Na današnji dan

Na današnji dan 1692. godine izaslanik cara Leopolda I Habzburškog knez Kroj postavio je
kamen temeljac sadašnje Petrovaradinske tvrđave, na ruševinama
srednjovekovnog utvrđenja na uzvisini 40 metara iznad Dunava. Nova
tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, imala je visoke bedeme
i bila je okružena šančevima s vodom. Iz naselja Petrovaradinski Šanac
na suprotnoj strani Dunava izrašće vremenom Novi Sad.

Danas je nedelja, 18. oktobar, 291. dan 2009. godine. Do kraja godine ima 74 dana.

1469.
- Kraljica Isabela od Kastilje udala se za aragonskog kralja Ferdinanda
II, čime je započeto ujedinjenje Španije pod jednom krunom.
1685.
- Francuski kralj Luj XIV poništio je Nantski edikt, lišivši hugenote
(protestante kalviniste) svih verskih i građanskih sloboda koje im je
1598. garantovao kralj Anri IV.
1697.
- Rođen je italijanski slikar Đovani Antonio Kanal, poznat kao
Kanaleto, jedan od najboljih pejzažista 18. veka, majstor dočaravanja
atmosfere i vedrog prozračnog kolorita. Najviše je slikao Veneciju,
njene kanale i palate.
1756. -
Umro je Visarion Pavlović, episkop bački. Rodom je bio iz Sent-Andreje.
Osnivač je Latinsko-slovenske škole u Novom Sadu 1731. koja je imala
rang niže realne gimnazije, kao i prve gradske bolnice 1741. Škola je
znatno doprinela formiranju naraštaja srpske građanske inteligencije u
Vojvodini. U njoj je izvesno vreme predavao i Jovan Rajić (1763-1767).
Knjige su uglavnom pribavljane iz Rusije. Sagradio je 1741. vladičanski
dvor u Novom Sadu, koji je razoren prilikom strahovitog bombardovanja
Novog Sada 1849. Današnji vladičanski dvor bačkih episkopa sagrađen je
1901. po projektu Vladimira Nikolića, na mestu starog, u Zmaj Jovinoj
ulici. Pavlović je važio za energičnog, pa i prekog čoveka, ali je bio
i veoma preduzimljiv. Na mestu bačkog episkopa nasledio ga je Mojsije
Putnik.
1842.
- Rođen je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac Čedomilj Mijatović,
predsednik Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke
Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Posle završenog
Liceja u Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu,
Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je više puta ministar
inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske diplomatije
potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom 1881. a kao ministar
finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem
mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i njenom
uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo da
sistematski izučava privrednu istoriju. Prevodio je sa engleskog,
uključujući "Istoriju civilizacije u Engleskoj" Henrija Tomasa Bekla.
Sa izvesnim uspehom bavio se i književnim radom. Bio je izrazito
aktivan i kao versko-dobrotvorni pregalac. I pored činjenice da se u
životu bavio praktičnim temama bio je sklon misticizmu (i inače
izrazito religiozan) i bavio se i publicistikom na ove teme. Posle pada
dinastije Obrenović 1903. živeo je u Londonu, gde je proveo ostatak
života. Dela: "Izvod iz političke ekonomije", "Nauka o državnom
gazdinstvu ili nauka o financiji", "Istorija trgovine", "Financije
srpskog kraljevstva", "Ikonija, vezirova majka", "Rajko od Rasine",
"Knez Gradoje od Orlova grada", "Đurađ Branković", "Uspomene balkanskog
diplomate".
1856.
- Rođen je srpski geolog i političar Jovan Žujović, geolog svetskog glasa,
utemeljivač geološke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske
akademije, profesor Beogradskog univerziteta, član mnogih inostranih
društava i akademija. Osnovao je Srpsko geološko društvo i
Mineraloško-geološki zavod i pokrenuo časopis "Geološki anali
Balkanskog poluostrva". Autor je mnogih radova iz raznih oblasti
geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar
prosvete i spoljnih poslova Kraljevine Srbije i jedan je od osnivača
Republikanske demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem
Živojina Žujovića i Svetozara Markovića. Dela: "Geologija Srbije I i
II", "Topografska i petrografska geologija", "Opšta geologija".
1860.
- Britanske trupe spalile su do temelja Juanmingjuan, letnju carsku palatu u Pekingu.
1865.
- Umro je engleski državnik Henri Džon Templ, poznat kao lord
Palmerston, dva puta premijer između 1855. i 1865. Organizovao je
"Opijumski rat" protiv Kine i Krimski rat protiv Rusije i bio je
inicijator gušenja antikolonijalnih ustanaka u Indiji i Kini.
1867.
- SAD su formalno preuzele suverenitet nad Aljaskom, koju su 30. marta
1867. kupile od Rusije za samo 7,2 miliona dolara. Aljaska je 1959.
postala 49. savezna država SAD.
1893.
- Umro je francuski kompozitor Šarl Guno, s Kamijem Sen Sansom glavni
predstavnik klasicizma u francuskoj muzici 19. veka. Operama "Romeo i
Julija" i "Faust" suprotstavio se italijanskom operskom stilu.
Popularna je njegova obrada prvog klavirskog preludijuma Johana
Sebastijana Baha, a solo pesmama je uticao na kasnije francuske
kompozitore.
1910. - Rođen je
srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković, koji je u
Pragu završio Konzervatorijum i Majstorsku školu, gde je i doktorirao.
Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent
Beogradske filharmonije i saradnik više listova i časopisa. Između dva
svetska rata učestvovao je u radničkom pokretu, organizovao studentske
i radničke horove, bavio se muzičkom kritikom. Uhapšen je 1942. u
okupiranom Beogradu i streljan. Dela: simfonijske poeme "Ozareni put",
"Burevesnik", "Herojski oratorijum", balet "Čovek koji je ukrao sunce".
1919.
- Rođen je kanadski državnik Pjer Eliot Trudo, premijer od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984.
1921.
- Rođen je Džes Helms, američki republikanski senator i vodeći
konzervativni političar. Poznat po nadimku "senator Ne", Helms je,
između ostalog, upamćen po protivljenju slanju američkih trupa u Bosnu,
blokiranju ratifikacije međunarodnih sporazuma, među kojima i
Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnog testiranja, kao i
protokola iz Kjota o globalnom zagrevanju. Radio je i kao urednik u
novinama i televizijski komentator, a u Senat je prvi put ušao 1972.
1922.
- Osnovana je Britanska radio kompanija BBC.
1925.
- Rođena je grčka glumica Melina Merkuri, veoma angažovana šezdesetih
godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte, potom ministar kulture u
vladi grčkih socijalista. Filmovi: "Stela", "Onaj koji mora da umre",
"Ciganin i džentlmen", "Nikad nedeljom", "Fedra", "Pobednici", "Jednom
nije dovoljno", "Maja i Brenda", "Lizistrata", "Slatka ptica mladosti",
autobiografija "Ja sam rođena Grkinja".
1931.
- Umro je američki pronalazač Tomas Alva Edison, koji je zadužio svet
mnogim pronalascima, poput sijalice s ugljenim vlaknom, fonografa
(gramofon), mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator,
znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio
celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski
atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a
savremenici su ga smatrali "prvim dobrotvorom čovečanstva".
1967.
- Sovjetski vasionski brod "Venera 4" ušao je u atmosferu Venere i
emitovao podatke na Zemlju dok nije izgubio kontakt 27 kilometara iznad
površine Venere.
1982. - Umro je
francuski državnik Pjer Mandes Frans, vođa levog krila
Radikalsocijalističke partije, koji je postavši predsednik vlade 1954.
okončao francusku vojnu intervenciju u Indokini. Vlast je izgubio 1955.
zbog privrednih problema i pobune u Alžiru. U Drugom svetskom ratu
borio se u Pokretu otpora do 1942. posle čega se prebacio u London i
učestvovao u vazduhoplovnim akcijama saveznika u sastavu bombarderske
grupe "Loren".
1989
- Generalni sekretar Jedinstvene socijalističke partije Nemačke Erih Honeker je
odmah posle posete Berlinu sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova podneo
ostavku iz "zdravstvenih razloga", a za novog šefa partije izabran je
Egon Krenc.
1991.
- Televizija Beograd počela je da emituje program preko satelita.
1998.
- Najmanje 700 ljudi poginulo je prilikom eksplozije naftovoda na jugu Nigerije.
1998.
- U požaru na najvećem naftovodu u Kolumbiji, izazvanom bombaškim napadom levičarskih gerilaca, poginulo je 62 ljudi.
1998.
- Tajvanski izaslanik Ku Čen Fu je, na kraju šestodnevne posete Kini,
razgovarao s kineskim predsednikom Đangom Ceminom, što je bio prvi
susret na najvišem nivou dveju strana od 1949.
2000.
- Senat SAD odobrio je prodaju hrane i lekova Kubi, što je bila krupna
promena u politici strogog embarga koji je protiv te karipske zemlje
Vašington zaveo četiri decenije ranije.
2002.
- U centru Moskve atentatori su ubili gubernatora ruske dalekoistočne Magadanske oblasti Valentina Cvetkova.
2005.
- Umro je ideolog perestrojke Aleksandar Jakovljev, koji je predvodeći
grupu demokrata među sovjetskim komunistima, formulisao ideju
reformisanja Sovjetskog Saveza nazvanu - Perestrojka, koja je značajno
izmenila način života u toj zemlji ali je na kraju dovela i do raspada
sovjetske države.
2006. -
Preminuo je akademik Zvonko Marić, istaknuti naučnik u oblasti
teorijske fizike. Rođen u Bujanovcu, studirao je fiziku u Beogradu i
Zagrebu (kod Ivana Supeka) i u školi za teorijsku fiziku Nila Bora u
Kopenhagenu. Marić je godinama bio najistaknutija ličnost teorijske
fizike u Srbiji. Od 1960. do 1970. rukovodio je Laboratorijom za
teorijsku fiziku u Institutu u Vinči. Istovremeno je počeo da razvija
saradnju sa francuskim Institutom za nuklearne nauke u Orseju i
Institutom Anri Poenkare u Parizu. Pet godina po osnivanju Instituta za
fiziku, 1970. godine, Marić postaje rukovodilac novoosnovane
laboratorije za Teorijsku fiziku. Od 2000. bio je predsednik odnosno
član upravnog odbora Instituta.
2007.
- Najmanje 133 ljudi poginulo je dok je više od 450 povređeno, u
Karačiju, u napadu na konvoj u kojem se nalazila bivša pakistanska
premijerka Benazir Buto, koja se vratila u zemlju posle osmogodišnjeg
egzila. Meta napada bio je kamion-platforma, na kojem se Buto vozila od
aerodroma, pozdravljajući stotine hiljada svojih pristalica na ulicama
najmnogoljudnijeg pakistanskog grada.

Na današnji dan 1918. godine u Zagrebu je Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca donelo
Deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih Slovena u jednu državu. Nekoliko
dana potom delegacija Veća je u Beogradu dala izjavu o ujedinjenju
preostalog južnoslovenskog etničkog prostora bivše Austro-Ugarske u
jedinstvenu državu sa Srbijom i Crnom Gorom, a regent Aleksandar
Karađorđević je 1. decembra 1918. proglasio Kraljevinu Srba, Hrvata i
Slovenaca - prvobitno ime bilo je - Kraljevstvo Srba, Hrvata i
Slovenaca.

Danas je ponedeljak, 19. oktobar, 292. dan 2009. Do kraja godine ima 73 dana.

1216.
- Umro je engleski kralj Džon Bez Zemlje, mlađi sin Henrija II, koji je
1215. morao da popusti u sukobu s plemstvom i potpiše "Magna kartu
libertatum" - veliku povelju sloboda. Poveljom je ograničena vlast
kralja i uspostavljena osnova engleske ustavnosti i javnog prava.

1745.
- Umro je engleski pisac irskog porekla Džonatan Svift, jedan od
najoštroumnijih kritičara ljudskih naravi i poroka. To je posebno
izraženo u njegovom glavnom delu "Guliverova putovanja", u kojem je, u
izmišljenom svetu Liliputanaca, divova i smešnih naučnika, prikazao
društvene prilike Engleske. Imao je tegoban lični život koji je za
posledicu imao gorčinu, pesimizam i prezir prema svetu koji ga je
okruživao. Ostala dela: politički spisi "Suknareva pisma", satire
"Bitka knjiga", "Priča o buretu".

1812. -
Francuski car Napoleon I morao je da naredi napuštanje Moskve i počne
povlačenje iz Rusije. Neuspela invazija na Rusiju i poraz u sudaru s
ruskom vojskom pod komandom feldmaršala Mihaila Kutuzova označili su
početak kraja Napoleonove imperije. U pohod na Rusiju Napoleon je
krenuo sa oko 600.000 vojnika iz gotovo svih evropskih nacija, a tamo
je tako strahovito poražen da se iz Rusije vratilo svega nekoliko
desetina hiljada vojnika.

1813. - Ulaskom u
Lajpcig armija udruženih saveznika - Rusije, Pruske i Austrije -
okončana je trodnevna "Bitka naroda" kod tog nemačkog grada, u kojoj su
potučene snage francuskog cara Napoleona I. Posle poraza Napoleon se
povukao preko Rajne i nekoliko meseci potom prisiljen je da abdicira.

1841.
- Rođen je Nikola Petrović, vladar Crne Gore, knez i docnije kralj.
Posle invazije austrougarskih trupa, u januaru 1916. potpisao je
kapitulaciju i napustio Crnu Goru. Velika Narodna skupština u Podgorici
ga je 26. novembra 1918. zbog izdaje 1916. zbacila s prestola i
proglasila prisajedinjenje Crne Gore - Srbiji. Imao je literarne
ambicije i smatrao je sebe velikim književnikom, ali ga je ozbiljna
književna kritika smatrala diletantom.

1859. -
Rođen je francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus, koji je
1894. lažno optužen da je Nemačkoj izdavao vojne tajne. Osuđen je na
doživotnu robiju, samo na osnovu tumačenja grafoloških stručnjaka.
Poslat je u jedan od najgorih zatvora na svetu na Đavolskim ostrvima u
Francuskoj Gijani. U njegovu odbranu ustao je tada pisac Emil Zola,
koji je pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror" objavio otvoreno
pismo predsedniku Republike. Tek 1906. kapetan Drajfus je
rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

1864.
- Rođen je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer, koji je s
bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za
izradu fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u
prirodnim bojama i u pariskoj kafani "Gran kafe" priredila 28. decembra
1895. prvu filmsku predstavu u svetu ("Ulazak voza u stanicu", "Radnici
izlaze iz fabrike").

1872. - U Novom Južnom
Velsu u Australiji nađen je "Holtermanov grumen", ploča škriljca težine
235,14 kilograma, u kojoj je bilo 82,11 kilograma zlata, najveća ikad
pronađena količina tog metala.

1875. - Umro
je engleski fizičar Čarls Vitston, pionir telegrafije. Pronašao je i
metod za određivanje električnog otpora ("Vitstonov most") i istraživao
elektricitet, svetlost i zvuk.

1899. - Rođen
je gvatemalski pisac Migel Anhel Asturijas, dobitnik Nobelove nagrade
za književnost 1967. klasik realizma u latinoameričkoj prozi. Prikazao
je potresnu fizičku i duhovnu bedu u svojoj otadžbini i ispisao snažnu
optužnicu protiv diktatura u zemljama Centralne Amerike, dominacije
multinacionalnih kompanija, komercijalizacije tradicionalnog života.
Dela: "Gospodin predsednik", "Gvatemalske legende", "Kukuruzni ljudi",
"Uragan", "Zeleni papa", "Oči pokopanih", "Vikend u Gvatemali".

1915.
- Rusija i Italija objavile su u Prvom svetskom ratu rat Bugarskoj,
koja se mučkim napadom s leđa na Srbiju 6. oktobra 1915. priključila
Centralnim silama.

1917.
- Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Kraljevine Srbije i Portugala. U Lisabonu je tada osnovano srpsko poslanstvo.

1931.
- Rođen je engleski pisac Dejvid Džon Mur Kornvel, poznat kao Džon Le
Kare, majstor modernog špijunskog romana. U romanima je oslikao
bestijalnost koja dominira svetom špijunaže u senci Hladnog rata. Dela:
romani "Poziv za mrtvaca", "Špijun koji se sklonio u zavetrinu", "Rat u
ogledalu", "Mali grad u Nemačkoj", "Naivni i sentimentalni ljubavnik",
"Dečko, dama, kralj, špijun", "Plemeniti đak", "Smajlijevi ljudi",
"Mlada dobošarka", "Panamski krojač", "Čist špijun".

1932.
- U Beogradu je otvoren Kolarčev narodni univerzitet, zadužbina Ilije
Milosavljevića Kolarca, koji je u tu svrhu testamentom zaveštao ogromnu
svotu od oko 50.000 dukata. Zdanje Kolarčevog univerziteta projektovao
je srpski arhitekta Petar Bajalović.

1937. -
Umro je novozelandski fizičar engleskog porekla Ernest Raterford,
dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. jedan od utemeljivača moderne
atomske teorije. Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i
fundamentalnim istraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa
radijacije, koje je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući
foliju zlata alfa zracima, 1906. otkrio je postojanje snažno
naelektrisanog atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s
nemačkim fizičarem Hansom Gajgerom je otkrio da alfa zraci sadrže
pozitivno naelektrisane atome helijuma.

1941. - U Užicu je u Drugom svetskom ratu (Užička republika) izašao prvi broj obnovljene "Borbe".

1954.
- Zaključen je anglo-egipatski sporazum o povlačenju britanskih trupa iz zone Sueckog kanala u roku od 20 meseci.

1957.
- Savezna Republika Nemačka prekinula je diplomatske odnose s
Jugoslavijom zato što je Beograd priznao Nemačku Demokratsku Republiku.
Odnosi su obnovljeni u februaru 1968. u vreme kada je šef bonske
diplomatije bio Vili Brant.

1964. - U udesu
sovjetskog aviona tipa "Iljušin-18", koji se srušio na Avalu, niko nije
preživeo, uključujući šestočlanu delegaciju sovjetske armije s maršalom
Sergejem Birjuzovom na čelu, koja je trebalo da učestvuje na proslavi
20-godišnjice oslobođenja Beograda.

1986. -
Predsednik Mozambika Samora Mašel poginuo je u avionskom udesu u
blizini granice s Južnom Afrikom, za koji se pretpostavlja da je
posledica južnoafričke sabotaže.

1987.
- U sudaru dva putnička voza u predgrađu Džakarte poginulo je 102 i povređeno više od 5.000 ljudi.

1987.
- Na njujorškoj berzi "Dau Džons" vrednost akcija pala je u toku jednog
dana rekordnih 508 poena, odnosno 22,6 odsto. Taj dan berzanski
stručnjaci opisali su kao "Crni ponedeljak".

1994.
- Od eksploziji bombe, koju je u gradskom autobusu u Tel Avivu aktivirao islamski terorista-samoubica, poginulo je 22 ljudi.

2001.
- Najmanje 350 ljudi, mahom iračkih izbeglica, poginulo je kad je u
blizini obala Jave potonuo prenatrpani brod koji je iz Lampunga na
indonežanskom ostrvu Sumatra isplovio u pravcu Australije.

2003.
- Umro je Alija Izetbegović, lider bosanskih muslimana, predsednik
Bosne i Hercegovine 1990-1996, član tročlanog Predsedništva BiH
1996-2000. Sa Slobodanom Miloševićem i Tuđmanom, potpisnik je mirovnog
sporazuma kojim je završen građanski rat u BiH, sklopljen 21. novembra
1995. u Dejtonu (Ohajo, SAD) a potpisan 14. decembra 1995. u Parizu.
Autor je spisa: "Islamska deklaracija", zbog kojeg je bio zatočen, kao
islamski fundamentalista, u negdašnjoj Jugoslaviji.

2004.
- Nepoznata lica otela su u Bagdadu, i mesec dana kasnije pogubila,
šefa međunarodne humanitarne organizacije "Karitas" Margaretu Hasan.

2005.
- Počelo je suđenje bivšem iračkom predsedniku Sadamu Huseinu,
optuženom za zločine protiv čovečnosti, proterivanje stanovništva,
ubistvo Kurda, egzekucije civila i političkih protivnika, kao i za
invaziju Kuvajta.

2008. - Umro je Ričard
Blekvel, holivudski dizajner i kreator, tvorac liste "Deset najgore
odevenih žena sveta". Prvu listu te vrste objavio je 1960. i na njoj se
na prvom mestu našla italijanska glumica Ana Manjani, a na drugom
Brižit Bardo. Naredne godine drugo mesto je pripalo Sofiji Loren.
Godine 1969. britanska kraljica Elizabeta Druga našla se na prvom mestu
Blekvelove liste.

Na današnji dan 1843. godine rođen je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf koji je
realistički oslikao naravi srpske Vojvodine polovinom 19. veka.
Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Vinkovcima i Pešti, a nakon okončanja
pomorske škole živeo je kao pomorac 1862/3. Potom završava studije
prava u Bratislav (tadašnjem Požunu) i radi u Pešti kao činovnik, potom
u Novom Sadu kao beležnik i advokat. Nasuprot romantičarskoj herojskoj
tragediji, negovao je proznu realističku komediju. Nastavio je
komediografsku tradiciju zanemarenu u srpskoj literaturi posle Jovana
Sterije Popovića, ali bez Sterijine snage i dubine. Dela: "Izbiračica",
"Milo za drago", "Mladost Dositeja Obradovića", "Školski nadzornik",
"Ljubavno pismo", "Čestitam", "Francusko-pruski rat".

Danas je utorak, 20. oktobar, 293. dan 2009. Do kraja godine ima 72 dana.

1632.
- Rođen je engleski arhitekta Kristofer Ren, osnivač Kraljevskog
društva u Londonu (akademija nauka) i njegov prvi predsednik od 1680.
do 1682. Zaslužan je za usvajanje renesansnih arhitektonskih uzora i
napuštanje duge tradicije zidanja u kasnogotičkom maniru. Projektovao
je niz zdanja posle požara koji je opustošio London 1666, uključujući
53 crkve, među kojima monumentalnu katedralu Svetog Pavla.

1728.
- Požar je uništio veći deo Kopenhagena.

1757.
- Jovan Apostolović je postao prvi Srbin doktor medicine, odbranivši na
univerzitetu u Haleu, na kojem je i studirao, disertaciju na latinskom
jeziku - "O načinu kako duševni efekti utiču na čovečje telo". Bio je
lekar u Novom Sadu od 1759. i 1762. znatno je doprineo suzbijanju kuge
koja je zahvatila Srem, Beograd, Bačku i Banat.

1784.
- Rođen je engleski državnik Henri Džon Templ, poznat kao lord
Palmerston, dva puta premijer između 1855. i 1865. Organizovao je
"Opijumski rat" protiv Kine i Krimski rat protiv Rusije i bio
inicijator gušenja antikolonijalnih ustanaka u Indiji i Kini.

1827.
- U pomorskoj bici kod Navarina tokom grčkog rata za oslobođenje,
ruski, britanski i francuski brodovi uništili su tursku i egipatsku
(formalno takođe sastavni deo Turske) flotu .

1854.
- Rođen je francuski pisac Žan Nikolas Artur Rembo, preteča simbolizma
i nadrealizma. Njegovo pesničko delo nije obimno, ali je snažno uticalo
na francuske i svetske pesnike novim pesničkim jezikom i neuobičajenom
metaforikom. Većinu pesama napisao je pre 20. godine, a već u 17.
čuvenu poemu "Pijani brod". Kao pristalica Pariske komune napisao je i
više revolucionarnih pesama. Živeo je lutalački i je dugo boravio u
severnoj Africi, gde se trgujući veoma obogatio. Njegovo delo je
nagovestilo simbolizam i nadrealizam i autentičnom pesničkom vrednošću
inspirisalo je mnoge pesnike širom sveta. Dela: pesničke zbirke
"Pesme", "Iluminacije", "Boravak u paklu".

1879.
- U Beogradu su počeli pregovori američkog diplomate Džona Kasona sa
ministrom inostranih poslova Srbije Jovanom Ristićem i ministrom
finansija Vladimirom Jovanovićem o nacrtu Trgovinskog ugovora između
SAD i Srbije.

1883.
- Posle "Pacifičkog rata", Čile je mirom u Ankoru dobio znatne teritorije Perua.

1884.
- Rođen je američki filmski glumac mađarskog porekla Bela Blaško,
poznat kao Bela Lugoši, tumač niza uloga Drakule u filmovima strave,
ali se iskazao i kao vrstan komičar. Filmovi: "Trinaesta stolica",
"Drakula", "Ubistvo u ulici Morž", "Poljubac smrti", "Ostrvo
izgubljenih duša", "Crna mačka", "Znak vampira", "Drakulina kći",
"Frankeštajnov sin", "Gorila", "Invazija kradljivaca leševa".

1890.
- Umro je engleski istraživač, pisac, prevodilac i diplomata Ričard
Barton, prvi Evropljanin koji je, predvodeći ekspediciju s Džonom
Haningom Spikom, 1858. video jezero Tanganjika u Africi. Radio je pri
britanskoj vojsci u Indiji i bio je britanski konzul u Brazilu, Siriji
i Italiji. Kao izuzetan poliglota dosta je prevodio, uključujući vrsne
prevode arapskih priča "Hiljadu i jedna noć" u 16 tomova, "Mirisni vrt
šeika Nefzauija" i "Kama sutra". Napisao je više od 50 putopisnih
knjiga o različitim delovima sveta, mahom egzotičnim, ispoljivši
ogromnu erudiciju i nesputanu fantaziju. Glavna dela: "Sind i rase koje
nastanjuju dolinu Inda", "Sokolarstvo u dolini Inda", "Hodočašće u
Medinu i Meku", "Prvi koraci Istočnom Afrikom".

1891.
- Rođen je engleski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za
fiziku 1935. pošto je 1932. otkrio neutron. U Drugom svetskom ratu je
kao glavni britanski instruktor od 1943. do 1945. radio na "Menhetn
projektu" - razvoju atomskog oružja, u Los Alamosu, SAD.

1894.
- Rođen je srpski vajar Rista Stijović, član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle
prelaska preko planinskih vrleti današnje Albanije tokom Prvog svetskog
rata dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marsej,
zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan
izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog
akta ili portreta i imao je posebnu sklonost ka obradi retkog i
skupocenog drveta. Autor je brojnih spomenika, izvanredno stilizovanih
životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1918.
- Nemačka je prihvatila uslove saveznika za kapitulaciju u Prvom svetskom ratu.

1925.
- Rođen je američki satiričar Artur - Art Buhvald dobitnik Pulicerove
nagrade 1982. Karijeru je izgradio u Parizu, gde je prvu kolumnu pisao
za evropsko izdanje lista "Njujork herald tribjun". Od 1962. piše
kolumnu za "Vašington post", koju je preuzimalo čak 550 listova širom
sveta. "Ako napadate establišment dovoljno dugo i dovoljno snažno,
učiniće vas njihovim članom" - jedna je od njegovih poznatih misli.
Objavio je više od 30 knjiga, od kojih jednu na samrtnoj postelji:
"Suviše rano da se kaže zbogom".

1935. -
Alijansa ženskih pokreta Kraljevine Jugoslavije organizovala je u više
gradova zborove, zahtevajući jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno
pravo glasa za sve građane oba pola.

1935. -
Kineske komunističke snage Mao Cedunga okončale su u provinciji Severni
Šensi "Dugi marš", započet godinu dana ranije iz provincije Jangksi,
tokom kojeg je probijena četvorostruka blokada Nacionalističke armije
Čang Kaj Šeka. U proboju ka severu pod borbom pređeno je više od 11.000
kilometara i marš je završen spajanjem delova kineske Crvene armije.

1936.
- Zdanje Doma Skupštine Srbije (tada Kraljevine Jugoslavije) primilo je
prve poslanike. Kamen temeljac te impresivne građevine položio je 1907.
kralj Srbije Petar I Karađorđević, a zgradu je projektovao srpski
arhitekta Jovan Ilkić.

1941.
- Pred ofanzivom nemačke armije u Drugom svetskom ratu sovjetska vlada je proglasila
opsadno stanje u Moskvi i prešla u Kujbišev, u najkritičnijem trenutku
tokom napada na glavni sovjetski grad. Sam Staljin ipak nije napustio
Moskvu.

1942.
- Umro je srpski glumac, dečji pisac, karikaturista i humorista Brana Cvetković, osnivač "Orfeuma" za
koji je napisao više od 80 komada i skečeva lakog žanra. Školovao se u
Beogradu i Minhenu. Bio je glumac Narodnog pozorišta, a zatim član
putujućih družina.

1943.
- Nekoliko desetina britanskih i američkih bombardera zasulo je u Drugom svetskom ratu Niš
tepihom bombi, usmrtivši više od 250 srpskih civila, uključujući više
desetina dece. Objekti nemačke okupatorske vojske pretrpeli su neznatna
oštećenja, a najviše su stradali kvartovi najsiromašnijih Nišlija oko
železničke stanice. Bio je to početak besomučne angloameričke vazdušne
kampanje po gradovima u Srbiji, koja je trajala do 18. septembra 1944.
Bombe su imale malo efekta kad je u pitanju nemačka vojna mašinerija,
ali su tokom vazdušnih napada, od strane saveznika, poginule hiljade
srpskih civila, uz nenadoknadivu materijalnu štetu.

1944.
- Beograd je oslobođen od nemačkih okupatora u Drugom svetskom ratu. Na
čelu jedinica koje su ga oslobodile nalazio se sovjetski general
Ždanov. Na čelu jedinica NVJ nalazio se general Peko Dapčević. Tokom 12
dana teških borbi poginulo je 16.800 Nemaca, a 8.739 je zarobljeno.
Među oslobodiocima je poginulo 2.944 jugoslovenskih boraca i 960
sovjetskih vojnika. Zaplenjeno je 1.500 nemačkih motornih vozila, 80
tenkova i 200 topova. Oslobađanjem Beograda presečena je komunikacija
Solun-Budimpešta, pa je nemačka grupa armija "E" morala da se izvlači
iz Grčke nepovoljnijim pravcem, što je usporilo njeno povlačenje i
povećalo gubitke.

1945.
- Egipat, Sirija, Irak i Liban upozorili su SAD da bi stvaranje jevrejske države moglo da
izazove rat, a istog dana arapske zemlje su formirale organizaciju za
borbu protiv cionizma - Arapsku ligu.

1949.
- Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN.

1950.
- Umro je američki političar Henri Luis Stimson, ministar rata SAD od
1911. do 1913. i od 1940. do 1945. idejni tvorac najvećeg pojedinačnog
ratnog zločina u istoriji čovečanstva. Na njegovu preporuku predsednik
SAD Hari Truman odlučio je da u avgustu 1945. baci atomske bombe na
japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, premda je Japan praktično već bio
poražen u Drugom svetskom ratu i nudio je kapitulaciju.

1971.
- Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir.

1978.
- Umro je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor
Filozofskog fakulteta u Skoplju do 1941. i Beogradu od 1945. član
Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je niza značajnih radova iz
oblasti srpske srednjovekovne umetnosti. Dela: "Portreti srpskih
vladara u srednjem veku", "Stare srpske minijature", "Umetnički
spomenici manastira Hilandara", "Majstori starog srpskog slikarstva",
"Studije o umetnosti XIII veka", "Ikone Srbije i Makedonije",
"Mileševa", "Staro srpsko slikarstvo", "Tekstovi i freske", "Uzori i
dela starih srpskih umetnika", "Srpski psaltir", "Geschichte der
serbischen Kunst von den Anfangen bis zum Ende des Mittelalters".

1991.
- U zemljotresu na indijskoj strani Himalaja poginulo je više od 340 ljudi i razoreno desetine hiljada kuća.

1992.
- Umro je Koča Popović, jedan od prvaka KPJ. Učesnik je građanskog rata
u Španiji. Godine 1941. jedan je od organizatora ustanka u Srbiji.
Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim
vojnim položajima u NOP-u, od komandanta Prve proleterske brigade do
načelnika Generalštaba. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske
diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle uklanjanja
Aleksandra Rankovića, potpredsednik je SFRJ. Nakon obračuna Josipa
Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. odstranjen je iz političkog
života. U međuratnom periodu bio je blizak nadrealistima, specifičnom
umetničkom pokretu.

1992.
- Jedinice JNA napustile su dubrovačko ratište na osnovu dogovora s Hrvatskom i
Unproforom, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je
pod kontrolu posmatrača UN.

1995.
- Belgijski političar Vili Klas podneo je ostavku na položaj generalnog sekretara NATO zbog umešanosti u korupcionašku aferu.

2002.
- Na ponovljenom referendumu Irci su prihvatili sporazum iz Nice o proširenju Evropske unije.

2003.
- Umro je srpski glumac Miodrag Petrović "Čkalja", majstor komedije,
jedan od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca. Ostvario je oko 200
uloga u pozorištu, na radiju, televiziji i filmu, ali je posebno ostao
upamćen prvenstveno po likovima iz humorističko-satiričnih TV serija
"Servisna stanica", "Muzej voštanih figura", a nezaboravne uloge
ostvario je i u serijama "Ljubav na seoski način", "Kamiondžije", "Vruć
vetar". Snimio je i 20 filmova uključujući "Put oko sveta" i "Silom
otac".

2004.
- U eksploziji gasa u rudniku uglja u blizini grada Džengžou, u centralnoj Kini, život je izgubilo 122 rudara.

Dogodilo se na današnji dan - 21. oktobar

1790. - Rođen je Alfons de Lamartin, pesnik
koji stoji na početku francuske romantičarske poezije i koji je, smatra
se, preporodio francusku liriku; bio je član Francuske akademije od
1830. Učestvovao je u političkom životu od 1834. godine do državnog
udara Napoleona (u vreme februarske revolucije čak postaje privremeni
predsednik Republike), kada se povukao na svoje imanje i bio prinuđen
da "robuje perom", tj. piše po porudžbini da bi otplatio silne dugove.
Prvom zbirkom pesama, "Pesnička razmišljanja", nadahnutom smrću voljene
Julije Šarl i prožetom poznatim romantičarskim motivima tuge, sete i
beznađa zbog nestanka voljenog bića, stekao je veliku slavu i uticao na
razvoj romantizma u svojoj zemlji. Dao je još tri zbirke lirskih
pesama: "Nova pesnička razmišljanja", "Pesničke i religiozne
harmonije", "Pribranosti" i dve epske poeme: "Žoslen" i "Pad jednog
anđela" (u kojem je iskoristio i neke motive naših narodnih pesama).
Napisao je i mnoga prozna dela, ali slabije vrednosti, od kojih je
najpoznatije "Istorija žirondinaca". U "Putu na Istok" ima poglavlje
"Beleške o Srbiji" napisano sa puno topline i vidovitosti. O
stogodišnjici izlaska te knjige, podignut mu je spomenik u Karađorđevom
parku u Beogradu.

1805. - Odigrala se bitka kod Trafalgara
(rt na ulazu u Gibraltarski moreuz) u kojoj su udružene francuske i
španske flote pretrpele poraz od engleske flote i u kojoj je poginuo
engleski admiral Nelson. Ova bitka bila je veoma bitna, jer je
onemogućila Napoleonov plan za invaziju Engleske.

1833. - Rođen je Alfred Nobel, švedski
hemičar, pronalazač, industrijalac i veliki filantrop. Godine 1867.
pronašao je dinamit, a 1886. balistit, jedan od prvih bezdimnih baruta,
a patentirao je još preko 100 drugih izuma. Od proizvodnje dinamita i
drugih eksploziva veoma se obogatio i ostavio je svojim testamentom 9.2
mil. dolara za dodeljivanje Nobelove nagrade za izvandredna dostignuća
na području fizike, hemije, medicine (i fiziologije), književnosti i
zalaganja za mir. Nagrade su prvi put dodeljene 1901. godine. Za hemiju
i fiziku nagrade dodeljuje Švedska akademija nauka, za medicinu (i
fiziologiju) Istitut Karolina u Stokholmu, a za mir komisija od pet
članova koju bira Norveška narodna skupština.

1918. - Margaret Oven postavila je rekord u brzom kucanju - 170 reči u minutu.

1941. - Nemačka "kaznena ekspedicija" je
u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu streljala više od 7.000 srpskih
civila. Dan ranije, nemačka vojska je napravila obruč oko grada, a
patrole su kupile ljude po kućama, radnjama, kafanama, crkvama,
kancelarijama. U gimnaziji su pokupili sve đake od petog do osmog
razreda, profesore i direktora Milivoja Pavlovića, koji je odbio milost
okupatora i podelio sudbinu đaka. Kragujevački pokolj jedan je od
najvećih i najmonstruoznijih u Drugom svetskom ratu izvršen nad
civilnim stanovništvom u jednom mestu i u jednom danu. U znak sećanja
na užasan zločin, kraj spomenika poginulima u Šumaricama u Kragujevcu
svake godine se održava Veliki školski čas, uz učešće umetnika, đaka i
građana iz svih krajeva zemlje.

1945. - Ženama u Francuskoj dato je prvi put pravo glasanja.

1950. - Kineske trupe okupirale su Tibet.

1984. - Stiv Džouns (Steve Jones) istrčao je maraton u Čikagu za 2:08:05 i postavio svetski rekord.

Dogodilo se na današnji dan - 22. oktobar

1797. - Francuz Žak Garneren (Jacques
Garnerin) proslavio se kao prvi čovek koji je redovno skakao
padobranom. Prvi put je javno nastupio u Parizu na današnji dan 1797.
godine, i tom prilikom je uspešno skočio sa visine veće od 600 metara.
Njegov padobran je imao oblik suncobrana, a bio je napravljen od belog
platna za jedra, i u prečniku je bio širok oko sedam metara. U središtu
kalote nalazio se drveni kotur od otprilike 25 cm, sa rupom u sredini
koja je omogućavala da vazduh izlazi iz kalote. Taj deo je bio
pričvršćen za platno većim brojem kratkih pantljika.

1811. - Rođen je Franc List, mađarski
kompozitor, pijanista i dirigent, jedan od najuticajnijih i
najistaknutijih muzičara svoga vremena. Nenadmašan kao pijanista,
uživao je svetsku reputaciju. Dao je novi pravac muzici 19. veka,
naročito uvođenjem programske muzike. Klavirska dela: "Godine
hodočašća", "Legende", "Ljubavni snovi", "Sonata u h-molu", 20
mašarskih rapsodija, veliki broj transkripcija svojih i tuđih
kompozicija, simfonije "Faust" i "Dante", simfonijske pesme "Les
preludes", "Mazeppa", "Tasso"...

1844. - Rođena je Sara Bernar, čuvena
francuska glumica. Svojim velikim formatom, njena gluma ispunjava
čitavu jednu pozorišnu epohu. Bila je i profesor Konzervatorijuma u
Parizu. Napisala je "Memoare".

1887. - U redu za patente u Njujorku,
dotad nepoznat srpski pronalazač Nikola Tesla prijavio je šest izuma -
asinhroni motor, obrtno magnetno polje, višefaznu naizmeničnu struju,
način izrade motora za višefaznu struju, generator i transformator.
Izume je 1888. otkupila firma "Vestinghaus" i njihovu primenu prikazala
na svetskoj izložbi u Čikagu 1893.

1912. - Treća srpska armija generala Božidara Jankovića je u Prvom balkanskom ratu razbila turske snage i oslobodila Prištinu.

1921. - U Beogradu je osnovan Srpski aeroklub.

1927. - Umro je srpski pisac Borisav
Stanković, pesnik mladosti, ljubavi, prolaznosti života i ljudske
tragike, dubok analitičar političkih i psiholoških procesa u srpskom
društvu uzdrmanom socijalnim raslojavanjem. Slikao je Vranje i jug
Srbije, degeneraciju starih trgovačkih porodica i talas promena,
opisijući patrijarhalnu atmosferu rodnog grada i potčinjenost pojedinca
svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ljudske duše, naročito je
rado slikao likove izraženih psihičkih i čulnih osobina kojima gopodare
strast i dert, dovodeći ih u žestok sukob s moralnim nazorima male
sredine. Dela: knjige pripovedaka "Iz starog jevanđelja", "Stari dani",
drame "Koštana", "Tašana", roman "Nečista krv", memoari "Pod
okupacijom".

Dogodilo se na današnji dan - 23. oktobar

42. p. n. e. - Marko Junije, rimski
republikanac koji je ubio Cezara, izvršio je samoubistvo na bojnom
polju, nakon što ga je Antonije potukao kod Filipa.

1789. - Rođen je srpski novinar i
publicista Dimitrije Davidović, otac srpske štampe, pisac
najliberalnijeg srpskog ustava u 19. veku. Napustio je studije medicine
započete u Pešti i Beču i 1813. pokrenuo u Beču "Novine serbske", koje
su izlazile devet godina. Pritisnut dugovima, prešao je u Srbiju, gde
je do 1829. bio sekretar kneza Miloša Obrenovića i nakratko ministar
unutrašnjih poslova i prosvete. Po uzoru na francuski i belgijski
ustav, izradio je Sretenjski ustav, usvojen 3. februara 1835, koji je
knez Miloš u martu 1835. suspendovao, sa zadovoljstvom, iskoristivši
negodovanje Austrije, Turske i Rusije, kojima nije odgovarao liberalan
ustav. Posle toga je kod kneza pao u nemilost.

1890. - Prvi put je izvedena opera "Knez Igor" u Sankt Peterburgu.

1912. - Turskim napadom je počela
Kumanovska bitka, u kojoj je Prva srpska armija pod komandom regenta
Aleksandra Karađorđevića za samo dva dana do nogu potukla tursku
Vardarsku armiju Zeki-paše i tako zadala težak udarac moćnom
neprijatelju u Prvom balkanskom ratu. Turci su u početku imali više
uspeha, zbog slabog izviđačkog i obaveštajnog rada srpske vojske, koja
nije imala tačan uvid u bojni raspored neprijatelja, a srpska Vrhovna
komanda je smatrala da je reč o turskim prethodnicama i da će se glavna
bitka odigrati na Ovčem polju. U trenutku kad su sukobi otpočeli, Prva
armija je bila dosta udaljena od Druge i Treće armije, a pod najžešći
udar je potpala njena Dunavska divizija prvog poziva pukovnika Miloša
Božanovića koja je imala i najteže gubitke, ali i odlučujuću ulogu u
bici. Pri tom se posebno istakao niži oficirski kadar, zahvaljujući
čijoj su samoinicijativi naneseni snažni udari u turski raspored, tako
da se 24. oktobra elitna turska armija u neredu i panici povukla ka
Bitolju. Trijumf je silno uzdigao moral srpske vojske i naroda i bio je
temelj kasnijih pobeda u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom
ratu.

1941. - Premijerno je prikazan Diznijev crtani film "Dambo".

1942. - Britanski osmi bataljon pod
komandom generala Montgomerija prešao je u ofanzivu i kod Alamejna
(mesto u Egiptu) i potukao Romelov afrički ekpspedicioni korpus.

1944. - Prebacujući se preko Dunava u
tek oslobođeni Beograd, u Drugom svetskom ratu je pod nerasvetljenim
okolnostima poginuo srpski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od
najistaknutijih vođa Narodnooslobodilačkog rata, narodni heroj, član
Vrhovnog štaba i Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije
Jugoslavije. Bio je jedan od glavnih organizatora ustanka protiv
okupatora, većnik AVNOJ-a i član vlade, odnosno Nacionalnog komiteta.

1944. - Sovjetske trupe su ušle u
Mađarsku. Istoga dana 12 godina kasnije, počela je mađarska revolucija
protiv staljinističke politike.

1983. - U eksploziji kamiona bombe u Bejrutu poginuo je 241 američki vojnik.

Dogodilo se na današnji dan - 24. oktobar

1648. - Potpisan je Vestfalski mir, kojim je
okončan tridesetogodišnji rat. Ovaj rat vođen je na terenu Nemačke i
Češke u predvečerje velikih buržoaskih revolucija i konačnog pada
feudalizma. Po formi je imao vid verskog rata između katoličkih i
protestantskih snaga, a neposredan povod bio je oživljenje husitskog
pokreta, kao i otpor staleža u češkoj prema apsolutizmu cara Ferdinanda
II Austrijskog. Zbog mešanja Danske, Francuske i Švedske, koje su
postepeno ulazile u rat protiv cara i katoličkih snaga u Nemačkoj, rat
je dobio evropski karakter. Posledice su bile brojne - stradalo je
toliko ljudi da se stanovništvo Nemačke svelo na polovinu, a Češke na
jednu petinu predratnog broja. Vestfalskim mirom Francuska je od
Nemačkog carstva dobila Alzas i neke lorenske gradove, Švedska je
dobila Istočnu Pomeraniju i posede na ušćima velikih nemačkih reka, a
Holandiji i Švajcarskoj priznata je nezavisnost. U samoj Nemačkoj
priznat je gotovo pun suverenitet nemačkim vladarima i feudalcima, tako
da se Nemačka raspala na oko hiljadu država i državica, a carevi iz
dinasije Habzburg ostali su bez ikakve stvarne vlasti.

1836. - Patentirane su šibice.

1851. - Vilijam Lasel (William Lassell) otkrio je Ariel i Umbriel, dva od pet satelita planete Uran.

1857. - Osnovan je prvi fudbalski klub na svetu - Šefild iz Engleske.

1901. - Ana Tejlor je prva žena koja se u buretu spustila niz Nijagarine vodopade.

1907. - Umro je srpski novinar, pisac i
političar Pera Todorović, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke i
jedan od najistaknutijih novinara svoga doba. Bio je blizak prvaku
srpskih socijalista Svetozaru Markoviću i uređivao je niz listova i
časopisa, uključujući socijalistički list "Rad". Pokrenuo je listove
"Samouprava" i "Radikal", a od 1889. do 1903. izdavao je "Male novine",
prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji. Hapšen je zbog
pojavljivanja u Kragujevcu sa crvenim barjakom. Bio je dobrovoljac u
srpsko-turskom ratu 1876. i 1877, posle čijeg je završetka 1878.
emigrirao u Ugarsku i u Novom Sadu je 1878. i 1879. s Lazarom Pačuom
izdavao socijalistički list "Straža". Potom je otišao u Francusku, a po
povratku u Srbiju, osuđen je na smrt zbog Timočke bune, koju su 1883.
protiv režima kralja Milana Obrenovića u zaječarskom kraju podigli
radikali, ali je i pomilovan. Potom se izmirio s kraljem Milanom i
zalagao za sporazum radikala i narodnjaka, zbog čega su ga radikali
isključili iz stranke. U književnosti se najviše bavio istorijskim
temama i prevodio je dela ruskog pisca Nikolaja Gavriloviča
Černiševskog. Dela: "Dnevnik jednog dobrovoljca", "Silazak s prestola",
"Karađorđe".

1912. - Pobedom Prve srpske armije pod
komandom regenta Aleksandra Karađorđevića nad turskom Vardarskom
armijom Zeki-paše, završena je dvodnevna Kumanovska bitka, ključna u
Prvom balkanskom ratu. Turci su isprva imali više uspeha, jer zbog
slabog izviđačkog i obaveštajnog rada srpska komanda nije imala tačan
uvid u bojni raspored neprijatelja, a u trenutku kad su sukobi
otpočeli, Prva armija je bila dosta udaljena od Druge i Treće armije.
Glavni udar je podnela Dunavska divizija prvog poziva pukovnika Miloša
Božanovića koja je imala i najteže gubitke, ali i odlučujuću ulogu u
bici. Posebno se istakao niži oficirski kadar srpske vojske,
zahvaljujući čijoj su samoinicijativi naneseni snažni udari turskom
rasporedu, pa se elitna turska armija u neredu i panici povukla ka
Bitolju. Trijumf je silno uzdigao moral srpske vojske i naroda i bio je
temelj kasnijih pobeda u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom
ratu.

1945. - Povelja Ujedinjenih nacija, koju
je potpisalo 50 država učesnica na Konferenciji u San Francisku,
stupila je na snagu nakon što su Kina, Francuska, SSSR, Velika
Britanija i SAD, kao i većina ostalih država potpisnica, deponovale
ratifikacione instrumente vladi SAD. Time je ratni savez Ujedinjenih
nacija pretvoren u istoimenu posleratnu mirovnu organizaciju. Povelja
je sastavljena na pet jezika (kineskom, francuskom, ruskom, engleskom i
španskom) i predstavlja, kao višestrani ugovor, osnov Organizacije
Ujedinjenih nacija.

1967. - Prva demonstracija sistema kolor televizije, po sistemu PAL.

Dogodilo se na današnji dan - 25. oktobar

1760. - Engleski kralj Džordž III stupio je na presto.

1815. - Srpski knez Miloš Obrenović
postigao je sporazum s vezirom Beogradskog pašaluka Marašli Ali-pašom o
mešovitoj srpsko-turskoj upravi, čime je završen Drugi srpski ustanak.
Otomansko carstvo je fermanom utvrdilo povlastice Srba - da sami
skupljaju porez, da imaju narodnu kancelariju, da u suđenju Srbima
učestvuju i srpski knezovi, da u svojstvu glavnog kneza Miloš posreduje
između naroda i beogradskog vezira, a Turcima je uskraćeno da žive u
selima i u njima drže čitluke (posede). To je bio početak kraja
otomanske vlasti u Srbiji, a knez Miloš je preuzeo unutrašnju upravu.

1825. - Rođen je Johan Štraus Mlađi,
čuveni austrijski kompozitor, violinista i dirigent. Kompozitor je
veoma popularnih valcera ("Na lepom plavom Dunavu", "Bečka krv", "Priče
iz Bečke šume"...) i tvorac bečke operete ("Slepi miš", "Ciganin
baron"...). Sa svojim zabavnim orkestrom koncertirao je po celom svetu,
pa i po Beogradu.

1838. - Rođen je Žorž Bize, francuski
kompozitor. Završio je Konzervatorijum u Parizu, kao učenik Gunoa.
Njegovo stvaranje predstavlja najviši domet francuskog operskog
realizma druge polovine 19. veka. Dela: opere "Karmen" (koja ga je i
proslavila), "Lovci bisera", scenska muzika za Dodeovu "Arlezijanku",
simfonijska muzika "Roma", "Simfonija u S-duru"...

1842. - Rođen je srpski sveštenik i
istoričar Dimitrije Ruvarac, član Srpske kraljevske akademije,
pripadnik kritičkog pravca u srpskoj istoriografiji. Bio je bibliotekar
Patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Proučavao je
političku, crkveno-političku i književnu istoriju. Dela: "Postanak i
razvitak srpske crkveno-narodne avtonomije", "Srpska mitropolija
karlovačka oko polovine XVIII veka", "Istorija Arh. Mitr. Patrijarške
Biblioteke".

1881. - Rođen je Pablo Ruis Pikaso,
slikar, vajar, dekorater i keramičar. Poreklom je bio Španac, ali je od
rane mladosti živeo i radio u Parizu. Počeo je kao postimresionista,
zatim osnovao kubizam, prošao klasičnu fazu, ponovo se vratio kubizmu i
približio apstraktnoj umetnosti. Neobično ingeniozan, raznovrstan i
plodan umetnik koji se besprimerenom slobodom kreće od helenske
tradicije do umetnosti varvara svih naroda i vremena. U njegovom opusu
posebno mesto zauzimaju rana kompozicija "Gospođice iz Avinjona",
"Gernika" sa antiratnom porukom i velika zidna slika u palati UNESKO u
Parizu. Imao je veliki uticaj na svetsku umetnost 20. veka.

1949. - Vlada ŠSR je u noti vladi FNRJ
otkazala gostoprimstvo jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi, a ubrzo su i
vlade zemalja istočne Evrope povukle ambasadore iz Jugoslavije i pod
neosnovanim izgovorom otkazale gostoprimstvo diplomatama i drugim
predstavnicima Jugoslavije.

1952. - Poleteo je prvi domaći avion na mlazni pogon - "451 M".

1962. - Američki pisac Džon Stajnbek (John Steinbeck) dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

Dogodilo se na današnji dan - 26. oktobar

1685. - Rođen je Domeniko Skarlati,
italijanski kompozitor i virtuoz na čembalu, sin Alesandra (takođe
kompozitora, osnivača tzv. Napuljske škole u oblasti opere). Dao je
veliki broj kompozicija za čembalo među kojima su najpoznatije sonate.

1863. - U Ženevi je osnovana
međunarodna organizacija Crveni krst. Ona ostvaruje brojne i raznovrsne
humanitarne zadatke na zdravstvenom i socijalnom polju, a naročito je
orijentisana na pružanje pomoći žrtvama rata i drugih nesreća. Ideja o
Crvenom krstu (amblem organizacije je krst sastavljen od pet jednakih
kvadrata na belom polju) rodila se prilikom bitke kod Solferina 1859,
kada je Ženevljanin Anri Dinan, dirnut teškom sudbinom desetina hiljada
ratnika napuštenih na ratištu, pokrenuo mesno stanovništo i organizovao
ga da dobrovoljno ukazuje pomoć.

1921. - Na smrt vešanjem osuđen je član
komunističke terorističke organizacije "Crvena pravda", Alija Alijagić,
koji je 21. jula 1921. ubio ministra unutrašnjih poslova Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca - Milorada Draškovića. Povod za atentat bio je
Zakon o zaštiti države usmeren protiv komunista, poznat kao Obznana,
donesen krajem 1920.

1961. - Švedska akademija dodelila je
srpskom piscu Ivu Andriću Nobelovu nagradu za književnost; tako je
Andrić postao prvi Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade.
Bilo je to visoko priznanje piscu koji je romanima "Na Drini ćuprija",
"Travnička hronika", "Prokleta avlija" i nizom drugih dela prikazao
svetu dotad manje poznate ljude i sudbine s nemirnog balkanskog
područja.

1984. - U Kaliforniji je dr Leonard
Bejli (Leonard L. Bailey) izveo eksperimentalnu operaciju u kojoj je
bolesnoj devojčici staroj 14 dana presadio zdravo srce pavijana. Bila
je to prva uspešna operacija te vrste, jer su do tada tri osobe imale
presađeno životinjsko srce, ali nijedna od njih nije živela duže od tri
dana nakon operacije. Dr Bejli je isticao da su šanse da dete sa
nerazvijenim imunološkim sistemom odbije tuđe srce manje nego kada je u
pitanju odrasla osoba, i bio je u pravu: beba je poživela više nego
ijedan primalac životinjskog srca - čitavih 20 dana.

Dogodilo se na današnji dan - 27. oktobar

- Danas je pravoslavni praznik Sveta Petka, jedna od
prvih jesenjih srpskih krsnih slava. Paraskeva, kasnije Sveta Petka, je
Srpkinja, rođena u bogatoj porodici u romejskom (vizantijski) gradu
Epivat, koja je svu imovinu razdelila siromasima i zamonašila se u
Carigradu, gde je i umrla. Njene mošti su potom prenesene u Trnovo
(Bugarska), ponovo u Carigrad, pa u Beograd i konačno u rumunski grad
Jaši. Smatra se zaštitnicom žena i za pomoć joj se obraćaju naročito
nerotkinje.


1775. - Osnovana je američka mornarica.

1782. - Rođen je Nikolo Paganini,
italijanski virtuoz na violini i kompozitor. Nenadmašni majstor
violinske tehnike, Paganini je oduševljavao slušaoce u tolikoj meri da
su mu pridavane magične moći. Komponovao je violinske koncerte, sonate,
kamernu muziku i čuvena "Kapriča" za solo violinu.

1843. - Ministarstvo unutrašnjih dela je aktom o "ustrojenju poštanskog zavedenija" osnovalo državnu poštu u Srbiji.

1857. - Rođen je srpski socijalista Andra
Banković, jedan od pionira srpskog socijalističkog pokreta. Sa
socijalističkim idejama upoznao se u inostranstvu, od učesnika Pariske
komune i članova nacionalnih sekcija bivše Prve internacionale.
Učestvovao je u revolucionarnim pokretima u Rusiji, vratio se u Srbiju
1887. i s Vasom Pelagićem od 1892. radio na organizovanju
Socijalističke partije. Uređivao je listove "Srpski zanatlija" i
"Socijaldemokrat" i inicijator je pokretanja "Radničkih novina".
Učestvovao je na Prvoj balkanskoj socijalističkoj konferenciji i
kongresu Druge internacionale u Londonu.

1858. - Rođen je Teodor Ruzvelt,
predsednik SAD od 1901. do 1909. Pripadao je Republikanskoj stranci,
ali zbog neslaganja sa Vilijemom Taftom kasnije je osnovao Progresivnu
stranku i bio njen kandidat na izborima 1912. Poveo je akciju za
izgradnju Panamskog kanala, posredovao u rusko-japanskom ratu 1905. i
za to dobio Nobelovu nagradu za mir 1906. godine.

1864. - Rođen je srpski novinar i
političar Dragiša Lapčević, jedan od osnivača Radničkog saveza i Srpske
socijaldemokratske stranke, podnosilac referata na njihovom Kongresu
ujedinjenja 1919. S komunistima se razišao na Vukovarskom kongresu
1920, a iz političkog života povukao se 1923. Dela: "Istorija
socijalizma u Srbiji", "Rat i srpska socijalna demokratija", "Položaj
radničke klase i sindikalni pokret u Srbiji", "Kako buržoasko društvo
pljačka radnike", "Komunalna politika".

1904. - U Njujorku je počela sa radom podzemna železnica. Danas je njujorški metro najveći i najrazvijeniji u svetu.

1914. - Rođen je Dilan Tomson, engleski
pesnik, poreklom Velšanin. Uneo je u englesku poeziju nove vrste strofa
i, pored Odena, imao najviše uticaja na mlađe generacije. Objavio je
više zbirki pesama i sarađivao u časopisu "Horizont".

1925. - Fred Waller patentirao je skije za vodu.

1935. - Predat je u saobraćaj
železničko-drumski Pančevački most Kralja Petra II na Dunavu kod
Beograda, iz čijeg je naziva po dolasku komunista na vlast posle Drugog
svetskog rata izbačeno kraljevo ime.

1982. - Kina je objavila podatak da je broj njenih stanovnika prešao milijardu.

1994. - Ministarstvo pravde SAD objavilo
je šokantan podatak da je zatvorska populacija prvi put u istoriji
dostigla broj od milion ljudi. Broj od 1.012.851 zatvorenih muškaraca i
žena u federalnim zatvorima nije pri tom uključivao lokalne zatvore,
gde je otprilike oko 500.000 ljudi zatvoreno na kraći period. Time su
Sjedinjene Države postale druga zemlja na svetu po stopi hapšenja, iza
Rusije.

Dogodilo se na današnji dan - 28. oktobar

1467. - Rođen je Erazmo Roterdamski
(Desiderius Erasmus ), čuveni holandski humanist i inspirator reforme
Katoličke crkve. Bitno je uticao na nemačku reformaciju. Reformu crkve
zamišljao je kao reformu klera i crkvenih opština, a ne kao reformu
dogmi, zbog čega se nije slagao sa Luterom. Naime, zahtevao je
napuštanje sholastike (srednjovekovne filozofije koja je pokušavala da
dokaže da su verske istine u isti mah i nužne istine razuma) i povratak
hrišćanstva svojim izvorima, tj. jevanđeoskim principima, koji su bili
počeli da se izneveravaju. Duboko je verovao u razum, čovekovu slobodnu
volju, pa tako i u obrazovanje, odnosno u obrazovanu elitu koja poštuje
i razume jevanđeoske principe. Stoga je i hteo da prevede jevanđelja i
dopre do duha koji iz njih zrači. Time je aktivirao radikalno kidanje
crkve od Rima i istakao novo shvatanje jevanđelja po kom je osnovna
poruka Novog zaveta, tj. Hrista, "ljubi bližnjega svoga", tj. ljubav.
Dao je prvo grčko izdanje Biblije i uputstva za izgovor stragogrčkog
jezika. Najvažnija dela su mu "Coloquia" i "Laus Stultitiae", u kojima
je satirično prikazao tadašnje društvo, u prvom redu razuzdano
katoličko sveštenstvo i papu.

1492. - Kristofor Kolumbo otkrio je Kubu.

1566. - U Beogradu je ustoličen turski sultan Selim II, koji je na prestolu nasledio Sulejmana II.

1636. - U Bostonu je otvoren Univerzitet Havard.

1716. - Umro je srpski pomorac i
matematičar Marko Martinović, ruski knez, stručnjak za hidrogradnju i
brodogradnju, jedan od najučenijih ljudi svog vremena. Kao nastavnik
Pomorske akademije u Veneciji, podučavao je i mladiće iz Rusije
primljene na molbu cara Petra Velikog. U rodnom Perastu je rukovodio
radom jedne od najstarijih pomorskih škola na Jadranu.

1884. - Rođen je srpski kompozitor,
muzikolog, pedagog i kritičar Miloje Milojević, profesor Muzičke
akademije u Beogradu, jedan od začetnika muzikologije u Srbiji. Osnovao
je beogradski orkestar "Collegium musicum" kojim je i dirigovao.
Stvarao je pod uticajem romantizma, impresionizma i ekspresionizma i
inspirisao se narodnom muzikom. Dela: klavirske kompozicije "Četiri
komada", "Melodije i ritmovi sa Balkana", horovi "Muha i komarac", "Pir
iluzija", ciklus solo pesama "Pred veličanstvom prirode", muzikološki
spisi "Osnovi muzičke umetnosti", "Studije i članci I-III".

1900. - Posle gotovo pet meseci, u Parizu su završene Olimpijske igre.

1915. - Povlačeći se sa srpskom vojskom u
Prvom svetskom ratu, samoubistvo je izvršio srpski pisac Milutin
Uskoković, autor lirskog temperamenta, u čijim se delima sukobljavaju
romantizam i moderno shvatanje života i sveta. Završio je prava u
Beogradu i doktorirao u Ženevi. Pokušao je da stvori beogradski
društveni roman, ulazeći u dramatične sudare ličnosti s gradskom
sredinom, ali je više prikazivao unutrašnja stanja intelektualaca nego
kompleksnu sliku vremena. Dela: romani "Došljaci", "Čedomir Ilić",
zbirka pripovedaka "Kad ruže cvetaju", crtice "Pod životom", "Vitae
fragmenta".

1923. - Umro je srpski političar i
publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Radikalne stranke, prvi
premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, jer je regent Aleksandar
Karađorđević ponudio njemu da sastavi vladu umesto vođi radikala Nikoli
Pašiću. Izdavao je i uređivao časopis "Delo" i list "Odjek". Dela: "O
Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu", "Albanski
problem i Srbija i Austro-Ugarska", "Tajna konvencija između Srbije i
Austro-Ugarske".

1924. - Rođen je srpski sportski trener
Aleksandar Nikolić, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke,
najznačajniji stručnjak evropske košarke u 20. veku. Košarku je počeo
da igra 1946. i nastupao je za više ekipa, uključujući "Crvenu zvezdu"
i "Partizan", za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a
1951. postao je trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve
medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu i tutule
prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. Kao trener "OKK Beograda" osvojio je
prvenstvo i Kup Jugoslavije, s "Crvenom zvezdom" Kup Jugoslavije i Kup
pobednika kupova, a sa "Injisom" iz Varezea sve što se moglo osvojiti -
tri titule prvaka Italije, tri kupa te zemlje, tri Kupa evropskih
šampiona i dva Interkontinentalna kupa. U košarkaškim krugovima
najčešće su ga zvali Profesor i bio je učitelj plejade srpskih trenera
čije su ekipe praktično monopolizovale evropske klupske titule. Zbog
ogromnih zasluga za košarku, godine 1998. uvršten je u čuvenu "Kuću
slavnih" u američkom gradu Springfild, kolevci košarkaške igre.

1929. - Prvi put je rođeno jedno dete u avionu.

1971. - Engleska je postala šesta država koja je lansirala svoj satelit u kosmos.

Na današnji dan - 29. oktobar

539. p. n. e. - Persijski car Kir pokorio je Vavilon.

1321. - Umro je srpski kralj Stefan
Milutin Nemanjić, koji je Srbiju učinio najmoćnijom državom na Balkanu,
što je njegovom unuku Dušanu omogućilo da stvori carstvo. Na Saboru u
Deževu 1282, presto mu je na osnovu sporazuma ustupio stariji brat
Dragutin, koji je zadržao samo severne krajeve Srbije. Koristeći borbu
dinastija Anžujaca i Paleologa, osvojio je znatan deo Makedonije,
preneo prestonicu u Skoplje i nameravao da srpsku državu širi prema
Egejskom moru. Bio je u neprijateljstvu s Romejom (Vizantija) do 1299,
kada se oženio maloletnom romejskom princezom Simonidom. Bogati rudnici
srebra donosili su mu obilna sredstva za naoružanje i držanje jake
najamne vojske i omogućili da pomaže razvoj umetnosti i književnosti i
zida crkve i manastire širom Srbije (Gračanica, Studenica, Banjska,
Nagoričino i druge). Posle Dragutinove smrti 1316, zatvorio je njegovog
sina Vladislava, štićenika Ugarske, čiju je zemlju pripojio. Pre toga
je sina Stefana, koji je pokušao da mu se suprotstavi, delimično
oslepeo i proterao u Carigrad.

1618. - Ser Volter Rali, engleski
državnik i istraživač, pogubljen je zbog optužbe da je kovao zaveru
protiv kralja Džejmsa. Pripadao je književnom pokretu engleskih
ateista. Prvi je vodio engleske ekspedicije za kolonizaciju Severne
Amerike, prvi je preneo kulturu krompira iz Amerike u Englesku i
raširio upotrebu duvana. Zbog neuspeha jedne ekspedicije, kralj Džejms
ga je osudio na zatočenje u Londonskoj kuli, a potom i na smrt. Pisao
je pesme, političke i filozofske rasprave.

1897. - Rođen je Jozef Gebels, nemački
političar i državnik, ministar propagande i jedan od teoretičara
nacističkog režima. Bio je glavni propovednik fašizma i veliki ratni
zločinac. Ostao je uz Hitlera do kraja života. Pred pad Berlina (maj
1945), izvršio je samoubistvo sa celom porodicom.

1911. - Umro je Džozef Pulicer, američki
novinar mađarskog porekla. Iznošenjem upadljivih primera društvene i
ekonomske nejednakosti težio je reformama i otklanjanju zloupotreba.
Otuda je u SAD dobio nadimak Osnivač senzacione štampe. Osnivač je
Pulicerove nagrade za dela iz oblasti američke istorije, poezije,
drame, romana, muzike i novinarstva. Nagrade se dele svake godine, a
ograničene su samo na američke državljane.

1923. - U Turskoj je proglašena
Republika. Prvi predsednik Republike bio je Kemal Ataturk, koji je u
novoj Turskoj energično suzbijao konzervativne elemente.

1929. - Došlo je do kraha njujorške
berze, što je dovelo do početka velike ekonomske krize. Ova najveća i
najdublja kriza trajala je do 1933. godine. Potresla je čitav
kapitalistički svet i bila je najpotpuniji izraz ekonomskog bankrotstva
kapitalizma i njegove krize.

1998. - Skoro četiri decenije nakon što
je postao prvi Amerikanac koji je u vasioni boravio u veštačkom
satelitu, Džon Glen se opet našao u svemiru. On je još aprila 1959.
godine, kao potpukovnik, postao jedan od prvih sedam kosmonauta SAD, a
posle Gagarina i Titova, treći u svetu. Na današnji dan, sa 77 godina,
Glen je postao i najstariji čovek koji se otisnuo u svemir. Za vreme
devetodnevne misije, on je učestvovao u proučavanju koje je sprovodila
NASA o zdravstvenim problemima prouzrokovanim starenjem.

Na današnji dan - 30. oktobar

1270. - Luj IX Sveti poveo je osmi i poslednji krstaški rat.

1821. - Rođen je Fjodor Mihailovič
Dostojevski, ruski književnik. Formirao se pod uticajem
socijalista-utopista i na Gogoljevim književnim tradicijama. Rana dela
su mu prožeta odbranom otuđenja ljudske suštine "poniženih i
uvređenih", a insiprisana socijalnim tragedijama malih ljudi. Kao
učesnik utopijsko-socijalnog kružoka M. V. Petraševskog, uhapšen je i
osuđen najpre na smrt, a potom na deset godina izgnanstva u Sibir. Dela
nastala na robiji dočaravaju tešku tragiku ljudi koji svoje psihološke
krize rešavaju ubistvom ili pobunom protiv sredine sa kojom su se
sukobili, da bi na kraju našli izlaz u hrišćanskom smirenju, krotkosti
i unutrašnjem usavršavanju. Dubina psihologije, poniranje u podsvest,
traganje za korenima ljudske tragike u čoveku - glavne su
karakteristike dela Dostojevskog i osnovna preokupacija modernog
romana, a njegov uticaj na razvitak svetske književnosti izvanredno je
značajan. Dela: "Krotka", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni",
"Zabeleške iz podzemlja", "Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Zli
dusi", "Idiot", Kockar"...

1869. - Izvođenjem alegorijske slike
Đorđa Miletića "Posmrtna slava kneza Mihaila", u Beogradu je otvorena
nova zgrada Narodnog pozorišta. Gradnja je otpočela 1851. na Zelenom
vencu, ali su radovi obustavljeni zbog nepogodnog terena i novčanih
poteškoća. Tek 1868, posle gostovanja Novosadskog pozorišta, knez
Mihailo Obrenović doneo je odluku o podizanju zgrade pozorišta na placu
kod Stambol kapije, koja je, prema projektu Aleksandra Bugarskog,
završena za godinu i po dana.

1874. - Rođen je srpski etnolog i
antropogeograf Jovan Erdeljanović, član Srpske kraljevske akademije,
profesor Beogradskog univerziteta. Objavio je veliki broj radova na
srpskom i stranim jezicima, među kojima su posebno značajna proučavanja
plemenskog života u Crnoj Gori. Dela: "Postanak plemena Piperi",
"Etničko srodstvo Bokelja i Crnogoraca", "Etnička prošlost i formiranje
crnogorskih plemena", "Kuči", "Bratonožići", "Stara Crna Gora",
"Tragovi najstarijeg slovenskog sloja u Banatu", "O poreklu Bunjevaca",
"Makedonski Srbi", "O počecima vere i drugim etnološkim problemima".

1888. - Patentirana je hemijska olovka.

1905. - U Beogradu je osnovano
kulturno-umetničko društvo "Abrašević", nazvano po srpskom piscu Kosti
Abraševiću. Istoimena društva osnovana su i u nizu drugih gradova, ali
je njihov rad zabranjen u vreme Šestojanuarske diktature 1929. Mnoga su
obnovljena posle Drugog svetskog rata.

1938. - Orson Vels izazvao je paniku
neverovatnih razmera emitovanjem radio emisije "War of the Worlds" na
bazi istoimenog naučnofantastičnog dela H.G. Velsa o invaziji marsovaca
na Zemlju. Program je otpočeo u nedelju, u terminu od 20.00 časova, i
nije za cilj imao nikakvu obmanu, jer je pre početka emisije napomenuto
o čemu je reč. Ipak, većina slušalaca program je počela da prati sa
zakašnjenjem, kada je invazija marsovaca već bila u toku, što je
prouzrokovalo paniku među milionima slušalaca koji nisu znali o čemu je
zapravo reč.

1975. - Princ Huan Karlos došao je na
čelo Španije nakon što je general Franko, diktator od 1936, priznao da
je suviše bolestan da bi vladao. Osamdesettrogodišnji diktator je duže
vreme imao zdravstvenih problema. Tri nedelje nakon toga, Franko je
preminuo od srčanog udara, a dva dana kasnije (22. novembra) Huan
Karlos je krunisan za kralja. Deda Huana Karlosa, Alfonso XIII, bio je
poslednji španski monarh koji je bio prognan 1931. godine, nakon što je
Španija proglašena republikom. Huan Karlos rođen je u Italiji 1938.
godine, a u Španiju se vratio po pozivu generala Franka 1955. godine i
započeo sa vojnim obrazovanjem. Godine 1969. Franko je Huana Karlosa
imenovao za svog naslednika. Iako se zavetovao Frankovom autokratskom
režimu, Huan Karlos je odmah po krunisanju započeo demokratske reforme
u Španiji

Na današnji dan - 31. oktobar

- Danas je praznik Sveti apostol i jevanđelist Luka.
Rođen je u Antiohiji i bio je veoma obrazovan. U mladosti je izučio
grčku filosofiju, medicinu i živopis. U vreme delatnosti Gospoda Isusa
na zemlji, sveti Luka je u Jerusalimu video Spasitelja licem u lice,
čuo njegovu spasonosnu nauku i poverovao u nju. Ubrzo je uvršten među
sedamdeset apostola i poslan na propoved, a na putu za Emaus video je
vaskrslog Gospoda. Po silasku Duha svetoga na apostole, Luka se vratio
u Antiohiju i tamo radio sa apostolom Pavlom, s kojim je putovao u Rim
obraćajući u veru Hristovu neznabošce i Jevreje. Na molbu hrišćana,
napisao je Jevanđelje oko 60. godine. Po smrti apostola Pavla, Luka je
propovedao Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji i Makedoniji. Živopisao je
tri ikone Presvete Bogorodice i ikone svetih apostola Petra i Pavla.
Zato se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. I u dubokoj
starosti nastavio je da putuje i propoveda u Liviji, Gornjem Misiru i
Grčkoj i da ljude obraća hrišćanskoj veri. Napisao je i Dela apostolska
i posvetio ih Teofilu, knezu Ahaje. Imao je 84 godine kada su ga
neznabošci stavili na muke, a potom obesili na jednu maslinu u gradu
Tebi. U vreme cara Konstancija, mošti ovog svetitelja prenesene su u
Carigrad.


1517. - Martin Luter javno je istakao 95 teza za reformu crkve, što je izazvalo široki narodni pokret protiv papske vlasti.

1871. - Na osnovu ustava iz 1869, donesen
je prvi zakon o poroti u Srbiji koji je stupio na snagu 1. januara
1872, posle čega su sudske funkcije počeli da obavljaju i ljudi iz
naroda.

1851. - Umro je srpski pisac Petar II
Petrović Njegoš, crnogorski vladar i vladika, prema većini književnih
kritičara najveći srpski pesnik, čija je kruna stvaralaštva nenadmašni
dramski spev "Gorski vijenac". U osnovi je refleksivno-lirski pesnik,
što je uočljivo i u njegovim najvažnijim delima, iako ona imaju
epsko-dramski oblik, a njegov jezgroviti stil obojen je snažnim
elementima mirnog klasičnog stiha i svežinom narodne pesme.
Glorifikovao je heroizam i osećanje za slobodu Crnogoraca, koje je u
nacionalnom pogledu posmatrao isključivo kao deo srpskog naroda. Rade
Tomov Petrović - iz porodice koja je Crnoj Gori više od sto godina
davala vladike - dobio je monaško ime po stricu, vladici i vladaru Crne
Gore Petru I, koji ga je odredio za naslednika. Školovao se u
Cetinjskom manastiru i u Topli kod Herceg Novog, a učitelj mu je bio i
Sima Milutinović Sarajlija, koji ga je uputio u istoriju, filozofiju i
književnost. Kao državnik je položio temelje moderne crnogorske države,
ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze i
izdejstvovao veću pomoć Rusije, ali nije ostvario san o tome da zajedno
sa Srbijom oslobodi Bosnu i Hercegovinu. Takođe je podigao prvu osnovnu
školu, a 1834. je osnovao štampariju. Ostala dela: filozofski ep "Luča
mikrokozma", spev "Lažni car Šćepan Mali", misaone i lirske pesme.

1918. - Poražena Austro-Ugarska u Prvom
svetskom ratu predala je u Puli Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca sve
brodove i opremu i utvrđenja u Kotoru, Šibeniku, Rijeci, Puli i Trstu.
Nova država dobila je 300 plovila, uključujući 12 bojnih brodova, 11
krstarica, 56 torpiljerki i 18 razarača. Sledeće noći, italijanski
diverzanti su potopili bojni brod "Viribus unitis", na kojem su
poginuli prvi komandant jugoslovenske mornarice, admiral Janko Vuković,
i 350 mornara.

1918. - U Temišvaru je proglašena tzv.
Banatska republika, u uzaludnom pokušaju Mađarske da zadrži severni
Banat i zaustavi opredeljenje Srba i drugih žitelja Vojvodine za
južnoslovensku državu.

1926. - U Detroitu je od zapaljenja pluća preminuo najslavniji mađioničar svih vremena - Hari Hudini.

1944. - Nemci su u Drugom svetskom ratu,
posle gubitka Beograda, između Dunava, bosutskih šuma i reke Save
izgradili šest linija odbrane u dubini oko sto kilometara i formirali
Sremski front. Posle krvavih borbi, front je probijen 12. aprila 1945,
čime su počele završne operacije za oslobođenje Jugoslavije, ali je
cena bila strašna - na "sremskoj klanici" poginulo je najmanje 30.000
mobilisanih srbijanskih mladića poslatih u borbu praktično bez obuke.

1954. - Počela je revolucija u Alžiru protiv Francuske vlasti.

1972. - Umrla je srpska slikarka nemačkog
porekla - Beta Vukanović, koja je tokom bezmalo 80 godina naslikala
impozantan broj ulja, akvarela i crteža i kao pedagog uticala na
generacije srpskih slikara. Na studijama slikarstva u Minhenu upoznala
je budućeg supruga - Rista Vukanovića, takođe slikara. S njim je 1898.
došla u Beograd, grad kojem je ostala privržena do kraja života i s
velikom predanošću je učestvovala u umetničkom životu patrijarhalne
Srbije. Zaslugom tog umetničkog para, Beograd je dobio slikarsku školu
koja je prerasla u Umetničku školu. Jedan je od osnivača "Lade" i
"Cvijete Zuzorić", društva srpskih umetnika, slikara i vajara, i
začetnik za ono doba relativno smele karikature. Isprva je slikala u
maniru impresionista, ali se kasnije približila čvršćoj realističkoj
formi.

1984. - Na Indiru Gandi, premijerku Indije, izvršila su atentat dvojica njenih telohranitelja, Sika.

1999. - Tokom 113. fudbalskog derbija
između "Partizana" i "Crvene zvezde", od svetleće rakete poginuo je
učenik Aleksandar Radović, što je prvi slučaj nasilne smrti na
fudbalskim utakmicama u Jugoslaviji.

Dogodilo se na današnji dan - 1. novembar

79. - Prilikom velike erupcije vulkana
Vezuva, antički grad Pompeja u Italiji zatrpan je vulkanskim pepelom.
Od 1748. vrši se otkopavanje ovog grada, osnovanog još u 6. veku p. n.
e. Sačuvane su vile sa freskama, forum, amfiteatar, hramovi, kupatila i
dr.

1512. - Prvi put su otvorene za javnost
i predstavljene prostorije Sikstinske kapele u Vatikanu koju je oslikao
Mikelanđelo freskama "Stvaranje sveta" i "Strašni sud".

1604. - Prvi put je predstavljena Šekspirova tragedija "Otelo".

1867. - U Beogradu su Laza Lazarević,
Ljubomir Kovačević, Kosta Hristić i druge istaknute ličnosti srpske
kulture osnovale družinu visokoškolske omladine Srbije "Pobratimstvo",
koja se bavila naukom i književnošću, a 1881. pokrenula i časopis.

1886. - Na tradicijama Društva srpske
slovesnosti i Srpskog učenog društva, osnovana je Kraljevsko-srpska
akademija, preimenovana 1887. u Srbsku kraljevsku akademiju, kasnije
Srpsku kraljevsku akademiju, prethodnicu Srpske akademije nauka i
umetnosti. Zakon o osnivanju predvideo je da ona "obrađuje i unapređuje
nauku, da obelodanjuje i inicira naučna istraživanja i potpomaže razvoj
umetnosti". Pod njen nadzor stavljeni su Narodna biblioteka i Muzej
srpskih zemalja. Imala je odseke za prirodne, filozofske, društvene
nauke i za umetnost. Prvi predsednik bio je Josif Pančić.

1842. - Rođen je srpski istoričar,
filolog i državnik, Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije,
jedan od osnivača Napredne stranke, koji je kao ministar prosvete
reorganizovao osnovne i srednje škole u Srbiji. U vreme Aneksione krize
1909. obrazovao je vladu svih stranaka. Posle Prvog balkanskog rata,
zaključio je, kao šef srpske delegacije u Londonu, mir s Turskom.
Objavio je gramatiku srpskog jezika, prvu "Istoriju srpske
književnosti" i "Srpsku bibliografiju" knjiga 18. i 19. veka. Delima
"Vaskrs države srpske", "Srbi i Turci XIV i XV veka" i "Balkanska
pitanja" postavio je osnove srpske istoriografije.

1883. - Rođen je srpski političar,
matematičar i filozof Sima Marković, profesor Beogradskog univerziteta
i vođa tzv. desne frakcije u Komunističkoj partiji Jugoslavije.
Doktorirao je matematiku 1913. kod Mihaila Petrovića (Mika Alas). Od
1926. do 1928. bio je generalni sekretar KPJ, iz koje je isključen
1929, a ponovo primljen 1935. Likvidiran je u ŠSR-u 1937. u
staljinističkim čistkama. Dela: "Nacionalno pitanje u svetlosti
marksizma", "Iz nauke i filozofije", "Teorija relativnosti".

1894. - Dr Roux iz Pariza pronašao je
vakcinu protiv difterije, zaraznog zapaljenja sluzokože ždrela,
krajnika, nosa i grkljana prouzrokovanog Leflerovim bacilom.

1918. - Srpska Prva armija je pod
komandom vojvode Petra Bojovića u Prvom svetskom ratu oslobodila
Beograd, prešavši 500 kilometara pod borbom za samo 45 dana, u
silovitom napredovanju posle proboja Solunskog fronta.

1944. - U Beogradu su u Drugom svetskom
ratu, sporazumom o obrazovanju jedinstvene vlade, završeni pregovori
predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipa Broza
(Tito) i predsednika izbegličke vlade Jugoslavije Ivana Šubašića.

1952. - Prva ekplozija hidrogenske
bombe. Reč je o bombi koja oslobađa ogromne količine nuklearne energije
pri vrlo visokim temperaturama i pritiscima. Nastaje fuzijom jezgara
najtežeg vodonika (tricijuma) koja stvara jezgra helijuma. Kao upaljač
hidrogenske bombe služi atomska bomba, čije se dejstvo zasniva na
fisiji jezgara urana u nekih njemu sličnih elemenata.

1956. - Na predlog Jugoslavije,
Generalna skupština UN je na vanrednom zasedanju usvojila rezoluciju
kojom je zahtevano da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah
obustave oružane akcije, povuku se s teritorije Egipta i omoguće
ponovno otvaranje Sueckog kanala.

1993. - Stupio je na snagu Ugovor o
Osnivanju Evropske unije, potpisan na sastanku šefova država i vlada
1992. godine u holandskom gradiću Mastriht. Ugovorom iz Mastrihta
iskaknuto je da saradnja zemalja članica pokriva celokupno područje
"spoljne politike i bezbednosti". Ugovorom se uspostavlja monetarna
unija i jedinstvena moneta. Teritorija država članica pretvorena je tim
ugovorom u prostor bez granica. Ugovor predviđa i uvođenje jedinstvenog
državljanstva Unije, iako Unija poštuje nacionalni identitet država
članica.

1995. - U američkom gradu Dejton počeli
su pregovori o Bosni i Hercegovini. Posle tri sedmice, mirovni sporazum
su parafirali presednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo
Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović.

Na današnji dan - 2. novembar

1755. - Rođena je Marija Antoaneta, žena
francuskog kralja Luja XVI i kći Marije Terezije. Narod ju je omrznuo
zbog rasipničkog života i negativonog uticaja na kralja, nazvavši je
"Gospođa Deficit". Pogubljena je za vreme Francuske revolucije.

1891. - Rođen je srpski klasični filolog
Milan Budimir, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog
univerziteta, koji je proučavo indoevropske dijalekte u Sredozemlju.
Objavljivao je i na francuskom jeziku na kojem je izdavao i časopis
"Revue internationale des etudes balkaniques". Dela: "O Ilijadi i
njenom pesniku", "Iz klasične i savremene aloglotije", "Problem bukve i
protoslovenske domovine", "Grci i Pelasti", "Dve vrste Aristotelove
tragedije", "Sa balkanskih istočnika", "Carmen arvale", "Patriculae
Pelesticae".

1913. - Rođen je Bert Lankester,
američki filmski glumac, veoma izražajnog registra. Za ulogu u filmu
"Elmer Gantry" iz 1960. godine dobio je Oskara. Ostali filmovi:
"Trapez", "Nirnberški proces", "Odavde do večnosti", "Verakruz", "Čovek
koji je stvarao kišu", "Gepard", "Okršaj kod OK korala"...

1923. - Umro je srpski slikar Stevan
Aleksić, majstor obnove ikonostasa srpskih crkava. Akademiju je završio
u Minhenu, a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je
renovirao ikone i slike na svodovima crkve. Obnovio je i ikone i slike
u crkvama u Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu, Modošu (sada Jaša Tomić),
Beneševu i drugim mestima. Najznačajniji i najobimniji rad obavio je u
Preobraženskoj crkvi u Pančevu - 32 ikone velikog formata, tri
kompozicije iz istorije srpske crkve i 44 medaljona svetaca.

1947. - "The Spruce Goose " - najveći
avion ikada napravljen - uzleteo je na svoj prvi i poslednji let.
Napravljena od ljuskica omorike i brezinog drveta, ova masivna drvena
letelica imala je raspon krila duži od fudbalskog terena, a
konstruisana je da primi oko 700 ljudi. Stvaranje ovog aviona koštalo
je neverovatna 23 miliona dolara, a produžilo se toliko da je završeno
posle Drugog svetskog rata, iako je započeto još 1941. godine. Uprkos
uspešnom prvom test letu, "The Spruce Goose" nikad nije ušao u masovnu
proizvodnju, pre svega zbog kritika po kojima materijal od kojeg je
ovaj avion napravljen ne bi mogao da izdrži veliku težinu na dugim
letovima. Danas je ovaj avion izložen u avio-muzeju u Oregonu.

1948. - U najvećoj zbrci u istoriji
predsedničkih izbora u SAD, demokratski kandidat Hari Truman (Harry S.
Truman) pobedio je republikanca Tomasa Djuija (Thomas E. Dewey) sa samo
oko dva miliona glasova više. Nekoliko dana pre objavljivanja rezultata
izbora, politički analitičari i preliminarni rezultati davali su
prednost guverneru Djuiju. To je otišlo toliko daleko da je "Chicago
Tribune" na naslovnoj strani objavio naslov "DJUI PORAZIO TRUMANA".

1962. - Umro je srpski pisac i botaničar
Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945.
do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske
vojske, borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu je bio
u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i
popularnost stekao je romanom "Srpska trilogija", koji čine "Devetsto
četrnaesta", "Pod Krstom" i "Kapija slobode". Ostala dela: romani
"Smena generacija", "Velika zabuna", "Likovi u senci", dela iz botanike
"Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera", "Makrofitska vegetacija
Ohridskog jezera", "Sistematika lekovitog bilja".

Na današnji dan - 3. novembar

1883. - Ugušena je Timočka buna, koju su
podigle vođe Narodne radikalne stranke protiv režima kralja Milana
Obrenovića, i to zato što im nije dao vlast osvojenu na izborima, već
je za premijera postavio Nikolu Hristića, odanog dinastiji Obrenović.
Preki sud osudio je na smrt 21 vođu ustanka, a mnoge na dugogodišnju
robiju. Smrtna kazna izrečena je i radikalskim prvacima, Nikoli Pašiću
i Aci Stanojeviću, ali su oni pobegli u inostranstvo.

1903. - Panama je postala nezavisna
republika, posle jedne pobune izazvane spolja i uz podršku SAD kojom je
omogućeno njeno odvajanje od republike Kolumbije, u čijem je sastavu do
tada bila. Već deset dana kasnije, SAD su priznale panamsku novu vladu,
a 18. novembra je zaključen ugovor između SAD i Paname o ustupanju
jedne široke teritorijalne zone u oblasti Panamskog zamljouza SAD-u
radi izgradnje Panamskog kanala. Pošto je svet oštro kritikovao stav
SAD prema Kolumbiji, od koje je nepravednom pobunom oduzeta pokrajina
Panama, SAD su 1921. Kolumbiji isplatile 25 miliona dolara na ime
obeštećenja za izgubljenu teritoriju, a u Panami se razvio vrlo jak
pokret, jer se nalazila u polukolonijalnom položaju u odnosu na SAD.

1921. - Rođen je američki glumac Čarls
Bronson. Ostvario je uloge u brojnim filmovima: "Death Wish series",
"The Magnificent Seven", "The Dirty Dozen", "Raid on Entebbe", "Miss
Sadie Thompson", "House of Wax", "You're in the Army Now"....

1957. - Sovjetski savez lansirao je u
svemir satelit "Sputnjik 2", koji je, pored ostale opreme, nosio i
kabinu sa živim psom. Lajka, lovački pas, bila je prvi živi putnik u
vasioni. "Sputnjik 2" održao se u vasioni 161 dan, a podaci do kojih su
došli naučnici preko Lajke značajno su objasnili efekte otiskivanja u
svemir na živo biće.
1970. - U Denveru je umro kralj Petar
II Karađorđević, sin kralja Aleksandra. U vreme ubistva svoga oca 1934.
godine, nije bio punoletan, pa je imenovano namesništvo koje su
sačinjavali knez Pavle, dr Radenko Stanković i Ivo Perović. Pučom od
27. marta 1941. godine preuzeo je kraljevsku vlast, a posle napada
Nemačke, prebegao je s jugoslovenskom vladom u London. Na zasedanju
AVNOJ-a 29. i 30.11.1943. zabranjen mu je povratak u zemlju.

1992. - Bil Klinton izabran je za predsednika SAD.

Na današnji dan - 4. novembar

1873. - Rođen je Džordž Edvard Mur, jedan od
vodećih predstavnika realističke filozofije u Engleskoj, protivnik
idealističke tradicije u metafizici, epistemologiji i etici. Glavna
dela: "Principi etike", "Pobijanje idealizma", "Neki glavni problemi
filozofije"...

1908. - Umro je srpski istoričar, pisac,
folklorista, pedagog i prevodilac Milan Milićević, član Srpske
kraljevske akademije. Dela: istorijska - "Kneževina Srbija", "Knez
Miloš u pričama", "Karađorđe u govoru i tvoru", "Pomenik znamenitih
ljudi srpskog naroda novijega doba", pripovetke - "Zimnje večeri",
"Letnje večeri", "Međudnevica".

1922. - Britanski arheolog Hauard Karter
(Howard Carter) otkrio je grobnicu egipatskog faraona iz osamnaeste
dinastije Tutankamona (14. vek p. n. e). Njegov grob pronađen je u
Dolini Kraljeva, a u grobu je nađen i veliki broj raznih dragocenosti,
koje se sada nalaze u muzeju u Kairu.

1924. - U Kaliforniji je legalizovan boks. Bio je zabranjen deset godina ranije.

1956. - Umro je srpski arheolog Miloje
Vasić, jedan od osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog
univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegovo životno
delo je otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga,
postavio je tezu po kojoj podunavska kultura potiče iz Sredozemlja
(egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Objavio
je više od sto naučnih radova. Dela: "Preistorijska Vinča I-IV",
"Arhitektura i skulptura u Dalmaciji", "Žiča i Lazarica", "Jonska
kolonija Vinča".

1979. - Iranski studenti, sledbenici
Ajtolaha Homeinija, zauzeli su ambasadu SAD-a u Teheranu. Radikalni
islamski fundamentalisti držali su 90 talaca. Otmičari su bili
isprovocirani dozvolom da smenjeni iranski šah uđe u SAD zbog lečenja i
pretili su da će ubiti taoce ako se izvede bilo kakav medicinski zahvat
na šahu. Nedržavljani SAD-a, kao i žene i deca, bili su pušteni, ali je
52 talaca ostalo prepušteno na milost i nemilost iranskim otmičarima
narednih 14 meseci. Predsednik Džimi Karter nije mogao da reši krizu
diplomatskim putem, pa je 24. aprila 1980. godine naredio spasilačku
misiju, u kojoj je osam američkih vojnika izgubilo život, a nijedan
talac nije bio spasen. Tri meseca kasnije, bivši iranski šah umro je od
raka u Egiptu, ali se kriza nastavila. U novembru 1980, Karter je
izgubio na predsedničkim izborima od Ronalda Regana i ubrzo su počeli
pregovori između SAD-a i Irana, uz alžirsko posredovanje. Na dan
Reganove inauguracije, 20. januara 1981, SAD su oslobodile tri
milijarde dolara vrednu zamrznutu iransku imovinu i obećale još pet
milijardi dolara kao finansijsku pomoć. Nekoliko minuta pošto je Regan
položio zakletvu, taoci su pušteni, čime je okončana 444-dnevna kriza.

1984. - U Nikaragvi su prvi put posle 56 godina održani slobodni izbori.

1995. - Izvršen je atentat na izraelskog premijera, 73-godišnjeg Isaka Rabina.

Na današnji dan - 5. novembar

1492. - Kristofor Kolumbo otkrio je kukuruz kod Indijanaca na Kubi.

1882. - Umro je srpski filolog Đura
Daničić, saradnik Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog jezika i
pravopisa. Posle studija u Požunu (Bratislava), Pešti i Beču, radio je
kao bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, sekretar Društva srpske
slovesnosti i profesor Liceja i Velike škole. U prvom radu, "Rat za
srpski jezik i pravopis" (1847), kojim je doprineo brzoj pobedi Vukovih
ideja, potpisao se prezimenom Daničin, umesto porodičnim Popović.
Vukove i sopstvene poglede na jezik dosledno je sproveo u prevodima s
latinskog "Starog zaveta". Objavio je više dela iz stare srpske
književnosti ("Žitije sv. Save" Teodosija, "Žitije sv. Simeona i sv.
Save" Domentijana, "Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih" Danila,
"Nikoljsko jevanđelje"). Izdao je "Rječnik iz književnih starina
srpskih" i započeo veliki istorijski "Rječnik hrvatskoga ili srpskoga
jezika". Pomogao je Vuku u prevodu "Novog zaveta". Ostala dela: "Mala
srpska gramatika", "Srpska sintaksa", "Oblici srpskog jezika",
"Istorija oblika", "Osnove srpskoga ili hrvatskoga jezika", "Korijeni",
"Srpski akcenti".

1909. - Rođena je srpska slikarka Milena
Pavlović-Barili, umetnica rafinirane kulture, koja je slikala u
nadrealističkom maniru, s posebnim osećanjem za prostor i poetičnu
atmosferu. Pod uticajem renesansnih majstora, insistirala je na
preciznosti, jasno artikulisanom crtežu, naglašenoj linearnosti. Život
je provela između dva sveta - majke Danice i oca Bruna Barilija,
italijanskog kompozitora i muzičkog kritičara, odnosno između
patrijarhalne Srbije i velikih kulturnih centara Evrope. Završila je
Umetničku školu u Beogradu, studirala u Minhenu, živela u Rimu i
Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila ilustrator modnog časopisa
"Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Posle pada s
konja, umrla je u Njujorku, u 36. godini života.

1912. - Vudrov Vilson izabran je za 28. američkog predsednika.

1913. - Rođena je Vivijen Li, engleska
filmska i pozorišna glumica. Godine 1939. otišla je u Holivud i za
ulogu u filmu "Prohujalo sa vihorom" dobila nagradu Oskar. Istu nagradu
dobila je i 1951. godine za ulogu u filmu "Tramvaj zvani želja". Ostali
filmovi: "Bura u čaši vode", "Požar nad Engleskom", "Cezar i
Kleopatra", "Ledi Hamilton"...

1914. - Pod komandom generala Oskara
Poćoreka (Potiorek) u Prvom svetskom ratu je počela austrougarska
ofanziva na Srbiju, okončana slomom i bekstvom preko Drine polovinom
decembra 1914. Pobede srpske vojske na Ceru i Kolubari prvi su veliki
uspesi saveznika nad centralnim silama u Prvom svetskom ratu, a posle
ponižavajućeg poraza, Poćorek je penzionisan.

1914. - Britanija je aneksirala Kipar.

1930. - Američki književnik Sinkler Luis
dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Sinkler je napisao više
realistično-satiričnih romana u kojima je izvrgao podsmehu zablude i
samoobmane savremenog američkog društva, tj. pojedinih društvenih
staleža i profesija.

1943. - U Jajcu je u Drugom svetskom
ratu osnovana Telegrafska agencija nove Jugoslavije - Tanjug. Ideju je
uoči Drugog zasedanja AVNOJ-a dao Moša Pijade, a prvi direktor bio je
Vladislav Ribnikar. Tanjug je do dolaska u Beograd krajem 1944, sa
skromnom opremom, stalno bio u pokretu i oglašavao se iz Drvara, s
Visa, iz Valjeva i Aranđelovca, odakle je 20. oktobra 1944. javio da je
Beograd oslobođen.

1994. - U Beogradu je umro Milan Mladenović, član popularne rok grupe EKV, od raka pankreasa.

Na današnji dan - 6. novembar

1787. - Rođen je srpski jezički i pravopisni
reformator Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti
srpske kulture, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, genijalni
samouk koji je napravio odlučan preokret u srpskoj literaturi - ona je
od njegovog vremena dobila izrazito narodno i nacionalno obeležje. Na
"Književnom dogovoru" srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču
1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane
jedinstven književni jezik oba naroda, što je verovatno njegova životna
greška, ali je u vreme uzleta ideje bratstva južnoslovenskih naroda
bilo veoma teško predvideti posledice takve širokogrudosti. Osnovnu
pismenost učio je u selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i
u manastiru Tronoša. U Prvom srpskom ustanku bio je pisar vojvode
Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova.
Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč, počeo je da sakuplja
narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom jeziku i pravopisu.
Ubrzo je izdao prvu zbirku narodnih pesama i "Pismenicu" (gramatika), a
1818. "Rječnik". Pisao je i istorijska svedočanstva, bavio se
etnografijom, organizovao istraživanja u svim jugoslovenskim zemljama i
vodio ogromnu prepisku. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša
Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Uređivao je
almanah "Danicu" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom
i prošlošću. Gigantskim radom (njegovo delo sabrano je u 39 tomova), za
koji bi timovima naučnika i kulturnih radnika bile potrebne decenije,
stekao je mnoge pristalice, ali i ogorčene protivnike. Prijatelje je
našao u najistaknutijim umovima Evrope, učinio je da srpske narodne
pesme, kultura i istorija ostanu poznate širom Evrope, a ugledni
Univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove
reformatorske ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847, kada su izašle
"Pesme" Branka Radičevića, dokaz da se "Vukovim jezikom" mogu pisati i
umetnička dela, a Đura Daničić je delom "Rat za srpski jezik i
pravopis" dokazao da su Vukove jezičke postavke opravdane. Cela epoha -
razvijeni srpski romantizam - bila je pod njegovim uticajem. Posle 33
godine u tuđini, njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u
otadžbinu i uz Dositeja Obradovića počivaju ispred Saborne crkve u
Beogradu.

1844. - Španija je potvrdila nezavisnost Dominikanskoj Republici.

1860. - Abraham Linkoln izabran je za 16.
predsednika SAD. On je ujedno i prvi kandidat Republikanske partije
koji je postao predsednik.

1912. - Odigrao se boj kod Alinaca, sela
južno od Prilepa, između divizija I srpske armije i delova V turskog
korpusa. Zbog slabog izviđanja, srpske trupe su neoprezno naišle na
turske položaje i jaku artiljerijsku vatru, ali su jurišem uz znatne
gubitke prislile turske snage na povlačenje. Ova bitka naziva se još i
boj na Bakarnom gumnu.

1917. - U noći između 6. i 7. novembra
odigrala se Oktobarska revolucija u Rusiji. Znak za početak revolucije
dala je krstarica "Aurora", čiji su mornari napali Zimski dvorac -
sedište vlade. Sutradan su boljševici zauzeli vlast u Sankt
Petersburgu, a uskoro je njihovu vlast priznala i cela Rusija.

1942. - Rukovodilac ustanka protiv
Nemaca u Vojvodini, Žarko Zrenjanin, sekretar Pokrajinskog komiteta
Komunističke partije Jugoslavije za Vojvodinu, poginuo je u Drugom
svetskom ratu u neravnopravnoj borbi u obruču okupatorske nemačke
policije u selu Pavliš kod Vršca.

1962. - Ujedinjene nacije usvojile su
rezoluciju kojom su osudile politiku aparthejda u Južnoj Africi i
pozvale sve članice da prekinu ekonomske i vojne odnose sa ovom
zemljom.

1964. - U saobraćajnoj nesreći poginuo
je srpski premijer Slobodan Penezić Krcun, čija se kontroverzna ličnost
upadljivo razlikovala od stereotipnih rukovodilaca u partijskoj
nomenklaturi. U Drugom svetskom ratu, posle kojeg je proglašen za
narodnog heroja, bio je jedan od organizatora ustanka u Srbiji i
politički komesar Druge proleterske brigade. Posle oslobođenja zemlje,
bio je načelnik OZNE (Odeljenje za zaštitu naroda) Srbije, ministar
unutrašnjih poslova u vladi Srbije, član savezne vlade. Bio je dosta
popularan u narodu, iako je godinama rukovodio policijom, i to u
"najtvrđe" vreme progona informbiroovaca i nasilnog otkupa viška
proizvoda od seljaka.

1975. - Prvi nastup grupe Sex Pistols.

Na današnji dan - 7. novembar

Danas su Zadušnice
Dan kad se sećamo naših pokojnika, i za njihove duše se molimo. Zadušnice su dan za duše preminulih. Naša Crkva je propisala posebne dane, Zadušnice, i to četiri puta godišnje, kada se posebno molimo za pokoj duša u Gospodu usnulih. Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje,mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan. Tog dana se posećuju i uredjuju grobovi naših dragih, obavlja se parastos ili pomen, osvećuje se žito, sveštenik prekadjuje i preliva vinom grob, pale se sveće za pokoj duša, a ako su nam srodnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, onda se u crkvi služi pomen.

1867. - Rođena je Marija Sklodovska Kiri,
direktor Instituta za radijum u Parizu i profesor fizike, rodom
Poljakinja. Bila je udata za francuskog naučnika Pjera Kirija, s kojim
je otkrila radijum i polonijum i dala osnov modernoj nauci o
radioaktivnosti. Zajedno sa mužem dobila je Nobelovu nagradu za fiziku
1903, a 1911. godine sama je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

1913. - Rođen je Alber Kami, francuski
književnik. Pisao je eseje, romane i drame. Učestvovao je u pokretu
otpora. Sa egzistencijalistima je uočavao metafizičku apsurdnost
ljudskog života, ali se od njih odvajao jačim naglašavanjem duhovnih
čovekovih vrednosti. Glavna dela: esej "Sizifov mit", romani "Stranac",
"Kuga", "Pad", drame "Nesporazum", "Kaligula", "Opsadno stanje". Dobio
je Nobelovu nagradu za književnost 1957. godine.

1917. - Jednostavnim Lenjinovim rečima,
sa potpisom Vojnorevolucinarnog komiteta, saopštena je svim građanima
Rusije pobeda Revolucije: "Privremena vlada je zbačena. Državna vlast
je prešla u ruke organa Petrogradskog sovjeta radničkih i vojničkih
deputata, Vojnorevolucionarnog komiteta, koji stoje na čelu
proleterijata i garnizona Petrograda. Stvar za koju se borio narod:
neodložno predlaganje demokratskog mira, ukidanje spahijske svojine na
zemlju, radnička kontrola nad proizvodnjom, stvaranje sovjetske vlade -
ta stvar je obezbeđena." Uveče je otvoren istorijski II sveruski
kongres sovjeta radničkih, vojničkih i seljačkih deputata, uz učešće
670 delegata, gde se pristupilo ozakonjenju tekovina Revolucije.

1937. - U Beogradu je, na uglu ulica
Grobljanske (Ruzveltova) i kralja Aleksandra, postavljen spomenik Vuku
Karadžiću. Inicijator je bila Srpska književna zadruga, a spomenik je
izradio vajar Đorđe Jovanović. Spomenik je izliven u bronzi i na njemu
piše: "Vuku - srpski narod".

1951. - Usvojen je Ustav Jordana.

1962. - Elinor Ruzvelt, supruga bivšeg
američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, umrla je u Njujorku u 78.
godini. Od 1946. godine radila je kao predsednik Odbora OUN za prava
čoveka. Proputovala je SAD i svet stavljajući svoju reč i pero u službu
humanističkih zadataka.

1991. - Košarkaš Medžik Džonson objavio je da je HIV pozitivan i da napušta Lejkerse.

Na današnji dan - 8. novembar

- Danas je hrišćanski praznik Mitrovdan, spomen na
svetog velikomučenika Dimitrija, rođenog u Solunu u trećem veku,
pogubljenog na današnji dan. Zamenio je oca kao gradonačelnik Soluna, u
vreme kad je hrišćanski svet prolazio kroz teška iskušenja. Javno je
štitio hrišćane, odvraćao narod od mnogoboštva i upućivao na Hristov
put, zbog čega je bačen u tamnicu i pogubljen. Dželati su ga gađali
kopljima iz daljine, jer nisu smeli da mu priđu. Zabeleženo je
svedočenje savremenika da mu je s lica sjala svetlost. Hrišćani su ga
sahranili, a prema predanju, iz njegovog groba isticao je miro, pa je
nazvan Mirotočivi.

1793. - Pošto je više od dva veka bio
dvorac francuskih kraljeva, Luvr je otvoren kao muzej od strane
francuske revolucionarne vlade. Luvr je počeo da gradi još 1204. Filip
Ogist (kao tvrđavu), zatim je prerađen, a dograđivali su ga mnogi
kraljevi (najviše Luj XIV), sve do 1848; na njemu je radilo sukcesivno
šest arhitekata. Danas je to kompleks koji čini jedna četvorougaona
palata s dvorištem na koju se oslanjaju dva paralelna krila. Luvr je
jedan od najbogatijih muzeja na svetu.

1858. - Posle pobede nad turskom
vojskom na Grahovu, Crna Gora je dobila međunarodno utvrđene granice
prema Otomanskom carstvu, ali još nije bila priznata kao nezavisna
država. Garanti državnih granica bile su velike sile - Rusija,
Austrija, Francuska i Pruska.

1900. - Rođen je srpski kompozitor,
dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i
rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Dela: simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Srbija",
"Svetli grobovi", "Vezilja slobode", solo pesme, gudački kvarteti,
filmska i scenska muzika.

1900. - Rođena je američka književnica
Margaret Mičel, dobitnica Pulicerove nagrade. Njeno jedino književno
delo, roman "Prohujalo sa vihorom" iz 1936. godine iz istorije
američkog građanskog rata, napisan je sa stanovišta stare buržoazije
nazadnog američkog Juga. Delo je steklo ogromnu popularnost, prevedeno
je na mnoge jezike i ekranizovano 1937. godine.

1917. - Umro je srpski pisac Milutin
Bojić, autor poeme "Plava grobnica" o masovnom sahranjivanju srpskih
vojnika u more, trajnog poetskog spomenika tragedije srpske vojske u
Prvom svetskom ratu posle povlačenja preko Albanije. Studirao je
filozofiju i pedagogiju u Beogradu. Učestvovao je u balkanskim ratovima
i u Prvom svetskom ratu. Posle povlačenja preko Albanije, radio je kao
državni službenik na Krfu i u Solunu. Umro je od tuberkuloze u 25.
godini i sahranjen je na solunskom groblju Zejtilnik. Napisao je četiri
knjige pesama i više drama, uključujući "Kraljevu jesen" i "Uroševu
ženidbu".

1931. - Održani su parlamentarni izbori
u Jugoslaviji, na koje je od 3,5 miliona izašlo 2,3 miliona birača.
Bilo je predviđeno isključivo isticanje zemaljskih lista, što je
značilo da nosilac liste mora da obezbedi 60 potpisa iz svakog izbornog
sreza, pa je građanska opozicija bojkotovala izbore. Nosilac vladine i
jedine izborne liste, premijer Petar Živković, dobio je posle izbora
novi mandat.

1959. - Ujedinjeni Arapski Emirati i Sudan potpisali su sporazum o iskorišćavanju vode reke Nil.

ДАНАС МИТРОВДАН
Српска православна црква и њени вјерници славе данас празник Светог Димитрија Солунског у
знак сјећања на страдање и смрт овог светитеља, који је живот окончао у
тамници 306. године, као заточени борац за хришћанску вјеру.На овај празник, у српском народу познат као Митровдан, помиње се погибија
светитеља који је живот окончао у тамници 306. године гдје је заточен,
отказавши послушност прогонитељима хришћана.Према предању,
светитељ Димитрије рођен је у Солуну, гдје је и живио, а цар
Максимилијан га је поставио за војводу, надајући се његовој оданости у
прогону хришћана.Када је Димитрије од цара добио наређење да прогони хришћане, он се
на то није обазирао, већ је јавно проповиједао хришћанску вјеру.Цара су обавијестили о непослушности Димитријевој, јер је преобраћао народ у хришћанство.Када је чуо да је солунски заповједник и сам хришћанин, цар је наредио његово погубљење.Џелати су га, како је записано, затекли у молитви и из даљине гађали копљима, јер нису смели да му приђу.Хришћани су његово тијело кришом сахранили, а на гробу су се, према
предању, почела дешавати чуда и исцељења, па је одлучено да на том
мјесту играде цркву.Солунски храм је подигао великодостојник Леонтије, излијечивши се над моштима светитеља.Према древним записима, Свети Димитрије се јавио цару Јустинијану
спријечивши га да му мошти пренесе Цариград, па је тако је остао у
Солуну, гдје и данас почива, а проглашен је заштитником града.Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао
град од земљотреса и несрећа, а и данас се вјерује да је чудотворна
снага његових моштију излијечила многобројне болеснике.Према
народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком
и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.Свети
Димитрије представљен је на фрескама средњевековних манастира у реду
светих ратника који су проповиједали и борили се за хришћанску вјеру.Једна од најљепших представа Светог Димитрија налази се на Косову и
Метохији, у манастиру Дечани, чији су ктитори Стефан Дечански, српски
краљ, и Душан.Светитељ је осликан у ратничкој опреми са штитом и шљемом, поред Светог Ђорђа.Светог Димитрија с великим поштовањем, осим Грка и Срба, славе и Руси.
Његов култ је почео да се шири у Русији у 12. вијеку, а године 1581.
изабран је за заштитника Сибира.У Српској цркви је више од 120 храмова посвећено Светом Димитрију.Митровдан је по броју Срба који славе ту славу на шестом мјесту.

Na današnji dan - 9. novembar

1835. - Rođen je srpski kompozitor
slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor srpske himne "Bože pravde",
jedan od utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske
akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu.
Komponovao je muziku za oko 90 "komada s pevanjem". Dela: opereta
"Vračara", uvertire "Kosovo", "Srpkinja", "Aleksandar", "Đido",
"Milan", fantazija "Prvo doba Srbije", muzika za komade "Blago cara
Radovana", "Dobrila i Milenko", "Dušan Silni", "Miloš Obrenović",
"Seoba Srbalja", "Pribisav i Božana", "Za veru i slobodu", "Mladost
Dositejeva", "Markova sablja", "Proslavljanje kneza Mihajla", "Knez
Dobroslav", "Izbiračica", "Krvni mir", "Merima", "Divlji lovac",
"Ljubavno pismo", "Četiri miliona rubalja", "Čestitam", "Potera",
"Saćurica i šubara", "Vuk Branković", oko 110 horskih kompozicija, 15
crkvenih kompozicija, solo pesme.

1841. - Umro je srpski pisac Milovan
Vidaković, prvi pisac romana u novoj srpskoj književnosti, čija su dela
bez veće književne vrednosti, ali su imala široku čitalačku publiku,
jer su budila nacionalno osećanje i ljubav prema narodnoj prošlosti.
Školovao se u Irigu, Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru i radio kao
profesor u Novom Sadu. Dela: romani "Velimir i Bosiljka", "Usamljeni
junoša", "Kasija carica", "Ljubomir u Jelisijumu", "Siloan i Milena".

1887. - Osnovano je prvo zanatlijsko društvo u Srbiji, a dva meseca potom počeo je da izlazi sedmičnik "Srpski zanatlija".

1904. - Prvi let avionom koji je trajao duže od pet minuta.


1956. - Francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr odrekao se komunizma nakon upada Sovjeta u Mađarsku.

1989. - Nakon kraha socijalizma u Evropi,
istočnonemačke vlasti ukinule su zabranu prelaska iz istočnog u zapadni
deo i već uveče na hiljade građana se okupilo i otpočelo rušenje
Berlinskog zida. Zid je izgrađen 1961. godine kao najopipljiviji simbol
hladnog rata - gvozdene zavese koja je delila Evropu. Nakon izgradnje
Berlinskog zida, oko 5.000 ljudi uspelo je da prebegne, ali se procenat
znatno smanjivao jer je zid bio dobro čuvan. Čak 191 osoba izgubila je
život pokušavajući da pređe preko zida koji je razdvajao Berlin.

1991. - Umro je Iv Montan, francuski
šansonijer i glumac, bivši frizer, doker i metalski radnik. Sem na
filmu, sa dosta uspeha nastupao je i kao dramski glumac u pozorištu.
Filmovi: "Veštice iz Salema", "Vrata noći", "Nadnica za strah", "Heroji
su umorni"...

1991. - Održan je plebiscit srpskog
naroda u BiH na kojem se za ostajanje u Jugoslaviji izjasnila većina
Srba - gotovo svih 1,3 miliona.

1995. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin
stavio je veto na Zakon o jednostranom ukidanju sankcija Jugoslaviji,
izglasan prethodnog meseca u oba doma ruskog parlamenta.

1996. - Predsednica Republike Srpske, Biljana Plavšić, smenila je načelnika Glavnog štaba Vojske RS, generala Ratka Mladića.

Na današnji dan - 10. novembar

1674. - Holanđani su zvanično predali Novi Amsterdam (Njujork) Englezima.

1838. - Rođen je srpski socijalista
Živojin Žujović, prvi propagator i ideolog socijalizma u Srbiji. Ideje
socijalista prihvatio je tokom školovanja u ruskom gradu Kijev, gde je
završio Duhovnu akademiju, zatim u Petrogradu i Minhenu na studijama
filozofije. Objavio je više studija, rasprava i polemika i sarađivao u
"Glasniku Srpskog učenog društva", "Letopisu Matice srpske" i u
političkom listu "Srbija".

1880. - Rođen je Jakob Epštajn, američki
vajar. Učio je i duže vremena živeo u Parizu i Londonu, a zatim u SAD.
Prvenstveno je portretist, čuven po bistama slavnih ljudi (Ajnštajna,
Čerčila...). Brutalan ekspresionist u ranim radovima, kasnije se
priklanja realističkom tretmanu skulpture.

1901. - Rođen je srpski pravnik Milan
Bartoš, stručnjak za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog
fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je
državni savetnik i član mnogih delegacija Jugoslavije na zasedanjima
UN. Između dva svetska rata, objavio je "Stvarno pravo" i "Osnove
privatnog prava", a posle rata "Međunarodno javno pravo".

1910. - Osnovano je Društvo za srpski
jezik i književnost, na inicijativu Pavla Popovića, Aleksandra Belića i
Jovana Skerlića, radi usavršavanja nastave srpskog jezika i
književnosti u školama. Društvo je radilo do 1941, s prekidom u vreme
Prvog svetskog rata.

1928. - Dve godine nakon smrti svoga
oca, Michinomiya Hirohito stupio je na presto kao 124. japanski monarh.
Car Hirohito bio je na na vlasti u jednom od najnemirnijih perioda
japanske istorije (Drugi svetski rat). Ustavom iz 1947. godine, vlast
mu je znatno ograničena.

1938. - U Istanbulu je umro turski
državnik i maršal, Mustafa Kemal Ataturk. Sudelovao je u pokretu
Mladoturaka. Borio se u italijansko-turskom ratu (1911-1912) i u
završetku Drugog balkanskog rata. U Prvom svetskom ratu je komandovao
odbranom Dardanela, a svršetak rata ga je dočekao na Sirijskom frontu.
Postavio se 1919. na čelo nacionalnog pokreta protiv grčke okupacije,
što je dovelo do rata sa Grčkom. Velika turska narodna skupština
proglasila ga je 1920. godine za predsednika vlade. Pobedio je Grke i
izbacio ih iz Male Azije. Zbacio je sultana 1922. i kad je 1923.
proglašena republika, postao je njen prvi predsednik. Izvršio je
progresivne reforme koje su iz korena izmenile lik zemlje: proklamovana
je jednakost svih građana, ukinut je halifat, izvršena agrarna reforma,
doneti savremeni zakoni, ženama data sloboda (ukidanje zara i feredže),
zabranjeno je nošenje fesa, odvojena crkva od države... Reforme su
nailazile na otpor, ali je Kemal gušio svaki pokušaj otpora i vraćanja
na staro.

1943. - Nemačke vlasti su u Drugom
svetskom ratu, radi lakšeg upravljanja okupiranom teritorijom,
uspostavile kvislinšku "Narodnu upravu" u Crnoj Gori.

1975. - Vlade Jugoslavije i Italije
potpisale su u Osimu ugovor o definitivnom rešenju graničnih i drugih
pitanja između dveju zemalja. Ugovor su potpisali ministri inostranih
poslova Miloš Minić i Marijano Rumor.

Na današnji dan - 11. novembar

1405. - Umrla je srpska kneginja Milica, žena
kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389, sklopila je mir
s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stevana. Kad je on
postao punoletan, zakaluđerila se, ali je i dalje znatno uticala na
državne poslove, smirujući razmirice između Stevana i drugog sina Vuka.
Podigla je manastir Ljubostinja na mestu gde je bila crkvica svetog
Stevana, blizu dvora svog oca, koji se u narodnim pesmama pominje kao
Jug Bogdan. U narodnim pesmama je zvana carica, a umrla je i sahranjena
u Ljubostinji kao monahinja Evgenija.


1726. - Rođen je srpski istoričar i
pisac Jovan Rajić, jedan od najučenijih kaluđera svog doba. U
istorijskom spevu "Boj zmaja s orlovi" opevao je borbu Otomanskog
carstva protiv Rusije i Austrije. Glavno delo, "Istorija raznih
slovenskih naroda, naipače Bolgar, Horvatov i Serbov", pisao je na
osnovu izvornih dokumenata. Kao prva istorija Južnih Slovena, ovo delo
je, uprkos nedostacima, veoma uticalo na srpsku istorijsku nauku u
prvoj polovini 19. veka.

1790. - Prvi put je donesena hrizantema u Evropu (Englesku) iz Kine.

1878. - Umro je srpski pisac i političar
Stjepan Mitrov Ljubiša, koji je mnogo učinio za buđenje nacionalne
svesti. Bio je samouk a pripovedanje mu je lucidno, izvorno, protkano
finim humorom, s poetskim osećanjem za legendu i realističnim nervom za
život zavičaja i govor ljudi. Dela: "Kanjoš Macedonović", "Pričanja
Vuka Dojčevića", "Pripovijesti crnogorske i primorske".

1885. - Rođen je Džordž Paton, američki
general i jedan od najistaknutijih komandanata SAD. U Prvom svetskom
ratu obrazovao je američki tenkovski centar u Francuskoj kod Longra i
komandovao tenkovskom brigadom u ofanzivi Meza - Argona. U Drugom
svetskom ratu je komandovao zapadnom operativnom grupom pri iskrcavanju
u Africi, VII armijom pri invaziji Sicilije i III armijom do kraja rata
u Evropi. Istakao se kao energičan i vešt komandant po uspešnoj
upotrebi operativnih oklopnih jedinica. Poginuo je u Nemačkoj 1945.
godine u saobraćajnoj nesreći. Posmrtno su mu objavljeni memoari "Rat
kakvog sam ga ja video".

1889. - Vašington je postao 42. država unutar SAD.

1918. - Potpisivanjem kapitulacije
Nemačke u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj okončan je
Prvi svetski rat, u kojem je poginulo najmanje deset miliona vojnika, a
još toliko ljudi umrlo je od bolesti i gladi. Srazmerno najveće žrtve
podnela je Srbija, izgubivši 26 odsto stanovništva - 400.000 vojnika i
640.000 civila.

1927. - U Parizu je potpisan
jugoslovensko-francuski pakt, kao reakcija na italijansko-albanski pakt
iz novembra 1926, kojim je fašistička Italija dobila protektorat nad
Albanijom, što je bila prva etapa za njen prodor na Balkan. Italijanski
fašistički diktator Benito Musolini sklopio je 1927. pakt i s Mađarskom
da bi je okrenuo protiv Jugoslavije, pregovarao je s hrvatskim
fašističkim teroristom Antom Pavelićem i komitsko-kosovsko-pravaškim
grupama.

1941. - S teritorije ŠSR-a u Drugom svetskom ratu počelo je emitovanje programa radio stanice "Slobodna Jugoslavija".

1944. - Forsiranjem Dunava na sektoru
Batina-Apatin u Drugom svetskom ratu je počela Batinska bitka. Jedinice
Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske
Jugoslavije slomile su 23. novembra, posle teških borbi, nemačke snage.

1945. - Izabrana je Ustavotvorna
skupština Demokratske Federativne Jugoslavije. Na prvim posleratnim
izborima - nad kojima su isključivu kontrolu imali komunisti, koji su
monopolisali fizičku silu - pravo glasa imali su svi građani s
navršenih 18 godina života, bez obzira na pol, rasu, obrazovanje,
veroispovest, izuzimajući optužene za saradnju s okupatorom tokom
Drugog svetskog rata.

1968. - Na plenumu udruženja
univerzitetskih nastavnika i drugih naučnih radnika održanom u
Beogradu, usvojen je pravilnik o osnivanju i radu Društva za razvoj i
unapređenje nauke.

1975. - Angola je dobila nezavisnost od
Portugala. Angola je bila portugalska kolonija još od 1575. godine,
kada su Portugalci osnovali grad San Paulo de Luansda. Današnji dan
praznuje se kao Dan nezavisnosti.