Beogradska ka5anija
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Na današnji dan

+5
Vedrana
mesecevojezero
beznačajna
ka5an
MustraBecka
9 posters
Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Pon Jan 05, 2009 10:47 pm
First topic message reminder :



Na današnji dan - Page 15 Timeline1


Vedrana
Moderator
Moderator
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Pet Jan 08, 2010 2:51 am
Dogodilo se na današnji dan - 8. januar

1324. - Marko Polo iz Venecije, poreklom sa Korčule, najpoznatiji svetski putnik srednjeg veka, preminuo je u 70. godini. Godine 1271. krenuo je na Daleki istok i proputovao jugozapadnu i srednju Aziju i stigao u Peking 1275. godine. Prvi je Evropljanin koji je prešao preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Proputovao je skoro celu Kinu, a u Evropu se vratio 1295. godine, preko Indonezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Opis svojih putovanja objavio je 1928. godine u knjizi koju je po njegovom kazivanju napisao italijanski pisac Rusticijano.

1589. - Rođen je srpski pisac Ivan (Dživo) Gundulić, čija je poezija prožeta strasnim pozivima na slobodu i borbu porobljenih Slovena protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu "Osman", opevao je turski poraz u Hoćimskoj bici 1621. i smrt sultana Osmana II u janičarskoj pobuni godinu dana kasnije, videći u tim događajima predznak propasti Otomanskog carstva i oslobođenja Južnih Slovena. U mladosti je pisao melodrame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Ostala dela: drama "Dubravka", spev "Suze sina razmetnoga".

1807. - Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz Kalemegdanske tvrđave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske države. Prethodno su ustanici 12. decembra 1806. oslobodili beogradsku varoš i potisli Turke u Kalemegdansku tvrđavu, a turski komandant Alija Gušanac je krajem decembra utekao iz tvrđave, uvidevši da je njena odbrana beznadežna. Novom komandantu Sulejman-paši potom je preostalo jedino da se sa svojim snagama preda ustanicima pod Karađorđevim vođstvom.

1856. - Doktor John A. Veatch otkrio je boraks, natrijumovu so borne kiseline. Danas se široko upotrebljava u industriji stakla, u kozmetici, medicini i domaćinstvu.

1900. - Rođena je princeza Marija, druga kćer rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i kraljice Marije, princeze od Britanije i Irske. Princeza Marija se 1922. godine udala za kralja Aleksandra Karađorevića, sa kojim je dobila tri sina: Petra, Tomislava i Andreja. Umrla je 1961. godina u izgnanstvu u Londonu.

1916. - Posle dugotrajne i žestoke borbe, povučene su sve savezničke trupe sa Galipolja. Ovde je u aprilu 1915. godine obrazovan Galipoljski front, na kome su se protiv Turaka borili uglavnom australijske, novozelandske, južnoafričke i kanadske trupe.

1918. - Američki predsednik Vudrov Vilson objavio je Četrnaest tačaka u kojima je izneo načela za uspostavljanje svetskog mira. U jednoj tački govori se o "autonomiji naroda u Austrougarskoj", što je bio pokušaj da se parira Dekretu o miru koji je objavila sovjetska vlada.

1954. - Elvis Prisli platio je četiri dolara memfiskom studiju za snimanje svojih prvih dveju pesama: "Casual Love" i "I'll Never Stand in Your Way".

1993. - Majkl Džordan, igrač Čikago bulsa, postigao je svoj 20.000-ti poen u karijeri.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Sub Jan 09, 2010 3:14 am
Dogodilo se na današnji dan - 9. januar

- Danas je praznik Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan. Bio je Jevrejin i srodnik apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinji u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka bio je i osuđen. Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga, izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima se nalazio i njegov srodnik Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibelj gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.

1768. - Englez Filip Astli (Philip Astley) postavio je prvi moderan cirkus u Londonu.

1804. - Ispred manastira Moravica Turci su ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića, Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom, počela je seča srpskih knezova, što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1811. - Održan je prvi turnir u golfu za žene.

1856. - Rođen je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije, horovođa Beogradskog pevačkog društva, uzor generacijama kompozitora u stilizaciji folklornih motiva. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri čemu su Rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: 15 "Rukoveti", "Primorski napjevi", "Kozar", solo pesma "Lem-Edim", scenska muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika "Opelo", "Akatist Bogorodici", "Liturgija".

1878. - U srpsko-turskom ratu srpska vojska je ušla u Niš, a Turci su sutradan predali tvrđavu i varoš, čime je okončana njihova uprava. Borbe su trajale 25 dana, a odlučujuća je bila pobeda Braničevske brigade na Čegru. U završnim operacijama Moravski i Šumadijski korpus osvojili su sve strateške objekte u Nišu.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Ned Jan 10, 2010 1:00 am
Dogodilo se na današnji dan - 10. januar

49. p. n. e. - Cezar je prešao preko reke Rubikon u Italiji i time otpočeo građanski rat protiv Pompeja i Senata. Tom prilikom rekao je: "Kocka je bačena" (Alea iacta est), što je ostalo upamćeno kao sinonim za donošenje smelih odluka.

1810. - Francuska crkva poništila je brak Napoleona i Žozefine.

1863. - Otvorena je prva podzemna železnica u Londonu.

1890. - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu, a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je "Švabica" ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom - imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar, učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter".

1909. - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je s Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo, a drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. U Drugom svetskom ratu je od početka bio u Narodnooslobodilačkoj borbi, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a, a posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kraj Beograda.

1920. - Održan je prvi sastanak Društva naroda osnovanog 1919. godine Versajskim mirovnim ugovorom.

1923. - Četiri godine nakon završetka Prvog svetskog rata, predsednik Voren Harding (Warren G. Harding) naredio je američkim okupacionim trupama stacioniranim u Nemačkoj da se vrate kući.

1941. - U Njujorku je premijerno izvedena predstava "Arsenik i stare čipke" Jozefa Keselringa.

1946. - U Londonu je održana Prva generalna skupština Ujedinjenih nacija kojoj su prisustvovali predstavnici 51 države. Nedelju dana kasnije, prvi put se sastao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i ustanovio svoja pravila. Tek 24. januara, Generalna skupština usvojila je svoju prvu rezoluciju.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Pon Jan 11, 2010 2:36 am
Dogodilo se na današnji dan - 11. januar

1735. - Umro je crnogorski vladika Danilo I Petrović, osnivač dinastije Petrović u Crnoj Gori, tokom čije vladavine je na Badnji dan 1702. izvedeno istrebljenje poturica, koje je Petar II Petrović Njegoš opevao u "Gorskom vijencu". Kad ga je u Sečuju 1696. zavladičio izbegli srpski patrijarh Arsenije III Čarnojević, preuzeo je svu duhovnu i svetovnu vlast u Crnoj Gori i pravo da bira naslednika iz svoje porodice. Prema tom pravilu, vladari iz dinastije Petrović određivali su za naslednike nekog od sinovaca, jer kao vladike nisu mogli da se žene. Oslobodilački pokret u Crnoj Gori je pod Danilom I ušao u fazu borbe za oslobođenje od turske vlasti i za nezavisnost Crne Gore, pri čemu je bila presudna pobeda nad Turcima u bici na Carevom Lazu 1712. Uspostavio je veze s Rusijom posetom caru Petru Velikom 1715. i znatno podigao ugled Crne Gore, a posle smrti ga je nasledio sinovac Sava Petrović.

1775. - Pogubljen je Jemeljan Pugačov, ruski kozak koji je, proglasivši se za cara Petra III, podigao ustanak protiv ruske carice Katarine II (1773-1775). Ustanak je imao karakter seljačkog rata i zahvatio je Uralski kraj, Povoložje i deo Sibira. U njemu su, pored ruskih, učestvovali i seljaci tatarskih narodnosti, kao i rudari i radnici iz ruskih manufaktura. Posle većih uspeha i pokazane organizatorske sposobnosti, Pugačov je poražen, zarobljen u kavez i odveden u Moskvu gde je pogubljen.

1811. - Skupština svih narodnih starešina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popečiteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je najučeniji Srbin tog vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradović.

1848. - Umro je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske egzaltacije, koji je nadimak dobio prema mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića, vratio se 1831. u Srbiju i bio diplomatski agent za veze s Crnom Gorom, sekretar ministarstva prosvete, istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obilić", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovačka".

1870. - U Boki Kotorskoj završen je Krivošijski ustanak, koji je izbio zbog odluke okupacionih austrougarskih vlasti o vojnoj obavezi stanovništva tog kraja. Primirje je uspostavljeno posle tromesečnih žestokih borbi, a Beč je morao da amnestira učesnike ustanka, ukine zabranu slobodnog nošenja oružja, nadoknadi materijalnu štetu i ukine vojnu obavezu za Kotorski okrug.

1922. - Insulin je prvi put korišćen za lečenje dijabetisa. Primio ga je 14-godišnji Kanađanin Leonard Tompson.

1942. - Jugoslovenska izbeglička vlada u Londonu postavila je u Drugom svetskom ratu za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Dragoljuba-Dražu Mihailovića, pukovnika jugoslovenske vojske i vođu četnika u okupiranoj zemlji.

1949. - U Los Anđelesu je prvi put u istoriji pao sneg.

1991. - Atletičar Ben Džonson je prvi put nakon suspendovanja zbog dopinga učestvovao na Olimpijadi u trci koju je završio kao drugoplasirani.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Uto Jan 12, 2010 2:16 am
Dogodilo se na današnji dan - 12. januar

1755. - Carica Jelisaveta otvorila je prvi ruski univerzitet.

1773. - U Čarlstonu je otvoren prvi muzej u SAD.

1878. - Rođen je Ferenc Molnar, mađarski književnik, jedan od tvoraca modernog mađarskog publicističkog stila. Naročito je poznat kao pisac pozorišnih komada, koji se zbog izvanredne tehnike, duhovitosti i efekata prikazuju u celom svetu. Glavna dela: roman "Dečaci Pavlove ulice" i pozorišna legenda "Liliom" (oba se ubrajaju u klasična dela mađarske književnosti). Umro je 1952. godine.

1879. - Počeo je rat između Britanaca i plemena Zulu.

1932. - Izabrana je prva žena senator u američkom kongresu. Bila je to Ophelia Wyatt Caraway.

1942. - Italijanski guverner okupirane Crne Gore u Drugom svetskom ratu, general Pircio Biroli, naredio je da se za jednog ubijenog ili ranjenog oficira strelja 50, a za podoficira ili vojnika 10 civila.

1948. - Otvoren je prvi hipermarket u Velikoj Britaniji.

1981. - Na televiziji ABC prvi put je emitovana kultna sapunica "Dinastija", sa Džoan Kolins u glavnoj ulozi.

1990. - U Rumuniji je zabranjen rad Komunističke partije. To je prva zemlja bivšeg Varšavskog pakta u kojoj se to dogodilo.

1995. - Savet bezbednosti UN produžio je za još sto dana delimičnu suspenziju sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Sre Jan 13, 2010 1:20 am
Dogodilo se na današnji dan - 13. januar

1559. - Engleska kraljica Elizabeta I krunisana je u Vestminsterskoj opatiji.

1785. - Džon Volter (John Walter) izdao je prvi broj novina "London Times".

1806. - Rođen je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, koji je u delima ismevao mane tadašnjeg društva, naročito pomodarstvo, pokondirenost i nadriučenost. Posle završetka studija prava u Kežmarku u Slovačkoj, radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije, obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je "Romanom bez romana" napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije "Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Zla žena", "Tvrdica ili Kir-Janja", "Rodoljupci", zbirka pesama "Davorje".

1854. - Entoni Fos (Anthony Foss) patentirao je harmoniku.

1930. - Prvi put se pojavio strip sa Mikijem Mausom.

1941. - Engleski književnik irskog porekla, Džejms Džojs, pored Virdžinije Vulf i Vilijema Foknera najreprezentativniji predstavnik modernog psihološkog romana ili romana toka svesti, preminuo je u 59. godini. Pisao je pesme, pripovetke i romane. Čuvena je njegova mladalačka zbirka pripovedaka bližih naturalizmu nego modernoj prozi "Dablinci", kao i roman "Portret umetnika u mladosti", koji se često smatra najharmoničnijim i u celini uzev najuspelijim Džojsovim delom, štaviše remek-delom modernog izraza. Iako sam naslov romana upućuje na umetnikov autoportret - i to portret mladog Džojsa u Dablinu - posredi je, naravno, fikcionalna umetnička tvorevina, a ne puka autobiografija, bez obzira na obilje autobiografske građe. Pripovest o sebi, odnosno o Stivenu Dedalusu, Džojs će nastaviti u "Uliksu", ključnom remek-delu modernizma u 20. veku - i jednom od najkontroverznijih dela svetske književosti, romanu u kome mnogi vide kraj romana, roman čija je svrha da dokrajči sve romane, a sam autor knjigu koju samo jedna prozirna stranica deli od ludila - gde će centralni junak Stiven donekle izgubiti svoje prisne, lične osobine i postati suptilan intelektualac uopšte, da bi u "Fineganovom bdenju", u Irvikerovom snu, postao "svako", predstavnik svekolikog ljudskog roda.

1991. - Na Svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pert jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987.

1997. - U centru Beograda se na dočeku Nove godine po Julijanskom kalendaru, poznate kao Srpska nova godina, u organizaciji beogradskih studenata i koalicije opozicionih partija "Zajedno", okupilo najviše ljudi na jednom mestu u istoriji grada - procenjeno je da je proslavi prisustvovalo između 500.000 i 700.000 Beograđana.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Čet Jan 14, 2010 3:14 am
Dogodilo se na današnji dan - 14. januar

- Danas je prvi dan Nove godine prema Julijanskom kalendaru, kojeg se pridržavaju Srpska, Ruska, Gruzinska crkva i nekoliko malih pravoslavnih crkava, četiri stare patrijaršije (Vaseljenska, Jerusalimska, Antiohijska i Aleksandrijska) i svi svetogorski manastiri. Posle Drugog svetskog rata, kod nas je pod komunističkim režimom Josipa Broza proslava Pravoslavne nove godine (ili Srpske nove godine, kako se u narodu češće kaže) dugo bila praktično zabranjena i proslavljana je samo krišom. Kafane su obično zatvarane 13. januara u 23.00 časa, katkad i uz intervenciju milicije, a prvi put posle rata Srpska nova godina javno je proslavljana 1992. U noći između 13. i 14. januara prema Gregorijanskom kalendaru, kod Srba je običaj da se u krugu porodice i prijatelja dočekuje Nova godina i na trpezu iznese od Božića sačuvana glava pečenice i plećka, pola česnice, božićnja sveća i slama.

- Danas je Sveti Vasilije Veliki. Sveti Vasilije, arhieiskop kesarijski, rođen je u vreme cara Konstantina. Još dok je bio nekršten, školovao se u Atini i bio je vrlo obrazovan jer je petnaest godina učio filozofiju, retoriku, astrologiju i ostale nauke toga vremena. Školski drugovi bili su mu Grigorije Bogoslov i Julijan - kasnije car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Postavši čvrst pobornik pravoslavlja, luča moralne čistote i verske revnosti, ovaj umni bogoslov s pravom se naziva Veliki. Živeo je samo pedeset godina, ali je bio čvrsti stub Crkve i njen revnosni strojitelj. Deset godina je služio kao episkop Kesarije kapadokijske, a nazivan je i pčelom crkve Hristove. Sačuvana su mnogobrojna dela ovog oca Crkve, bogoslovska, kanonska, apologetska, kao i služba nazvana po njegovom imenu. Ta služba služi se deset puta u godini, i to uoči Božića, 14. januara (1. januara po starom kalendaru), uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta, osim Cvetne, na Veliki četvrtak i na Veliku subotu. Sveti Vasilije mirno se upokojio i preselio u carstvo Hristovo 14. januara (1. januara po starom kalendaru) 379. godine.


1840. - U kneževini Srbiji za školsku slavu proglašen je Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva Svetog Savu, oca srpske državotvornosti, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske diplomatije, književnosti, zakonodavstva, zdravstva. Prva proslava Svetog Save kao školskog patrona održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva, a himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu.

1842. - U Irigu je srpski pisac i iguman manastira Krušedol Dimitrije Krestić otvorio prvu srpsku čitaonicu s bibliotekom, koju je i osnovao. Čitaonica je čitav vek primala svu važniju srpsku i jugoslovensku štampu i strane časopise, ali su tu dragocenu zbirku 1944. u Drugom svetskom ratu uništile ustaše miniranjem zgrade biblioteke.

1875. - Rođen je Albert Švajcer, lekar, filozof i teolog, književnik, muzički istoričar i muzičar (organist). Dela: "Kultura i etika", "Između vode i prašume", "Autobiografija", "Afričke priče" i dr. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1952. godine, a umro je 1965. godine.

1890. - Rođen je srpski slikar Petar Dobrović, majstor intenzivnog kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Slike ovog umetnika s naglašenom ulogom svetlosti i podvučenim odnosom prema elementarnom volumenu svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnom doživljaju realnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju je 1918. učestvovao u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjsko-srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim je u Beogradu bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

1892. - Rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa "Živa antika", jedan od najvećih svetskih helenista 20. veka. Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije. Umnogome je izgradio srpsku terminologiju za odgovarajuće grčke mitološke i filozofske pojmove. Neprevaziđeni su njegovi prevodi Eshila, Sofokla, Platona, Aristotela, Plutarha i Homerovih epova "Ilijada" i "Odiseja", ali i savremenika, Alfreda Adlera, Karla Gustava Junga, Vila Duranta, Rabindranta Tagore. Dela: "Vidovdanska etika", "Filosofija panhumanizma", "Racionalizam u savremenoj nemačkoj filosofiji", "Problemi filosofije kulture", "Istorija helenske etike", "Ogledi iz grčke filosofije umetnosti", "Aristotelovo etičko učenje", "Iz helenskih riznica", "Platonova akademija i njen politički rad", "Sofisti i njihov istorijski značaj", "Istorija helenske književnosti".

1897. - Rođen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, najmlađi učesnik atentata na austrugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kao đak je pristupio nacionalno-revolucionarnoj organizaciji "Mlada Bosna", a zbog učešća u Sarajevskom atentatu osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. U Drugom svetskom ratu je zatvoren u logor na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. U periodu između dva svetska rata pripadao je progresivnom krilu Zemljoradničke stranke, a posle oslobođenja zemlje, bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Bio je istoričar s izrazitim darom za sintezu, što je osnovna odlika njegovih 70-tak knjiga i studija. Dela: "Bosanski ustanak 1875-1878", "Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini", "Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi", "Politička prošlost Hrvata", "Istorija političke misli u Srbiji XIX veka", "Odabrani istorijski radovi".

1900. - Pučinijeva opera "Toska" premijerno je izvedena u Rimu.

1912. - Rođen je srpski pisac Milorad Panić-Surep, čiju poeziju odlikuje snažan lirski naboj, muzikalnost i kompoziciona koherentnost. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i između dva svetska rata bio je novinar, a u Narodnooslobodilačku borbu stupio je 1941. Posle Drugog svetskog rata; bio je i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama "Vetar zviždi", "Prosto", "Ti dolaziš", "Ada", "Žito", "Svetlost zemaljska", "Jasika", "Od sene i opomene", poema "Mesec i pruće", letopis "Kad su živi zavideli mrtvima", studija "Filip Višnjić - pesnik bune".

1922. - Umro je srpski general lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku je primljen 1876. kao dobrovoljac sa činom poručnika i već u srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma je uspešno komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu je 1914. kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

1929. - Rođen je srpski istoričar umetnosti i likovni kritičar Lazar Trifunović, jedan od najznačajnijih evropskih estetičara 20. veka, direktor Narodnog muzeja u Beogradu. Pod njegovim rukovodstvom urađena je nova postavka Narodnog muzeja, otvorena 1966, organizovao je više izuzetno uspešnih izložbi, uključujući izložbu slika Vinsenta van Goga, jednu od najuspešnijih svetskih prezentacija dela holandskog majstora. Dela: "Konstruktivizam u srpskom modernom slikarstvu", "Savremena srpska skulptura", "Neke pojave u savremenom srpskom slikarstvu", "V. Kandinski", "Srpska likovna kritika", "Srpsko slikarstvo XX veka" (doktorska teza), "Teorijski problemi jugoslovenske skulpture", "Pol Gogen", "Petar Lubarda", "Leonardo da Vinči", "Galerija evropskih majstora", "Teorijski problemi strukture slike", "Slikarski pravci XX veka".

1953. - Josip Broz Tito izabran je za prvog predsednika Jugoslavije.

1965. - Radivoj Korać je u utakmici protiv švedskog Alvika postigao za OKK 99 poena, čime je postao, a i do danas ostao, rekorder po broju koševa na utakmici Kupa evropskih šampiona.

1991. - Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova, uključujući monumentalno gramatičko delo "Savremeni srpskohrvatski jezik". Uređivao je "Srpski dijalektološki zbornik, "Južnoslovenski filolog", "Naš jezik", "Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU", "Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske", "Rečnik jezika Petra Petrovića Njegoša". Ostala dela: "Istočnocrnogorski dijalekat", "Đakovački govor", "Funkcije i značenja glagolskih vremena", "Gramatika srpskohrvatskog jezika".
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Sub Jan 16, 2010 4:27 am
Dogodilo se na današnji dan - 16. januar

1493. - Kristofor Kolumbo vratio se u Španiju sa svog prvog putovanja.

1547. - Ivan IV Grozni, veliki moskovski knez, krunisao se i postao prvi car Rusije.

1908. - U Beogradu je otvoren hotel "Moskva", podignut na mestu gde je bila kafana "Velika Srbija". Zgradu su projektovali srpski arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Petersburga.

1909. - Engleski polarni istraživač ser Ernest Šaklton otkrio je južni magnetski pol.

1919. - U SAD-u je stupila na snagu Prohibicija kojom je bila zabranjena proizvodnja, prodaja i transport opojnih pića.

1920. - U Parizu je održana prva skupština Društva naroda.

1927. - Umro je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su značajni njegovi radovi o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu i o migracijama jugoslovenskih naroda. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu posle Prvog svetskog rata. Dela: "Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije" (tri toma), "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Geomorfologija" (dva toma), "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja", "Geografska karta Jugoslavije", "Govori i članci" (četiri toma).

1969. - Češki student filozofije, Jan Palah, zapalio se u Pragu na Vacvalskim namjestima u znak protesta zbog sovjetske invazije na Čehoslovačku.

1979. - Suočen sa pobunom u vojsci i nasilnim demonstracijama protiv svoje vlade, iranski šah Mohamed Reza pobegao je u Egipat. Dve nedelje kasnije, Ajtolah Homenini, duhovni vođa Islamske revolucije, vratio se posle 15 godina egzila i preuzeo je vlast.

1991. - Otpočela je operacija "Pustinjska oluja". Ova vojna operacija u Zalivu vođena je pod komandom SAD-a protiv Iraka povodom agresije koju je u avgustu 1990. godine Irak izvršio na Kuvajt. Cela operacija vođena je bez iakvih ograničenja i poštovanja pravila ratnog prava. Koalicija na čelu sa SAD-om nastupila je sa silom nesrazmernom iračkoj, sa najmodernijim oružjem čija je upotreba izazvala teške ekološke posledice, brojne ljudske gubitke i materijanu štetu.

1998. - U eksploziji metana u rudniku "Soko" u Čitluku kraj Sokobanje poginulo je 29 rudara.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Pon Jan 18, 2010 4:45 am
Dogodilo se na današnji dan - 18. januar

1778. - Engleski istraživač, kapetan Džejms Kuk, postao je prvi Evropljanin koji je video Havaje.

1909. - Rođen je srpski pisac jevrejskog porekla Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi levičarskih pisaca nadrealista. U vreme nemačke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", Flora", "Tropi", "Kairos", "Trema smrti", romani "Pesma", "Beton i svici", "Radni naslov beskraja", "Ćutanje", "Gladi", "Tajne", "Bekstva", "Zavičaji", "Gospodar zaborava".

1912. - Posle dva meseca mučenja, ekspedicija britanskog istraživača Roberta Falkona Skota stigla je na Južni pol, ali četiri nedelje nakon norveškog istraživača Roalda Amundsena. Razočaranim i izmorenim članovima ekspedicije preostalo je samo da se pripreme za dugačak i težak povratak u bazu. Tom prilikom, Skot je stradao zajedno sa svojim drugovima Vilsonom, Otsom, Bauersom i Evansom.

1936. - Engleski književnik Radjard Kipling preminuo je u 71. godini. Kipling je rođen u Bombaju u Indiji, gde je dugo živeo. Objavio je veliki broj knjiga pesama, pripovedaka i nekoliko romana. Iako je rado pisao o deci i za decu ("Izistinske priče" 1902), kao i priče o životinjama ("Knjiga o džungli", 1894/95), on je pesnik britanskog imperijalizma. Teme njegovih pripovedaka i romana najčešće su iz angloindijskog društvenog života ("Kim", 1901) i britanske trgovačke i ratne mornarice. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1907. godine.

1939. - Od povreda je umro srpski lekar Dragiša Mišović, dva dana posle policijski insceniranog sudara u Beogradu tramvaja i automobila kojim je prevožen u zatvor. Njegova sahrana u Čačku, kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi, bila je jedna od najvećih antifašističkih manifestacija u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata. Tokom studija u Francuskoj postao je član njene komunističke partije i predsednik naprednog udruženja "Clarte" (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija, pa je medicinu završio u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv Šestojanuarske diktature i bio veoma aktivan od 1936. do 1938. u stvaranju Narodnog fronta za borbu protiv fašizma.

1963. - Adenski protektorat (pokrajina pod britanskom zaštitom u južnom primorju Arabije) uključen je u tzv. Federaciju Južne Arabije.

1991. - Odigran je najduži teniski meč u istoriji Australijan opena. To je bio meč u kojem je Boris Beker porazio italijana Omara Kamporezea posle pet sati i 11 minuta.

1999. - Vlada Savezne Republike Jugoslavije proglasila je Vilijama Vokera "personom non grata", a Vuk Drašković i trojica funkcionera Srpskog pokreta obnove ušli su u Saveznu vladu.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Uto Jan 19, 2010 3:43 am
Dogodilo se na današnji dan - 19. januar

- Danas je Bogojavljenje, hrišćanski praznik u spomen na dan kad je Jovan Krstitelj na reci Jordan krstio Isusa Hrista. Prema predanju, dok je Hristos izlazio iz vode, otvorila su se nebesa i na njega se, u obliku goluba, spustio Duh sveti rekavši: "Ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji". To je označilo objavljivanje Bogočoveka i njegovo javno uvođenje u spasiteljsku dužnost.


1736. - Rođen je Džejms Vat, škotski inženjer i fizičar, pronalazač prve parne mašine. Osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina u blizini Birmingema. Izvršio je mnoga otkrića u nauci o toploti. Umro je 1819. godine.

1785. - Umro je srpski pisac, istoričar, bogoslov, izdavač, prevodilac, leksikograf, botaničar i farmaceut Zaharija Stefanović Orfelin, jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Rođen je 1726. u Vukovaru, školovao se u Budimu, Beču i Veneciji. Pisao je pesme (najpoznatija je "Plač Serbiji"), napisao "Večni kalendar", u kojem se prvi put kod nas govori o astronomskoj nauci, a najznačajnije njegovo književno delo je "Život Petra Velikog" u dve knjige. Bio je pionir i u umetnosti, jedan od prvih srpskih kaligrafa i bakrorezaca. Radio je i geografske karte i grbovnike, crtao i rezao naslove i ukrase na knjigama, portrete, pejzaže i alegorijske figure. Najvažnije radove te vrste objavio je 1778. u "Kaligrafiji", što mu je donelo članstvo u bečkoj Umetničkoj akademiji.

1809. - Rođen je Edgar Alan Po, pesnik, pripovedač i teoretičar književnosti, jedan od najistaknutijih predstavnika romantizma u istoriji američke književnosti. Njegova poezija zna samo za osećanje duboke sete i tuge i odlikuje se zvučnošću i muzikalnošću čudesno onomatopejskih stihova. Za nju bi se, osim toga, moglo reći da predstavlja teoriju na delu, budući da se gotovo u celini temelji na Poovim strogim poetskim načelima, pre svega na načelu kratkoće, sugestivnosti i simbolizacije, kao i na uverenju da se savršenstvo rime može ostvariti jedino povezivanjem jednoličnosti i neočekivanosti; Po, dakle, kao i lord Bekon, veruje da nema savršene lepote bez izvesne neobičnosti u njenim srazmerama. Šarl Bodler - prvi prevodilac ovog ukletog pesnika, pesnika ponora, kako ga naziva Isidora Sekulić - za Poovu poeziju, ne bez divljenja, kaže da je duboka, žalobna, veoma brižljivo pisana, providna, ali i pravilna poput kristalnog dragulja. Po je i jedan od tvoraca tzv. kratke priče, ali i poetike pripovetke tajanstva i strave - ovaploćene u svojevrsnoj sintezi fantastične tematike sa racionalnošću i uverljivošću u oblasti motivacije i pripovedačkog pristupa temi (tu osobenost Poovog pripovedačkog postupka Fjodor Dostojevski nazvaće fantastičnim realizmom) - koja će do današnjih dana uticati kako na evropsku, tako i na latinoameričku književnost. Po se smatra i tvorcem detektivske priče, čak pretečom Žila Verna i Velsa. Snažno je uticao na francuske simboliste, kao i na engleske pesnike Rosetija, Svinberna i R. L. Stivensona. Dela: pesme "Gavran", "Anabel Li", "Eldorado", "Grad u moru", "U snu san", "Julaluma"", pripovetke "Bunar i klatno", "Pad kuće Ušera", "U dubinama Malstrema", "Mačka Crvene smrti", "Crna mačka", "Vilijem Vilson", poetički spisi "Filozofija kompozicije", "Pesničko načelo", "Marginalije".

1902. - Rođen je srpski vizantolog ruskog porekla Georgije Ostrogorski, osnivač vizantologije na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i direktor njenog Vizantološkog instituta, vizantolog svetskog glasa. Najviše je proučavao ekonomsku i socijalnu istoriju Romeje (Vizantija) i vizantijsko-južnoslovenske odnose. Uređivao je zbirku "Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije" i "Zbornik radova Vizantološkog instituta". Napisao je više od 170 radova koji se odlikuju suptilnom analizom i snažnom sintezom. Dela: "Istorija Vizantije", "Serska oblast posle Dušanove smrti", "Seoska poreska opština u Vizantijskom carstvu X veka", "Studije iz istorije borbe oko ikona u Vizantiji", "Avtokrator i samodržac", "Vizantijske katastarske knjige", "Pronija", "Problemi iz istorije vizantijskog seljaštva", "O istoriji imuniteta u Vizantiji", "O vizantijskoj aristokratiji".

1916. - Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele su da stižu jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije koje su posle mesec dana pešačenja preko albanskih gudura početkom januara dospele do Skadra, gde je trebalo da ih prihvate saveznički brodovi. Saveznička flota nije se pojavila i pešačenje je nastavljeno ka 160 kilometara udaljenoj Valoni, duž močvarnog primorja, pa su mnogi umrli slomljeni bolešću i umorom. Do aprila je na Krf prebačeno oko 140.000 srpskih vojnika.

1919. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Srbiji i Crnoj Gori zamenila Julijanski kalendar Gregorijanskim, koji je u ostalim delovima tek osnovane države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva zadržala je Julijanski kalendar.

1938. - Umro je srpski pisac cincarskog porekla Branislav Nušić, najveći srpski komediograf, član Srpske kraljevske akademije, koji je briljantno naslikao srpsku provinciju pod dinastijom Obrenovića i Beograd s početka 20. veka i između dva svetska rata. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata je radio u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Kao mladić je 1887. osuđen na dve godine zatvora zbog satirične pesme "Dva raba". Učestvovao je kao dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a u Prvom svetskom ratu je prešao sa srpskom vojskom preko Albanije. Darovit portretista i pisac sa veoma razvijenim smislom za pozorišnu scenu i njene zakone, oštro je zapažao negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao - od opštinskog pisara do poslanika i ministra. Njegova dela suvereno su vladala repertoarom srpskih pozorišta između dva rata, a i sada su dosta igrana kod nas i u svetu. Dela: komedije "Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik", "Put oko sveta", "Dr", "Svet", "Ujež", "Mister dolar", pripovetke i romani "Pripovetke jednog kaplara", "Ramazanske večeri", "Opštinsko dete", "Ben-Akiba", "Autobiografija", tragedije "Knez Ivo od Semberije", "Hadži-Loja", "Nahod", drame "Tako je moralo biti", "Jesenja kiša", "Pučina", "Iza božjih leđa".

1966. - Indira Gandi je došla na čelo Indije, postavši prethodno lider Kongresne partije. Ona je ujedno bila prva, ali i najkontroverznija, žena u istoriji Indije na ovako visokom položaju, do atentata koji je na nju izvršen 1984. godine.

1983. - Umro je srpski lekar i pisac Aleksandar Kostić, profesor histologije i embriologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i dugogodišnji urednik "Biblioteke za seksualna pitanja". Autor je grandioznog medicinskog rečnika prevedenog na više jezika. Preveo je "Polno pitanje" švajcarskog psihijatra i entomologa Ogista Anrija Forela. Ostala dela: "Polni život čoveka", "Žena-pol, žena-čovek", "Seksualno u srpskoj narodnoj poeziji", "Higijena braka", trilogija "Polno saznanje" i udžbenici "Osnovi normalne histologije", "Embriologija", "Osnovi histološke tehnike".
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Pet Jan 22, 2010 8:24 am
Dogodilo se na današnji dan - 22. januar

1788. - Rođen je lord Gordon Džordž Bajron, engleski pesnik romantičar čije je stvaralaštvo na evropsku književnost uticalo više no delo ijednog engleskog pisca, izuzev Šekspira. Na njega su se oslanjali i ugledali francuski i ruski romantičari (Puškin, Ljermontov), njegova satira uticala je na Hajnea u Nemačkoj, najzad, njegovim delom bili su inspirisani i Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić... Bajronizam je, štaviše, kao pojam postao osnovno obeležje evropskog romantizma. Ovaj termin podrazumeva kult osećajnosti i pobune u ime idealistički usmerenog individualizma. Neposredno nadahnuti junacima Bajronovih dela ("Čajl Harold", "Kain", "Manfred", "Lara", "Don Žuan"...), evropski romantičari stvaraju niz bajronovskih likova u svojim delima (Puškinov Evgenije Onjegin, Ljermontovljev Pečorin, Igoov Ernani...). Iako izražavaju različite vidove bajronizma - od obične preosetljivosti, nesrećne zaljubljenosti, narcizma do društvene pobune i weltschmerz-a, "svetskog bola", koji podrazumeva pesimistički doživljaj sveta karakterističan za romantičare - svi oni imaju isto osnovno obeležje, a to je svest o podvojenosti i sukobu između srca i razuma, patnje i buntovništva, pojedinca i društva, ideala i stvarnosti, "poezije srca" i "proze prilika". Englesku je Bajron napustio 1816. i nastanio se, kao i Šeli, u Italiji, gde je dovršio i ispevao svoja najveća pesnička dela. Ako je verovati biografijama ovog pisca, koje su mnogo brojnije nego književnokritička dela o njemu, povod za napuštanje zemlje bio je skandal povodom Bajronove incestuozne veze sa polusestrom, zbog čega mu je javnost zatvorila sva vrata i naterala ga na dobrovoljno izgnanstvo. Godine 1823. odlazi da pomogne grčkom narodu koji se borio za oslobođenje od Turaka, ali ga je prerana smrt sprečila da uzme učešća u borbi. Bajron je bio veoma plodan pisac, pisao je lako i brzo, mada su mu mnoga dela (naročito lirska) ocenjena kao neuspela, prosečna, čak bezvredna. Umro je u 36-oj godini u Misolongiju u Grčkoj.

1878. - Rođen je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, pokazavši izvanredan osećaj za njegovu strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu "Igrali se vrani konji" ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu "Umorni borac" na Kalemegdanu.

1894. - Umro je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji. Njegova lirika, obeležena misaonim skepticizmom, označila je raskid s romantičarskom poezijom. Pisao je elegične pesme u kojima preovlađuju motivi prošlosti i samoće ("Zimska idila", "Jesen", "Ja ništa više ne verujem", "Tamara", "Istok"). Radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu, pisar Ministarstva unutrašnjih poslova, učitelj u Turn Severinu i diplomatski činovnik u Prištini i Solunu. Dela: dva izdanja "Pesama" objavljena za života i sabrana dela posthumno.

1896. - Rođen je srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema. Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje i sugestivno ostvarenje prostorne dubine kroz ekspresivni lirizam. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života proveo je u Šidu, gde su ga u Drugom svetskom ratu ubile ustaše 1942. Šumanovićeve velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" ubrajaju se u najznačajnija dela našeg modernog slikarstva. Najbolja njegova dela čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog i galeriji "Sava Šumanović" u Šidu.

1901. - Engleska kraljica Viktorija preminula je u 82. godini nakon 63-godišnje vladavine, najduže u istoriji Engleske. Njena vladavina obeležena je usponom i razvojem britanskog kolonijalnog carstva, pa se to vreme u Engleskoj često naziva "viktorijanskim vekom".

1905. - U Rusiji je počela prva revolucija u epohi imperijalizma. Revolucijom je rukovodila Ruska socijaldemokratska radnička partija na čelu sa Lenjinom, a ciljevi su bili svrgavanje carizma i uspostavljanje demokratske republike, konfiskacija krpunog zemljoposeda, uvođenje osmočasovnog radnog dana, likvidacija staleške neravnopravnosti i nacionalnog ugnjetavanja.

1917. - Umro je srpski arhitekta Jovan Ilkić, koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini 20. veka. Bio je 30 godina glavni projektant Ministarstva građevina i projektovao je mnoga značajna zdanja u Beogradu: Skupštinu Jugoslavije, hotel "Moskva", "Oficirski dom" (sadašnji Studentski kulturni centar), zgradu Protokola.

1922. - Ksenija Atanasijević postala je prva žena koja je odbranila doktorsku tezu u Srbiji. Nakon toga, bilo je potrebno još devet godina da bi se ime druge žene upisalo u listu doktora nauka.

1973. - U SAD-u je legalizovan abortus.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Sub Jan 23, 2010 4:43 am
Dogodilo se na današnji dan - 23. januar

1571. - Kraljica Elizabeta I otvorila je Kraljevsku berzu u Londonu.

1783. - Rođen je Stendal (pravo ime Anri Bejl), pored Balzaka najveći francuski romansijer druge polovine 19. veka, rodonačelnik realističkog romana ali i pisac koji se pojavljuje na prelazu iz romana 18. veka u realistički roman. Stekao je bogato životno iskustvo kao oficir, činovnik, diplomat i pisac u doba Prvog carstva, restauracije i Julske monarhije. Počeo je kritičkim studijama o umetnosti ("Život Hajdnov", "Istorija slikarstva u Italiji", "Rim, Napulj i Firenca"...). Čuveni su naročito njegovi romani "Crveno i crno" (prvi realistički roman u istoriji književnosti), "Kartuzijanski manastir u Parmi", "Lisjen Leven", "Armansa", "Lamijela". Autor je i književnoteorijskih spisa "Rasin i Šekspir", nastalog u okviru "romantičarske polemike" u Francuskoj, u kojoj Stendal, tvorac realističkog romana, brani romantizam od klasicizma, ali u isti mah nagoveštava realističku poetiku, "Romani Valtera Skota i Princeza od Kleva", u kom kratak roman Madam Lafajet označava kao primer tzv. psihološkog realizma, tj. psihološkog romana, "Pismo Balzaku", u kom odgovara na Balzakove primdbe o opširnosti u "Kartuzijanskom manastiru u Parmi"... Poznat je i Stendalov analitički spis "O ljubavi", gotovo nazaobilazan pri razumevanju teme ljubavi u piščevim romanima. Pri kraju života, na osnovu starih rukopisa, dao je nekoliko novela iz italijanske prošlosti.

1804. - Oborkneza u Valjevskoj Podgorini Iliju Birčanina pogubio je dahija Fočić Mehmed aga. Istog dana ubijen je valjevski knez Aleksa Nenadović, takođe jedan od najuglednijih Srba, čime je počela seča knezova na koju je narod odgovorio Prvim srpskim ustankom.

1832. - Rođen je Eduar Mane, francuski slikar, rodonačelnik impresionizma i jedan od najznačajnijih umetnika u 19. veku. Tačnije, istorija impresionizma započela je kada je 1863. godine Mane izložio "Doručak na travi" i 1865. godine "Olimpiju". Obe slike izazvale su burnu reakciju, štaviše, oštar revolt i skandal, budući da su bitno odudarale od ondašnjeg ukusa građanskog društva. Maneov način slikanja privukao je, međutim, grupu mladih slikara, budućih impresionista: Monea, Pisaroa, Bazila, Renoara, Dega, Sezana. Ostala dela: "Bal u Foli Beržeru", "Frulaš", "Portret Emila Zole"...

1849. - Patentirana je mašina za pravljenje koverata.

1849. - Elizabet Blekvel (Elizabeth Blackwell) zvanično je postala prva žena lekar u SAD-u.

1916. - U Krfskom kanalu je u Prvom svetskom ratu počelo sahranjivanje srpskih vojnika u "Plavu grobnicu". Posle natčovečanskih napora u albanskim gudurama i dodatne golgote od 160 kilometara pešačenja močvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obećani saveznički brodovi, vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido, na koje su prebačeni tifusari, a i zbog opasnosti širenja epidemije, odlučeno je da se sahranjuju u more. Prema zvaničnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Svi naši brodovi koji tuda prolaze zaustavljaju se i odaju im počast.

1922. - Četrnaestogodišnji Leonard Tompson je prva osoba koja je dobila insulinsku injekciju u tretmanu lečenja dijabetesa. Do tada je jedini način lečenja šećerne bolesti bio putem dijete.

1937. - Prva grupa od tridesetak Jugoslovena otišla je u Španiju da se bori protiv fašizma. U republikanskoj armiji borilo se 1.300 Jugoslovena, od kojih je poginulo 670.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Ned Jan 24, 2010 5:33 am
Dogodilo se na današnji dan - 24. januar

76. - Rođen je Publije Elije Hadrijan, naslednik Trajanov i rimski imperator od 117. do 138. godine. Uvidevši da Rimska imperija slabi, odrekao se novih osvajanja i sa svojim naslednicima poveo defanzivnu politiku prema varvarima. U duhu te politike, podigao je na severnoj granici provincije Britanije, između zaliva Klida i Forta, tzv. Hadrijanov zid, koji je trebalo da štiti od Pikta i Škota. Podigao je i mnoga nova utvrđenja prema Germaniji. Za njegove vladavine pojačalo se nezadovoljstvo upropašćenih slobodnih seljaka, pa tada počinju i prvi veći ustanci po provincijama. Hadrijan je pokušao da suzbije nezadovoljstvo najpre reformama, a kada one nisu uspele, pokušao je sa jačanjem vojno-birokratskog aparata i vladarske centralne vlasti. Bio je veliki poštovalac grčke kulture i mecena književnosti i umetnosti. I sam je pisao stihove, vajao i slikao. Boraveći na Balkanu, ukrasio je Atinu novim građevinama, a na donjoj Marici podigao je Hadrijanov grad, današnje Jedrene. Umro je 138. godine.

1458. - Matija Korvin postao je mađarsko-hrvatski kralj. Vladao je do 1490. godine. Ostao je upamćen kao uspešan vojskovođa, zakonodavac i organizator. Pomagao je razvitak gradova i osnovao je Univerzitet u Požunu, veliku biblioteku i prvu štampariju.

1847. - Rođen je srpski vojskovođa vojvoda Radomir Putnik, koji se kao sjajan strateg posebno iskazao u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu i bio učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1916. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudničkom brigadom i Veterničkim odredom, jedinicama koje su se istakle u borbama na Javoru, Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Đunisu, oko Pirota i u oslobađanju Niša, Vranja i Gnjilana. U srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je načelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. Tada je u program obuke starešina uveo rešavanje taktičkih zadataka na Višoj školi Vojne akademije, gde je predavao taktiku i generalštabnu službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašću poverena mu je 1893, ali mu je 1895. oduzeta i 1896. je penzionisan pod sumnjom da sarađuje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i otad je kao načelnik Glavnog generalštaba i ministar vojske 1904, od 1906. do 1908. i 1912. rukovodio ratnim pripremama. Zahvaljujući njemu, srpska vojska je naoružana brzometnim oružjem i teškom artiljerijom, utvrđena je njena doktrina, povećan je i obučen rezervni starešinski kadar, otvorene su oficirske škole rodova, obučeno je više generacija generalštabnih oficira, izrađeni su ratni planovi i propisani postupci mobilizacije. U Prvom balkanskom ratu je kao načelnik Štaba Vrhovne komande znatno doprineo pobedi srpskih armija u neočekivanom sudaru s turskom vojskom u Kumanovskoj, a zatim u Bitoljskoj bici u oktobru i novembru 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlučujuće za trijumf u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. doprineo je veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga slamanju nadmoćnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915, osujetivši nizom manevara nameru nemačke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi, ali su ga prethodno saveznici - pogrešno procenivši situaciju - onemogućili da ofanzivom spreči Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. U toku povlačenja srpske vojske teško je oboleo i upućen je na lečenje u Francusku, gde je umro 1917.

1892. - Rođen je srpski revolucionar Aleksa Dundić, heroj Oktobarske revolucije, proslavljeni komandant konjičkog bataljona. Njegovo pravo ime i prezime i mesto rođenja nisu pouzdano utvrđeni, ali je najverovanija pretpostavka da je rođen u selu Ražana kod Kosjerića u zapadnoj Srbiji. Kao dobrovoljac srpske vojske, u Prvom svetskom ratu je posle ranjavanja pao u austrougarsko zarobljeništvo, odakle je prebegao u Rusiju i pridružio se Crvenoj armiji. Postao je čuven po hrabrosti i među prvima je odlikovan Ordenom crvene zastave. Poginuo je 1920. u bici kod Rovna u Ukrajini kao pomoćnik komandanta puka Šeste konjičke divizije Crvene armije. U znak priznanja, urna s njegovim pepelom položena je u zidine Kremlja, a u Rovnu mu je podignut spomenik.

1935. - Proizvedeno je prvo pivo u konzervi marke "Krueger Cream Ale".

1937. - Zaključen je jugoslovensko-bugarski pakt o večnom prijateljstvu. Bugarska nije htela da pristupi Balkanskom paktu koji je garantovao granice, ali joj je odgovaralo zbiliženje s najjačom balkanskom silom kako bi lakše ostvarila pretenzije prema Grčkoj (Trakija) i Rumuniji (južna Dobrudža).
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Pon Jan 25, 2010 4:21 am
Dogodilo se na današnji dan - 25. januar

1858. - Mendelsonova kompozicija "Svadbeni marš" prvi put je izvedena na venčanju ćerke kraljice Viktorije, princeze Viktorije, sa pruskim princem.

1869. - Osnovano je Srpsko poljoprivredno društvo, radi širenja stručnih znanja među seljacima, koje je postojalo do 1946, kad ga je ukinula komunistička vlast.

1899. - Umro je srpski socijalista Vasa Pelagić, prvi pobornik ideje o socijalizmu u Srbiji i na Balkanu. Ideju o socijalizmu u utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866 i tada je na Moskovskom univerzitetu studirao medicinu, istoriju i političku ekonomiju. U Brčkom, gde je bio učitelj, osnovao je srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, gde su školovani sveštenici i učitelji, odakle ga je zbog slobodoumnih školskih programa 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomoć spasao 1871. i došao u Srbiju. Učestvovao je u bosansko-hercegovačkom ustanku 1875. Raščinjen je, a zbog širenja socijalističkih ideja proterivan je i iz Srbije, čak zatvaran u ludnicu, a umro je u Požarevačkom zatvoru. Njegove knjige, čitane u svim delovima srpstva, štampane su još za Pelagićevog života u oko 250.000 primeraka i odigrale su veliku prosvetiteljsku misiju. Dela: "Istorija bosansko-hercegovačke bune", "Odgovor na četiri društvena pitanja", "Spas Srbije i srpstva", "Socijalizam i osnovni preporođaj društva", "Nauka i radni narod", "Blagodatnik", "Preobražaj škole i nastave", "Nova nauka o javnoj nastavi", "Umovanje zdravog razuma", "Poslanica bogu", "Koliko nas košta bog i gospodar", "Rukovođa za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje".

1904. - Izašao je prvi broj "Politike", koja je, zahvaljujući raznovrsnosti, odmerenosti, nepristrasnosti i informativnosti, postala najčitaniji srpski dnevni list. Tome je posebno doprinelo geslo "Politike" da - u konkurenciji mnogih listova koji su neskriveno navijali za režim ili za pojedine političke stranke - pre svega poštuje činjenice i drži distancu prema svima, nastojeći da ne bude predaleko od vlasti, ali ni preblizu, geslo koje je dugo važilo u toj novinskoj kući. List je osnovao Vladislav Ribnikar, koji je bio i prvi urednik.

1924. - Otvorene su prve zimske Olimpijske igre u francuskom mestu Šamoni (Chamonix) na Alpima.

1978. - Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor potresne poeme "Stojanka majka Knežepoljka". Posle Drugog svetskog rata, bio je direktor drame u Sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće "Prosveta". Dela: roman "Ponornica", poeme "Ševa", "Zbor derviša", drama "Svjetlo na drugom spratu", komedije "Dijelidba", "Večera", soneti "Ocvale primule".

1987. - Umro je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti, istaknuti predstavnik intimizma u srpskom slikarstvu. Studirao je prava u Subotici, a zatim je bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu, gde je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i tišine" i dramu "Zopir".

1989. - Košarkaš Majkl Džordan postigao je svoj 10.000-ti poen u NBA ligi, tokom pete sezone u kojoj je igrao.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Sre Jan 27, 2010 3:14 am
Dogodilo se na današnji dan - 27. januar

- Danas je Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva Svetog Savu, oca srpske državotvornosti, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske diplomatije, književnosti, zakonodavstva, zdravstva. Prva proslava Svetog Save kao školskog patrona održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva. Himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu, a za školsku slavu u kneževini Srbiji Savindan je proglašen u januaru 1840. Najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, rođen kao Rastko Nemanjić, kao mladić je 1192. otišao u Svetu Goru i zamonašio se u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon, a posle očeve smrti 1200, vodio je državnu politiku s bratom, kraljem Stefanom Prvovenčanim. U Nikeji je 1219. od romejskog (vizantijskog) cara Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za čije je sedište odredio manastir Žiču. Srpske zemlje podelio je na deset episkopija. U Raškoj je bilo osam episkopija - Žiča, Ras, Toplica, Moravica, Dabar, Budimlje, Hvosno i Prizren, jedna u Zeti (na Miholjskoj Prevlaci u Bokokotorskom zalivu) i jedna u Zahumlju (Ston na Pelješcu). Arhiepiskopija i posebno najzapadnije episkopije na Prevlaci i u Stonu bile su glavna brana agresivnom papstvu koje se učvrstilo na Balkanskom poluostrvu posle Četvrtog krstaškog rata od 1202. do 1204. S putovanja po Bliskom istoku doneo je velike svetinje - delove Časnog krsta, deo Hristovog trnovog venca, igumansko žezlo koje mu je proročanstvom ostavio Sveti Sava Osvećeni iz Palestine, ikonu Bogorodice Trojeručice, nošenu u bojevima ispred vojske do propasti srpske srednjovekovne države. Veoma obrazovan, napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) - Karejski, Hilandarski i Studenički. Kapitalni značaj imao je njegov prevod s grčkog "Šeste novele" svetog cara Justinijana Velikog - koju je očistio od kasnijih nepravoslavnih dodataka - osnovni pravoslavni politički i državno-pravni dokument u kojem je objašnjena ideja simfonije (saglasje) crkve i države. "Šesta novela" (Zakonopravilo ili Krmčija, od reči krma - upravljanje) sa srpskog je prevedena na jezike ostalih pravoslavnih naroda. Simbol simfonije je dvoglavi orao i prvi srpski dvoglavi orao predstavljao je Svetog Savu i njegovog brata svetog kralja Stefana Prvovenčanog (sveti Simon). U pravoslavnoj crkvi Svetog Savu nazivaju i Ravnoapostolni (ravan apostolima) i Mirotvorac, jer je 1208. u manastiru Studenica nad mrtvim očevim telom koje je preneo sa Svete Gore izmirio braću Vukana i Stefana i tako zaustavio građanski rat koji je pod pritiskom rimokatoličke crkve započeo Vukan, a diplomatskim misijama unosio je mir i među balkanske narode. Njegov kult je veoma snažan kod svih pravoslavnih naroda Balkana i u Rusiji. U delu "Život Gospodina Nemanje" (Sveti Simeon) opisao je očev život. Zajedno s njim, u junu 1198. od romejskog cara Aleksija III Anđela izdejstvovao je hrisovulju na osnovu koje je podigao manastir Hilandar, učinivši ga centrom srpskog crkvenog i književnog života.


1756. - Rođen je Volfgang Amadeus Mocart, austrijski kompozitor, jedan od najvećih muzičkih stvaralaca u svetu. Već u ranom detinjstvu afirmisao se i kao kompozitor i kao izvođač na čembalu i drugim instrumentima. Veoma plodan, naročito se istakao u operi, ali je komponovao i veliki broj simfonija, drugih orkestarskih kompozicija, koncerte za mnoge instrumente, kamernu muziku, misu, nedovršeni "Rekvijem" i dr. Dela: opere "Čarobna frula", "Figarova ženidba", "Don Huan", "Otmica iz saraja"...

1777. - Rođen je srpski monah i pisac Lukijan Mušicki, upravnik manastira Šišatovac, čije su pesme, nadahnute rodoljubljem, humanizmom i prosvetiteljskim idejama, imale veliki uticaj na savremenike, naročito "Glas harfe šištovačke". Smenjen je s dužnosti upravnika Šišatovca jer njegove ideje nisu bile po volji mitropolita Stefana Stratimirovića. Oduševljavao se Dositejem Obradovićem i bio prijatelj Vuka Karadžića.

1832. - Rođen je Karol Luis (pravo ime Č. L. Dodžson), engleski matematičar i pisac. Dela: "Alisa u zemlji čuda", "Kroz ogledalo" i druge pripovetke namenjene deci. Odlikuje se humorom i fantastikom, te je postao veoma cenjen od literarnih stručnjaka i pesnika, naročito nadrealističke orijentacije.

1834. - Rođen je Dmitrij Mendeljejev, ruski hemičar. Kao tvorac Periodnog sistema hemijskih elemenata, jedna je od najzačajnijih ličnosti na polju hemije. U mnogobrojnim i raznovrsnim radovima obrađivao je sva područja hemije, ali i pitanja fizike, mineralogije, filozofije, pedagogije, pa čak i slikarstva. Proučavao je razvoj industrije u Rusiji, naročito uglja, nafte i metala. Prvi je preporučio podzemnu gasifikaciju uglja i hemijsku preradu nafte (današnja petrohemija).

1864. - Knez Mihailo ukinuo je Društvo srpske slovesnosti, zbog sukoba između Društva i ministra prosvete, povodom biranja Garibaldija, Černiševskog i Gercena za članove Društva.

1924. - Jugoslavija je u Rimu potpisala pakt o prijateljstvu i saradnji s Italijom i sporazum kojim je Rijeka pripala Italiji.

1926. - Škotski izumitelj Džon Berd izveo je prvu javnu demonstraciju televizijskog sistema u Londonu, izazvavši na taj način revoluciju na polju komunikacija i zabave. Iako je Berd ostvario prvi televizijski prenos, prvi programi su u svetu emitovani tek pred Drugi svetski rat, a kod nas 1956. godine.

1980. - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar jevrejskog porekla Eli Finci, učesnik Narodnooslobodilačke borbe od 1941. Posle Drugog svetskog rata, bio je direktor "Borbe", "Nolita", Jugoslovenske knjige, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, glavni urednik časopisa "Književnost". Dela: pozorišne kritike u zbirkama "Više i manje od života I-V", "Stvarnost i iluzije", studija "Deni Didro", ogledi o Miroslavu Krleži, Augustu Cesarcu, Jovanu Skreliću, Đorđu Jovanoviću, Branimiru Ćosiću, Marinu Držiću.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Čet Jan 28, 2010 8:33 pm
Данас је четвртак, 28. јануар, 28. дан 2010. До краја године има 337 дана.
Na današnji dan - Page 15 Vremeplov6-130x55_130x55



На данашњи дан 1857. године рођен је српски политичар и публициста Стојан
Протић, један од твораца Народне Радикалне странке, први председник
владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након уједињења. Издавао је и
уређивао часопис "Дело" и лист "Ођек". Дела: "О Македонији и
Македонцима", "Срби и Бугари у Балканском рату", "Албански проблем и
Србија и Аустро-Угарска", "Тајна конвенција између Србије и
Аустро-Угарске".

814.- Умро је франачки цар Карло Велики. Дошао је на престо 768. и владао
је до смрти 814. Прекројио је карту читаве западне Европе и проширио је
Франачку државу од Северног мора до Италије и од Атлантика до Чешке.
Папа Лав III крунисао га је 800. за римског цара, што је био чин с трајним последицама по историју Европе.

1457. - Рођен је енглески краљ Хенри VII, отац Хенрија VIII
и оснивач династије Тјудор. Његовим доласком на престо 1485. окончан је
четрдесетогодишњи "Рат двеју ружа" - назван тако пошто је династија
Ланкастер, с којом је Хенри VII био у сродству, на грбу
имала црвену, а династија Јорк белу ружу. Престо је успео да осигура
победом у бици код Босворта 1485. у којој је погинуо краљ Ричард III. Године 1486. Хенри VII је женидбом ујединио куће Ланкастер и Јорк, пошто је склопио брак са сестром Ричарда III - Елизабет.

1547. - Умро је Хенри VIII,
краљ Енглеске и црквени реформатор. Установио је Англиканску цркву
1534. при чему је за поглавара одређен сам енглески монарх. Верски
раскид с Римом је последица одбијања Ватикана да му дозволи развод од
Катарине Арагонске због женидбе Аном Болен. Запосео је Велс, Шкотску и
Ирску и започео градњу флоте која ће постати темељ касније енглеске
поморске моћи.

1596. - Умро је енглески гусар
и адмирал Френсис Дрејк, први Енглез који је од 1577. до 1580. опловио
свет. Његови гусарски напади на Шпанце битно су допринели енглеском
поморском престижу и каснијем успешном запоседању колонија, посебно у
северној Америци. Одиграо је и једну од кључних улога у победи
британске ратне морнарице 1588. над шпанском "Непобедивом армадом".
Наводно је први 1586. донео кромпир у Европу из Америке.

1689. - Парламент Енглеске објавио је одступање краља Џејмса II, последњег из династије Стјуарт, збаченог због натурања римокатолицизма.

1812.- Рођен је српски државник Илија Гарашанин, чије је дело "Начертаније"
(прву верзију је написао Фрања Зах), објављено 1844. предвиђало
ослобађање свих Срба и Јужних Словена. Залагао се за Савез балканских
народа како би се заједно одупрли Османском царству. Син је трговца
Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према
називу родног места. Каријеру је започео као официр 1837. и био је први
старешина војске књаза Милоша Обреновића, али је после абдицирања књаза
Милоша 1839. морао у избеглиштво. По повратку у отаџбину од 1843. до
1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних
послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио
аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да
Србија треба да се ослони на Русију и Француску. Поново је постао
министар унутрашњих дела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о
збацивању династије Карађорђевић је највише његова заслуга. На позив
кнеза Михаила Обреновића, 1861. постао је шеф владе и дипломатије.
Прихватио је његову идеју о савезу са Грчком и Румунијом у припремању
устанка против Турака, такође је водио тајне преговоре о устанку с
првацима Срба у Босни, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој
женидби са Катарином Константиновић.

1841. -Рођен је енглески новинар и истраживач Џон Роулендс, познат као Хенри
Мортон Стенли, који се прославио 1871. "спасавањем" шкотског
истраживача Дејвида Ливингстона, за којег се погрешно веровало да се
изгубио у Африци. Потом је путовао у Африку више пута до 1889. и открио
је Албертово, Едвардово и Леополдово језеро, планински масив Рувензори
и испитао велики део басена реке Конго.

1846.- На Српском балу у Бечу, у склопу концертног програма, у оквиру
обележавања Светог Саве, први пут је изведен "Српски квадрил" Јохана
Штрауса млађег. Ову композицију Штраус је начинио на основу тема
карактеристичних за српско музичко ствараластво, а по наруџби кнеза
Милоша Обреновића.

1871. - Француска је капитулирала у рату с Пруском. Као последица овог пораза збачена је монархија (царство) и Наполеон III је отишао у изгнанство, а Француска је приморана да се одрекне Алзаса и Лотарингије (Лорене).

1878. - У Њу Хејвну у САД пуштена је у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон.

1884.- Рођен је швајцарски физичар, истраживач морских дубина Огист Пикар,
професор Универзитета у Бриселу. Проучавао је радиоактивност,
атмосферски електрицитет и космичке зраке. Постао је 1931. први човек
који је доспео у стратосферу - балоном до 15.780 метара, а 1934. чак до
17.550 метара. Од 1938. спуштао се батискафом 48 пута у океанске дубине
и до 4.000 метара.

1887. - Рођен је пољски
пијаниста јеврејског порекла Артур Рубинштајн, чије се виртуозно
музицирање одликовало богатством емоција и жестоким темпераментом.
Ненадмашна су његова извођења Шопена, Бетовена, Шумана као и савремених
шпанских композитора. Написао је мемоарско дело "Године моје младости".

1906.- Рођен је вођа грчких партизана Вафијадис Маркос, командант
"Демократске армије Грчке" у грађанском рату од 1946. до 1949. Из
Анадолије је, као и стотине хиљада Грка, емигрирао 1923. После немачке
окупације Грчке у Другом светском рату побегао је из затвора на острву
Гаудос и прикључио се покрету отпора. Био је политички комесар Десете
дивизије ЕЛАС-а и потом Македонске групе дивизија ЕЛАС. Кад је ЕЛАС
расформиран после капитулације вођа Народноослободилачког фронта (ЕАМ)
12. фебруара 1945. с делом руководства ЕАМ организовао је оружану борбу
против краљевског режима. Почетком 1947. постао је врховни командант
такозване Демократске армије Грчке, после избора на територији под
контролом његових снага у августу 1947. прогласио је републику, а 23.
децембра образовао је привремену владу коју је сам водио и у којој је
био министар војске. Због сукоба у руководству искључен је у новембру
1948. из Централног комитета КП Грчке, после чега је емигрирао у
Совјетски Савез, а комунистичку герилу у Грчкој ликвидирала је легална
ројалистичка власт. У земљу се вратио пред крај живота.

1912.- Рођен је амерички сликар Џексон Полок, зачетник и најистакнутији
представник апстрактног експресионизма. Његове слике одликује
специфичан израз нервозног импулсивног покрета. Раскинуо је с
традиционалним схватањем слике, одбацио сталак и сликарску четкицу и
сликао на поду, цедећи боју из тубе и употребљавајући материјале и
помагала која су му се случајно налазила при руци.

1919.- Умро је немачки социолог, историчар и књижевни историчар Франц
Меринг, један од вођа и теоретичара левог крила немачке
социјалдемократије и оснивач "Савеза Спартака" и Комунистичке партије
Немачке. Дела: "Биографија Карла Маркса", "Историја немачке социјалне
демократије", студија "Легенда о Лесингу".

1928.- Умро је шпански писац и политичар Винсенте Бласко Ибањес. Светску
славу донео му је роман "Четири јахача апокалипсе". Када је 1923. у
Шпанији заведена диктатура објавио је брошуру "Разобличени Алфонсо XIII" која је одиграла важну улогу у рушењу монархије. У младости је основао утицајни лист "El Pueblo".
Остала дела: романи "Међу поморанџама", "Трска и глиб", "Кровињара",
"Крв и арена", "Хорда", "Мртви заповедају", "Катедрала", "Уљез",
"Подрум", "Маре Нострум", "Колумбо".

1930. - У Шпанији је окончана диктатура Мигела Прима де Ривере.

1935. - Исланд је постао прва земља у којој је легализован абортус из медицинских или социјалних разлога.

1939.- Умро је ирски писац Вилијам Батлер Јејтс, добитник Нобелове награде
за књижевност 1923. Био је изразити космополита ослоњен на класичне
хеленске узоре, али и дубоко везан за ирско тло и традицију. Један је
од највећих аутора који су стварали на енглеском језику. Дела: поезија
"Оисинова лутања", "Ветар у трсци", "Острвце на језеру Инисфри",
"Торањ", драме "Грофица Кетлин", "Жуђена земља", "Мачка и месец",
есеји "Келтски сутон", "Идеје добра и зла", "Сањарења о детињству и
младости", "Аутобиографија".

1943. - Немачки нацистички вођа Адолф Хитлер објавио је у Другом светском рату мобилизацију свих Немаца способних за борбу.

1950.- Француска скупштина ратификовала је споразум према којем су Вијетнам,
Лаос и Камбоџа постале независне државе у оквиру Француске уније. До
тада те земље су биле саставни део Француске Индокине са статусом
колонија.

1962. - Амерички васионски брод без посаде "Ренџер III" је, уместо да се спусти на Месец, промашио циљ за 35.200 километара.

1986.- У експлозији америчког васионског шатла "Челенџер", 72 секунде после
лансирања из Кејп Каневерала, погинуло је свих седам астронаута.

1990.- Пољска уједињена радничка партија (комунисти) је расформирана, а
основана је Социјалдемократија републике Пољске која се определила за
тржишну привреду и демократску државу. Лидер нове странке Александар
Квашњевски постао је 1995. шеф државе, победивши на изборима Леха
Валенсу.

1994. - Три италијанска новинара убијена су у Мостару, а одговорност није ником јасно приписана.

1995.- У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских терориста у Египту
погинуло је 14 терориста, двојица полицајаца и двојица пролазника који
су се нашли у унакрсној ватри.

1998. - У Индији је осуђено на смрт свих 26 оптужених за учешће у завери с циљем убиства бившег председника владе Раџива Гандија.

2002. - Еквадорски авион "Боинг 727" срушио се у вулкан Кумбал у Колумбији, што није преживео нико од 92 путника и члана посаде.

2004.- Артур Такач, српски спортиста и дугогодишњи високи функционер
Међународног олимпијског комитета, нестао је у снежној мећави на
Копаонику.

2004. - Комисија лорда Хатона
скинула је било какву одговорност са британског премијера Тонија Блера
за самоубиство експерта за ирачко оружје Дејвида Келија, али је
оптужила BBC због начина извештавања о томе. Председавајући управе BBC Гевин Дејвис поднео је оставку. Кели је наводно због "гриже савести" извршио самоубиство.

2006.- Умро је српски књижевник Душко Трифуновић, један од најзначајнијих
представника такозване естрадне, говорне поезије. Дела: збирке песама
"Златни куршум", "Победнички круг", "Шарена лажа", "Слободни пад",
"Јетке приповетке", "Тумач тираније", "Буквално тако", "Поезија", "Шок
соба", романи "Гола сеча", "Казнени простор", "Анђел до анђела", "Давно
и далеко". Поп и рок музичари са простора бивше Југославије компоновали
су музику на Трифуновићеве стихове: "Има нека тајна веза", "Шта би дао
да си на мом месту, "Пристао сам, бићу све што хоће", "Ти си ми била у
свему нај, нај", "Главо луда".
Na današnji dan - Page 15 Dusko%20trifunovic
2006. - Y пољском граду Катовице под теретом снега пао је кров на сајмишту. У
тренутку пада у објекту налазило око 700 људи. Погинуле су 64 особе, а
повређено је 160.

2008. - Умро је Поглавар
Грчке цркве, архиепископ атински Христодулос. За архиепископа атинског
изабран је 1998. као најмлађи архиепископ током последњих 157 година.
Радио је на побољшању односа са Ватиканом, отуда је 2001. примио у
Атини тадашњег папу Јована Павла II, првог римског
поглавара који је посетио Грчку током последњих 1.000 година. Активно
је учествовао, као интелектуалац, у јавном животу Грчке, и дуго је био
далеко најпопуларнији Грк. Студирао је право и теологију и докторирао
је теологију, а паралелно је завршио студије енглеског и француског.
Био је и плодан писац и то не само дела са верском тематиком, већ и у
области културе па и педагогије.

2008. - Умро је Гордон Хинкли, лидер Мормона. Хинкли, којег су мормони сматрали
живим пророком, био је 15. поглавар "Цркве Исуса Христа светаца
последњег дана". На чело те верске групе дошао је 1995. Мормони су
специфична аутентично америчка религијска група, призната 1830, са
средиштем у држави Јута, себе сматрају једином легитимном хришћанском
црквом.

2008. - Умрла је вајарка Ана Бешлић,
доајен српске скулпторске уметности. Рођена је 1912. код Бајмока у
Бачкој, а Академију ликовних уметности завршила је 1949. у Београду.
Била је сарадник мајсторске радионице Томе Росандића. Спадала је међу
најзначајније српске (и југословенске скулптуре) и припадала генерацији
вајара који се од педесетих издвајају по уметничкој радозналости и
модерном сензибилитету ван традиционалних токова. Извела је велики број
споменика и скулптура у слободном простору. Део својих радова поклонила
је граду Суботици.

2009. - Светска здравствена организација саопштила је да је током шестомесечне
епидемије колере, у Зимбабвеу, умрло 3.028 људи а заражено је 57.702.
Реч је о највећој и најсмртоноснијој епидемији у Африци током
претходних деценија.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Čet Jan 28, 2010 8:44 pm
Данас је петак, 29. јануар, 29. дан 2010. До краја године има 336 дана.

Na današnji dan - Page 15 Vremeplov6-130x55_130x55

1412.- Објављен је "Закон о рудницима" Деспота Стефана Лазаревића (Стефан је
потписао Законик) - јединствен правни споменик средњовековне Србије.
Његова правна и историјска вредност увелико превазилази српске
националне оквире. Закон садржи одредбе везане за обављање рударске
делатности али и статут града Ново Брдо, највећег рударског центра
средњовековне Србије. Законик је пронађен 1959. када је супруга
тадашњег југословенског дипломате Хочевара у Бечу купила антиквитет, на
старосрпском, непознате садржине. Примерак који је пронађен је препис
из 16. века.

1635.- Кардинал Ришеље основао је "Француску академију" (каснији Институт) -
док је француску "Академију наука" основао 1666. Луј XИВ на сугестију
Жана Батиста Колбера.

1676. - Цар Русије
постао је Фјодор ИИИ Романов, после смрти Алексеја, његовог оца. На
престолу се налазио до 1682. - кад га је наследио полубрат Петар Велики
- али су земљом, пошто је Петар био малолетан и болешљив, управљали
његови ујаци, бољари Милославски. Током његове владавине Русија је
учврстила власт на огромним новоосвојеним територијама у Поволожју,
Сибиру и Украјини.

1688. - Рођен је шведски
мистик, филозоф и природњак Емануел Сведенборг, аутор специфичног
мистичко-теозофског учења. О његовим визијама писао је Имануел Кант у
спису "Снови једног духовника". Убрзо после његове смрти 1772. појавила
су се "Друштва сведенборгијанаца", из којих је настала Црква Новог
Јерусалима. Његова дела веома су читана и данас. Дела: "Опера
пхилосопхица ет минералиа", "Арцана цоелестица", "Де нова Хиеросолyма".

1782.- Рођен је француски композитор Данијел Франсоа Еспри Обер, аутор опера
у којима се смењују говорне и певачке деонице. Дела: опере "Фра
Диаволо", "Црни Домино", "Блудни син", "Нема из Портичија".

1843.
-Рођен је амерички државник Вилијам Мекинли, председник САД од 1897. до
1901. Објавио је рат Шпанији 1898. како би од ње преотео Филипине,
Порторико, Гуам и Кубу, започевши тако еру отвореног америчког
империјализма. Заједно с европским силама, учествовао је у гушењу
антиколонијалног устанка у Кини (1899. до 1901.) познатог као
"Боксерски устанак" с циљем да се наметне режим слободне трговине и
несметан продор америчког капитала у Кину. Убијен је 1901. у атентату.

1856. - Установљен је "Викторијин крст", највише британско војно одликовање.

1860. - Рођен је руски
писац Антон Павлович Чехов, чији стил се одликује једноставношћу,
изванредним даром запажања и специфичном атмосфером, блиском
импресионистичком поступку. Позоришту је отворио нове путеве и сам је
створио нови драмски облик "лирску драму". Извршио је огроман утицај на
светску литературу, посебно драму. Дела: драме "Галеб", "Три сестре",
"Ујка Вања", "Вишњик", новеле и приповетке "Човек у футроли",
"Архијереј", "Кућа на спрат", "Душица", "Три године", "Огрозд",
"Павиљон број 6", "Степа", "Сељаци", "Чиновникова смрт", "У ували",
збирке хуморески "Мелпоменине бајке", "Шарене приче".

1862.
- Рођен је енглески композитор Фредерик Дилијес, импресиониста познат
по симфонијама ("Париз - песма великог града", "Бригг Фаир").
Компоновао је и опере и концерте, укључујући "Литургију живота",
инспирисану делом немачког филозофа Фридриха Ничеа "Тако је говорио
Заратустра".

1866. - Рођен је француски писац
Ромен Ролан, један од највећих мистика француске литературе 20. века,
добитник Нобелове награде за књижевност 1915. Био је дубоко
заинтересован и активно укључен у битна социјална, политичка и духовна
збивања, укључујући "аферу Драјфус", феномен комунизма, борбу против
нацизма, пацифизам. Дела: романи "Жан Кристоф", "Кола Брењон", 12 драма
под заједничким називом "Позориште револуције", романсиране биографије
Лудвига ван Бетовена, Микеланђела Буонаротија, Лава Толстоја, Фридриха
Хендла, Махатме Гандија, антиратни спис "Изнад метежа".

1867.- Рођен је шпански писац и политичар Висенте Бласко Ибањес, којем је
светску славу донео роман "Четири јахача апокалипсе". Целог живота
борио се за демократију и слободу отаџбине, а кад је 1923. у Шпанији
заведена диктатура ставио се на чело борбе за демократију и написао је
брошуру "Разобличени Алфонсо XИИИ", која је одиграла огромну улогу у
рушењу монархије. У младости је основао утицајни лист "Ел Пуебло".
Остала дела: романи "Међу поморанџама", "Трска и глиб", "Кровињара",
"Крв и арена", "Хорда", "Мртви заповедају", "Катедрала", "Уљез",
"Подрум", "Маре Нострум", "Колумбо".

1886. - Карл Бенц је
приказао своје "кочије без коња". Његова моторизована кочија означила
је зачетак аутомобилске индустрије која је убрзо освојила свет.

1896. - Амерички лекар
Емил Граб први је употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа,
применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.

1899.- Умро је француски сликар енглеског порекла Алфред Сисле, један од
оснивача импресионизма. Сликао је само пејзаже, обично улице под снегом
и призоре из природе у лирском интимистичком маниру, с наглашеном нотом
животног оптимизма. Посебно га је привлачило сликање река, при чему је
највише истраживао светлосне ефекте.

1916. - Немци су у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.

1916. - Британска армија је у Првом светском рату први пут тестирала тенкове у месту Хетфилд у Енглеској.

1934. -Умро је српски писац Бранимир Ћосић. Махом је писао о животу младих
после Првог светског рата, проблемима њиховог унутрашњег живота и
морала у међуратном Београду. Дела: романи "Покошено поље", "Врзино
коло", "Два царства", приповетке "Приче о Бошковићу", "Египћанка и
друге приче", есеји "Десет писаца - десет разговора", "Кроз књиге и
књижевност".

1934. - Рођен је српски писац Бранко Миљковић, лиричар снажног интелектуализма. Почео је
да пише као средњошколац и 1957. објавио је прву збирку песама "Узалуд
је будим". Надахнуто је преводио модерне руске и француске песнике.
Остала дела: збирке песама "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв која
светли", "Песме", "Смрћу против смрти".
Na današnji dan - Page 15 Silueta-branko-miljkovic-114x300

1941. - Умро је грчки
генерал и државник Јоанис Метаксас, који је као председник владе и
министар војске 1936. распустио парламент и успоставио личну диктатуру.
Учествовао је у рату против Турске 1897. и у балканским ратовима 1912.
и 1913. У Другом светском рату у октобру 1940. одбио је ултиматум
Италије и организовао одлучан отпор италијанској агресији.

1942.
-Совјетски Савез, Велика Британија и Иран уговорили су у Другом светском
рату да британско-совјетске снаге напусте Иран шест месеци по окончању
рата против Сила осовине, а Техеран је дозволио Москви и Лондону
неограничену употребу, контролу и одржавање свих комуникација,
аеродрома и пристаништа на иранској територији.

1942.- Перу и Боливија су потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали
рат започет 1941. због спорне пограничне територије између двеју земаља
у подручју амазонске џунгле.

1949
. - Велика Британија је признала Израел.

1950.
- Почела је прва у серији побуна у Јоханесбургу, изазвана расистичком политиком владе Јужне Африке.

1959. - Дански путнички брод "Ханс Хедтофт" налетео је поред обала Гренланда на ледени брег и потонуо, повукавши у смрт 95 људи.

1963. - Улазак Велике Британије у Европску економску заједницу (садашња Европска унија) ветом је спречила Француска.

1963. - Умро је
амерички писац Роберт Ли Фрост, четвороструки добитник Пулицерове
награде за поезију, чије су најчешће теме људска усамљеност и
пролазност. Дела: збирке песама "Дечакова воља", "Северно од Бостона",
"Поток што тече на Запад", "Сабране песме".

1964.
- Панама је упутила жалбу Организацији америчких држава због агресије
САД, захтевајући пуни суверенитет у зони Панамског канала.

1989.
- После седам година неспоразума и међународне арбитраже, Израел је
вратио Египту град Табу на Црвеном мору. Тај град Израел је држао од
рата 1967. у којем је "до ногу" потукао арапске земље.

1994. -Аустријанка Улрике Мајер, двострука светска првакиња у смучању, умрла
је од повреда задобијених приликом пада на такмичењу у спусту за
Светски куп.

1996. - Венецијанска оперска кућа "Ла Фениче" нестала је у пожару, други пут током 204 године постојања.

1999.- Контакт група је позвала Србе и Албанце са Косова и Метохије да
приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини
Париза.

2003. - Скупштина Црне Горе усвојила
је - два дана после Скупштине Србије - Уставну повељу којом је
федерална држава Савезна Република Југославија преображена у знатно
лабавију Државну заједницу Србија и Црна Гора.

2005. - Умро је израелски писац, сатиричар, сценариста и режисер Ефраим Кишон, који је
у својим колумнама и филмовима приказазивао бруталност поретка према
појединцу, живот усељеника и уопште људи измештених из своје културе.
Дела: "Није фер, Давиде", "Још мало па истина, "Девица кроз ушицу
игле", "Кита боли море", "Лисац у кокошињцу", "Код куће је најгоре",
"Рај у најам", "Јабука је свему крива", "Благо оном ко верује".
Филмови: "Салах Шабати", "Блаумилхов канал".

Na današnji dan - Page 15 2pq86s4
2005.- Умро је режисер и сценариста Живорад Жика Митровић. Припадао је
генерацији синеаста која је непосредно након Другог светског рата
поставила темеље професионално организоване филмске продукције у
Србији. Филмови: "Ешалон др М", "Капетан Леши", "Марш на Дрину",
"Ужичка република", "Мис Стон", "Сигнали над градом", "Солунски
атентатори", "Невесињска пушка", "Савамала", "Тимочка буна".
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Ned Jan 31, 2010 5:08 am
Na današnji dan 31. januar

Beograd -- 1747. U londonskoj bolnici "Lok" otvorena je prva klinika u svetu za venerične bolesti.

1808. Napoleon je anektirao Dubrovačku Republiku. Aneksiju je proglasio general Ogist Marmon, vojvoda od Raguze. Time je prestala da postoji Dubrovačka Republika, a grad Dubrovnik je 1815. na Bečkom kongresu dodeljen Austriji.

1841. Rođen je Laza Kostić, začetnik moderne srpske poezije, poslednji veliki pesnik među srpskim romantičarima. Pored poezije, pisao je drame, eseje, kritike, bavio se filozofijom, prevođenjem i novinarstvom. Pristalica vođe vojvođanskih Srba Svetozara Miletića i borac za srpsko ujedinjenje bio je poslanik u ugarskom saboru (zbirka "Pesme" među kojima je najpoznatija "Santa Maria della Salute", drame "Maksim Crnojević", "Pera Segedinac").

1917. Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila "totalni rat na moru" u nameri da neograničenim podmorničkim ratom prinudi Veliku Britaniju na kapitulaciju. Torpedovanje američkih brodova nagnalo je dotad neutralne SAD da uđu u rat protiv Centralnih sila.

1918. U Rusiji je 31. januar bio poslednji dan računanja vremena prema Julijanskom kalendaru, a sledećeg dana datum je označen kao 14. februar prema Gregorijanskom kalendaru.

1930. Otvorena je Londonska pomorska konferencija, koja je završena 22. aprila sporazumom Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Japana o regulisanju podmorničkog ratovanja.

1946. Jugoslovenska Ustavotvorna skupština donela je prvi Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

1950. Predsednik SAD Hari Truman objavio je da je naložio proizvodnju hidrogenske bombe.

1956. Umro je engleski pisac Alen Aleksander Miln,autor popularnih priča za decu "Vini Pu".

1958. Prvi američki veštački satelit "Eksplorer I" lansiranje iz baze Kejp Kanaveral, na Floridi.

1962. Na inicijativu SAD, na skupu održanom u Urugvaju, Kuba je isključena iz Organizacije američkih država i doneta je rezolucija o zabrani trgovine s njom.

1962. Umro je karikaturista Petar Križanić, jedan od rodonačelnika jugoslovenske karikature, pisac i esejista i jedan od osnivača "Ošišanog ježa" (1935). Posle Drugog svetskog rata objavio je mapu "Protiv fašizma".

1964. Ka Mesecu je lansirana sovjetska automatska stanica "Luna 9", koja se tri dana kasnije meko spustila i emitovala prve TV snimke površine Mecesa.

1971. Između Istočnog i Zapadnog Berlina uspostavljen je ograničeni telefonski saobraćaj, prvi put posle 19 godina.

1974. Umro je američki filmski producent Semjuel Goldvin, jedan od osnivača kompanije "Metro-Goldvin-Majer" ("Najbolje godine našeg života", "Male lisice", Porgi i Bes").

1990. U Moskvi je otvoren američki restoran "brze hrane" "Mekdonalds".

1994. U glavnom gradu Somalije Mogadišu američki marinci u pratnji konvoja, u kojem su bile diplomate SAD, otvorili su vatru na ljude okupljene kod centra za raspodelu hrane i ubili najmanje pet civila, a mnoge ranili.

1996. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za ljudska prava Elizabet Ren saopštila je da u Bosni ima oko 200 do 300 masovnih grobnica i da su za zločine tokom bosanskog rata, pored Srba odgovorni i bosanski Hrvati i Muslimani.

1996. Tamilski bombaš-samoubica uleteo je kamionom punim eksploziva u centralnu banku Šri Lanke u Kolombu. U eksploziji je poginulo 90 i ranjeno od 1.400 ljudi.

1997. U sukobu naoružanih Albanaca i pripadnika srpske policije kod Vučitrna na Kosovu ubijena su tri Albanca i ranjena tri pripadnika MUP-a Srbije.

1998. Skupština Republike Srpske na zasedanju u Banjaluci odlučila je da se sedište vlade Republike Srpske sa Pala premesti u Banjaluku.

2001. Nakon devetomesečnog suđenja škotski sud osudio je na doživotnu robiju Libijca Abdel Baset al Megraha (49) zbog podmetanja bombe u avion Pan Am-a, koji se u decembru 1988. srušio iznad škotskog grada Lokberija i usmrtio 270 ljudi. Njegov saučesnik Amin Kalifa Fahim oslobođen je optužbi.

2002. Na drugom Antiglobalističkom socijalnom forumu u Porto Alegru u Brazilu usvojena je deklaracija u 11 tačaka o pravednijem svetskom poretku.

2006. Umrla je Koreta Skot King, supruga Martina Lutera Kinga, koja je posle njegove smrti, postala lider borbe za rasnu jednakost u SAD.

2007. Umro je američki romanopisac Sidni Šeldon dobitnik Oskara za najbolji scenario 1948. godine za komediju "The Bacelor and the Bobby Soxer" sa Kerijem Grantom, Mirnom Loj i Širli Templ u glavnim ulogama.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Uto Feb 02, 2010 5:33 am
Dogodilo se na današnji dan - 2. februar

1834. - Srpski knez Miloš Obrenović objavio je Drugi hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim su, kako je knez naglasio u besedi pred postrojenom gardom u Kragujevcu, precizirani odnosi Srbije i Otomanskog carstva. Posle Prvog hatišerifa, Porta je pokušavala da ustupke Srbiji svede na minimum, ali je knez bio uporan, pa je sultan Drugim hatišerifom priznao nove granice, uključujući sporne krajeve.

1895. - Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u XIX veku sa širokim evropskim obrazovanjem, čiji su putopisi znatno prevazišli literaturu tog vremena. Od Dositeja Obradovića prihvatio je kult nauke i razuma, a od romantičara veru u ljudski progres. Dela: putopisi "Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima".

1898. - Rođen je srpski vajar Sreten Stojanović, rektor Umetničke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U mladosti je pripadao srpskoj revolucionarnoj omladini u Bosni. Uneo je svežinu i raznolikost u srpsku plastiku u prvoj polovini XX veka, sigurno je vladao i kompozicijom i monumentalnom skulpturom. Dela: reljefi "Ogrlice", "Uteha", monumentalna skulptura "Rob", portreti "Moj otac", "Nikola Vujić", "Umetnikova kći", spomenici na Fruškoj gori, u Podgorici, Grahovu, rodnom Prijedoru. Knjige: "Biste", "O umetnosti i umetnicima".

1908. - Umro je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju, zatim uređivao novine i bavio se pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka, dve komedije i prevodio je s francuskog i ruskog, uključujući "Rat i mir" Lava Tolstoja. Opisivao je život srbijanskog sela pritisnutog birokratijom i zelenašima. Dela: pripovetke "Glava šećera, "Roga", "Redak zver", "Šilo za ognjilo", "Prva brazda", pozorišni komad "Dva cvancika", komedija "Podvala".

1924. - Rođena je srpska književnica Mira Alečković, pesnikinja, romansijer i dečji pisac. Dela: zbirke pesama "Tri proleća", "Tragovi bez stopa", "Noć ova poslednja", pesme za decu "Podzemni heroji", "Dani razigrani", "Zvezdane balade", "Poljana", "Ljubavi je malo", "Srebrni voz", "Sanjalica", "A ja rastem", romani "Zašto grdiš reku", "Zbogom velika tajno", "Jutro", "Zatečena u ljubavi".

1924. - Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo "Gusle". U vreme Aneksione krize, izazvane 1908. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine, izbegao je u Italiju, zatim je bio poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile kao istaknutog srpskog nacionalistu. U početku je pisao pod uticajem Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Njegovi stihovi su muzikalni a pesme osećajne, pune ljubavi za nacionalno i socijalno potlačene, s jakim revoltom protiv tiranije. Prevodio je s nemačkog i češkog. Ostala dela: drame "Hasanaginica", "U magli", prevod "Lirskog intermeca" Hajnriha Hajnea.

1943. - Okončana je bitka za Staljingrad u kojoj su sovjetske snage nanele teške gubitke Nemcima. Pobeda Crvene armije kod Staljingrada bila je od velikog moralnog značaja za slobodoljubive snage u svetu. Ona je pokazala slabost fašističkih snaga, pojačala mobilizaciju i angažovanje u borbi svih raspoloživih snaga i sredstava antihitlerovske koalicije.

1964. - Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu i predavač na Filozofskom fakultetu i Fakultetu likovnih umetnosti. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom "Stari i novi".

1971. - Nedelju dana nakon što je oboren režim Miltona Obotea, general Idi Amin proglasio se za predsednika Ugande i vrhovnog zapovednika vojnih snaga.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Sre Feb 03, 2010 6:00 am
Dogodilo se na današnji dan - 3. februar

1690. - Izdat je prvi papirni novac u SAD-u (kolonija Masačusets).

1809. - Rođen je Feliks Mendelson, nemački kompozitor i dirigent, osnivač Lajpciškog konzervatorijuma. Veoma je zaslužan za upoznavanje i oživljavanje dela J. S. Baha. Kao kompozitor je jedan od istaknutih romantičara. Sa uspehom se ogledao u svim područjima, izuzev u operi. Najznačajnija dela: uvertire ("Hebride" ili "Fingalova pećina"), scenaska muzika ("San letnje noći"), četiri simfonije, violinski koncert i dva klavirska koncerta, klavirske kompozicije ("Pesme bez reči", "Ozbiljne varijacije"), solo pesme, oratorijumi, horovi, kamerna muzika i dr.

1881. - Potpisan je ugovor o izgradnji železničke pruge Beograd-Niš, prve pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je sa beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1924. - Dvadeset osmi predsednik SAD-a, Vudro Vilson, preminuo je u 67. godini. Vilson je kao predsenik 1913-1921. oštro istupao protiv latinoameričkih država (vojna intervencija u Meksiku, okupacija Haitija...) i uveo je SAD u Prvi svetski rat. Osmog januara 1918. godine objavio je Četrnaest tačaka u kojima je izneo načela za uspostavljanje svetskog mira. U jednoj tački govori se o "autonomiji naroda u Austrougarskoj", što je bio pokušaj da se parira Dekretu o miru koji je objavila sovjetska vlada. Učestvovao je na mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. i stvaranju Društva naroda, iako je Senat kasnije odbio ratifikaciju mirovnog ugovora. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1919. godine.

1953. - Poznati francuski okeanograf Žak Kusto objavio je svoje najpoznatije i ujedno poslednje delo - "Svet tišine". Tri godine kasnije, knjiga je pretočena u film koji je publici otkrio skriveni svet tropskih riba, kitova i morževa i koji je osvojio nagradu najboljeg dokumentarca na Filmskom festivalu u Kanu.

1993. - Posle prvih višestranačkih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Beogradu je konstituisana Savezna skupština. Potvrđeni su mandati 138 poslanika u Veću građana i 40 u Veću republika.

1994. - Posle skoro dve decenije od pada Sajgona, američki predsednik Bil Klinton proglasio je ukidanje 19-godišnjeg embarga protiv Vijetnama, kao nagradu Vijetnamskoj komunističkoj vladi u pružanju pomoći SAD-u u lociranju 2.238 Amerikanaca koji su se i posle toliko vremena vodili kao nestali. Tek jula sledeće godine, Klintonova administracija uspostavila je pune diplomatske odnose sa Vijetnamom.
ka5an
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 63
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
https://beogradskaka5anija.forumsr.com/forum.htm

Na današnji dan - Page 15 Empty Dogodilo se na današnji dan - 4. februar

Čet Feb 04, 2010 7:32 pm
1536. - Francuski kralj Fransoa I ušao je u savez s turskim sultanom Sulejmanom I da bi se suprotstavio Habsburgovcima.
1746. - Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško (Tadeusz Kosciuszko), borac protiv podele Poljske i vođa ustanka protiv Rusa 1794. Učestvovao je u Američkom ratu za nezavisnost od 1776. i bio ađutant Džordža Vašingtona (George Washington).
1783. - Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.
1789. - Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington (George Washington), koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina, i povukao se iz politike 1797. odbivši da se treći put kandiduje za šefa države.
1797. - Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard(Ludwig), zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, pobornik neoliberalne ekonomije i glavni tvorac nemačkog "privrednog čuda".
1900. - Rođen je francuski pisac Žak Prever (Jacques Prevert), "pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", autor čuvene "Barbare", veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja", "Ljubavnici iz Verone".
1901. - Umro je srpski političar, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je gradonačelnik Novog Sada (1861) i predvodnik liberalne struje na Blagoveštenskom saboru (1861). Pokrenuo je čuveni list "Zastava", vodeće glasilo vojvođanskih Srba.
1904. - Japanska ratna mornarica je blokirala rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je označilo početak rusko-japanskog rata.
1938. - Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata nacističke Nemačke, a za šefa diplomatije je imenovao Joahima fon Ribentropa (Joachim von Ribbentrop).
1945. - U mestu Jalta na Krimu sastali su se britanski premijer Čerčil (Churchill), predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt) i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima u posleratnom periodu. Smatra se da je na toj konferenciji dogovorena podela "sfera uticaja" tadašnjih svetskih sila, što je kasnije dovelo do hladnog rata između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.
1946. - Bivši predsednik srpske vlade general Milan Nedić izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka. Nedić je bio optužen za izdaju i ratne zločine u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.
1961. - U Angoli je počeo ustanak protiv portugalske kolonijalne vlasti. Oslobodilački rat okončan je 1974, a u oktobru 1975. Angola je stekla nezavisnost.
1966. - Prilikom pada japanskog putničkog aviona "Boing 727" u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.
1972. - Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo je Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.
1974. - Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.
1976. - U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.
1976. - Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš je preimenovan u Maputo.
1980. - Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od vodećih umetnika srpskog slikarstva 20. veka.
1989. - U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Štresner (Stroešner), koji je vladao 35 godina. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, uglavnom vojnika. Novi predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodriges (Rodriguez).
1994. - Tokom bosanskog rata u sarajevskom predgrađu Dobrinja devet ljudi je poginulo i 15 ranjeno od artiljerijske granate. Među nastradalima, koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć, bilo je i troje dece.
1997. - U snažnoj oluji sudarila su se dva vojna izraelska transportna helikoptera tipa "CH-53 Sikorski" koji su prevozili elitne jedinice. Poginula su 73 vojnika.
1998. - U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.
2000. - Formiranje nove austrijske koalicione vlade sa ekstremno desničarskom Slobodarskom strankom Jerga Hajdera (Joerg Haider) izazvalo je proteste u Beču i drugim mestima u Austriji. Izraelski ambasador napustio je Beč, a Evropska unija je uvela političke sankcije Austriji.
2003. - Oba veća jugoslovenskog parlamenta izglasali su Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju, čime je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora.
2004. - Pakistanski vrhunski nuklearni fizičar, Abdul Kadir Kan prihvatio je punu odgovornost za odavanje podataka o nuklearnoj tehnologiji Iranu, Libiji i Severnoj Koreji i zatražio od nacije da mu oprosti.
2005. - Umro je američki glumac i borac za građanska prava Osi Dejvis (Ossie Davis), koji je srušio barijere afričko-američkim umetnicima i postao jedan od najpriznatijih karakternih glumaca u SAD.
ka5an
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 63
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
https://beogradskaka5anija.forumsr.com/forum.htm

Na današnji dan - Page 15 Empty Dogodilo se na današnji dan - 5. februar

Čet Feb 04, 2010 7:35 pm
1596. -
Japanski
šogun Hidejoši (Hideyoshi) zabranio je hrišćanstvo u Japanu i naredio
da se pogubi 26 osoba koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi
Japanci katolički "mučenici".


1697. -
Umro je
holandski pisac Jost fan den Fundel (Joost van,Vondel), najplodniji i
najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela "Noah",
"Lucifer" i "Adam u izgnanstvu" ubrajaju se među najveća ostvarenja
holandske literature.


1814. -
U Beču je
objavljena "Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica" Vuka
Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom
narodnom poezijom.


1840. -
Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop (John Boyd Dunlop), koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.


1885. -
Belgijski kralj Leopold II je proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom "Nezavisna država Kongo".


1887. -
U milanskoj Skali prvi put je izvedena Verdijeva opera "Otelo".


1897. -
Umro je
srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i
Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19.
veka.


1917. -

Usvajanjem novog ustava, Meksiko je postao federativna republika od 28
saveznih država. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od
države.


1919. -
Rođen je
grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu(Papandreou), osnivač
Svegrčkog socijalističkog pokreta (PASOK) 1974. i prvi socijalistički
premijer Grčke od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se
povukao zbog bolesti.


1971. -
U Belfastu je tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.


1983. -
U Lionu
je posle izručenja iz Bolivije uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi
(Claus Barbie), jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u
Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan "dželatom iz Liona" skrivao se u
Boliviji 32 godine.


1983. -
U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule su 22 osobe.


1988. -
Vrhovni
sud SSSR je ukinuo presudu kojom su u martu 1938.u vreme Staljinovih
"čistki" osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz
drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Oni su
potom posmrtno rehabilitovani.


1993. -
Umro je
američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkievic (Joseph,
Mankiewicz), dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario ("Sve o
Evi", "Pisma trima ženama", "Julije Cezar", "Kleopatra", "Bosonoga
kontesa" "Iznenada prošlog leta").


1994. -
Tokom
bosanskog rata na sarajevskoj tržnici Markale u centru grada od granate
je poginulo 68, a ranjeno 200 ljudi. Čelnici NATO dali su ultimatum
bosanskim Srbima, pod pretnjom bombardovanja njihovih položaja, da u
roku od deset dana povuku teško naoružanje na 20 kilometara od centra
Sarajeva, a od armije BiH zatraženo je da svoje teško naoružanje u
gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.


1996. -
Vlasti u
Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne
zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je
izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva
bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik
Krsmanović je oslobođen optužbe.


1997. -
Tri
najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim
pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta.
Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s
nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i
dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.


1997. -
U
akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta građana zbog
fasifikovanja izbornih rezultata, između 2. i 5. februara uhapšeno je
oko 100, a povređeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne
demonstracije su nastavljene.


1999. -
U 76. godini umro je Nevil Boner (Neville Bonner), prvi Aboridžanin poslanik u australijskom parlamentu.


2000. -
U 98.
godini umro je Klod Otan-Lara (Claude Autant-Lara),jedan od
najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja.


2001. -
U
Njujorku je počelo suđenje četvorici optuženih za postavljanje i
aktiviranje bombi 1998. u dve američke ambasade u Africi, kada je život
izgubilo 224 osobe.


2001. -
U eksploziji u moskovskom metrou povređene su najmanje 224 osobe.


2003. -
Severna
Koreja je saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u
Jongbjonu. Ona je u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će
reaktivirati svoje nuklearne programe, uprkos činjenici da je dve
godine ranije (1994) potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.


2005. -
Umro je predsednik zapadnoafričke države Togo, Gnašingbe Ejadema, koji je 38 godina vladao tom zemljom.
Vedrana
Vedrana
Moderator
Moderator
Ženski
Datum upisa : 28.02.2009
http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Na današnji dan - Page 15 Empty Dogodilo se na današnji dan - 6. februar

Sub Feb 06, 2010 6:38 am
1515. -
Umro je
venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio (Manuzio), poznat po tome
što je prvi upotrebio kurzivna slova (italic) i uveo mali praktičan
format. Njegova izdanja (aldine) danas su bibliofilske retkosti.


1701. -
Počeo je
rat za špansko nasleđe nakon kojeg je Španija izgubila Gibraltar,
posede u Holandiji, Milano, Napulj i Sardiniju. Rat je vođen na
evropskom tlu i u kolonijama, a završen je Utrehtskim mirovnim ugovorom
1715.


1793. -
Umro je
italijanski pisac Karlo Goldoni (Carlo), reformator italijanskog
pozorišta. Napisao je preko sto pozorišnih komada i smatra se osnivačem
italijanske realističke komedije ("Mirandolina", "Ribarske svađe",
"Tvrdica", "Kockar", "Laskavac").


1830. -
U Srbiji
je objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u
okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim
je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo,
pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.


1864. -
U Beču je
umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa.
Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku
gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Njegovi posmrtni ostaci su
1897. preneti iz Beča i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred
Saborne crkve u Beogradu.


1876. -
U Srbiji
je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve
Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator je bio
vojni lekar Vladan Đorđević, a za prvog predsednika je izabran
mitropolit Mihajlo.


1905. -
Rođen je
poljski političar Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka), vođa Poljske
radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970, kada
je podneo ostavku pod pritiskom radničkih nemira. Godine 1949. bio je
sklonjen iz partijskog rukovodstva i potom uhapšen kao nacionalista. Iz
zatvora je pušten krajem 1954. Važio je za simbol otpora sovjetskoj
vlasti.


1931. -
Rođena je
Marija Estela Isabelita Martines (Martinez),kasnije poznata kao Isabela
Peron, predsednik Argentine od 1974, kada je na tom položaju nasledila
preminulog supruga Huana Dominga Perona (Juan). S vlasti je zbačena
vojnim udarom 1976, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u
zatvoru do 1981.


1932. -
Rođen je
francuski filmski režiser Fransoa Trifo (Francois Truffaut), jedan od
tvoraca "novog talasa" francuskog filma. Svetsku slavu stekao je prvim
filmom "400 udaraca", snimljenim 1959, a za film "Američka noć" dobio
je Oskara.


1952. -
Umro je
britanski kralj Džordž VI (George) tokom čije vladavine je Indija
stekla nezavisnost (1947), a britanski kraljevi izgubili titulu "car
Indije". Nasledila ga je ćerka, kraljica Elizabeta II (Elizabeth).


1958. -
U
avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, među
kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba "Mančester junajted".
Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je engleski tim igrao
utakmicu evropskog Kupa šampiona s "Crvenom zvezdom".


1993. -

Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni odbili su na pregovorima u
Njujorku mirovni plan kopredsednika Konferencije o bivšoj Jugoslaviji.
Kopredsednici Vens i Oven zatražili su od Saveta bezbednosti UN da
obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton
(Bill Clinton) najavio je alternativni plan za rešavanje bosanske
krize.


1993. -
Umro je američki teniser Artur Eš (Arthur Ashe), prvi crni igrač koji je pobedio u Vimbldonu 1975.


1994. -
Šef
opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) dobio je
prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku
odbrane Elizabet Ren (Elisabeth Renh).


1999. -
U zamku
Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak (Jacljues Shirac)
otvorio je mirovnu konferenciju o Kosovu. Jugoslovensku delegaciju
predvodio je potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a albansku
jedan od lidera Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači (Hashim Thalji).


2000. -
Finska je dobila prvu ženu predsednika države Tarju Halonen, dotadašnjeg ministra inostranih poslova.


2000. -
Rusija je objavila završetak vojnih operacija u glavnom gradu Čečenije, Groznom.


2001. -
Na
izborima u Izraelu pobedila je desničarska partija Likud, a njen lider
Arijel Šaron (Sharon) je izabran za premijera, umesto Ehuda Baraka,
čija je laburistička partija pretrpela poraz.


2001. -
Nakon
pedeset godina, po prvi put je kineski brod legalno uplovio i ukotvio
se na ostrvu Ćuemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vlašću.


2002. -
Katolički
sveštenik Atanas (Athanase) Seromba predao se Haškom tribunalu, pred
kojim je optužen za genocid u Ruandi koji su 1994. izvršili pripadnici
etničke zajednice Hutu nad Tutsima.


2004. -
U samoubilačkom bombaškom napadu u moskovskom metrou poginulo je najmanje 40, a povređeno više od 100 osoba.
ka5an
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 63
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
https://beogradskaka5anija.forumsr.com/forum.htm

Na današnji dan - Page 15 Empty Dogodilo se na današnji dan - 7. februar

Sub Feb 06, 2010 8:50 pm
1478. -
Rođen je
engleski humanista i državnik Tomas Mor (Thomas More), diplomata i
lord-kancelar Henrija VIII (Henry) (1529-32). Pao je u nemilost kada je
uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da
prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt
i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu "Utopija" (1516) u kojem je
dao viziju idealnog društva.


1792. -
Austrija
i Pruska su sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od
širenja ideja građanske revolucije. To je bila prva od šest koalicija u
koje su kasnije, protiv Napoleona, ušle i Rusija, Engleska i Turska i
druge manje evropske zemlje.


1812. -
Rođen je
Čarls Dikens (Charles Dickens), rodonačelnik socijalnog romana, jedan
od najznačajnijih, najuticajnijih i najčitanijih engleskih pisaca
("Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Stara prodavnica
retkosti").


1837. -
Umro je
švedski kralj Gustav IV tokom čije je vladavine (1792-1809) Švedska
bila u gotovo potpunoj izolaciji. Nakon neuspeha u ratovima s Rusijom i
Danskom (1808), zbačen je s prestola u oficirskoj zaveri (1809), posle
čega je živeo u izgnanstvu.


1863. -
Na britanskom vojnom brodu "Orfej", koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo je 190 ljudi.


1878. -
Umro je
papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u
istoriji katoličke crkve. Za vreme njegovog pontifikata crkvena
(papska) država izgubila je najveći deo svojih teritorija, a papa se
povukao u Vatikan (1870). Proglasio je 1854. dogmu o bezgrešnom začeću
Bogorodice, a 1870. o infabilitetu (nepogrešivosti) pape.


1894. -
Umro je
belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks (Adolphe Sax),
koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.


1913. -

Crnogorska vojska i srpski Primorski odred su u Prvom balkanskom ratu
počeli napad na Skadar koji su držali Turci. Crnogorci su u aprilu
prisilili Esad-pašu da preda grad, ali su se u maju morali povući, jer
su evropske sile donele odluku da Skadar pripadne Albaniji.


1947. -
Britanski plan o podeli Palestine na arapski i jevrejski deo odbacili su i Jevreji i Arapi.


1962. -
U eksploziji u rudniku uglja kod Sarbrikena u Zapadnoj Nemačkoj poginulo je 298 rudara.


1964. -
Popularna britanska pop grupa "Bitlsi" prvi put je gostovala u SAD.


1968. -
Premijeri
svih 10 kanadskih provincija odobrili su nacrt ustava prema kojem je
status francuskog jezika u celoj Kanadi izjednačen s engleskim.


1969. -
Nigerijski avioni bombardovali su prepunu tržnicu u jednom selu u pobunjenoj Bijafri. Poginulo je više od 200 ljudi.


1971. -
Žene su u Švajcarskoj referendumom dobile pravo glasa.


1984. -
Američki
kosmonaut Brus Mekendls (Bruce McCandless) je napustio svemirski brod
"Čelendžer" i postao prvi čovek koji je "prošetao" svemirom.


1986. -

Predsednik Haitija Žan Klod Divalije (Jean Claude Duvalier) pobegao je
iz zemlje, okončavši 29-godišnju diktaturu porodice Divalije u toj
karipskoj zemlji.


1990. -
Plenum
Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR prihvatio je predlog
lidera Mihaila Gorbačova da se ukine 70-godišnji monopol na vlast te
partije, čime je otvoren put za višepartijski politički sistem.


1991. -
Sveštenik
Žan Bertran Aristid (Jean Betrand Aristide)proglašen je predsednikom
Haitija, kao prvi demokratski izabran šef države.


1995. -
U
Islamabadu, u Pakistanu uhapšen je Ramzi Jusuf (Ramzi Yousef), glavni
osumnjičeni za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 1993, kada
je poginulo šest osoba, a više od 1.000 povređeno. Za taj napad
optuženo je i na doživotnu robiju osuđeno šest islamskih ekstremista.


1996. -
U "Boingu
757", koji se srušio nekoliko minuta posle poletanja iz Dominikanske
Republike ka Nemačkoj, poginulo je svih 189 putnika i članova posade.
Većina putnika bili su nemački turisti.


1996. -
Umro je jordanski kralj Husein (Hussein), koji je vladao Jordanom od 1952. Nasledio ga je sin, princ Abdulah (Abdullah).


2000. -
U
Beogradu je ubijen ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović.
Novi ministar postao je Dragoljub Ojdanić, dotadašnji načelnik
Generalštaba Vojske Jugoslavije, a na to mesto je postavljen Nebojša
Pavković.


2001. -
Umrla je
američka pevačica i glumica Dejl (Dale) Evans, koja je sa svojim
suprugom, Rojem Rodžersom, igrala u 27 vestern filmova i napisala
njihovu pesmu "Tragovi sreće."


2003. -
Umro je
Augusto Monteroso (Monterroso), pisac iz Gvatemale i poznati majstor
kratke priče, koji je 2000. osvojio špansku nagradu za literatutu
"Princ od Asturije".


2003. -
U
eksploziji automobila-bombe u klubu "El Nogal" u elitnom delu grada
Bogota (Kolubija) poginule su najmanje 33 osobe, a više od 60 ljudi je
povređeno. Za napad je osumnjičena gerilska Revolucionarna oružana
snaga Kolumbije.
ka5an
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 63
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
https://beogradskaka5anija.forumsr.com/forum.htm

Na današnji dan - Page 15 Empty Dogodilo se na današnji dan - 8. februar

Ned Feb 07, 2010 8:08 pm
1560. -
Turske
galije naterale su u bekstvo špansku flotu pod komandom vojvode Medine
u bici u Sredozemnom moru kod grada Tripolija, koji su Turci 1551.
preuzeli od Španije.


1587. -
Nakon 19
godina zatočeništva pogubljena je škotska kraljica Meri Stjuart (Mary
Stuart), optužena zbog učešća u zaveri za zbacivanje s prestola
engleske kraljice Elizabete I (Elizabeth).


1676. -
Umro je
ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac Petra Velikog, koji je tokom
vladavine od 1645. do smrti ugušio pobune kmetova i pobunu donskih
kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio je teritoriju pripojivši Rusiji
Ukrajinu do reke Dnjepar i istočne delove Sibira.


1725. -
Umro je
ruski car Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki). Po dolasku na
presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme
države i društva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak položaj na Baltiku,
izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je
Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ("Vedomosti"), a 1703. na ušću
Neve podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.


1828. -
Rođen je
Žil Vern (Jules Verne), francuski pisac naučno-fantastičnih romana.
Zaokupljen naučnim otkrićima, dalekim zemljama i istraživačkim
podvizima, napisao je više od 50 romana među kojima su najpoznatiji
"Put oko sveta za 80 dana", "20.000 milja pod morem", "Put na Mesec",
"Put u središte Zemlje", "Carev glasnik", "Pet nedelja u balonu", "Deca
kapetana Granta").


1861. -
Južne
države SAD odvojile su se od Unije i osnovale Konfederaciju država
Amerike s Džefersonom Dejvisom (Jefferson Davis) kao predsednikom, što
je dovelo do Američkog građanskog rata (1861-65).


1863. -
Pruska i Rusija sklopile su savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.


1894. -
Rođen je
američki filmski režiser King Volis Vidor (Wallis). Njegov nemi film
"Gomila" smatra se remek delom svetske kinematografije. Veliki uspeh
postigao je i filmom "Haleluja" u kojem su glavne uloge igrali crnci.


1921. -
Umro je
ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od
najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno
bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama
anarhizma ("Anarhija i njena filozofija", "Velika Francuska
revolucija", "Zapisi revolucionara").


1924. -
Prilikom
pogubljenja Gija Džona (Gee Jon) u američkoj državi Nevada prvi put je
upotrebljena gasna komora za izvršenje smrtne kazne.


1937. -
U
Španskom građanskom ratu trupe generala Fransiska Franka (Francisco
Franco) zauzele su Malagu uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.


1940. -
Nacisti
su u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva
poljska sela u blizini Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.


1942. -
U
manastiru Ostrog održana je skupština sa koje je upućen poziv svim
Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na
ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.


1943. -
Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.


1963. -
U Iraku
je izvršen državni udar. Predsednik Iraka general Abdul Karim Kasem
(Kassem) je streljan, a novi šef države je postao pukovnik Abdul Salem
Muhamad Aref (Muhammad).


1975. -
Sovjetski i američki kosmonauti su počeli zajedničke pripreme za letove "Sojuz-Apolo".


1984. -
Na
stadionu "Koševo" u Sarajevu u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene su
14. zimske Olimpijske igre. Na prvim olimpijskim igrama održanim u
Jugoslaviji učestvovali su sportisti iz 49 država, najveći broj u
istoriji ZOI.


1989. -
U blizini
atlantskih ostrva Azori pao je američki putnički avion s italijanskim
turistima i poginulo je svih 144 putnika i članova posade.


1992. -
Članice
Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim
je ova ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija (Evropska
unija).


1993. -
U nesreći
izazvanoj sudarom vojnog aviona "Suhoj" i putničkog "Tupoljev" blizu
Teherana, poginuli su svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i
kopilot vojnog aviona.


1994. -
Dve grupe
ilegalnih imigranata ("ljudi iz čamaca"), pristigavši do obala SAD
dobile su različit tretman američkih vlasti - Kubanci su prihvaćeni, a
Haićani su bili prisiljeni da se vrate.


2002. -
U mestu Salt Lejk Siti, u SAD otvorene su 19. Zimske olimpijske igre.


2004. -
Britanski
prestolonaslednik princ Čarls doputovao je u Iran u svojstvu
predsednika britanskog Crvenog krsta. On je obišao grad Bam, koji je
krajem 2003. razoren u katastrofalnom zemljotresu, u kome je stradalo
43.000 ljudi. Princ Čarls je prvi član britanske kraljevske porodice
koji je posetio Iran od revolucije 1979. godine.
ka5an
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 63
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
https://beogradskaka5anija.forumsr.com/forum.htm

Na današnji dan - Page 15 Empty Dogodilo se na današnji dan - 9. februar

Pon Feb 08, 2010 8:17 pm
1540. -
U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je prva trka konja.


1788. -

Austrijski car Josif II objavio je rat Turskoj. U ratu,koji je završen
1791. po Austriju nepovoljnim Svištovskim mirom, na austrijskoj strani
učestvovali su i srpski dobrovoljci pod vođstvom Koče Anđelkovića.


1801. -
Mirovnim
ugovorom između Austrije i Napoleonove Francuske u Linevilu na
severoistoku Francuske prestalo je da postoji Sveto rimsko carstvo,
iako se car Franc II Habsburg odrekao titule rimskog cara nemačkog
naroda pet godina kasnije.


1849. -
Italijanski revolucionar Đuzepe Macini (Giuseppe Mazzini)proglasio je Rim republikom.


1881. -
Umro je
Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih
književnika, čije je delo u 20. veku postalo neiscrpan izvor za
najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske
studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku
književnost, a posebno su se na njega pozivali ekspresionisti u
književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća
Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Zapisi iz mrtvog
doma", "Idiot").


1909. -
Francuska
i Nemačka su postigle sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao
posebne interese Pariza u toj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.


1917. -
Zbog
pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u
okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, izbio je
Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije
sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za
odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili
nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.


1934. -

Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunija potpisale su u Atini Balkanski
pakt (Balkanska antanta), odbrambeni savez od bugarskih i italijanskih
aspiracija. Izbijanjem Drugog svetskog rata savez je oslabio zbog
različitih stavova zemalja članica prema Nemačkoj i Italiji, a
pristupanjem Rumunije i Jugoslavije Trojnom paktu sasvim se raspao.


1942. -
U
njujorškoj luci izbio je požar na francuskom putničkom brodu
"Normandija", tada najvećem i najelegantnijem u svetu, posle čega je
brod potonuo.


1943. -
Počeo je
protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih,
italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao "Bitka za
ranjenike". Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je
glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu
obalu Neretve.


1957. -
U
Portugaliji je umro Mikloš Horti (Miklos Horthy, mađarski diktator
(1920-44). Kao zapovednik krstarice "Navara" učestvovao je u gušenju
pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918, uveo je Mađarsku u rat na strani
Hitlera i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju. Odgovoran za
istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima, nakon zbacivanja s vlasti
pobegao je u Portugaliju. U Jugoslaviji je bio proglašen za ratnog
zločinca zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini.


1962. -
Jamajka je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.


1969. -
Boing 747 džambo džet izvršio je prvi probni let.


1977. -
Umro je
ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri
decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po
oklopnom jurišnom avionu "Il-2" za potrebe sovjetskog ratnog
vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.


1981. -
General Vojćeh Jaruzelski (Wojciech) postao je predsednik poljske vlade.


1984. -
Umro je
Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće
Komunističke partije. Bivši šef Komiteta državne bezbednosti (KGB),
koji je nasledio Leonida Brežnjeva krajem 1982, bio je na vlasti manje
od 16 meseci.


1991. -
Na
referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili isključeni građani ruske
nacionalnosti, više od 90 odsto birača glasalo je za otcepljenje od
SSSR.


1996. -
U snažnoj
eksploziji u Londonu, koju su podmetnuli pripadnici Irske republikanske
armije, poginule su dve osobe, a oko sto je ranjeno. Tim napadom
prekinuto je 17-mesečno primirje.


1999. -
Kina je prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.


2002. -
Umrla je britanska princeza Margaret (71), sestra kraljice Elizabete. Bila je poznata po glamuroznom i burnom životu.
Sponsored content

Na današnji dan - Page 15 Empty Re: Na današnji dan

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu