije i dirigent Beogradske
opere. Posle studija u Beču i Pragu, komponovao je inspirišući se
motivima narodne muzike. Dela: kantate "Poema 1941.", "Raspeva se
zemlja", ciklus madrigala za mešoviti hor, "Jugoslovenska partizanska
rapsodija", koncert za violinu i orkestar, solo pesme.

1941. - Užički partizanski odred je u
Drugom svetskom ratu oslobodio Užice, koje je potom više od dva meseca
bilo sedište Užičke republike (jedine slobodne teritorije u porobljenoj
Evropi) i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije - do
30. novembra 1941, kad je palo u nemačkoj ofanzivi.

1941. - Na konferenciji u Londonu vlade
ŠSR, Australije, Kanade, Velike Britanije, Novog Zelanda, Južnoafričke
unije i izbegličke vlade Čehoslovačke, Grčke, Belgije, Luksemburga,
Holandije, Norveške, Poljske, Jugoslavije i Francuske potpisale su
Atlantsku povelju. O sadržaju Povelje u osam tačaka - koja je bila
politički program o borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu -
prethodno su se dogovorili predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski
premijer Vinston Čerčil i taj dokument kasnije je poslužio kao osnova
Povelje UN.

2000. - Predsednički kandidat
Demokratske opozicije Srbije, Vojislav Koštunica, nadmoćno je na
izborima pobedio ostalu trojicu kandidata za predsednika Jugoslavije,
uključujući tadašnjeg šefa države, Slobodana Miloševića.

1789. - Američki kongres usvojio je Povelju
slobode kao 12 amandman na Ustav SAD-a. Ovom poveljom građanima se
garantuje sloboda govora, štampe, okupljanja i ispovedanja vere.

1823. - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1897. - Rođen je srpski pisac Aleksandar
Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Između
dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani "Gluho
doba" (s Dušanom Matićem), "Koren vida", "Raspust", "Mrtve javke",
"Zasluge", "Poziv na maštanje", "Omame", "I tako dalje omame", "Omame -
kraj", poeme "Humor zaspalo", "Nemenikuće - Ćirilo i Metodije",
"Mastodonti", zbirke pesama "Krov nad prozorom", "Ako se još jednom
setim", "Pesme", "Alge", "Momak i po hoću da budem".

1897. - Rođen je Vilijam Fokner,
američki romansijer i pripovedač, uz Virdžiniju Vulf i Džejmsa Džojsa
najznamenitiji predstavnik modernog psihološkog romana ili romana toka
svesti. Prvi književni uspeh postigao je pripovetkom "Pribežište",
"najjezivijom pričom koju sam mogao da smislim", napisanom da bi
zaradio novac koji mu bolji radovi nisu donosili. U ciklusu romana
prikazao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i
propadanje "starosedelačke gospoštine" s jedne strane i bezobzirnost
"došljaka" sa druge strane ("Sartoris", "Buka i bes", "Avesalome,
Avesalome!"). Opsednut problemom zla, Fokner je hroničar propadanja,
poročnosti i izopačenosti. Roman "Uljez u prašini" izdvaja se od
njegovih ranijih dela izvesnim optimizmom u pogledu shvatanja ljudske
prirode. Ostala dela: "Svetilište", "Svetlost u avgustu", "Medved"....
Godine 1949. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1906. - Rođen je Dmitrij Šostakovič,
jedan od najistaknutijih sovjetskih kompozitora. Dela: opere "Nos",
"Ledi Magbet mcenskog okruga", oratorijum "Šume pevaju", 24 preludijuma
i fuga za klavir, muzika za filmove ("Mlada garda")...

1939. - Kako je Versajskim mirom
slučajno izostavljena Andora, na današnji dan 20 godina kasnije, Andora
i Nemačka potpisale su mirovni ugovor, kojim je za njih i
formalnopravno prestao Pevi svetski rat.

1981. - Sandra Day O'Connor postala je prva žena sudija u istoriji Vrhovnog suda SAD-a.

1988. - Florens Grifit Džojner, američka atletičarka, postavila je rekord na 100 metara - 10.54 sekundi.

2000. - Pometeni izbornim porazom
jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, visoki funkcioneri
odlazećeg režima zatražili su od Demokratske opozicije Srbije, čiji je
kandidat Vojislav Koštunica nadmoćno dobio izbore dan ranije, da
pristane na drugi krug predsedničkih izbora.

1371. - U bici na desnoj obali reke Marice
kod Černomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević,
kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli, čime je
propao pokušaj zaustavljanja prodora Osmanlija na Balkan. Turci su pod
komandom rumelijskog beglerbega Lale Šahina u zoru iznenadili ulogorenu
srpsku vojsku (između 10.000 i 15.000 ljudi) i potpuno je razbili.
Posledice su bile pogubne - već 1372. Turci su prodrli duboko u Grčku i
srpsku Makedoniju i potom postepeno pokoravali samostalne hrišćanske
državice.

1580. - Engleski morepolovac Frensis
Drejk vratio se u Plimut u Engleskoj, nakon što je oplovio celu zemlju.
On je ujedno i prvi Englez koji je to učinio.

1826. - Rođen je srpski pisac Ljubomir
Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih
književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem, čiji su
putopisi znatno prevazišli literaturu tog vremena. Od Dositeja
Obradovića prihvatio je kult nauke i razuma, a od romantičara veru u
ljudski progres. Dela: putopisi "Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke",
"Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima".

1860. - Umro je srpski knez Miloš
Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i
od 1958. do smrti, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio
se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle
propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži- Prodanovu bunu 1814, da
bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s
Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je,
vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao
sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz
1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu
naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je
despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao od fizičkih likvidacija,
počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod
pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je sobodouman ustav,
kojem su se usprotivile Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je
ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina
Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

1893. - Rođen je srpski pisac Miloš
Crnjanski, izuzetan stilista, verovatno najveći "mađioničar reči" u
srpskoj literaturi. Studirao je istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao
na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor i novinar, a
od 1928. bio je u diplomatskoj službi, u kojoj ga je u Rimu zatekao
Drugi svetski rat, odakle je otišao u London. Iz emigracije se vratio u
otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a
drugi 1962, uspeo je da poetizuje istorijsku viziju inspirisanu
tragičnim rasejanjem Srba a da je ne liši činjenične osnove - roman je
velika istorijska freska i poema o lutanju i bespuću. Ostala dela:
romani "Dnevnik o Čarnojeviću", "Roman o Londonu", "Kap španske krvi",
"Kod Hiperborejca", pesme "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom",
novela "Priča o muškom", drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla",
putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše
plaže na Jadranu", "Boka Kotorska". Po dolasku u Beograd, objavio je
poslednje delo - "Embahade".

1898. - Rođen je Džordž Geršvin,
američki kompozitor. Stvarao je u stilu simfonijskog džeza. Komponovao
je opere, simfonijske poeme, koncerte za klavir i orkestar, muzičke
komedije... Mnoge njegove kompozicije poslužile su za koreografisanje i
filmsku muziku. Dela: opera "Porgi i Bes", simfonijska poema
"Amerikanac u Parizu", "Rapsodija u plavom"...

1902. - Rođen je srpski slikar i likovni
kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom
preobražaju umetnosti u Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je
profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je
mnogobrojne knjige.

1907. - Novi Zeland je postao dominion.

1941. - U Užicu su u Drugom svetskom ratu
- dva dana posle oslobođenja grada - proradile partizanske fabrike
municije i tekstila, u kojima su tkani zavoji i rublje za borce.
1960. - Kubanski predsednik Fidel Kastro održao je najduži govor u istoriji UN. Govor je trajao čak 4 časa i 29 minuta.

1988. - Kanadskom atletičaru Benu Džonsonu oduzeta je zlatna medalja na 100 metara zbog pozitivnog rezultata testa na doping.

- Danas je praznik Vozdviženije časnog i
životvornog krsta Hristovog ili Krstovdan. Praznik je ustanovljen još
326. godine, kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, otišla u
Palestinu da se pomoli na svetim mestima. Tada joj se javila misao o
tome da pronađe krst na kojem je Hrist bio razapet. Bio je to težak
zadatak, jer su Jevreji krst, čim je Isus sa njega bio skinut, sakrili
i strogo čuvali tajnu o tome gde je krst sakriven. Ipak, jedan
Jeverejin reče carici gde je krst zakopan - na mestu gde je podignut
hram boginje Venere. Posle dugog kopanja, naiđoše na tri krsta, Hristov
i krstove ona dva razbojnika koji su zajedno sa Hristom bili razapeti.
Pošto nije bilo načina da se otkrije koji je krst Hristov, jer sva tri
krsta behu prilično istrulila, valjalo je pribeći veri. Upravo tuda su
pronosili nekog mrtvaca na ukop, pa patrijarh Makarije zapovedi
nosiocima da stanu, te redom krstovima dodirivaše mrtvaca, dok kod
trećeg krsta mrtvac ne ožive i ustade, te oni poznaše da je to krst
Isusov. Carica smerno klekne i poljubi sveto drvo, a pošto je mnoštvo
naroda koji se beše okupio želelo da vidi časni krst, patrijarh
Makarije izađe na jedno uzvišeno mesto i pokaza ga narodu. Tada je
pronađen i vozdvižen (uzdignut) časni i životvoreći krst, te je od tog
vremena, tj. od 326. godine, ustanovljen praznik Krstovdan. Na
Krstovdan se časni krst kiti bosiljkom, pa se iznosi nasred crkve i
ostavlja narodu da ga celiva. Krstovdan se provodi u strogom postu. U
Bosni se veruje da duša umrlog na Krstovdan i Bogojavljenje odlazi u raj.

1540. - Papa Pavle III izdao je bulu,
dokument kojim je priznao jezuitski monaški red, koji je 15. avgusta
1534. godine u Parizu osnovao Injasio Lojola sa još šest
istomišljenika. Red je imao zadatak da vodi borbu protiv reformacije i
svih protivnika katoličke crkve. Imao je čvrstu, gotovo vojničku
organizaciju.

1895. - Rođen je srpski lekar Vojislav
Arnovljević, osnivač kardiološke škole u Jugoslaviji, profesor
Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Školovao se u Beogradu i u Francuskoj, gde je upućen posle
prelaska Albanije u Prvom svetskom ratu sa srpskom vojskom. Organizovao
je prve kurseve iz kardiologije za lekare iz cele zemlje i objavio oko
90 studija iz kardiologije i drugih oblasti interne medicine. Od 1932.
do 1934. izdavao je "Medicinski godišnjak", a od 1948. do 1963.
uređivao "Lekarski priručnik".

1901. - Rođen je crnogorski
revolucionar Ivan Milutinović, jedan od najistaknutijih vođa
Narodnooslobodilačkog rata, narodni heroj, član Vrhovnog štaba i
Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Bio je
jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom
svetskom ratu, većnik AVNOJ-a i član vlade, odnosno Nacionalnog
komiteta. Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd, poginuo
je u oktobru 1944. pod nerasvetljenim okolnostima.

1902. - Rođen je srpski pisac i
pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangardne
lirike; njegovu poeziju karakteriše uzlet modernog senzibiliteta sa
specifičnim lirskim i intelektualnim akcentima. Doprineo je oslobađanju
srpske poezije od tradicionalne forme. Pripadao je generaciji srpskih
đaka školovanoj u Francuskoj u vreme Prvog svetskog rata. Filozofski
fakultet završio je u Beogradu, do Drugog svetskog rata bio je novinar
"Politike", od 1941. do 1943. u nemačkom zarobljeništvu, a posle
oslobođenja zemlje, urednik "Politike", potom "Književnih novina", koje
je osnovao s grupom pisaca, ataše za kulturu u Parizu, dramaturg i
upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Dela: "Javna ptica", "Jedan
čovek na prozoru", "Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211", "Od
nemila do nedraga", "Poziv na putovanje", "Studija o Branku
Radičeviću", "Pozorišne hronike".

1940. - Potpisan je Trojni pakt o vojnom
savezu između Nemačke, Italije i Japana, što je bila maska za
prikrivanje osvajačkih ciljeva i pripremanje agresije.

1961. - Sijera Leone je primljena u Ujedinjene nacije kao stoti član.

Извор: СПЦ

Воздвиженије Часног Крста – Крстовдан

После Христовог васкрсења, Јевреји су крст на којем је Христос био
разапет негде сакрили и скоро триста година о њему се није ништа
знало. Побожна царица Јелена, мајка цара Константина, је 326. године
отишла да се поклони местима страдања Господњег и почела је да трага
за Часним Крстом. По савету патријарха Макарија, питала је многе
јеврејске старце о месту где се налази крст, али нико није хтео
ништа да каже. На крају је један од јеврејских стараца, Јуда,
признао да је у његовој породици сачувано предање о томе да је крст
закопан испод Венериног храма.

Царица Јелена и патријарх Макарије, са свим пратиоцима, су отишли на
Голготу. Тамо су дуго копали и тражили док на крају нису ископали не
један, него три крста, па се није знало који је прави. У том је
наишла погребна поворка. Замолили су их да застану и покојника је
патријарх спусти на крст. Пошто је покојник спуштен на прва два
крста, ништа се није догодило, а кад су га положили на трећи крст,
покојник оживе и устаде. Тако је непобитно доказано да је то Часни и
Животворни Крст Христовог страдања. Царица
Јелена је клекла и целивала крст, а мноштво народа се гурало да га
види или додирне, па патријарх Макарије пође на једно узвишено место
и високо подиже крст показујући га народу. Царица Јелена је подигла
цркву посвећену Васкрсењу Христовом, на месту где је био Христов
гроб. У тој цркви је Часни крст био 288 година, све до 614. године,
када су Персијанци освојили Јерусалим, побили многе његове житеље,
опљачкали силно благо и однели Часни Крст у Персију. Пуних четрнаест
година је Крст био у Персији, све до 628.године, када је грчки цар
Ираклије победио Персијанце, узео Часни Крст из Персије и поново га
донео у Јерусалим. Хришћани су трчали да виде и поклоне се Часном
Крсту, а при том су певали: "Господи помилуј." Цар је ишао пред
огромном масом света и при самом крају пута у пуном царском сјају,
са круном на глави узео је Крст да га сам однесе у храм на Голготи,
али није могао ни да се макне са места. Тада му је патријарх
Захарије, који је видео анђела који држи крст и не дозвољава да цар
крене напред, рекао да је Христос носио крст тим путем страдања
понижен као роб, у бедним хаљинама са трновим венцем на глави и бос,
иако Цар над царевима, и да зато не приличи њему, земаљском цару да
у златним одеждама носи крст.


Цар Ираклије је тада скинуо круну и све знаке царског достојанства,
па је бос и у лаганој одећи лако изнео крст на Голготу и поставио га
у храм Васкрсења. У спомен
ова два догађаја установљен је празник Воздвижења Часног Крста,
Крстовдан. Воздвижење значи уздизање. У јерусалимској цркви је
установљен посебан обред, који се на тај дан врши по свим храмовима.
На јутрењу, после песме: "Слава на висини Богу" свештеник подиже
крст окићен цвећем са Часне трпезе и износи га из олтара у цркву на
северна врата. Тада ступа на амвон пред олтаром и осењује крстом све
четири стране света. За то време се пева :"Господи помилуј", као што
је некада давно народ певао у Јерусалиму. На
Крстовдан се строго пости. Обичај је да се тог дана бере и освећује
босиљак, који се користи у свим хришћанским обредима током године. Света
Плакила, царица Супруга цара Теодосија Великог. Била истинита хришћанка и по уму и по
делима. Нарочито се одликовала помагањем бедних и болесних људи.
Када су јој неки говорили, да се то не слаже с царским
достојанством, она је одговорила: "Царском звању приличи, да помаже
новцем; моје пак личне трудове (око ништих), ја дајем Ономе који је
благоизволео дати мени то звање". Упокојила се мирно око 400.
године. Преподобни мученик Макарије Солунски Ученик
светог Нифонта, патријарха, у време када се овај бавио на подвигу
безмолствовања у Ватопеду. Макарије жуђаше за мучеништвом за Христа
Господа, и умоли светог Нифонта за благослов. Прозорљиви патријарх
видећи да је то воља Божја, благослови му пут на мучеништво.
Макарије оде у Солун и у једној гомили Турака поче да говори о
Христу као једином истинитом Богу. Турци га истуку и баце у тамницу.
Кад су га извели на суд, Макарије викне Турцима: "О кад бисте ви
познали истину и крстили се у име Оца и Сина и Светог Духа!" Турци
му одсеку главу 1527. године. У том часу свети Нифонт видео духом из
Ватопеда и објавио монаху мученичку смрт Макаријеву говорећи: "Знај,
чадо, да је сабрат твој Макарије скончао данас мученички, и да се
узноси на небо торжествујући и радујући се Господом. Молитвама
његовим да се и ми удостојимо блаженства".
Преподобна Марија Тарсијска Живела
сасвим развратно. Два монаха путујући кроз Тарс одседну у
гостионици, где Марија провођаше блуд. Када приступи монасима, они
је укореше и одгурнуше као нечисту. Она се наједанпут покаја, и
зарече се тога часа - никад више не грешити. Монаси је узеше и
одведоше у женски манастир, где се Марија до старости подвизаваше.
Удостојила се чудотворства и за живота.

1066. - Vilijam Osvajač izvršio je invaziju
na Englesku. On je kao normandijski vojvoda upao sa normandijskim i
francuskim riterima u Englesku i pobedio kralja Harolda kod Hestingsa,
nakon čega je zavladao zemljom.

1542. - Portugalski moreplovac Kabriljo
uplovio je u zaliv San Dijego prilikom svojih istraživanja
severozapadnih obala Meksika u ime Španije. To je prvi poznati ulazak
Evropljana na tlo Kalifornije.

1573. - Rođen je italijanski slikar
Mikelanđelo Karavađo. Odlučno je prekinuo sa dotadašnjim idealističkim
i intelektualnim shvatanjem slikarstva i orjentisao se ka naturalizmu.
Služio se snažnim kontrastima jarkog svetla i dubokih senki,
osvetljavajući svoje figure sa strane. Izvršio je veliki uticaj na
francusko i holandsko slikarstvo 17. veka. Dela: "Marijina smrt"
(Luvr), "Polaganje Hrista u grob" (Vatikanski muzej), "Hristos s decom"
(London), "Kockari" (Drezden), "Prizivanje sv. Mateje" (Rim).

1914. - Umro je srpski kompozitor i
muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske
akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva, u stilizaciji
folklornih motiva uzor generacijama kompozitora. Muziku je studirao na
Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i
Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu, osnovao je Srpsku muzičku školu i
Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan,
umnogome neprevaziđen smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri
čemu su rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja
nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog
bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: "Rukoveti"
(15), "Primorski napjevi", "Kozar", solo pesma "Lem-Edim", scenska
muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika "Opelo", "Akatist Bogorodici",
"Liturgija".

1944. - Jedinice sovjetske Crvene armije prešle su u Drugom svetskom ratu u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.

1949. - Moskva je jednostrano otkazala
ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći ŠSR i Jugoslavije, što su
sledile ostale zemlje "socijalističkog lagera" - Mađarska 30.
septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra
1949.
1978. - Pronađen je mrtav Papa Jovan Pavle I, koji je prethodno proveo svega 33 dana kao poglavar Rimokatoličke crkve.

1989. - Bivši filipinski predsednik,
Ferdinand Markos, čiji je diktatorski režim trajao 20 godina, umro je u
egzilu na Havajima, tri godine nakon što je svrgnut sa vlasti.

1990. - Skupština Srbije usvojila je
ustav kojim je ukinuto "trodržavlje" iz ustava donesenog 1974. godine.
Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržale su autonomiju, ali bez
atributa državnosti.

1547. - Rođen je Migel de Servantes Saavedra,
slavni španski književnik. Njegovo najpoznatije delo - "Don Kihot" -
najvernije odražava piščevu umetničku genijalnost pripovedanja,
kreiranja dijaloga, finog parodiranja i nenadmašnog, duboko ljudskog
humora.

1758. - Rođen je Horacio Nelson,
engleski admiral, baron od Nila. Učestvovao je u 140 bitaka i bio 40
puta ranjavan. U bici kod Abukira 1798. i kod Trafalgara 1805. konačno
je uništio francusku flotu, ali je bio smrtno ranjen. Ovim pobedama
onemogućio je Napoleonovu invaziju na Britansko ostrvo. Ovom
najslavnijem engleskom pomorskom heroju podignut je spomenik u Londonu,
na Trafalgar skveru.

1793. - Prvi put je pomenuta reč tenis u jednom engleskom sportskom časopisu.

1829. - U Londonu je osnovan Skotland jard.

1839. - Rođen je srpski arheolog i
istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na
Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog
arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je
časopis "Starinar" i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu
arhitekturu i umetničko-zanatlijske predmete iz srednjeg veka. Dela:
"Građa za istoriju umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu
arhitekturu".

1851. - Rođen je srpski novinar i
publicista Mita Cenić, najistaknutija ličnost radničkog pokreta u
Srbiji od 1875. do smrti 1888. Studirao je medicinu u Francuskoj,
odakle je proteran pod optužbom da priprema atentat na kneza Milana
Obrenovića, koji je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da
sprema prevrat i osuđen na osam godina robije. Po izlasku iz zatvora,
pokrenuo je list "Radnik", zatim "Borbu", "Istinu" i
političko-književnu reviju "Čas".

1867. - Otvarajući Miholjsku skupštinu
u Kragujevcu, srpski knez Mihailo Obrenović je rekao: "Jedina moja i
narodna velika želja ispunjena je, jer su garnizoni turske vojske
iseljeni iz Srbije, gradovi na rekama Savi i Dunavu su u našim rukama,
sloboda i unutrašnja nezavisnost Srbije postale su prava istina."

1895. - Umro je Luj Paster, francuski

biolog i fiziološki hemičar, jedan od najznačajnijih naučnih radnika u
medicini. Prvi je naučno dokazao da ne postoji samozačeće najnižih
živih bića kao što su bakterije, gljivice... Dokazao da su bakterije
izazivači truljenja živih bića, da izazivaju razne bolesti i da se
nalaze u vazduhu, vodi, zemlji, krvi... Pronašao je vakcinu protiv
antraksa, besnila, crvenog vetra. Zahvaljujući njegovim istraživanjima,
stvorena je aseptika, tj, tehnika dezinfekcije, koja je za hirurgiju od
ogromne važnosti. Osnovao je mikrobiologiju, stereohemiju i uveo
pasterizovanje (prekidanje vrenja).

1905. - Rođen je srpski pisac Vladan
Desnica, izuzetan stilista, suptilan psihološki analitičar, sažet u
mislima i opservacijama, s razvijenim smislom za tipično. Pisao je
sugestivno o naravima ljudi zavičajne Dalmacije. Prava i filozofiju
studirao je u Zagrebu i Parizu i do Drugog svetskog rata bio je
advokat. Direktni je potomak legendarnog srpskog uskoka Stojana
Jankovića. Dela: romani "Zimsko ljetovanje", "Proljeća Ivana Galeba",
zbirke novela "Olupine na suncu", "Proljeće u Badrovcu", "Tu odmah
pokraj nas", zbirka stihova "Slijepac na žalu".

1936. - Prvi put je korišćen radio u cilju predsedničke kampanje.

1963. - Grupa "Rolling Stones" kreće na svoju prvu turneju.

1988. - Ujedinjene nacije dobile su Nobelovu nagradu za mir.

1999. - Policija je u Beogradu
pendrecima, vodenim topovima i oklopnim transporterima razbila mirne
demonstracije oko 80.000 pristalica opozicionog Saveza za promene, koji
su pokušali da prošetaju do Dedinja, povredivši najmanje 30 ljudi,
šestoro teže. Uzvrativši na napad, demonstranti su povredili petoricu
policajaca.

1452. - Odštampana je prva knjiga.

1630. - Prvi put je izvršena smrtna kazna u SAD-u.

1791. - U Beču je premijerno izvedena Mocartova opera "Čarobna frula".

1876. - Rođen je srpski pisac, pozorišni
kritičar i diplomata, Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac
jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik srpskog Pen kluba.
Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao
činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se u
javnosti 1903. zbirkom "Pesme", kao potpuno izgrađen pisac, misaon i
osećajan, pesnik unutarnjih nemira i sukoba, čiji pesimizam potiče od
intelektualnog razmišljanja o prolaznosti sveta. Objavio je 1912.
zbirku "Nove pesme" i 1936. "Pesme". Pedesetak pesama, koliko je ukupno
napisao, odlikuje se elegancijom i savršenstvom forme i spada u vrh
srpske lirike 20. veka, poput pesama "Na Gazimestanu", "Jefimija",
"Dolap", "Simonida", "Napuštena crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma", a
njegove pozorišne kritike izraz su zadivljujuće eruducije i pouzdanog
suda.

1912. - Srbija i Bugarska objavile su
mobilizaciju za rat protiv Otomanskog carstva koji je nazvan Prvim
balkanskim ratom. U bitkama od oktobra 1912. do maja 1913, protiv
Turaka su se borile i Grčka i Crna Gora, a rat je završen oslobađanjem
balkanskih naroda od turske vlasti.

1918. - Bugarska armija kapitulirala je
u Prvom svetskom ratu, pošto je na granice Bugarske izbila srpska
vojska koja je posle proboja Solunskog fronta presekla bugarske trupe
na dva dela i potpuno ih slomila.

1935. - U Bostonu je premijerno izvedena opera "Porgi i Bes" Džordža Geršvina.

1941. - Završen je tzv. krvavi marš, u
kojem su Nemci u Drugom svetskom ratu više od 5.000 Šapčana - za kaznu
zbog pomoći partizanima tokom borbi u Mačvi - doterali na Savski most,
gde su neke ubili i bacali u reku, druge gonili da trče, pa ih
malaksale ubijali. Preživele su vratili u Šabac i deo streljali, a
ostale zatvorili u novoformirani logor.

1947. - U Beogradu je osnovana
jugoslovenska organizacija partizanskih ratnih veterana u Drugom
svetskom ratu - Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata.

1955. - Džejms Din, američki glumac,
poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Ostao je upamćen kao simbol
uznemirene i pobunjene mladosti. Filmovi: "Istočno od raja", "Buntovnik
bez razloga", "Div".

1966. - Bocvana je dobila nezavisnost od Velike Britanije.

1999. - Policija je u Beogradu, druge
večeri zaredom, silom suzbila mirne demonstracije nekoliko desetina
hiljada pristalica opozicione koalicije Savez za promene, povredivši
desetine građana. Opozicione stranke Srbije zaključile su ranije tog
dana da su vanredni izbori, pod uslovima usklađenim s međunarodnim
standardima, najbrži i najracionalniji izlaz iz krize.

331. p. n. e. - Aleksandar Veliki porazio je persijskog cara Darija u bici kod Gaugamele, antičkog naselja u Asiriji.

1869. - U Beču su izdate prve razglednice.

1878. - U Nišu je počela da radi gimnazija, u koju je u prvoj školskoj godini upisano 49 učenika.

1892. - Rođena je srpska književnica i
klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta u Beogradu.
Dela: "Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni
problemi", "Problemi predplatonske erotologije", komentar i prevod
speva Tita Lukrecija Kara (Titus Lukretius Carus) "O prirodi stvari"
(De rerum natura), mnoštvo prevoda na engleski (naročito Petra II
Perovića Njegoša), nemački, francuski i italijanski.

1924. - Radio Beograd počeo je da
emituje program. U eksperimentalnim emisijama inženjeri Mihajlo Simić i
Dobrivoje Petrović su s predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz
učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1.
oktobar je ustanovljen za dan RTV Srbije.

1946. - U Ninbergu je završeno suđenje
dvanaestorici visokih nacističkih oficira. Među onima koji su osuđeni
na smrt vešanjem bili su: Joachim von Ribbentrop, nacistički ministar
spoljnih poslova; Hermann Goering, osnivač Gestapoa i zapovednik
Nemačke avijacije, Wilhelm Frick, ministar unutrašnjih poslova.
Sedmorica drugih, među kojima i Rudolf Hess, bivši Hitlerov zamenik,
dobili su zatvorske kazne u trajanju od deset godina do doživotne.
Trojica preostalih su oslobođeni.

1957. - Umro je srpski biolog i fiziolog
Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije
nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog
organizma stekao svetski renome. Jedan je od osnivača hipotermije
("Đajin metod postizanja hipotermije"). Osnovao je 1910. prvu Katedru
za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima više od 200
naučnih radova. Dela: "Osnovi fiziologije" (prvi udžbenik fiziologije
na srpskom), "Od života do civilizacije", "Pogled u život",
"Eksperimentalno traženje energetičke osnove u živih bića", "Osnovna
biološka energija i energetika kvasa", "Biološki listići", "Putopisi".

1988. - Umro je srpski glumac Pavle
Vujisić, "vulkan glume, života i snage", kako ga je opisao Orson Vels
(Welles). Već u prvom filmu, "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića
(1950), nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom
obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne
serije "Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sjećaš li
se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula",
"Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop",
"Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh
planinom".

1996. - Savet bezbednosti UN
jednoglasno je ukinuo sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji, zavedene
1992. Srbiji i Crnoj Gori pod optužbom za učešće u građanskom ratu u
delovima prethodne Jugoslavije.

1810. - Oko 30.000 Turaka je u Prvom srpskom
ustanku krenulo iz Bosne da uguši ustanak, koristeći proređenost srpske
vojske na Drini čija se glavnina borila kod Varvarina, Deligrada i
Sokobanje. Turci su 12 dana topovima tukli Loznicu, ali je nisu
osvojili, a kad je s vojskom stigao vođa ustanka Karađorđe, potukao ih
je i proterao iz Srbije.

1836. - Slavni engleski prirodnjak i
fiziolog, Čarls Darvin, vratio se u Englesku posle petogodišnje naučne
ekspedicije na brodu "Bigl" koju je kasnije i opisao u knjizi "Put
prirodnjaka oko sveta". Ovo putovanje, na kojem je posetio Brazil,
Galapagos, Novi Zeland i dr, imalo je presudan značaj za njegovo
shvatanje o nestalnosti i promenljivosti organskog sveta, kao i za
teoriju evolucije koju je postavio.

1869. - Rođen je Mohandas Karamčand
Gandi, poznatiji kao Mahatma (velika duša), indijski političar i
nacionalni vođa. Školovao se u Engleskoj, a zatim je jedno vreme živeo
u Južnoj Africi kao vođa tamošnjih Indusa. Od 1919. godine je bio na
čelu indijskog nacionalnog pokreta za nezavisnost. U dugogodišnjoj
političkoj delatnosti, sprovodio je specifičan oblik borbe nazvan
"gandizam". Poginuo je 1948. godine u atentatu koji je na njega izvršio
pripadnik polufašističke organizacije Hindu Mahasabha.

1935. - Italija je izvršila invaziju na Etiopiju.

1949. - Umro je srpski kompozitor i
etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke
akademije u Beogradu. Muzičke studije završio je u Oksfordu. Zapisao je
veliki broj narodnih pesama, kojima se inspirisao. Napisao je
"Spomenicu Stevanu Mokranjcu" i etnomuzikološke studije "Muzičke
karakteristike našeg juga", "Muzičko delo našeg sela", "Narodne
melodije u istočnoj Srbiji". Dela: ciklusi horova "Žalne pesme", "Pesme
zemlje Raške", "Pesme zemlje Skenderbegove", solo pesme, obrade
narodnih pesama.

1974. - Umro je srpski pisac i
političar Marko Vujačić, koji je između dva svetska rata na listi
Zemljoradničke stranke biran za senatora i poslanika.
Narodnooslobodilačkoj borbi priključio se 1941. i bio je potpredsednik
AVNOJ-a, potom potpredsednik Prezidijuma Savezne skupštine do 1953.
Dela: "Znameniti crnogorski i hercegovački junaci" (pet knjiga),
"Vojvoda Mirko Petrović".

1990. - Prekinut je saobraćaj putničkih
vozova iz Beograda i Zagreba ka Splitu, Šibeniku i Zadru i između
Bihaća i Splita, jer su prugu blokirali Srbi u Kninskoj krajini da bi
sprečili ulazak policije Hrvatske u Knin i sukobe širih razmera.

2000. - Vozači kamiona i taksija širom
Srbije otpočeli su blokadu puteva i mostova, zahtevajući da
jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević prizna izborni poraz i
odstupi s vlasti.

Dogodilo se na današnji dan - 3. oktobar

1796. - Predvođeni vladikom Petrom I
Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima do nogu potukli Turke, a u
bici je poginuo i skadarski paša Mahmut Bušatlija, koji je sa 23.000
vojnika pokušao da pokori Crnu Goru.

1814. - Rođen je ruski pesnik Mihail
Jurjevič Ljermontov. Zbog svojih slobodoumnih stihova, dva puta je po
kazni bio slat na Kavkaz. Njegova dela napisana još u dečačkom dobu
predstavljaju izuzetno zrela pesnička ostvarenja, te su ušla u sve
pesničke zbirke i antologije. Pisao je poeme: "Demon", "Pesma o trgovcu
Kalašnikovu", "Mciri", pesme: "Prorok", "Pesnik", "Izlazim sam na
put...", "Jedro", "Povodom pesnikove smrti", "Misao", "Otadžbina",
"Zbogom, neumivena Rusijo...", "Oblaci", dramu "Maskarada" i roman
"Junak našeg doba".

1918. - Boris III je postao bugarski
kralj. On je bio sin Ferdinanda Kroburga i istovremeno poslednji
bugarski vladar. Godine 1923. doveo je na vlast profašističku vladu A.
Cankova i 1941. godine uveo Bugarsku u Drugi svetski rat na strani
fašističkih sila.

1929. - Naziv Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenjen je u Kraljevina Jugoslavija.

1932. - Prijemom u Ligu naroda, Irak je postao nezavisna država nakon 17 godina britanske i viševekovne otomanske vladavine.

1952. - Velika Britanija uspešno je testirala svoju prvu atomsku bombu na ostrvima Monte Belo, severozapadno od Australije.

1977. - Umro je srpski književni i
pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić,
predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971,
profesor Beogradskog univerziteta. Bio je direktor drame i upravnik
Narodnog pozorišta u Beogradu, upravnik Jugoslovenskog dramskog
pozorišta i urednik više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma
i oštar polemičar. Dela: "Kritike", "Lica i maske", "Matoš - Dis -
Ujević", "Pozorišne kritike", "Srpski realisti", "Ogledi i kritike", "U
vihoru", "Branislav Nušić", "Portreti", "Senke i snovi", "Knjiga
života", "Kuća smrti", "Hronika jednog doba".

1991. - Predsedništvo SFRJ prešlo je na
rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat
na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni ustavom.
Predstavnici Hrvatske i Slovenije već su se isključili iz rada
Predsedništva.

1995. - Nakon dugotrajnog sudskog
procesa koji je trajao 252 dana, američka fudbalska zvezda O.J. Simpson
oslobođen je sumnje za dvostruko ubistvo - svoje bivše žene Nikol i
njenog prijatelja Ronalda Goldmana.

1648. - U Americi je osnovano prvo dobrovoljno vatrogasno društvo.

1824. - Meksiko je postao republika.

1830. - Privremena vlada objavila je otcepljenje Belgije od Holandije.

1895. - Rođen je Baster Kiton, veliki
američki glumac i reditelj. Bio je jedan od najznačajnijih komičara u
istoriji filma, a svoje gegove gradio je na prividnoj ravnodušnosti.
Filmovi: "A Funny Thing Happened on the Way to the Forum", "Hollywood
Clowns", "Man in the Silk Hat", "It's a Mad, Mad, Mad, Mad World",
"When Comedy was King", "Sunset Boulevard", "God's Country",
"Doughboys"... Umro je 1966. godine, a njegovim stopama krenuo je unuk,
takođe popularni glumac - Majkl Kiton.

1931. - Prvi put je izašao strip "Dik Trejsi" Čestera Goulda.

1944. - Uoči oslobođenja Beograda u
Drugom svetskom ratu, raspušten je koncentracioni logor na Banjici,
nacističko mučilište i sabirni centar za streljanje i slanje na
prisilni rad u Nemačku, koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u
junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz logor je prošlo nešto više
od 23.500 muškaraca, žena i dece, ali je na stratištu u Jajincima, gde
su logoraši odvođeni na streljanje, pronađeno 68.000 spaljenih i 1.400
nespaljenih leševa.

1945. - Osnovano je sportsko društvo
CDNJA Partizan. Košarkaška sekcija CDNJA Partizan nastala je od
košarkaške reprezentacije Jugoslovenske armije, koja je 1945. godine
osvojila prvenstvo države na turniru sa reprezentacijom jugoslovenskih
republika. Pod imenom Partizan, košarkaši današnjeg KK Partizan
nastupaju od prvog klupskog šampionata Jugoslavije, održanog 1946.
godine. KK Partizan je 1953. godine zvanično prestao da bude klub
Jugoslovenske armije, pošto je i celo sportsko društvo dobilo naziv
Jugoslovensko sportsko društvo Partizan (JSD Partizan).

1957. - Sovjetski Savez lansirao je "Sputnjik", prvi veštački satelit, radi naučnih merenja i istraživanja.

1970. - U 27. godini je preminula pevačica Dženis Džoplin.

1762. - U Beču je prvi put izvedena opera "Orfej i Euridika".

1908. - Bugarska je objavila nezavisnost od Turske, a Ferdinand Koburg je uzeo titulu cara.

1921. - Sadašnji ustav Lihenštajna stupio je na snagu.

1940. - U Beogradu je rođena poznata
glumica Milena Dravić. Na film je dospela slučajno, tako što ju je na
naslovnoj strani neke ilustrovane revije još kao srednjoškolku zapazio
reditelj F. Cap i dao joj ulogu u filmu "Vrata ostaju otvorena" (1959).
Kako se nametnula svojim šarmom i spontanošću, ubrzo su se ređale njene
uloge u filmovima: "Diližansa snova" (1960), "Zajednički stan" (1960),
"Uzavreli grad" (1961), "Leto je krivo za sve" (1961). Motivisana
uspehom koji je do tada postigla, upisuje Akademiju za film, pozorište,
radio i televiziju. Za ulogu u "Prekobrojnoj" (1962) osvaja Zlatnu
arenu na Festivalu u Puli. Od tada sarađuje sa preko trideset reditelja
svih generacija i neprekidno igra uglavnom glavne uloge u više od
pedeset filmova najrazličitijih žanrova. Postala je jedan od glumačkih
postulata srpske kinematografije. Svoju drugu Zlatnu arenu dobila je za
ulogu u filmu "Biciklisti" (1970). Dobitnica je i pet Srebrnih arena, a
za ulogu u filmu "Posebni tretman" (1980) nagrađena je nagradom za
epizodnu ulogu na Festivalu u Kanu. Od brojnih drugih filmskih nagrada
i priznanja ističe se titula Prve dame jugoslovenskog filma koja joj je
dodeljena na Filmskim susretima u Nišu još 1970. godine. Iako je u nizu
filmova igrala dramske uloge, njene najizrazitije glumačke vrednosti
su, prema njenom vlastitom uverenju, "karakterne uloge sa elementima
komedije", koje su do punog izražaja došle u seriji zabavnih
televizijskih emisija - "Obraz uz obraz". Uspešno je igrala i u velikom
broju televizijskih serija i drama, a okušala se i u pozorištu.
Dobitnica je Oktobarske nagrade grada Beograda 1970. godine.

1962. - Bitlsi su objavili svoj prvi album - "Love Me Do".

1974. - Amerikanac Dejvid Kunst završio
je prvo putovanje oko sveta pešice; za taj poduhvat bilo mu je potrebno
četiri godine i 21 par obuće. On je krenuo iz svog rodnog grada Waseca
u Minesoti 20. juna 1970 godine. Svoje razloge za ovaj neobični put
objasnio je rečima: "Zasitio sam se svog posla, ljudi koji ne žele da
razmišljaju i svoje žene." Tokom ovog dugog puta, pridobio je i
spoznore koji su mu pomogli da sakupi novac za UNICEF.

1989. - Dalaj Lama je dobio Nobelovu nagradu za mir povodom svog nenasilnog zalaganja za okončanje kineske vlasti nad Tibetom.

2000. - Demokratska opozicija Srbije
pozvala je građane da se okupe ispred Savezne skupštine, kako bi se
suprotstavili velikoj izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija
sprovela po nalogu Slobodana Miloševića. Pristalice DOS-a su počele sa
okupljanjem još u ranim jutarnjim satima, dolazeći organizovano iz više
pravaca Srbije. Oko 15 časova, građani okupljeni ispred Skupštine
pokušali su da uđu u nju, u čemu su i uspeli, jer se policija povukla,
a već oko 18 časova pripadnici policijske stanice u ulici Majke
Jevrosime položili su oružje i priključili se demonstrantima. I oko
zgrade RTS-a vodila se borba: policija je, pokušavajući da rastera
masu, bacila suzavac, ali je bager prokrčio put do ulaza. Program RTS-a
je prekinuo sa emitovanjem redovnog programa oko 17 sati, dok su sve
druge stanice polako, jedna za drugom, počele da emituju stvarnu sliku
sa beogradskih ulica. Novoizabrani predsednik SRJ, Vojislav Koštunica,
obratio se predveče građanima sa terase Skupštine grada, a potom i
preko RTS-a. Stotine hiljada građana je u toku noći bilo na ulicama
Beograda i slavilo pobedu. Strepeći od moguće intervencije VJ i drugih
bezbedonosnih formacija bivšeg režima, oni su dočekali prvo jutro bez
diktatora.

1876. - Rođen je srpski slikar Milan
Milovanović, profesor Umetničke škole u Beogradu, koji je radio pejzaže
i portrete visokog impresionističkog dometa. Nekim delima približio se
poentilizmu, težeći da postigne maksimalni efekat svetlosti. Slikarstvo
je studirao u Beogradu, Minhenu i Parizu.

1878. - Umro je srpski trgovac i
dobrotvor Ilija Milosavljević Kolarac, jedan od najvećih trgovaca
hranom u Evropi, koji je sav imetak zaveštao za prosvećivanje naroda.
Njegova zadužbina školovala je mnoge đake, izdala veliki broj knjiga i
časopisa i podigla Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu. Zbog sukoba
s knezom Milošem Obrenovićem, prešao je u Pančevo, gde je nastavio da
trguje, a po povratku u Srbiju, bio je jedno vreme savetnik kneza
Mihaila Obrenovića za finansijska pitanja. Kao privrženik dinastije
Karađorđević, u vreme kneza Milana Obrenovića osuđen je na tamnicu, što
je ubrzalo njegovu smrt.

1894. - Rođen je srpski pisac Momčilo
Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske
literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame, koji
se odlikovao originalnošću stila i izuzetnom jezičkom invencijom.
Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor
gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa staroslovenskim
motivima, ulazeći eliptičnim i prividno arhaičnim izrazom u virove
strasti i "tamne vilajete" ljudske prirode. Dela: pesme "Lirski
krugovi", pripovetke "Iz tamnog vilajeta", libreto "Međuluško blago",
drame "Kod večne slavine", "Nedozvani", "Gazda-Mladenova kći".

1908. - Austrougarski car Franc Jozef I
je uz podršku Nemačke proglasio aneksiju Bosne i Hercegovine, u nameri
da stvori bazu za dalje prodiranje Austro-Ugarske ka istoku, što je
izazvalo tešku međunarodnu krizu. Da bi izbegle rat, sile Antante
izvršile su žestok pritisak na Srbiju, prinudivši je da izjavi kako
aneksija tih srpskih zemalja ne zadire u interese Srbije.

1915. - Mučkim napadom s leđa na Srbiju
- suočenu s ofanzivom nemačkih i austrougarskih trupa - Bugarska se
uključila u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila.

1985. - Nemačka atletičarka Marita Koch postavila je novi svetski rekord za žene na 400 metara - 47.6 sekundi.

1989. - U 81. godini je preminula Bet
Devis, američka glumica sa talentom širokog raspona. Ostvarila je na
filmu velike dramske uloge, uglavnom tumačeći nesrećne i zle žene. Dva
puta je nagrađivana Oskarom. Filmovi: "Sve o Evi", "Male lisice",
"Elizabeta i Eseks", "Šta se dogodilo sa bebi Džejn", "Svadbeni
ručak"...

1990. - Umrla je prva žena ratni pilot
kod nas, Marija Draženović-Đorđević, koja je u sastavu 113. lovačkog
puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu
1945. Letački ispit položila je 1939, sa samo 15 godina.

1991. - Elizabet Tejlor, američka glumica, udala se po osmi put, ovog puta za Larija Fortenskog.

2000. - Bivši jugoslovenski predsednik,
Slobodan Milošević, priznao je na Radio-televiziji Srbije izborni poraz
i čestitao pobedu novom šefu države - Vojislavu Koštunici.

1571.
- Španska, papska i mletačka mornarica potukle su tursku flotu kod
Lepanta. U bici posle koje Osmansko carstvo nikada više nije bilo
velika pomorska sila, najmanje 25.000 Turaka je poginulo i potopljeno
je 80 turskih brodova.

1813. - Padom Beograda u turske
ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni
aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804. To
je uključivalo sve ranije namete, ali i pojačanu represiju, što je
izazvalo Hadži Prodanovu bunu 1814. i Drugi srpski ustanak 1815. posle
kojeg su Turci ubrzano gubili pozicije u Srbiji.

1849. -
Umro je američki pisac Edgar Alan Po, čiju poeziju karakterišu dubok
pesimizam kao i neobična muzikalnost. Tvorac je kratke pripovetke
strave iz koje je nastala moderna kriminalistička i detektivska priča.
Dela: poezija "Gavran", "Anabel Li", "Pobednik crv", "Zvona", "Pesme";
proza "Crna mačka", "Priče tajanstva i mašte", "Avanture Gordona Pima",
"Filozofija kompozicije".

1860. - Osmansko carstvo priznalo je carskim beratom (ukazom) Mihaila Obrenovića za kneza Srbije.

1885.
- Rođen je danski atomski fizičar Nils Henrik David Bor, dobitnik
Nobelove nagrade za fiziku 1922, koji je postavio teoriju strukture
atoma, objasnio svetlosne spektre atoma vodonika i u Drugom svetskom
ratu učestvovao u SAD u istraživanjima koja su prethodila izradi
atomske bombe. Njegovim imenom nazvani su mnogi pojmovi u atomskoj
fizici - "Borove orbite", "Borova teorija", "Borovi uslovi
frekvencije", "Borov princip komplementarnosti", "Borov magneton".

1914. -
Rođen je srpski pisac Mihailo Lalić, član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Njegova tipična tema jesu prilike u Crnoj Gori uoči i tokom
Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je
uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar
Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, s dubokim
poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani "Svadba",
"Zlo proljeće", "Lelejska gora", "Hajka", "Raskid", "Pramen tame",
"Zatočenici", "Ratna sreća",
"Dokle gora zazeleni", "Gledajući dolje
na drumove", pripovetke "Na mjesečini", "Izvidnica", "Prvi snijeg",
"Gosti", "Poslednje brdo".

1919. - Osnovana je holandska avionska kompanija KLM, najstariji postojeći vazdušni prevoznik u svetu.

1931. - Rođen je južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir
1984. On je prvi crnac koji je postao duhovni vođa (arhiepiskop) anglikanaca u Južnoj Africi.

1935. - Društvo naroda označilo je Italiju kao agresora u Abisiniji (Etiopija).

1940. - Nemačke trupe su ušle u Rumuniju, što je imalo veliki strateški značaj zbog naftnih izvora u Ploeštiju.

1949. -
Proglašena je Nemačka Demokratska Republika s predsednikom Vilhelmom
Pikom i premijerom Otom Grotevolom, čime je Nemačka podeljena na dve
države. Tome je prethodilo proglašenje Savezne Republike Nemačke 21.
septembra 1949.

1953. - Umrla je srpska književnica i
klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta. Dela:
"Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni
problemi", "Problemi predplatonske erotologije", komentar i prevod
speva Tita Lukrecija Kara "O prirodi stvari".

1959. - Sovjetski vasionski brod "Luna 3" prvi je fotografisao tamnu stranu Meseca.

1959.
- Umro je američki operski pevač i filmski glumac italijanskog porekla
Mario Lanca, koji je ostvario niz nezaboravnih operskih uloga. Snimao
je i filmove, uključujući film "Veliki Karuzo".

1981. -
Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao je vršilac dužnosti šefa
države dan pošto su islamski teroristi ubili predsednika Anvara el
Sadata.

1985. - Palestinski teroristi oteli su u
Mediteranu italijanski putnički brod "Akile Lauro" sa oko 440 ljudi i
zapretili da će ga eksplozijom uništiti ukoliko Izrael ne oslobodi iz
zatvora 50 Palestinaca.

1989. - Kongres Mađarske
socijalističke radničke partije ukinuo je partiju koja je vladala 33
godine i umesto nje je formirao Socijalističku partiju Mađarske.

1999.
- Nemačke kompanije i vlada ponudile su 3,3 milijarde dolara
kompenzacija stotinama hiljada ljudi primoranih na prisilan rad tokom
nacističke ere.

2000. - Vojislav Koštunica proglašen je predsednikom SRJ posle pobede na predsedničkim izborima 24. septembra.

2001. -
SAD su pokrenule vazdušne napade na Avganistan pošto su talibani odbili
da izruče arapskog teroristu Osamu bin Ladena osumnjičenog za
terorističke napade na Njujork i Vašington, 11. septembra.

2003.
- Američki filmski glumac austrijskog porekla Arnold Švarceneger
izabran je za guvernera Kalifornije, najmnogoljudnije države SAD.

2004.
- U seriji eksplozija u egipatskim letovalištima na Sinaju, na granici
sa Izraelom, poginula su 34 turista, a ranjeno 105, mahom izraelskih
građana. Najjača eksplozija bila je u Tabi, u hotelu "Hilton" čija je
zapadna strana sa deset spratova uništena.

2004. -
Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk abdicirao je u korist sina Nordoma
Sihamonia. Sihanuk je na presto stupio 1941, a 1954. proglasio je
nezavisnost Kambodže od Francuske. Do tada Kambodža je bila sastavni
deo Francuske Indokine (sa Laosom i Vijetnamom). Osnovao je stranku
Sargkum koja je 1955. i 1958. dobila izbore. Posle očeve smrti vratio
se 1960. na presto, a 1970. zbacio ga je general Lon Nol, u državnom
udaru izvedenom pod uticajem SAD. Za predsednika Kampućije, kako su
Kambodžu preimenovali "Crveni Kmeri", izabran je 1975, ali je idila s
tom maoističkom frakcijom - tokom čije je strahovlade od 1975. do 1978.
ubijeno između milion i dva miliona ljudi - brzo okončana i 1976.
napustio je zemlju. "Crveni Kmeri" su zbačeni vojnom intervencijom
Vijetnama krajem 1978, a on je 1982. postao predsednik antivijetnamske
koalicione vlade. Posle niza burnih političkih promena, 1993. ponovo je
postao kralj Kambodže, a u korist jednog od sinova abdicirao je 2004.

2004. - Najmanje 39 ljudi je poginulo, a više od 100 je povređeno u eksploziji automobila-bombe u pakistanskom gradu Multanu.

2006.
- Ubijena je poznata ruska novinarka Ana Politkovska, komentator "Nove
gazete" i dobitnica "Zlatnog pera Rusije" 2000. Završila je studije
novinarstva na moskovskom "Lomonosovu" i radila u više medija, između
ostalog u dnevnom listu "Izvestija". Često je posećivala zone borbenih
dejstava i izbegličke kampove u Dagestanu, Ingušetiji i Čečeniji. Autor
je knjige "Putovanje u pakao-Čečenski dnevnik", a dobitnik je i nagrada
za dobrotvorni rad i nagrade Udruženja novinara Rusije za seriju
članaka o Čečeniji i borbi protiv korupcije.

1818. - U Engleskoj su se prvi put koristile punjene rukavice u jednom boks meču.

1864. - Rođen je srpski pisac cincarskog
porekla, Alkibijad Nuša, poznat kao Branislav Nušić, najveći srpski
komediograf, član Srpske kraljevske akademije, koji je briljantno
naslikao srpsku provinciju pod dinastijom Obrenovića i Beograd s
početka 20. veka i između dva svetska rata. Studirao je pravo u Gracu i
Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu,
Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u
Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. na dve godine
zatvora zbog satirične pesme "Dva raba". Učestvovao je kao dobrovoljac
u srpsko-bugarskom ratu 1885, a u Prvom svetskom ratu prešao je sa
srpskom vojskom preko Albanije. Darovit portretista i pisac veoma
razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone, oštro je zapažao
negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao - od
opštinskog pisara do poslanika i ministra. Njegova dela suvereno su
vladala repertoarom srpskih pozorišta između dva rata, a i sada su
dosta igrana kod nas i u svetu. Dela: komedije "Sumnjivo lice",
"Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena
porodica", "Pokojnik", "Put oko sveta", "Dr", "Svet", "Ujež", "Mister
dolar", pripovetke i romani "Pripovetke jednog kaplara", "Ramazanske
večeri", "Opštinsko dete", "Ben-Akiba", "Autobiografija", tragedije
"Knez Ivo od Semberije", "Hadži-Loja", "Nahod", drame "Tako je moralo
biti", "Jesenja kiša", "Pučina", "Iza božjih leđa".

1895. - Rođen je albanski kralj Ahmed
Zogu (1928-1939). Pre dolaska na vlast, živeo je u Jugoslaviji kao
albanski emigrant, primao pomoć od jugoslovenske vlade i važio za
njenog eksponenta. Posle obaranja vlade Fan-Nolija, došao je u Albaniji
na vlast, i to uz pomoć jugoslovenskih graničnih jedinica 1924. godine.
Kao predsednik republike, 1926. godine je sa Italijom zaključio
Tiranski pakt, kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom.
Godine 1928. proglasio se kraljem kao Zogu I. Kada je 1939. godine
fašistička Italija izvršila napad na Albaniju i okupirala je, Zogu je
pobegao iz zemlje.

1912. - Crna Gora objavila je rat
Turskoj i istog dana napala položaje Turaka kod Skadra, čime je počeo
Prvi balkanski rat. Posle krvavih borbi - u kojima su gubici zaraćenih
strana dostigli bezmalo 300.000 ljudi - Srbija, Crna Gora, Grčka i
Bugarska su u maju 1913. srušile tursku vlast na Balkanu i proterale
Turke iz Evrope.

1915. - Komandant Drugog bataljona 10.
puka, srpski major Dragutin Gavrilović, izdao je zapovest braniocima
Beograda - Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona 10. puka i
delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske
prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca i
Mađara: "Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim
jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše
prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda
izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja... Naš puk je žrtvovan za
čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote,
koji više ne postoje. Zato napred u slavu!". U jurišu su izginuli
gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen.

1962. - Alžir je primljen u Ujedinjene nacije kao 109. članica.

1967. - Bolivijske gerilske snage,
predvođene revolucionarom Če Gevarom, poražene su u okršaju sa
specijalnim odredom bolivijske armije. Če Gevara je bio ranjen,
zarobljen i sledećeg dana pogubljen.

1971. - Džon Lenon je izbacio svoj megahit "Imagine".

1988. - U tesnacu Žuta Greda na putu
Nikšić-Titograd, milicija je silom sprečila Nikšićane da se u Titogradu
(sadašnja Podgorica) pridruže mitingu na kojem je zahtevana ostavka
rukovodstva Crne Gore.

Na današnji dan 1854. godine rođen je srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, čije je
najveće otkriće, samoindukcioni kalemovi ("Pupinovi kalemovi")
omogućilo prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Iz rodnog
Idvora u Banatu otišao je u SAD 1874. posle školovanja u Pančevu i
Pragu. Završio je Kolumbija univerzitet u Njujorku, na kojem je kasnije
bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta
radio-inženjera. Prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka bio je
električni rezonator pomoću kojeg provodnik omogućava istovremeni
prenos vesti na različitim talasnim dužinama. Otkrio je i sekundarne
radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore i napisao
univerziteski udžbenik termodinamike. Pupin je bio izraziti srpski
patriota, okupljao je Srbe u SAD i bitno je pomogo srpsku vladu tokom
Prvog svetskog rata. Za naučni rad dobio je 1920. Edisonovu medalju, a
za autobiografsku knjigu, kod nas prevedenu pod naslovom "Od pašnjaka
do naučenjaka", 1924. Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke
laboratorije Kolumbija univerziteta. Pupin je bio čovek izrazitog
srpskog patriotskog naboja, pomagao je razne patriotske akcije, humana
društva, i u zemlji i u emigraciji. Kao čovek izuzetnog društvenog
ugleda a lični prijatelj Vilsona veoma je pomogao srpskoj vladi
prilikom određivanja konačnih granica Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca.

1757.- Rođen je francuski kralj Šarl Deseti, koji je na presto stupio 1824.
ali je oboren 1830. godine u Julskoj revoluciji, posle pokušaja da
obnovi apsolutnu monarhiju. Njegov brat kralj Luj Šesnaesti pogubljen
je 1793. u Francuskoj revoluciji.
1789. - Austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon preoteo je Beograd od Turaka.
1806.- Pruska je objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena i izgubila je
krajeve zapadno od Labe i neke delove negdašnje Poljske.
1831.- Ubijen je prvi predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa
borbe za nezavisnost od Osmanskog carstva. U službu ruskog cara stupio
je 1809. i bio je predstavnik Rusije na Bečkom kongresu i šef ruske
diplomatije od 1815. do 1822. Po povratku u Grčku učestvovao je u
borbama za oslobođenje, ali je načinom vladavine, pošto je 1827. došao
na vlast, izazvao nezadovoljstvo i ubijen je u atentatu.
1857.- Rođen je srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski pisac s
veoma živim osećanjem za scenu. Dela: drame "Dubrovačka trilogija",
"Ekvinocij", "Smrt majke Jugovića", "Gospođa sa suncokretom", "Lazarovo
vaskrsenje", "Imeratrix", "Maškerate ispod kuplja".
1874.- U Bernu, u Švajcarskoj, održan je Osnivački kongres Svetskog
poštanskog saveza. U radu Osnivačkog kongresa učestvovale su poštanske
uprave iz 22 zemlje. Među osnivačima Svetskog poštanskog saveza
nalazila se i Kneževina Srbija. Odluka da se 09. oktobar prihvati i
obeležava kao Svetski dan pošte doneta je 1939. na kongresu Svetskog
poštanskog saveza u Buenos Airesu.
1892.- Rođen je srpski pisac Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za
književnost, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je književnost
i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu i doktorirao istoriju u
Gracu 1924. delom "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske
vladavine". U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran zbog izrazite
prosrpske orjentacije, a između dva svetska rata bio je ambasador
Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. U mladosti je pisao pesme ("Eks
ponto", "Nemiri", "Lirika"). Pripovedač snažne imaginacije, izuzetan
poznavalac Bosne, odlikovao se vanrednom čistotom jezika i stilom,
prefinjenim psihološkim analizama. Dela: romani "Na Drini ćuprija",
"Travnička hronika", "Gospođica", "Prokleta avlija", "Omer-paša Latas"
(nedovršen), zbirke pripovedaka "Nemirna godina", "Žeđ", "Jelena, žena
koje nema", "Znakovi", "Deca", "Kuća na osami", putopisi i skice
"Staze, lica, predeli", meditativna proza "Znakovi pored puta", "Eseji,
kritike, članci 1 i 2", "Sveske".
1906.- Rođen je senegalski državnik, filozof i pisac Leopold Sedar Sengor,
član Francuske akademije, predsednik Senegala od 1960. do 1980. Dela:
"Nova antologija crnačke i malgaške poezije", "Sloboda 1: Crnaštvo i
humanizam", "Sloboda 2: Nacija i afrički put u socijalizam", "Temelji
afrikanstva ili crnaštvo i arabizam", "Crnaštvo i germanizam", zbirke
pesama "Pesme senke", "Crne hostije", "Pesme za Naet", "Etiopike",
"Nokturna", "Elegije", "Poezija akcije", "Pesme".
1908.- Rođen je francuski filmski režiser i glumac ruskog porekla Žak
Tatiščev, poznat kao Žak Tati, poetični satiričar. Filmovi (režija i
gluma): "Praznični dan", "Odmor gospodina Iloa", "Moj ujak" (Oskar),
"Saobraćajna gužva".
1915. -Nemačke i austrougarske trupe su, posle ogorčenog otpora brojčano
slabije srpske vojske, neuporedivo slabije opremljene, okupirale
Beograd u Prvom svetskom ratu.
1934.- Ubijen je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević - Kralj Ujedinitelj. Od
1921. do 1929. vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. do
1934. Jugoslavije. Atentat u Marselju, u kojem je ubijen i šef
francuske diplomatije Luj Bartu, organizovali su hrvatski teroristi -
ustaše, uz podršku Musolinijeve Italije. Dalja pozadina nije nikada
rasvetljena, postoji nekoliko oprečnih teza. Pasoš pronađen kod ubice
izdat na ime Petra Kelemana, bio je Čehoslovački. Školovao se u
Švajcarskoj, Rusiji i na francuskoj vojnoj akademiji Sen-Sir. Postao je
prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata Đorđa, a od 1914. kao
regent vladao je Srbijom u ime bolesnog oca kralja Petra I. Bio je na
čelu Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do
1918. u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba,
Hrvata i Slovenaca 6. novembra 1921. nakon smrti kralja Petra Prvog.
1940. - Rođen je engleski muzičar Džon Lenon, autor većine pesama pop grupe "Bitlsi".
1958.- Umro je Pije Dvanaesti, poglavar rimokatoličke crkve od 1939.
Svetovno ime bilo mu je Euđenio Pačeli. Pred kraj Drugog svetskog rata
i neposredno posle njega blagonaklono je posmatrao i pomagao beg
pripadnika poraženih formacija putem takozvanih "pacovskih kanala" -
mreže pomoću koje su se nacisti prebacivali najčešće u Latinsku Ameriku.
1962. - Afrička država Uganda postala je nezavisna posle 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963. - Više od 2.000 ljudi poginulo je posle pucanja oko 300 metara visoke brane "Vajont" kod Beluna u severoistočnoj Italiji.
1967.- Ubijen je argentinski revolucionar Ernesto "Če" Gevara, simbol
revolucija u Latinskoj Americi. Diplomirao je medicinu u Buenos Ajresu
1953. potom je otišao u Gvatemalu, pa u Meksiko, gde je upoznao Fidela
Kastra, s čijom ekspedicijom se 1956. iskrcao na Kubu. Posle pobede
revolucije 1959. postao je 1961. ministar privrede, a Kubu je napustio
1965. u nameri da u Boliviji - gde je ubijen - povede ustanak za
oslobođenje Južne Amerike od dominacije SAD i domaće oligarhije. Dela:
"Uspomene na kubansku revoluciju", "Dnevnik iz Bolivije".
1968.- Umro je francuski pisac Andre Moroa. Pisao je romane, eseje i
romansirane biografije. Dela: romani "Podneblja", "Porodični krug",
biografije "Bajron", "Dizraeli", "Viktor Igo", "Lelija ili život Žorž
Sand", "Balzakov život".
1975. -Nobelova nagrada za mir dodeljena je ruskom fizičaru i disidentu
Andreju Saharovu, zbog "neustrašivih napora za mir u svetu", kako je
obrazložio norveški komitet za dodelu nagrade.
1978.- Umro je Žak Brel, francusko belgijski šansonjer. Njegovi hitovi "Ne
me kite pa", "Amsterdam", "Matilde", postali su svojevrsni spomenici
frankofonske baštine, a Brelovi tekstovi ali i retko sugestivan nastup,
inspirisali su brojne muzičke stvaraoce širom sveta. Iako rođeni
Belgijanac veći deo života proveo je u Parizu da bi poslednje godine
proživeo u Francuskoj Polineziji, gde je i sahranjen, nedaleko od groba
francuskog slikara Pola Gogena.
1983.- U eksploziji bombe u glavnom gradu Burme, Rangunu - za koju je Južna
Koreja optužila severnokorejske agente - ubijeno je 18 južnokorejskih
funkcionera, uključujući četiri ključna ministra, među kojima i šef
diplomatije Li Bum Suk.
1991.- Hrvatske snage su na putu Petrinja-Glina iz zasede pucale na propisno
obeleženo vozilo i ubile četiri člana ekipe TV Beograd - Zorana
Amidžića, Boru Petrovića, Dejana Milićevića i Sretena Ilića.
1997. - Više od 200 ljudi je poginulo kada je uragan "Paulina" pogodio meksičko letovalište Akapulko.
1999. - Broj mrtvih ljudi u poplavama u Meksiku premašio je 400.
2003.- Najmanje 100 ljudi se udavilo u nigerijskom feribotu "Kunto-Borong"
koji je potonuo pošto je prethodno udario u stub jednog mosta.
2004.- Umro je francuski filozof i teoretičar književnosti Žak Derida,
poznat po koncepciji "dekonstrukcije". Pokrenuo je široku kritičku
raspravu o filozofiji i jedan je od inspiratora poznate pariske grupe
"Tel-quel", koja je semiologiji, kao opštoj teoriji simbola,
suprotstavila gramatologiju kao posebnu teoriju prvobitnih, arhaičnih
načina označavanja. Glavna dela: "Pisanje i razlika", "O
gramatologiji", "O rasejavanju", "O duhu", "Hajdeger i pitanje", "O
pravu na filozofuju".
2004. - U Avganistanu su po prvi put održani direktni predsednički izbori.
2006.- Severna Koreja je, uprkos protivljenju SAD, izvela prvu podzemnu
nuklearnu probu. Tokom probe navodno nije došlo do bilo kakve
komplikacije niti do širenja radioaktivnosti. Bomba je bila relativno
"mala" po snazi i znatno je manja od one koju su na kraju Drugog
svetskog rata SAD bacile na Hirošimu, koja je imala snagu 15.000 tona
TNT. Pet dana kasnije Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio
rezoluciju o uvođenju sankcija Severnoj Koreji, koje uključuju širok
spektar mera protiv te države i pojedinaca uključenih u severnokorejski
nuklearni program.
2007. -Najmanje 40 ljudi ubijeno je u napadu sudanske vojske na grad
Muhadžirija u pobunjenoj sudanskoj oblasti Darfur, na zapadu zemlje, u
pograničnoj zoni prema Čadu

Na današnji dan 1579. Godine turskog velikog vezira srpskog porekla Mehmed pašu Sokolovića, prema nalogu njegovih neprijatelja, ubio je jedan derviš. Zahvaljujući Mehmed paši Osmansko carstvo vodilo je tolerantniju politiku prema Srbima, dozvolilo je podizanje hramova, otvaranje srpske štamparije, kao i obnovu srpske patrijaršije u Peći 1557. Za prvog patrijarha postavljen je njegov brat (ili brat od strica) Makarije Sokolović. U srpskim zemljama podigao je mnoge zadužbine, uključujući znameniti most na Drini u Višegradu.

Danas je nedelja, 11. oktobar, 284. dan 2009. Do kraja godine ima 81 dan.

1521
- Papa Lav Deseti dodelio je engleskom kralju Henriju Osmom - koji je
12 godina kasnije osporio autoritet rimokatoličke crkve, a 1534. se
proglasio poglavarom Anglikanske crkve, nezavisne od Rima - titulu
"Branitelja vere" jer je kralj objavio knjigu u kojoj je osudio ideje
nemačkog verskog reformatora Martina Lutera.
1531
- Vojska švajcarskih rimokatoličkih kantona porazila je kod Kapela
snage grada Ciriha i njegovih protestantskih saveznika, a u bici je
poginuo protestanski verski reformator Ulrih Zvingli, jedan od najvećih
teologa reformacije.
1806 -
Rođen je knez Srbije Aleksandar Karađorđević. Tokom njegove vladavine
od 1842. do 1858. donet je Građanski zakonik Srbije (1844.) i
reformisano sudstvo. Srbiji su autonomni status 1856. na Pariskom
kongresu, garantovale velike sile. U njegovo vreme publikovano je
"Načertanije" Ilije Garašanina (neka vrsta južnoslovenskog
spoljnopolitičkog programa). Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića
na presto su ga 1842. doveli ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja
njihovom Savetu i vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja
ga je zbacila 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i na presto Srbije je
vraćen knez Miloš Obrenović.
1851
- Rođen je srpski kompozitor i horovođa Josif Marinković, član Srpske
kraljevske akademije, koji je najveći deo stvaralaštva posvetio
romantičarskoj muzici, znatno je obogativši u tehničkom i izražajnom
pogledu. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju
klavira poseban su doprinos srpskoj muzici. Završio je Orguljašku školu
u Pragu i bio je dirigent pevačkog društva "Obilić" u Beogradu. Dela:
horovi "Narodni zbor", "Junački poklič", "Kola", "Potočara",
"Zadovoljna reka", solo pesme "Čežnja", "Kaži mi, kaži, Stojanke",
crkvena muzika "Liturgija", "Pomen", "Carju nebesni", "Opelo".
1896
- Umro je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner,
kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i
Riharda Vagnera. Dela: devet simfonija, osam misa, kantate.
1930
- Rođen je srpski istoričar Dimitrije Bogdanović, akademik. Po
obrazovanju je bio teolog i pravnik. Vodio je Arheografsko odeljenje
Narodne biblioteke Srbije i bio je profesor Filozofskog fakulteta u
Beogradu. Najviše se bavio istorijom stare srpske književnosti i bio je
jedan od najboljih poznavalaca srpskog srednjovekovlja uopšte, kao i
ranohrišćanskih spisa. Veoma plodan autor. Dela: "Istorija stare srpske
književnosti", "Knjiga o Kosovu", koautor monografije "Hilandar",
koautor "Istorija srpskog naroda 1-10" SKZ, priređivać i koautor
kolekcije "Srbljak" (zbornik stare srpske duhovne muzike - službe
Srbima svetiteljima).
1942
- U selu Kriva Reka kod Brusa nemački i bugarski vojnici su u Drugom
svetskom ratu zatvorili sve stanovnike u crkvu i digli je u vazduh,
usmrtivši 320 civila, uglavnom žena i dece.
1946
- Zbog krivičnih dela protiv naroda i države Vrhovni sud Hrvatske je
posle višemesečne rasprave izrekao presudu ratnim zločincima - Erihu
Lisaku na smrt, a rimokatoličkom nadbiskupu Alojziju Stepincu i Ivanu
Šaliću na višegodišnji zatvor.
1963
- Umro je francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto, član Francuske
akademije. Često je menjao stav i stil i oprobao se kao pesnik,
romansijer, pisac drama, kritičar, slikar, režiser i filmski
scenarista. Dela: romani "Strašna deca", "Tomas varalica", pozorišni
komadi "Pisaća mašina", "Strašni roditelji", "Orfej", "Edip",
"Antigona", filmovi "Lepotica i zver", "Orfejev testament".
1963
- Umrla je francuska pevačica italijanskog porekla Edit Pjaf, zvezda
kabarea i simbol francuske šansone. Takođe je komponovala šansone i
pisala tekstove za njih. Dela: autobiografije "Moj život", "Na balu
uspeha".
1976
- U Kini je pod optužbom za zaveru uhapšena "četvoročlana banda" - Mao Cedungova
udovica Đang Ćing i tri bivša visoka funkcionera.
1980
- Dvojica sovjetskih kosmonauta okončala su do tada najdužu kosmičku misiju, boraveći u brodu "Saljut 6" 185 dana u svemiru.
1988
- Govor pape Jovana Pavla Drugog prekinut je u Evropskom parlamentu u
Strazburu pošto je britanski poslanik iz Severne Irske, protestantski
sveštenik Jan Pejzli, počeo da uzvikuje "antihrist", razvivši
transparent na kojem je pisalo "Jovan Pavle Drugi antihrist".
1993
- Na norveškog izdavača Vilijama Nigarda, koji je štampao "Satanske
stihove" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, u Oslu je
pucao i teško ga ranio jedan islamski terorista.
1999
- U centru Prištine, ispred hotela "Grand", ubijen je pripadnik
UNMIK-a, Amerikanac bugarskog porekla Valentin Krumov. Pretpostavlja se
da su ubice bile u zabludi da je Krumov Srbin.
2004
- Evropska unija ukinula je Libiji embargo na oružje, nakon odluke Tripolija da odustane od oružja za masovno uništenje.
2006
- Umro je srpski akademik, fizički hemičar Milenko Šišić. Radio je u
Institutu "Boris Kidrič" u Vinči. Doktorirao je kod Pavla Savića,
pionira nuklearnih nauka u Srbiji, i bio je najmlađi doktor nauka u
Institutu gde se opredelio za hemiju visoko radioaktivnih materijala,
odnosno ozračeno nuklearno gorivo i fisione produkte. Usavršavao se u
SAD, a 1956. je izabran za docenta za predmet elektrohemije na Katedri
za fizičku hemiju. Za Redovnog člana SANU je izabran 1985. Objavio je
190 radova i publikacija i upisan je u nekoliko internacionalnih
biografskih leksikona. Bio je član više internacionalnih naučnih
društava.

Danas je ponedeljak, 12. oktobar, 285. dan 2009. Do kraja godine ima 80 dana.

Na današnji dan 1492. godine španski moreplovac Kristifor Kolumbo je
otkrio Ameriku, iskrcavši se na ostrvce Gvanahani - on mu je dao ime
San Salvador - u sastavu Bahamskih ostrva, nakon 33 dana plovidbe
Atlantskim okeanom od Kanarskih ostrva.

1518
- Nemački verski reformator Martin Luter, optužen za jeres, sazvao je
skupštinu grada Augzburga i u teološkoj raspravi s kardinalom Tomazom
de Viom, poznatim kao Kajetan, odbio je nastojanje vrhova rimske crkve
da odustane od svog učenja.
1870
- Umro je američki general Robert Edvard Li, komandant armije
Virdžinije i vojske Konfederacije (Jug) u građanskom ratu u SAD od
1861. do 1865, najsposobniji vojskovođa tog rata. Predvodeći južnjačke
trupe, pobedio je vojsku Severa u bitkama kod Ričmonda i Frederiksburga
1862. i kod Čanselorsvila 1863. ali je suočen s neuporedivo nadmoćijom
armijom Severa morao da kapitulira 9. aprila 1865.
1873
- Rođena je srpska slikarka Nadežda Petrović, profesor Akademije
likovnih umetnosti u Beogradu i saosnivač "Kola srpskih sestara" (s
Branislavom Nušićem). Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a
prvu samostalnu izložbu je priredila 1900. Njena dela nose snažan,
originalan izraz i izvanredno bogatstvo boja. Sačuvano je oko 200
njenih dela, a pojedine slike ("Resnik", "Autoportret", "Notr Dam",
"Bulonjska šuma") su ravne radovima vrhunskih evropskih majstora tog
vremena. Njeno delo obuhvata raspon od plenerizma do snažnog realizma
prožetog ekspresionizmom. U Srbiji svog doba ona se najsnažnije vezala
za modernu umetnost i anticipirala njen dalji razvoj. Rođena je u
porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzičar, a
najmlađi brat Rastko pisac. Umrla je od tifusa 1915. u valjevskoj
bolnici, gde je kao dobrovoljna bolničarka negovala ranjene srpske
vojnike.
1897 - U Beograd su iz
Beča preneti posmrtni ostaci srpskog jezičkog reformatora Vuka
Stefanovića Karadzića i sahranjeni u porti Saborne crkve.
1918
- "Marš na Drinu" srpskog kompozitora Stanislava Biničkog je prvi put
odjeknuo ulicama Niša, tek oslobođenog u Prvom svetskom ratu. Uz zvuke
marša pobedonosno je koračala Drinska divizija srpske vojske.
1924
- Umro je francuski pisac Anatol Frans, član Francuske akademije i
dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921. Izvanredan stilista,
izvrgavao je oštroj satiri francusko društvo u vreme Treće republike i
istupao protiv militarizma i šovinizma, razobličavajući korumpiranost
državnih zvaničnika i štampe, što mu je donelo naziv "buntovnog
akademika". Dela: zbirka pesama "Zlatne pesme", romani "Zločin
Silvestra Bonara", "Savremena istorija", "Crveni krin", "Bogovi su
žedni", "Pobuna anđela", "Taida", "Epikurov vrt", "Mišljenja opata
Žeroma Koanjara", "Ostrvo pingvina", "Pečenjarnica kraljice Pedok",
"Život u cveću".
1934 -
Maloletni Petar Drugi Karađorđević je proglašen kraljem Jugoslavije,
tri dana pošto je u Marselju ubijen njegov otac Aleksandar Prvi, u
atentatu koji su izveli hrvatski teroristi - ustaše.
1935
- Rođen je Lučano Pavaroti, italijanski operski pevač. Jedan je od
najznačajnijih tenora 20. veka. Rođen je u porodici muzičara. Bavio se
pedagogijom i izvesno vreme radio je kao učitelj. Uzimao je časove
pevanja od 1956. kod Ariga Pole i Etora Kampoljanija. Karijeru svetske
operske zvezde je započeo 1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" Đakoma
Pučinija. Prvi javni nastup van Italije imao je u Beogradu. Bio je
poznat i po humanitarnom radu, dobitnik je posebnog priznanja od strane
Visokog komesarijata UN za izbeglice.
1942
- U bici na pacifičkom ostrvu Gvadalkanal Amerikanci su u Drugom
svetskom ratu porazili Japance i zaustavili njihovo nadiranje ka
Australiji.
1960
- Tokom
debate o kolonijalizmu u Generalnoj skupštini UN, Nikita Hruščov
sovjetski lider, je u ljutnji, skinuvši prethodno cipelu, lupio njome
po stolu više puta.
1964
- U orbitu oko Zemlje je lansiran sovjetski vasionski brod "Vashod 1", prva svemirska letilica s višečlanom posadom.
1969
- Lansiran je sovjetski vasionski brod "Sojuz 7" s tročlanom posadom,
koji se potom spojio sa "Sojuzom 6" u kojem su bila dva člana posade.
1983
- Bivši japanski predsednik vlade Kakuei Tanaka je osuđen na četiri
godine zatvora zbog umešanosti u aferu podmićivanja "Lokid".
1999
- General Pervez Mušaraf je vojnim udarom oborio vladu pakistanskog
predsednika vlade Navaza Šarifa, raspustio skupštinu Pakistana i zaveo
vanredno stanje.
2000
- Islamski
teroristi su u jemenskoj luci Aden udarili brodićem napunjenim
eksplozivom američki razarač "Kol", usmrtivši 17 i ranivši više
desetina američkih mornara.
2006.
Turski pisac Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
-
Danas je Miholjdan, dan kada se slavi Sveti Kirijak Otšelnik. Rođen u
Korintu krajem petog veka, Sveti Kirijak je još za života smatran
uzorom monaških vrlina. Miholjdan je česta slava kod Srba, posebno u
Boki Kotorskoj, pošto se Sveti Kirijak poštuje i kao zaštitnik
pomoraca. Po narodnom verovanju posle Miholjdana nastupa prava jesen,
ali ako se topli dani još nastave taj period naziva se "Miholjsko leto".

Na današnji dan 1890.godine u Subotici je osnovana Gradska biblioteka, kao
javna ustanova, koja prikuplja, čuva, i omogućava korišćenje knjiga i
periodičnih publikacija. Reprezentativno zdanje u kojem je Biblioteka
smeštena, projektovao je arhitekta Ferenc Rajhl 1895. a gradnja je
dovršena jula 1896.

Danas je utorak, 13. oktobar. Do kraja godine ima 79 dana.

54.
- Umro je rimski car i istoričar Klaudije Prvi Tiberije Druz, koji je
tokom vladavine od 41. uspeo da stabilizuje prilike u rimskoj državi.
Godine 43. osvojio je Britaniju (osim severne trećine ostrva koja
nikada nije pala pod Rim). Rimska istoriografija zapamtila ga je kao
vladara koji zaslužuje svako poštovanje. Bio je retko obrazovan i
kulturan čovek i pomagao je ljude koji se bave raznim vidovima
stvaralaštva a i sam se bavio pisanjem. Umro je 54. otrovan pečurkama
koje mu je podmetnula četvrta supruga Julija Agripina Mlađa kako bi
otvorila prostor da na čelo države dovede sina iz prethodnog braka -
budućeg cara Nerona.

1792.
- Predsednik SAD Džordž Vašington položio je kamen-temeljac Bele kuće u Vašingtonu, zvanične predsedničke rezidencije.

1815.
- Streljan je francuski maršal Žoakim Mira, najčuveniji među
komandantima armija cara Napoleona Prvog, od 1808. do 1815. kralj
Napulja. Zarobljen je pri pokušaju da ponovi osvoji Napulj, posle čega
je pogubljen.

1869.
- Umro je francuski pisac
Šarl Ogisten Sent Bev, najistaknutiji predstavnik francuske književne
kritike. Počeo je romantičarskim pesmama i romanom "Naslada", ali se
potom posvetio isključivo književnoj kritici i istoriji koje je obnovio
prodornim analizama dela i pisaca. Ostala dela: pesme "Život", kritike
"Književni portreti", "Por-Roajal", "Razgovori ponedeljkom".

1884.
- Grinič je usvojen kao univerzalni (nulti) meridijan - od kojeg se računaju geografske dužine i vremenske zone na Zemlji.

1905.
- Umro je engleski glumac Henri Irving, jedan od najvećih tragičara 19.
veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula.
Najpoznatiji je bio po tumačenju likova iz drama Vilijama Šekspira.

1921.
- Rođen je francuski glumac i pevač italijanskog porekla Ivo Livi,
poznat kao Iv Montan, koji je svetsku slavu postigao filmom "Nadnica za
strah". Ostali filmovi: "Vrata noći", "Heroji su umorni", "Veštice iz
Salema", "Veliki plavi put", "Volite li Bramsa", "Hajde da se volimo",
"Z", "Priznanje".

1923. - Turska skupština
proglasila je Ankaru, bivšu Angoru, prestonicom Turske. Od 1453. do
1923. prestonica je bio Carigrad (Istanbul) a do 1453. Jedrene.

1925.
- Rođena je britanska državnica Margaret Hilda Roberts, poznata kao
Margaret Tačer, koja je 1979. postala prva žena premijer u istoriji
Velike Britanije. Držala je duže od svih položaj britanskog premijera u
20. veku, ali je 1990. primorana na ostavku odlukom rukovodstva njene
Konzervativne partije.

1943. - Italija je posle
kapitulacije promenila stranu u Drugom svetskom ratu: pod pritiskom
saveznika, italijanski kralj Vitorio Emanuele Treći i njegov predsednik
vlade, maršal Pjetro Badoljo, do 1941. načelnik generalštaba
italijanske vojske, objavili su rat nacističkoj Nemačkoj.

1964. -
Posle 24 časa od poletanja brodom "Vashod 1", bezbedno su se
prizemljila tri sovjetska kosmonauta, članovi prve višečlane posade u
istoriji svemirskih letova.

1967.
- Umro je srpski inženjer Dobrivoje Božić, konstruktor najbolje svetske
automatske vazdušne kočnice na železnicama. Studirao je Karlsrueu i
Drezdenu, u Nemačkoj. Profesor mu je bio i Rudolf Dizel, čuveni
konstruktor motora. Po okončanju studija 1911. vratio se u Srbiju.
"Kočnica Božić" je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca usvojena 1922.
a kad je Međunarodna železnička unija proglasila taj uređaj boljim od
svih dotadašnjih 1928. usvojena je i u drugim zemljama. Božićeva
kočnica neprevaziđena je po jednostavnosti konstrukcije, lakoći
rukovanja i snazi delovanja. I najsavremenije železničke kočnice su
upravo usavršene kopije "Kočnica Božić" U Srbiju se inženjer Božić
vratio 1964. iz emigracije u SAD gde se nalazio od Drugog svetskog rata.

1972.
- Prilikom pada sovjetskog putničkog aviona tipa "Iljušin 62" blizu
moskovskog aerodroma poginulo je svih 176 ljudi u letilici, što je bila
dotad najveća nesreća u istoriji putničke avijacije.

1976.
- Bolivijski teretni avion tipa "Boing 707", kojem je otpao jedan motor
odmah posle poletanja, pao je na glavnu ulicu Santa Kruza, usmrtivši
više od 100 ljudi na tlu i tri člana posade.

1988.
- Istraživači su laboratorijskim ispitivanjem došli do zaključka da je
"Torinski pokrov" - u kojem je, prema verovanju, bio sahranjen Isus
Hristos - lažan i da potiče iz Srednjeg veka. Kasnije analize su
osporile rezultate ovog istraživanja, tako da spor oko autentičnosti
traje i dalje.

1990.
- U moskovskoj crkvi Svetog Vasilija Blaženog na Crvenom trgu održana je prva liturgija, 73 godine posle Oktobarske revolucije.

1990.
- Vođa hrišćanskih snaga u Libanu general Mišel Aun zatražio je azil u
francuskoj ambasadi u Bejrutu posle napada sirijske armije na njegovo
uporište.

1993.
- Sud u Hamburgu proglasio je
Nemca Gintera Parhea krivim zbog ranjavanja nožem srpske teniserke
Monike Seleš, ali je na osnovu toga doneo presudu koja je širom sveta
ocenjena kao skandalozna. Parhe je kažnjen uslovno na dve godine
zatvora.

1997.
- Britanski supersonični automobil prvi je uspeo da na tlu probije zvučni zid, razvivši brzinu od 1.222,7 kilometara na čas.

2003.
- Filipinske bezbednosne snage ubile su Fatura Rahmana el Gozija, kako
je navedeno "ključnu figuru" islamističke terorističke organizacije
"Džema islamija".

2006.
- Bangladeški ekonomista Muhamad Junus i banka Gramin, koju je on
osnovao, dobili su Nobelovu nagrade za mir, zbog pomaganja milionima
ljudi širom sveta. Nagrada je pripala dobitnicima iz Bangladeša, između
1.901 kandidata. Junus, poznat pod nadimkom Bankar Siromašnih, osnovao
je 1976. godine banku Gramin koja daje mikro kredite najsiromašnijima u
Bangladešu, posebno ženama, pomažući im tako da pokrenu neki posao i ne
uzimajući im u zamenu ništa pod hipoteku. Takav sistem davanja mikro
kredita, kasnije je kopiran širom sveta. Junus je 1997. osnovao i
Gramin fondaciju, koja sada ima 52 partnerske organizacije u 22 zemlje,
a njene kredite je koristilo oko 11 miliona ljudi iz Azije i Latinske
Amerike.

2006.
- Ban Ki-Mun, bivši šef
južnokorejske diplomatije, izabran je na mesto generalnog sekretara UN,
osmog po redu od osnivanja OUN. Izbor Ki-Muna proizvod je sve
izraženijeg uticaja velikih azijskih država na svetsku politiku.

2007.
- Najmanje 21 osoba je izgubila život, a 26 je povređeno, u odronu
zemlje, u rudniku zlata na jugozapadu Kolumbije, u blizini grada
Suares, u provinciji Kauka.

2007.
- U nesreći
prilikom prevrtanja broda u Senegalu, usled snažnog vetra, poginulo je
32 ljudi. Na brodu su se nalazili ribari koji su se vraćali s proslave
završetka Ramazana. Brod je plovio iz gambijskog ribarskog sela Tandži
ka jugu Senegala, s 50 putnika na palubi.

Na današnji dan 1944.godine umro je srpski slikar Marko Murat, član Srpske
kraljevske akademije, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu.
Počeo je kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao
je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na
stvaranje "Beogradske škole" i u srpsko slikarstvo je uneo nova
umetnička shvatanja. Za veliku istorijsku kompoziciju "Ulazak cara
Dušana u Dubrovnik" nagrađen je na svetskoj izložbi u Parizu 1900.
Druga dela: "Proleće", "Cveti", "Konavoka", "Dum Ante", "Dubrovnik".

Danas je sreda, 14. oktobar. Do kraja godine ima 78 dana.

322. p.n.e.
- Demosten, najveći govornik antike izvršio je samoubistvo ispivši
otrov. Kao vođa antimakedonske grupe u Atini proslavio se govorima
protiv Filipa II Makedonskog poznatim kao Filipike. Njegovi govori, od
kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem govorničke veštine.
1066.
- Normanska invaziona armija vojvode Vilijama od Normandije, budućeg
engleskog kralja Vilijama Prvog Osvajača, potukla je kod Hestingsa
saksonske trupe engleskog kralja Harolda, koji je poginuo. Invazija je
izvedena pod blagoslovom pape, pošto se Saksonci nisu stavili na stranu
Rima posle formalnog rascepa hrišćanske crkve 1054.
1322.
- Vojska škotskog kralja Roberta Prvog teško je porazila engleske trupe
pod komandom kralja Edvarda Drugog u bici kod Bilanda, što je
odlučujuće doprinelo da engleski monarh 1328. nevoljno prizna
nezavisnost Škotske.
1806.
- Pod komandom Napoleona Prvog, francuske trupe pobedile su prusku armiju u bici kod Jene i pokorile Prusku.
1809.
- Bečkim mirom Austrija je prinuđena da Trst, Dalmaciju i delove
današnje Hrvatske preda Francuskoj, delove negdašnje Poljske Varšavskom
vojvodstvu i Rusiji, a oblast In Bavarskoj.
1881.
- Zaključen je Trgovinski ugovor između Kneževine Srbije i Sjedinjenih
Američkih Država. Tada je zaključena i Konvencija o pravima,
imunitetima i privilegijama konzularnih agenata.
1882.
- Rođen je irski državnik Emon de Valera, vođa partije "Šin fejn" od
1917. do 1926, s dva kraća prekida predsednik vlade od 1937. do 1959. a
potom do 1973. predsednik Irske. Zbog učešća u ustanku "Crvena pastva"
1916. Englezi su ga osudili, prvo na smrt pa na doživotnu robiju, ali
je oslobođen 1917. Predvodio je 1922. Dablinski ustanak, posle čije je
propasti 1923. objavio kraj oružane borbe. Bio je 1932. predsednik
Društva naroda.
1890.
- Rođen je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant
savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od
1953. do 1961. Komandant NATO bio je od 1950. do 1952, kad je dao
ostavku zbog predsedničkih izbora, koje je dobio kao kandidat
Republikanske stranke.
1892.
- U Beogradu je na relaciji Kalemegdan - Slavija puštena u saobraćaj prva
tramvajska linija. Prve beogradske tramvaje vukla je konjska zaprega.
1894.
- Rođen je američki pisac Edvard Estlin Kamings, pesnik snažnog lirskog
dara u čijoj su poeziji dominirale teme ljubavi i smrti. Dela: zbirke
stihova "Je 5", "Viva", "Tom", "V20", "1x1", "Sedamdeset i jedna pesma".
1912.
- Predsednik SAD Teodor Ruzvelt preživeo je u Milvokiju atentat.
Sticajem okolnosti metak je zaustavio debeli kaput i svežanj papira u
unutrašnjem džepu.
1913.
- U najgoroj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, u rudniku uglja kod Glamorgena u Velsu poginulo je 439 rudara.
1916. - Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Kraljevine Srbije i Španije. U Madridu je tada otvoreno srpsko poslanstvo.
1919.
- Rođen je Dragoslav Avramović srpski ekonomski stručnjak, dopisni član
SANU. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. Bio je savetnik NBJ od
1951. Potom radi u Svetskoj banci, gde je od šefa Odeljenja za opšte
studije dospeo je do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog
sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) za pitanja
ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva
1980-1984), kao i ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj
(Vašington 1984-1988). Njegovim ekonomskim programom je januara 1994.
zaustavljena hiperinflacija u SRJ, od marta 1994. do maja 1996. nalazio
se na mestu guvernera Narodne banke. Bio je centralna ličnost Saveza za
promene iz kojeg je docnije izrasla Demokratska opozicija Srbije (DOS).
1927.
- Rođen je engleski glumac Rodžer Mur, koji je uglavnom igrao u
akcionim filmovima i TV serijama a najpoznatiji je po ulozi tajnog
agenta 007. Filmovi: "Ajvanho", "Živi i pusti druge da umru", "Čovek sa
zlatnim pištoljem", "Špijun koji me je voleo", "Samo za tvoje oči".
1930.
- Rođen je kongoanski (zairski) diktator Žozef Dezire Mobutu, poznat
kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira od 1965. do zbacivanja s vlasti
u maju 1997. u pobuni koju je predvodio Loran Kabila. Vlast je
prigrabio u novembru 1965, posle petogodišnjeg građanskog rata u toj
bivšoj belgijskoj koloniji, kojoj je kasnije promenio naziv u Zair.
1933.
- Nemačka je napustila Društvo naroda i konferenciju o razoružanju u Ženevi.
1939.
- Više od 800 mornara poginulo je na britanskom ratnom brodu "Rojal
ouk", kojeg je u moru pored severne Škotske potopila nemačka podmornica.
1944.
- Samoubistvo je izvršio nemački feldmaršal Ervin Romel - nazvan
"Pustinjska lisica" zbog spektakularnih pobeda njegovog Afričkog
korpusa u Drugom svetskom ratu - posle neuspelog puča protiv Adolfa
Hitlera, u koji je bio umešan.
1944.
- Britanske i grčke snage oslobodile su Atinu od Nemaca u Drugom svetskom ratu.
1947.
- Leteći vojnim avionom na mlazni pogon u fazi ispitivanja, američki
vazduhoplovni kapetan Čarls Jeger postao je prvi čovek koji je probio
zvučni zid.
1959. - Umro je
američki filmski glumac Erol Flin, koji je najčešće igrao pravdoljubive
junake u avanturističkim filmovima. Filmovi: "Kapetan Blad", "Avanture
Robina Huda", "Gusar", "Kraljević i prosjak", "Džentlmen Džim",
"Virdžinija siti", "Koreni pakla".
1961.
- Održan je prvi Sabor trubača u Guči. Specifična smotra duvačkih
orkestara postupno je decenijama postajala sve poznatija da bi vremenom
dosegla globalnu popularnost. Te 1961. sabor je održan u porti lokalne crkve.
1964.
- Nobelovu nagradu za mir dobio je Martin Luter King, lider i borac za ljudska prava afroamerikanaca.
1970.
- Na Filipinima je u tajfunu poginulo više od 780 ljudi.
1973.
- U Tajlandu je vlada Tanoma Kitikačorna primorana da podnese ostavku
pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom uguši studentske
demonstracije.
1977.
- Umro je američki pevač i filmski glumac Hari Lilis "Bing" Krozbi, rekorder po
broju snimljenih ploča, dobitnik Oskara za film "Idući svojim putem".
1988.
- Egipćanin Nagib Mahfuz postao je prvi arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
1990.
- Umro je američki kompozitor i dirigent Lenard Bernštajn, od 1958.
dirigent Njujorške filharmonije. Komponovao je u neoklasicističkom i
postromantičarskom stilu. Dela: simfonije "Džeremaja", "Doba strepnje",
balet "Slobodna mašta", opera "Nevolja na Tahitiju", mjuzikl "Priča sa
zapadne strane".
1990.
- Nemačka i Poljska potpisale su sporazum o granici na reci Odri.
1991.
- Predvodnica burmanske opozicije Aung San Su Ći, tada više od dve
godine u kućnom pritvoru pod režimom vojne hunte, dobila je Nobelovu
nagradu za mir.
1994. -
Predsednik vlade Izraela Jicak Rabin, šef izraelske diplomatije Šimon
Peres i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat
podelili su Nobelovu nagradu za mir.
1995.
- Grčka je ukinula embargo protiv Bivše Jugoslovenske Republike
Makedonije, pošto su vlasti u Skoplju prihvatile da promene zastavu i
zvanično se obavežu da nemaju pretenzija na grčku teritoriju.
1998.
- Nigerijski pisac Vole Sojinka, dobitnik Nobelove nagrade za
književnost, vratio se u zemlju posle četiri godine izbeglištva na koje
ga je primorao diktatorski režim vojne hunte kojem se žestoko protivio.
1999.
- Umro je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, istaknuti
lider Pokreta nesvrstanih, prvi predsednik Tanganjike, zatim Tanzanije
(nastale spajanjem Tanganjike i Zanzibara) od 1962. do 1985. kada se
povukao sa vlasti, što je jedinstven primer u Africi. Studirao je
istoriju, političke nauke i pravo u Edinburgu. Jedan je od osnivača
Organizacije Afričkog Jedinstva 1963. a tri godine po okončanju borbe
za nezavisnost od Velike Britanije 1964. bio je ključna figura prilikom
ujedinjenja sa ostrvom Zanzibar, i nastanka Tanzanije. Njegova "Aruša
deklaracija" iz 1967. označila je socijalizam i ekonomsku
samodovoljnost za osnovne ciljeve. Postigao je znatne uspehe u
obrazovanju i zdravstvu. Naredio je 1979. vojnu intervenciju u susednoj
Ugandi kada je oboren Idi Amin. Prepustio je 1985. položaj Ali Hasanu
Mvinjiju, posle čega je imao istaknutu savetničku ulogu. Prevodio je
Šekspira na svahili: "Julije Cezar", "Mletački trgovac".
2001.
- Saopšteno je da je najmanje 200 ljudi ubijeno u dvodnevnim neredima u
severnom nigerijskom gradu Kano u kojem je zapaljeno više crkava i
džamija i mnoge prodavnice.
2003.
- U Beču je započeo dijalog Beograda i Prištine - prvi direktan kontakt
predstavnika vlasti Srbije i Crne Gore i Albanaca sa Kosova i Metohije
od NATO agresije na Srbiju (SRJ) 1999. i uspostavljanja uprave
Ujedinjenih nacija u toj srpskoj pokrajini.
2007.
- U eksploziji plina u četiri stambene zgrade u istočnoukrajinskom
gradu Dnjepropetrovsk poginulo je 11 ljudi, a povređeno je 25, dok je
21 osoba nestala.

Na današnji dan
1989.godine, umro je srpski pisac Danilo Kiš, jedan od najvećih srpskih
literata, član SANU. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom
fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu.
Bio je dramaturg pozorišta "Atelje 212" u Beogradu i lektor za srpski
jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda",
"Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", pripovetke
"Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", polemički spis
"Čas anatomije".

Danas je četvrtak, 15. Oktobar . Do kraja godine ima 77 dana.

70. p.n.e.
- Rođen je rimski pisac Publije Vergilije Maron, tvorac dela u kojima
je veličao rimsku prošlost. Vekovima je bio uzor evropskim pesnicima. U
junačkom epu "Eneida", pisanom 11 godina po ugledu na Homera, opisao je
trojanskog junaka Eneju koji je posle dugih lutanja i borbi dospeo u
Lacijum (oblast južno od Tibra) i postao rodonačelnik Rimljana. Ostala
dela: "Pastirske pesme" (ekloge), "Pesme o poljoprivredi" (georgike).
1529.
- Turski sultan Sulejman Drugi odustao je od opsade grada Beča.
1542.
- Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih
vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i
osvojio Avganistan. Bio je veliki reformator, nastojao je da sjedini
podanike različitih vera i rasa i ukinuo je ropstvo.
1582.
- U Španiji, Portugalu i papskoj državi u Italiji počela je primena
kalendara pape Grgura Trinaestog. Prema savetu astronoma, papa je
reformisao Julijanski kalendar, zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana
i šest sati, u kojem je godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi i
svakih 128 godina pojavljivao se dan "viška". Ta razlika je uklonjena
tako što je posle četvrtka 4. oktobra 1582. naredni dan računat kao
petak 15. oktobar. Godina Gregorijanskog kalendara ipak je duža od
prirodne 12 sekundi, ali će ceo dan razlike biti dostignut tek posle
3.320 godina.
1608.
- Rođen je
italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli, pronalazač
živinog barometra, tzv. Toričelijeve cevi. Utvrdio je i zakon o
isticanju tečnosti iz suda, usavršio teleskop i konstruisao prost
mikroskop. Kad je Galileo Galilej oslepeo bio mu je sekretar, a posle
Galilejeve smrti nasledio je njegovu katedru.
1814.
- Rođen je ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov. Stradao je u dvoboju
u kavkaskoj banji Pjatigorsk. Iako je poginuo vrlo mlad njegovo delo
svedoči o visokoj zrelosti. Dela: roman "Junak našeg doba", drama
"Maskarada", poeme "Demon", "Mciri", "Pesma o trgovcu Kalašnikovu",
pesme "Oblaci", "Misao", "Prorok", "Dimiskija", "Otadžbina", "Borodino".
1815.
- Četiri meseca posle poraza njegove armije u bici kod Vaterloa,
prognani francuski car Napoleon I stigao je na ostrvo Sveta Jelena u
Atlantskom okeanu, na kojem je umro 1821.
1817.
- Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej Bonaventura Košćuško,
učesnik u američkom Ratu za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona,
prvog predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv
Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod
Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796. pod
uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije i umro je u Švajcarskoj.
1844.
- Rođen je nemački filozof Fridrih Niče. U ranoj fazi pod uticajem je
Šopenhauerovog učenja (delo "Rođenje tragedije iz duha muzike") docnije
stvara sopstveni sistem. Jedan je od najžešćih kritičara zapadne
kulture i hrišćanstva. Površna tumačenja svrstala su ga među preteče
nacizma, što ozbiljni teoretičari odbacuju. Dela: "Tako je govorio
Zaratustra", "Volja za moć" (posthumno sabrane njegove misli, naslov
nije njegov), "S one strane dobra i zla", "Sumrak idola", "Ljudsko,
suviše ljudsko", "Genealogija morala", "Eče homo", "Radosna nauka",
"Nesavremena razmatranja".
1894.
- Francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus uhapšen je pod
optužbom za veleizdaju, čime je počela afera koja je godinama potresala
Francusku. Bez dokaza je osuđen na doživotnu robiju, ali je posle
velikog negodovanja javnosti i snažnog istupa pisca Emila Zole otkriven
pravi krivac, a Drajfus je rehabilitovan.
1917.
- Navodna nemačka špijunka u Prvom svetskom ratu Holanđanka Mata Hari streljana je u blizini Pariza.
1928.
- Nemački dirižabl "Graf Cepelin" obavio je prvi komercijalni let preko Atlantika.
1945.
- Predsednik vlade "višijevske Francuske" u Drugom svetskom ratu Pjer
Laval ubijen je, na osnovu sudske presude - zbog izdaje zemlje.
1946.
- Nemački ratni zločinac Herman Gering izvršio je samoubistvo u
zatvorskoj ćeliji dan pre nego što je, na osnovu presude Međunarodnog
suda u Nirnbergu za ratne zločine, trebalo da bude pogubljen.
1949.
- U Mađarskoj su posle montiranog staljinističkog sudskog procesa kao
"titoisti" pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai.
1964.
- Sovjetski lider Nikita Hruščov je zbačen, a sutradan je zvanično
saopšteno da je sam izrazio želju da se povuče, čemu je "udovoljeno s
obzirom na njegove godine i slabo zdravstveno stanje". Prvi sekretar
Komunističke partije postao je Leonid Brežnjev, a predsednik vlade
Aleksej Kosigin.
1987. - U
državnom udaru je ubijen predsednik Burkine Faso (bivša Gornja Volta,
od 1960. do 1984.) kapetan Tomas Sankara, a šef države je postao
kapetan Blez Kompaore. Do dekolonizacije 1960. Gornja Volta je bila
sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.
1990.
- Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1991.
- Skupština BiH, u krnjem sastavu, odnosno poslanici SDA i HDZ usvojili
su Memorandum o suverenoj Bosni i Hercegovini. Do proglašenja je došlo
nasuprot ustavima Jugoslavije i BiH i protivno volji jednog od tri
konstitutivna naroda BiH. Srpski poslanici prethodno su napustili
zasedanje nakon ukazivanja na nelegalnost ovakvog postupka. Preostali
poslanici odbacili su tada Beogradsku inicijativu, prema kojoj je
trebalo da BiH, posle otcepljenja Slovenije i Hrvatske, ostane u
sastavu Jugoslavije.
1993. -
Južnoafričkom predsedniku Frederiku Vilemu de Klerku i vođi Afričkog
nacionalnog kongresa Nelsonu Mandeli dodeljena je Nobelova nagrada za
mir kao priznanje za okončanje režima aparthejda i stvaranje osnova za
razvoj demokratije u Južnoj Africi.
1995.
- Na referendumu u Iraku predsednik Sadam Husein je kao jedini kandidat
dobio gotovo stoprocentnu podršku da i narednih sedam godina predvodi
državu.
1997.
- Pobunjenici u
Republici Kongo (bivši Francuski Kongo) ušli su u glavni grad Brazavil,
zbacivši posle četvoromesečnog građanskog rata predsednika Paskala
Lisubu, a na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.2003.
- Kina je uspešno lansirala prvi kosmički brod s ljudskom posadom i
tako postala treća zemlja koja je poslala čoveka u svemir, 42 godine
posle istorijskog leta Jurija Gagarina. U orbitu oko Zemlje s
kosmodroma Đinguan u pustinji Gobi lansiran je brod "Šendžou - 5" s
astronautom Jangom Liveijem

Na današnji dan 1837.godine , srpski knjaz Miloš Obrenović ukinuo je kuluk
- besplatan rad seljaka koji su koristili seoski kmetovi, nahijske
starešine i sveštenstvo. U tome se preterivalo, što je bilo povod za
odmetanje seljaka u hajduke. Kuluk je više puta zabranjivan, ali su
ukazom Knjaza Miloša ukinuti svi njegovi vidovi, osim kuluka za
održavanje puteva i mostova.

Danas je petak, 16. oktobar. Do kraja godine ima 76 dana.

1430.
- Rođen je škotski kralj Džejms Drugi, nazvan "Džejms gnevnog lica",
koji je tokom vladavine od 1437. do 1460. uspostavio vlast nad
rivalskim plemićkim frakcijama. Time je učvrstio autoritet krune,
uspešno nastavljajući posao koji je započeo njegov otac Džejms Prvi.
Ubili su ga Englezi 1460. tokom opsade zamka Roksburg.
1758.
- Rođen je američki filolog i leksikograf Noa Vebster, simbol
leksikografske tradicije u Sjedinjenim Američkim Državama. Objavio je
1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika, a 1828. rečnik koji i sada
nosi njegovo ime. Izuzetno obimni "potomci" Vebsterovih rečnika
smatraju se najboljim rečnicima engleskog jezika.
1793.
- Pogubljena je francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja
Šesnaestog, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Kad je 1789.
izbila Francuska revolucija, postala je jedna od najomraženijih
ličnosti. Pripisana joj je ironična, nesumnjivo apokrifna, poruka
narodu: "Ako nemate hleba, jedite kolače". Pod optužbom da je vezama s
bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog i besmislenog suđenja,
pogubljena je na giljotini pred 300.000 Parižana.
1813.
- Počela je trodnevna "Bitka naroda" kod Lajpciga u kojoj su se snage
francuskog cara Napoleona Prvog našle pod udarom udruženih saveznika -
Rusije, Pruske i Austrije. Francuska armija je potučena, a 19. oktobra
saveznici su zauzeli Lajpcig. Posle poraza Napoleon se povukao preko
Rajne i nekoliko meseci kasnije prisiljen je da abdicira.
1846.
- Američki lekar Džon Voren upotrebio je prvi put u istoriji hirurgije
etar za veći operativni zahvat, uklonivši tumor pacijentu u Opštoj
bolnici Masačusets u Bostonu.
1854.
- Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat
kao Oskar Vajld. Bio je opšte poznat kao neko ko svesno ruši sve
društvene konvencije. Smatrao je da je umetnost autonomna i amoralna. U
zatvoru u Redingu, u kojem je dve godine izdržavao kaznu zbog
homoseksualizma, napisao je "Baladu o redinškoj tamnici" i duboko
iskren životni obračun "De Profundis". Posle izlaska iz zatvora 1897,
pod imenom Sebastijan Melmot živeo je u Parizu u kojem je umro 1900.
Ostala dela: roman "Slika Dorijana Greja", komedije "Važno je zvati se
Ernest", "Lepeza ledi Vindermir", "Idealan muž", zbirka priča "Zločin
lorda Artura Sejvila i druge priče", drame "Saloma" (na francuskom),
"Vera", "Vojvotkinja od Padove".
1886.
- Rođen je izraelski državnik David Ben Gurion, vođa borbe za stvaranje
Izraela i prvi predsednik vlade te države od 1948. do 1953. i ponovo od
1955. do 1963. Iz rodne Poljske otišao je 1906. u Palestinu i bio je
među pionirima seljačkog kolektivizma i radničkog pokreta. Osnovao je
1920. Histadrut (Savez sindikata), a 1930. Izraelsku radničku partiju
(MAPAI), stranku laburističkog tipa. Kao predsednik vlade, od
različitih gerilskih grupa stvorio je izraelsku armiju.
1888.
- Rođen je američki pisac Judžin Gledston O'Nil, tvorac moderne
američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove
drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prerasta u brutalnost.
Drame i trilogija "Elektri priliči crnina", u kojoj je klasičnu grčku
temu o Edipu primenio na moderan svet, odnosno američko društvo u vreme
građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame "Iza
horizonta", "Ana Kristi", "Sva božja deca imaju krila", "Veliki bog
Braun", "Car Džons", "Dugo putovanje u Evropu", "Žudnja pod brestovima".
1908.
- Rođen je Enver Hodža, šef vladajuće "Partije rada Albanije" od 1948.
do smrti 1985. Između dva svetska rata bio je sekretar poslanstva
Albanije u Briselu. Jedan je od osnivača Komunističke partije Albanije
1941. Podržavao je politiku Informbiroa od 1948. do 1956. i Staljinov
koncept vlasti, čak i posle 20. kongresa Komunističke partije
Sovjetskog Saveza na kojem su osuđeni Staljinovi metodi. Kasnije se
oslonio na Peking. Izgradio je brutalan i represivan sistem u svojoj
zemlji. Nikada nije krio teritorijalne pretenzije prema teritoriji
Srbije (Kosovo i Metohija), kao i drugim teritorijama tadašnje
Jugoslavije. Pravi je tvorac savremenog velikoalbanskog projekta.
1910.
- Jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva Ivan Sarić izveo je u
Subotici pred više hiljada znatiželjnika let drvenim "monoplanom" koji
je sam konstruisao. Uzdigao se na visinu od 30 metara i u širokom luku
obleteo konjičko trkalište. Sarićev "monoplan" čuva se u Muzeju
vazduohoplovstva u Surčinu.
1925.
- Potpisan je garantni pakt Nemačke, Belgije i Francuske o međusobnom
poštovanju granica, koji je Nemačka pogazila 15 godina kasnije kada je
okupirala te dve zemlje.
1927. -
Rođen je nemački pisac Ginter Gras. Svetski uspeh postigao je već prvim
romanom "Limeni doboš". Na ciničan i brutalan način prikazao je nemačko
građanstvo u vreme nacizma. Izrazito je aktivan u javnom životu
savremene Nemačke. Iako je sve vreme javno ispoljavao naglašeno
levičarske stavove, ispostavilo se da je bio pripadnik Š formacija
tokom Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani "Limbur", "Pseće
godine", "Lokalna anestezija", "Susret u Telgteu", "Široko polje",
novela "Mačka i miš", drame "Poplava", "Plebejci uvežbavaju ustanak",
zbirke pesama "Čvorište pruga", "Ispitan".
1940.
- Nemački okupacioni generalni guverner Poljske Hans Frank ustanovio je
geto u Varšavi. U njega su Nemci saterali oko 440.000 Jevreja iz
Varšave i drugih poljskih mesta kao i iz Nemačke. Desetine hiljada
Jevreja tu je umrlo od gladi i bolesti, a više od 310.000 otpremljeno
je u logore smrti i ubijeno u gasnim komorama. Preživeli su 1943.
podigli ustanak, ali su tokom odmazde gotovo svi stradali.
1946.
- Obešene su glavešine Trećeg rajha koje je Međunarodni sud u Nirnbergu
osudio na smrt zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, uključujući
šefa nemačke diplomatije Joahima fon Ribentropa i načelnika štaba
Vrhovne komande oružanih snaga Nemačke feldmaršala Vilhelma Kajtela.
Rajhsmaršal Herman Gering, takođe osuđen na smrt, ubio se u zatvorskoj
ćeliji prethodnog dana.
1949. -
Porazom prokomunističke takozvane Demokratske armije u Grčkoj je
okončan trogodišnji građanski rat, što je, između ostalog, bila
posledica činjenice da je Britanija vojno intervenisala u korist
monarhista.
1964.
- Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe, postavši peta zemlja sveta koja raspolaže nuklearnim oružjem.
1964.
- Aleksej Kosigin je, posle smenjivanja Nikite Hruščova, sastavio novu sovjetsku vladu.
1968.
- Moskva i Prag su potpisali sporazum o prisustvu sovjetskih trupa u
Čehoslovačkoj, koje su s jedinicama drugih zemalja Varšavskog pakta
zaposele u tu zemlju 21. avgusta 1968. kako bi odstranile proreformski
nastrojenog Aleksandra Dubčeka i njegovu vladu kao i masovni pokret
koji ih je podržavao.
1973. -
Nobelova nagrada za mir dodeljena je državnom sekretaru SAD Henriju
Kisindžeru i njegovom partneru u pregovorima Le Duk Tou, ali je
političar Severnog Vijetnama odbio nagradu.
1978.
- Poljski kardinal Karol Vojtila izabran je za 264. poglavara
rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, pod
imenom Jovan Pavle Drugi.
1980.
- Umro je italijanski političar Luiđi Longo, lider italijanskih
komunista. Predvodio je pokret otpora u italijanskoj provinciji
Pijemont. Posle hapšenja pod režimom Musolinija 1923. i 1924, emigrirao
je 1926. i bio je jedan od inicijatora stvaranja pakta sa socijalistima
1934. Pod ilegalnim imenom Galo bio je generalni inspektor
Internacionalnih brigada tokom Španskog građanskog rata.
1981.
- Umro je izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu
protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija
Egipta, za nekoliko dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku
visoravan. Kao 14-godišnjak 1929. postao je član "Hagane", ilegalne
jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga se od 1937.
do 1941. borio protiv Arapa u Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941.
izgubio je oko u borbi protiv kolonijalnih trupa francuske višijevske
vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba
izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od
prvaka vladajuće partije "Mapaj", iz koje je istupio 1965. Ministar
odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kada je podneo ostavku. Šef
diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s
predsednikom vlade Beginom na temu politike prema Arapima.
1982.
- Umro je italijanski operski pevač Mario del Monako, nazvan "tenorom
epohe". Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom osećanju za scenu,
stekao je ogromnu popularnost i priznanje kritike.
1983.
- Umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedna od
vodećih ličnosti sveta umetnosti u Kraljevini Jugoslaviji između dva
svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u
Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.
1984.
- Crnački anglikanski arhiepiskop Johanesburga Dezmond Tutu dobio je
Nobelovu nagradu za mir, kao druga istaknuta ličnost crnačke većine u
Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta nagrada. Bivši predsednik Afričkog
nacionalnog kongresa Albert Džon Lutuli dobio je tu nagradu 1960.
1995.
- Vođa političke organizacije "Nacija islama" Luis Farakan, na mitingu
u Vašingtonu, kojem je prisustvovalo oko milion Afroamerikanaca, opisao
je SAD kao društvo u kom potpunu suprematiju imaju beli građani.
1996.
- Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo je 78 ljudi u stampedu
nastalom nakon pokušaja navijača bez karata da se probiju na tribine
kako bi posmatrali kvalifikacioni meč za svetsko fudbalsko prvenstvo.
2003.
- Umro je mađarski bokser Laslo Pap, prvi koji je na Olimpijskim igrama
tri puta uzastopno osvajao zlatne medalje. 2007. - U saobraćajnoj
nesreći na autoputu Zagreb-Beograd, kod Nove Gradiške, poginuo je
makedonski pevač Toše Proeski. Rođen je u Kruševu u Makedoniji,
posedovao je retke glasovne mogućnosti i bio je jedan od
najpopularnijih pevača s prostora negdašnje Jugoslavije.
2007.
- Umrla je britanska glumica Debora Ker, znamenita po jednom od
najpoznatijih filmskih poljubaca, s Bertom Lankesterom u filmu "Odavde
do večnosti". Karijeru je počela u lokalnom pozorištu, u rodnoj
Škotskoj, da bi prvu glavnu ulogu odigrala u filmu "Major Barbara"
1941. godine. Nominovana je za Oskara za glavnu ulogu čak šest puta, da
bi konačno 1994. dobila Oskara za životno delo. Filmovi: "Kvo vadis",
"Julije Cezar", "Odavde do večnosti", "Dobar dan tugo", "Kazino rojal".

Na današnji dan 1922.godine, rođen je srpski književnik Borislav
Mihajlović Mihiz, pesnik, književni kritičar, dramski pisac. Rođen je u
Irigu, završio je Karlovačku gimnaziju i Filozofski fakultet u
Beogradu. Radio je kao asistent u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu,
kritičar Nin-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, saradnik Politike.
Bio je umetnički direktor Avala-filma , umetnički savetnik u Ateljeu
212 (koji je stvorio zajedno s Mirom Trailović), urednik u Prosveti.
Počeo je kao pesnik, veoma aktivan kao književni kritičar. Takođe bio
je izuzetno društveno angažovan, jedno vreme i narodni poslanik, na
listi Deposa. Bio je poznat kao čovek "bez dlake na jeziku". Dela:
"Pesme", "Ogledi", "Od istog čitaoca", "Srpski pesnici između dva
rata", "Književni razgovori", "Autobiografija o drugima". Autor je ili
koautor više filmskih scenarija: "Orlovi rano lete", "Ponoćna zvona",
"Vojnik i pas", "Čovek i ptica", "Zaseda". Autor je dramskih tekstova:
"Banović Strahinja", "Komandant Sajler", "Kraljević Marko", "Optuženi
Petar Todorović".

Danas je subota, 17. oktobar, 290. dan 2009. Do kraja godine ima 75 dana.

1760.
- Rođen je francuski filozof Klod Anri Sen Simon, socijalista utopista,
učesnik Američkog rata za nezavisnost, koji se u vreme Francuske
revolucije odrekao plemićke titule. Smatrao je da tradicionalnu državu
treba zameniti industrijskim društvom i da aristokrate, vojnici i
birokrati treba da iščeznu i ustupe mesto industrijalcima, radnicima i
seljacima. Dela: "Industrijski sistem", "Industrija ili politički,
moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom
radu i nezavisnosti", "Pisma ženevskog građanina savremenicima", "Novo
hrišćanstvo", "Stari i novi politički sistem".
1797.
- U italijanskom selu Kampoformio sklopile su mir Austrija i Francuska,
kojim je ukinuta Mletačka republika. Francuska je preuzela mletačke
posede u Albaniji i ostrva u Jonskom moru kao i austrijsku Nizozemsku
(Belgija), a Austrija Veneciju, Istru, Kvarner, Dalmaciju i Boku
Kotorsku. Sve ove teritorije će Francuska preuzeti od Austrije 1809.
Bečkim mirom.
1803.
- Rođen je mađarski političar Ferenc Deak, glavni arhitekta Dvojne monarhije 1867.
odnosno sporazuma Beča i Budimpešte kojim je stvorena Austro-Ugarska.
Predvodio je mađarsku plemićku opoziciju protiv austrijskog kancelara
Klemensa Meterniha pre revolucije 1848. a 1865. objavio je projekat o
dualističkom uređenju Habzburške monarhije, prihvaćen dve godine
kasnije.
1849.
- Umro je poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen, nazvan "pesnik klavira", koji je
u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo
klavirsku muziku. U kompozicijama se obilato koristio elementima
poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne
sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i
orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera.
1855.
- Englez Henri Besemer patentirao je postupak za preradu sirovog gvožđa u čelik, nazvan po njemu "Besemerov čelik".
1876.
- U Menlo Parku kod Njujorka američki pronalazač Tomas Alva Edison
osnovao je radionicu u kojoj je okupio više vrhunskih stručnjaka,
uključujući najistaknutijeg među njima, srpskog naučnika Nikolu Teslu.
1907.
- Kodifikacijom pravila međunarodnog običajnog prava, naročito ratnog,
koja i sada umnogome važe, završena je druga Bečka mirovna
konferencija. U radu skupa učestvovale su 44 države, uključujući
Kraljevinu Srbiju.
1912. -
Srbija i Bugarska su, objavile rat Turskoj, a 19. oktobra na strani
balkanskih saveznika u Prvi balkanski rat je ušla i Grčka. Tokom
nepunih mesec dana oslobođen je gotovo ceo Balkan od Turaka, a na
mirovnoj konferenciji u Londonu Turska se odrekla teritorija u Evropi,
osim dela između Jedrena i Istanbula, pri čemu nije htela da se odrekne
Jedrena, zbog čega je rat nastavljen do pada Jedrena u martu 1913. a
mir između balkanskih saveznika i Turske je potpisan u Londonu 13. maja
1913.
1912.
- Rođen je italijanski sveštenik Albino Lučani, poglavar rimokatoličke crkve samo
33 dana, pod imenom Jovan Pavle prvi. Od 1969. bio je arhiepiskop
Venecije, a za papu je izabran 26. avgusta 1978. Pod nerazjašnjenim
okolnostima umro je krajem septembra, zvanično od srčanog udara, ali je
ostala senka sumnje da je otrovan. Sumnju je pojačala činjenica da
posle smrti nije obavljena autopsija. Najavio je nameru da se pozabavi
crkvenim finansijama, posebno Vatikanskom bankom, poznatom po vezama s
mafijom i masonskom ložom P2, nagovestivši i druge reforme i niz
personalnih promena. Njegov naslednik Karol Vojtila, koji je odabrao
ime Jovan Pavle Drugi, potpuno je ignorisao namere Jovana Pavla Prvog.
1915.
- Rođen je američki pisac Artur Miler, jedan od najznačajnijih dramskih
pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po drami "Smrt trgovačkog putnika",
koju je napisao u 33. godini i za koju je 1949. dobio Pulicerovu
nagradu. Dela: drame "Svi moji sinovi", "Smrt trgovačkog putnika",
"Veštice iz Salema", "Pogled sa mosta", "Posle pada", "Događaj u
Višiju", "Cena", "Slava, i razlog zašto", "Stvaranje sveta i druga
posla", "Ravno iz raja", "Nadbiskupova tavanica", "Američki sat",
zbirka priča "Više mi niste potrebni", roman "Fokus", esej "Dramski
pisac i atomski svet".
1918. -
Rođena je američka filmska glumica Margarita Karmen Kansino, poznata
kao Rita Hejvort, holivudski erotski simbol četrdesetih godina 20.
veka. Filmovi: "Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom",
"Nikad se nećeš obogatiti", "Dama iz Šangaja", "Odvojeni stolovi".
1919.
- Rođen je kineski političar Džao Zijang, koji je kao predsednik vlade
bio tvorac ekonomskih reformi osamdesetih godina 20. veka. Nasledio je
1987. Hu Jaobanga na čelu vladajuće Komunističke partije Kine, ali je
oboren s vlasti 1989. i označen kao jedan od krivaca za studentske
demonstracije ugušene u krvi.
1920.
- Umro je američki novinar i publicista Džon Rid, čija su dela "Deset
dana koji su potresli svet" i "Crvena Rusija" sjajne hronike Oktobarske
revolucije. Popularnost je stekao kao dopisnik iz Meksika u vreme
ustanka Panča Vilje. Posetio je 1914. zapadnoevropska bojišta, a 1915.
Grčku, Rumuniju, Srbiju, Rusiju i Tursku, pripremajući knjigu "Rat u
istočnoj Evropi". Napisao je potresne reportaže iz Srbije, u kojoj je
bio u aprilu i maju 1915. U Rusiju je došao 1917. i oduševio se
revolucijom. Vrativši se u SAD postao je jedan od osnivača Komunističke
partije i član Izvršnog odbora Kominterne. Posle smrti od tifusa u
Bakuu sahranjen je pod zidinama Kremlja u Moskvi.
1945.
- Na talasu masovnih protesta obespravljenih "bezkošuljaša", u
Argentini je vlast prigrabio pukovnik Huan Peron. Pod snažnim pritiskom
osiromašenih Argentinaca pušten je iz zatvora samo nekoliko dana pošto
je izgubio položaj u vojnoj vladi i istog dana se trijumfalno obratio
pristalicama na mitingu u Buenos Ajresu na kojem se okupilo 300.000
ljudi.
1961.
- U Parizu je u sukobima francuskih snaga bezbednosti sa alžirskim demonstrantima, koji
su protestovali protiv kolonijalne uprave Francuske nad njihovom
zemljom, prema zvaničnoj verziji poginulo troje ljudi. Grupe za ljudska
prava tvrdile su da je broj žrtava veći od 240.
1972. -
Umro je princ Đorđe Karađorđević, stariji sin kralja Petra Prvog. Nakon
što se, pod pritiskom, 1909. odrekao prava na presto posvetio se
vojničkoj karijeri. Do 16. godine služio je u Sankt Peterburgu u
paževskom korpusu s mlađim bratom Aleksandrom i vratio se u Srbiju
nakon što je Petar Prvi 1903. postao kralj. Učestvovao je u oba
balkanska i u Prvom svetskom ratu. Na Mačkovom kamenu 1914. teško je
ranjen. Nikada nije imao nikakvu političku ulogu.
1989.
- U zemljotresu južno od američkog grada San Francisko poginulo je 67 i povređeno više od 600 ljudi.
1994.
- Jordan i Izrael saopštili su nameru da postignu istorijski mirovni
sporazum i tako posle 46 godina okončaju međusobno ratno stanje.
1994.
- Mirovni posrednici UN saopštili su da su se vlada Angole i
pobunjenički pokret UNITA u principu saglasili da okončaju građanski
rat u toj afričkoj zemlji.
1996.
- Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je šefa Saveta bezbednosti
Rusije - Aleksandra Lebeda, koji je četiri meseca ranije stupio na tu
dužnost, samo dan pošto je ministar unutrašnjih poslova Anatolij
Kulikov optužio bivšeg generala da pokušava da prigrabi vlast.
1997.
- Na Kubi je sahranjen Ernesto "Če" Gevara, tri decenije pošto je
ubijen u Boliviji. Posmrtni ostaci legendarnog gerilskog vođe položeni
su u mauzolej u gradu Santa Klara.
1998.
- Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče uhapšen je u Londonu, gde se
oporavljao od operacije, na osnovu službenog zahteva Španije. Pinoče je
od strane Španije optužen zbog stradanja stotina španskih državljana
tokom njegove vladavine Čileom.
2003.
- U glavnom gradu Tajvana oblakoder nazvan "Tajpej 101" dostigao je
visinu 508 metara, premašivši do tada najviše građevine u svetu, kule
"Petronas" u Kuala Lumpuru, prestonici Malezije.
2006.
- Najmanje 60 ljudi je povređeno, od kojih se 15 našlo u kritičnom
stanju, prilikom sudara dva voza u metrou na centralnoj stanici u Rimu.

Na današnji dan 1692. godine izaslanik cara Leopolda I Habzburškog knez Kroj postavio je
kamen temeljac sadašnje Petrovaradinske tvrđave, na ruševinama
srednjovekovnog utvrđenja na uzvisini 40 metara iznad Dunava. Nova
tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, imala je visoke bedeme
i bila je okružena šančevima s vodom. Iz naselja Petrovaradinski Šanac
na suprotnoj strani Dunava izrašće vremenom Novi Sad.

Danas je nedelja, 18. oktobar, 291. dan 2009. godine. Do kraja godine ima 74 dana.

1469.
- Kraljica Isabela od Kastilje udala se za aragonskog kralja Ferdinanda
II, čime je započeto ujedinjenje Španije pod jednom krunom.
1685.
- Francuski kralj Luj XIV poništio je Nantski edikt, lišivši hugenote
(protestante kalviniste) svih verskih i građanskih sloboda koje im je
1598. garantovao kralj Anri IV.
1697.
- Rođen je italijanski slikar Đovani Antonio Kanal, poznat kao
Kanaleto, jedan od najboljih pejzažista 18. veka, majstor dočaravanja
atmosfere i vedrog prozračnog kolorita. Najviše je slikao Veneciju,
njene kanale i palate.
1756. -
Umro je Visarion Pavlović, episkop bački. Rodom je bio iz Sent-Andreje.
Osnivač je Latinsko-slovenske škole u Novom Sadu 1731. koja je imala
rang niže realne gimnazije, kao i prve gradske bolnice 1741. Škola je
znatno doprinela formiranju naraštaja srpske građanske inteligencije u
Vojvodini. U njoj je izvesno vreme predavao i Jovan Rajić (1763-1767).
Knjige su uglavnom pribavljane iz Rusije. Sagradio je 1741. vladičanski
dvor u Novom Sadu, koji je razoren prilikom strahovitog bombardovanja
Novog Sada 1849. Današnji vladičanski dvor bačkih episkopa sagrađen je
1901. po projektu Vladimira Nikolića, na mestu starog, u Zmaj Jovinoj
ulici. Pavlović je važio za energičnog, pa i prekog čoveka, ali je bio
i veoma preduzimljiv. Na mestu bačkog episkopa nasledio ga je Mojsije
Putnik.
1842.
- Rođen je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac Čedomilj Mijatović,
predsednik Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke
Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Posle završenog
Liceja u Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu,
Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je više puta ministar
inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske diplomatije
potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom 1881. a kao ministar
finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem
mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i njenom
uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo da
sistematski izučava privrednu istoriju. Prevodio je sa engleskog,
uključujući "Istoriju civilizacije u Engleskoj" Henrija Tomasa Bekla.
Sa izvesnim uspehom bavio se i književnim radom. Bio je izrazito
aktivan i kao versko-dobrotvorni pregalac. I pored činjenice da se u
životu bavio praktičnim temama bio je sklon misticizmu (i inače
izrazito religiozan) i bavio se i publicistikom na ove teme. Posle pada
dinastije Obrenović 1903. živeo je u Londonu, gde je proveo ostatak
života. Dela: "Izvod iz političke ekonomije", "Nauka o državnom
gazdinstvu ili nauka o financiji", "Istorija trgovine", "Financije
srpskog kraljevstva", "Ikonija, vezirova majka", "Rajko od Rasine",
"Knez Gradoje od Orlova grada", "Đurađ Branković", "Uspomene balkanskog
diplomate".
1856.
- Rođen je srpski geolog i političar Jovan Žujović, geolog svetskog glasa,
utemeljivač geološke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske
akademije, profesor Beogradskog univerziteta, član mnogih inostranih
društava i akademija. Osnovao je Srpsko geološko društvo i
Mineraloško-geološki zavod i pokrenuo časopis "Geološki anali
Balkanskog poluostrva". Autor je mnogih radova iz raznih oblasti
geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar
prosvete i spoljnih poslova Kraljevine Srbije i jedan je od osnivača
Republikanske demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem
Živojina Žujovića i Svetozara Markovića. Dela: "Geologija Srbije I i
II", "Topografska i petrografska geologija", "Opšta geologija".
1860.
- Britanske trupe spalile su do temelja Juanmingjuan, letnju carsku palatu u Pekingu.
1865.
- Umro je engleski državnik Henri Džon Templ, poznat kao lord
Palmerston, dva puta premijer između 1855. i 1865. Organizovao je
"Opijumski rat" protiv Kine i Krimski rat protiv Rusije i bio je
inicijator gušenja antikolonijalnih ustanaka u Indiji i Kini.
1867.
- SAD su formalno preuzele suverenitet nad Aljaskom, koju su 30. marta
1867. kupile od Rusije za samo 7,2 miliona dolara. Aljaska je 1959.
postala 49. savezna država SAD.
1893.
- Umro je francuski kompozitor Šarl Guno, s Kamijem Sen Sansom glavni
predstavnik klasicizma u francuskoj muzici 19. veka. Operama "Romeo i
Julija" i "Faust" suprotstavio se italijanskom operskom stilu.
Popularna je njegova obrada prvog klavirskog preludijuma Johana
Sebastijana Baha, a solo pesmama je uticao na kasnije francuske
kompozitore.
1910. - Rođen je
srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković, koji je u
Pragu završio Konzervatorijum i Majstorsku školu, gde je i doktorirao.
Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent
Beogradske filharmonije i saradnik više listova i časopisa. Između dva
svetska rata učestvovao je u radničkom pokretu, organizovao studentske
i radničke horove, bavio se muzičkom kritikom. Uhapšen je 1942. u
okupiranom Beogradu i streljan. Dela: simfonijske poeme "Ozareni put",
"Burevesnik", "Herojski oratorijum", balet "Čovek koji je ukrao sunce".
1919.
- Rođen je kanadski državnik Pjer Eliot Trudo, premijer od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984.
1921.
- Rođen je Džes Helms, američki republikanski senator i vodeći
konzervativni političar. Poznat po nadimku "senator Ne", Helms je,
između ostalog, upamćen po protivljenju slanju američkih trupa u Bosnu,
blokiranju ratifikacije međunarodnih sporazuma, među kojima i
Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnog testiranja, kao i
protokola iz Kjota o globalnom zagrevanju. Radio je i kao urednik u
novinama i televizijski komentator, a u Senat je prvi put ušao 1972.
1922.
- Osnovana je Britanska radio kompanija BBC.
1925.
- Rođena je grčka glumica Melina Merkuri, veoma angažovana šezdesetih
godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte, potom ministar kulture u
vladi grčkih socijalista. Filmovi: "Stela", "Onaj koji mora da umre",
"Ciganin i džentlmen", "Nikad nedeljom", "Fedra", "Pobednici", "Jednom
nije dovoljno", "Maja i Brenda", "Lizistrata", "Slatka ptica mladosti",
autobiografija "Ja sam rođena Grkinja".
1931.
- Umro je američki pronalazač Tomas Alva Edison, koji je zadužio svet
mnogim pronalascima, poput sijalice s ugljenim vlaknom, fonografa
(gramofon), mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator,
znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio
celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski
atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a
savremenici su ga smatrali "prvim dobrotvorom čovečanstva".
1967.
- Sovjetski vasionski brod "Venera 4" ušao je u atmosferu Venere i
emitovao podatke na Zemlju dok nije izgubio kontakt 27 kilometara iznad
površine Venere.
1982. - Umro je
francuski državnik Pjer Mandes Frans, vođa levog krila
Radikalsocijalističke partije, koji je postavši predsednik vlade 1954.
okončao francusku vojnu intervenciju u Indokini. Vlast je izgubio 1955.
zbog privrednih problema i pobune u Alžiru. U Drugom svetskom ratu
borio se u Pokretu otpora do 1942. posle čega se prebacio u London i
učestvovao u vazduhoplovnim akcijama saveznika u sastavu bombarderske
grupe "Loren".
1989
- Generalni sekretar Jedinstvene socijalističke partije Nemačke Erih Honeker je
odmah posle posete Berlinu sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova podneo
ostavku iz "zdravstvenih razloga", a za novog šefa partije izabran je
Egon Krenc.
1991.
- Televizija Beograd počela je da emituje program preko satelita.
1998.
- Najmanje 700 ljudi poginulo je prilikom eksplozije naftovoda na jugu Nigerije.
1998.
- U požaru na najvećem naftovodu u Kolumbiji, izazvanom bombaškim napadom levičarskih gerilaca, poginulo je 62 ljudi.
1998.
- Tajvanski izaslanik Ku Čen Fu je, na kraju šestodnevne posete Kini,
razgovarao s kineskim predsednikom Đangom Ceminom, što je bio prvi
susret na najvišem nivou dveju strana od 1949.
2000.
- Senat SAD odobrio je prodaju hrane i lekova Kubi, što je bila krupna
promena u politici strogog embarga koji je protiv te karipske zemlje
Vašington zaveo četiri decenije ranije.
2002.
- U centru Moskve atentatori su ubili gubernatora ruske dalekoistočne Magadanske oblasti Valentina Cvetkova.
2005.
- Umro je ideolog perestrojke Aleksandar Jakovljev, koji je predvodeći
grupu demokrata među sovjetskim komunistima, formulisao ideju
reformisanja Sovjetskog Saveza nazvanu - Perestrojka, koja je značajno
izmenila način života u toj zemlji ali je na kraju dovela i do raspada
sovjetske države.
2006. -
Preminuo je akademik Zvonko Marić, istaknuti naučnik u oblasti
teorijske fizike. Rođen u Bujanovcu, studirao je fiziku u Beogradu i
Zagrebu (kod Ivana Supeka) i u školi za teorijsku fiziku Nila Bora u
Kopenhagenu. Marić je godinama bio najistaknutija ličnost teorijske
fizike u Srbiji. Od 1960. do 1970. rukovodio je Laboratorijom za
teorijsku fiziku u Institutu u Vinči. Istovremeno je počeo da razvija
saradnju sa francuskim Institutom za nuklearne nauke u Orseju i
Institutom Anri Poenkare u Parizu. Pet godina po osnivanju Instituta za
fiziku, 1970. godine, Marić postaje rukovodilac novoosnovane
laboratorije za Teorijsku fiziku. Od 2000. bio je predsednik odnosno
član upravnog odbora Instituta.
2007.
- Najmanje 133 ljudi poginulo je dok je više od 450 povređeno, u
Karačiju, u napadu na konvoj u kojem se nalazila bivša pakistanska
premijerka Benazir Buto, koja se vratila u zemlju posle osmogodišnjeg
egzila. Meta napada bio je kamion-platforma, na kojem se Buto vozila od
aerodroma, pozdravljajući stotine hiljada svojih pristalica na ulicama
najmnogoljudnijeg pakistanskog grada.