Na današnji dan

Godine 1857. na današnji dan rođen je Uroš Predić, slikar i akademik. Svojim
stvaralaštvom je obeležio više epoha naše umetnosti i bio savremenik
glavnih tokova srpskog slikarstva. Najpoznatiji je po pejzažima i
portretima koji su mu obezbedili visoko mesto u srpskom slikarstvu. Za
života je naslikao preko hiljadu portreta, među kojima su gotovo sve
istaknute ličnosti Srbije krajem 19. i prve polovine 20. veka. Izradio
je i veliki broj ikona, zatim istorijske žanr- kompozicije, dela sa
biblijskom tematikom, ikonostase. Slavljen je i hvaljen kao jedan od
najvećih majstora srpskog slikarstva, ali zatim i osporavan kao
tradicionalista i primer okorelog akademizma koji se suprostavlja novom
i modernom.

1542. - Rođena je Marija Stjuart, škotska
kraljica (1560-1567), kći Džejmsa V. U već protestantskoj Škotskoj
vodila je nepopularnu katoličku politiku i time izazvala plemstvo i
narod na pobunu. Godine 1568. pobegla je u Englesku, gde je posle dugog
zatočeništva, po naređenju kraljice Elizabete, predata sudu i
pogubljena. Njen idealizovan lik obradio je Šiler u drami "Marija
Stjuart".

1834. - Rođen je srpski
pravno-istorijski pisac Valtazar Bogišić, profesor univerziteta u
Kijevu i Odesi, akademik i ministar pravde u Crnoj Gori. Slavu mu je
doneo "Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru", koji je 1888.
izradio na zahtev crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Zakonik je
preveden na mnoge jezike kao primer regulisanja imovinskog prava.
Ostala dela: "Pravni običaji u Slovena", "Zbornik sadašnjih pravnih
običaja u Južnih Slovena", "Pisani zakoni na slovenskom jugu", "Naputak
za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive".

1842. - Održan je prvi koncert Njujorške filharmonije.

1857. - Rođen je srpski slikar Uroš
Predić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, tipični predstavnik
akademskog realizma, majstor portreta, ikona i istorijskih kompozicija.
U Beču je završio Likovnu akademiju, na kojoj je potom bio asistent.
Portretisao je gotovo sve istaknute ličnosti Srbije s kraja 19. i iz
prve polovine 20. veka i izradio više od hiljadu ikona.

1877. - Tomas Edison demonstrirao je svoj pronalazak - gramofon.

1890. - Rođen je srpski pisac i botaničar
Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945.
do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske
vojske, borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je
u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i
popularnost stekao je romanom "Srpska trilogija", koji čine "Devetsto
četrnaesta", "Pod Krstom" i "Kapija slobode". Ostala dela: romani
"Smena generacija", "Velika zabuna", "Likovi u senci", dela iz botanike
"Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera", "Makrofitska vegetacija
Ohridskog jezera", "Sistematika lekovitog bilja".

1896. - Dvorskoj kancelariji u Beču
predat je prvi "Carski memorandum", u kojem su predstavnici 14 srpskih
autonomnih opština u Bosni i Hercegovini izložili nepravde okupacione
uprave, koja je pogazila sve povlastice Srba u crkvi i školi. Car Franc
Jozef I s negodovanjem je odbacio memorandum, a potpisnici su na razne
načine proganjani. Do 1902. podneta su još tri memoranduma, ali su u
devetogodišnjim pogađanjima izneverena narodna očekivanja.

1914. - Skupština Srbije je u Nišu u
Prvom svetskom ratu usvojila deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih
Slovena u zajedničku državu, na koju su savezničke sile odgovorile
ćutanjem.

1921. - Umro je srpski biolog Živojin
Jurišić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva.
Gimnaziju je završio u rodnom Šapcu, a Veliku školu u Beogradu.
Proučavao je floru Srbije, Bugarske, Makedonije i Bosne i objavio niz
naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i
popularisao biljne kulture.

1941. - Japanci su napali Perl Harbur,
mornaričku i vazdušnu bazu SAD na ostrvu Oahu, oko devet kilometara od
Honolulua. Iznenadnim napadom iz vazduha, Japanci su uništili veliki
deo severnoameričke pacifičke flote, čime je počeo rat između SAD i
Japana.

1945. - Patentirana je mikrotalasna pećnica.

1946. - Skupština Jugoslavije izglasala
je zakon o nacionalizaciji kojim su obuhvaćena sva veća privatna
preduzeća. Time je ujedno likvidiran inostrani kapital, koji je u
industiji i rudarstvu predratne Jugoslavije učestvovao sa oko 50 odsto.

1975. - Umro je srpski internista
Radivoje Berović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, član
Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je glavni urednik časopisa
"Acta medica jugoslavica". Objavio je više naučnih radova na srpskom i
stranim jezicima, uključujući delo "Klinička hematologija".

1981. - Španija je postala članica NATO-a.
1988. - U velikom zemljotresu u
Jermeniji, jačine 6,9 stepeni Rihterove skale, poginulo je preko
100.000 ljudi, a oko 5.000.000 je ostalo bez svojih domova

1638. - Umro je srpski pisac iz Dubrovnika
Ivan Gundulić, čija je poezija prožeta strasnim pozivima slobodi i
borbi Slovena protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu "Osman", opevao
je Hoćimsku bitku i Osmanovu smrt 1621, videći u tome predznak propasti
Otomanskog carstva i oslobođenja Južnih Slovena. U mladosti je pisao
melodrame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene.
Ostala dela: pastorala "Dubravka", spev "Suze sina razmetnoga",
"Arijadna".

1813. - Premijerno je izvedena Betovenova VII simfonija.

1824. - Rođen je srpski pisac Jakov
Ignjatović, začetnik realizma u srpskoj književnosti. Posle završenog
prava, radio je u rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u toku revolucije
1848. bio je poslanik Majske skupštine u Sremskim Karlovcima i član
Glavnog odbora Vojvodine. Napisao je devet romana, 17 pripovedaka,
knjigu memoara i veliki broj publicističkih i političkih članaka. U
romanima je opisivao život vojvođanskih Srba i uspeo da obuhvati
panoramu epohe, sjajno zapažajući unutrašnje suprotnosti društva. Dela:
romani "Trpen-spasen", "Milan Narandžić", "Čudan svet", "Vasa Rešpekt",
"Večiti mladoženja", "Stari i novi majstori", "Patnica".

1865. - Rođen je Jan Sibelijus, finski
kompozitor, u osnovi romantičar. Njegov originalni stil veoma je blizak
finskom muzičkom folkloru, a veliki broj njegovih dela inspirisan je
"Kalevalom". Dela: simfonijska poema za orkestar "Finlandija",
orkestarske legende "Labud iz Tuonela" i "Povratak Lemikainena",
uvertira "Karelija", violinski koncert...

1931. - Patentiran je koakcijalni kabl.

1954. - Srpski i hrvatski pisci i
lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom
jeziku koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik, sa srpskim
piscem Ivom Andrićem na čelu. Zaključeno je da je narodni jezik Srba,
Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma -
ćirilica i latinica - ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis.

1961. - Lari Kostelo (Larry Costello) postavio je rekord u NBA ligi, postigavši 32 uzastopna poena bez ijednog promašaja.

1980. - Mark Dejvid Čepman je u Njujorku izvršio atentat na Džona Lenona.

1995. - U Londonu je počela dvodnevna
konferencija na kojoj je, umesto ženevske Mirovne konferencije za
prethodnu Jugoslaviju, osnovan Savet za ostvarenje mira sa 40 zemalja,
uključujući Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za visokog predstavnika
međunarodne zajednice u prethodnoj Jugoslaviji izabran je švedski
diplomata Karl Bilt.

Danas je praznik Sveti Alimpije Stolpnik. Rođen je u
Andrijanapolju i od malena je bio predan na službu Bogu. Kao đakon,
služio je u crkvi u Andrijanapolju kod episkopa Teodora. Sveti Alimpije
želeo je da se posveti Bogu i živi u molitvi i usamljeništvu, pa se
povukao na jedno jelinsko groblje od kojeg su ljudi bežali zbog
demonskih priviđenja. Tu je postavio krst i sagradio hram u čast svete
Efimije koja mu se javila u snu. Pokraj hrama podigao je stub, popeo se
na njega i tu, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Ni podsmeh ljudi,
ni zla demonska nisu ga mogla odatle pomeriti. Od svega se ograđivao
krsnim znamenjem i imenom Hristovim. Najzad, ljudi su počeli da ga
poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja. Oko njegovog
stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom
manastiru živele su svetiteljeva majka i sestra, a on je sa svog stuba,
primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Sveti Alimpije
poživeo je sto godina i upokojio se 640. godine, u vreme cara Iraklija.
Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru na Svetoj
gori.

1608. - Rođen je Džon Milton, engleski
pesnik, jedan od najvećih u svetskoj književnosti. Posle pogubljenja
Čarlsa I, postao je 1649. latinski sekretar Državnog saveta i ostao tu
sve do obnove monarhije 1660, kada je bio zatvoren. Miltonov književni
rad može se podeliti na tri perioda: u prvom je objavio nekoliko
soneta, "Himnu u jutro Hristovog rođenja", maskeratu "Komus", elegiju
"Lisidas"... Sva ova dela odlikuju se savršenstvom stiha, bogatstvom
slika, lepotom pesničke misli i visokim moralnim idealom. U drugom
periodu je ostavio poeziju i aktivno učestvovao u političkom životu
zemlje. Sem nekoliko soneta, pisao je prozu kontroverznog karaktera,
povodom raznih političkih i verskih problema. Najznačajnija dela iz
ovog perioda su "Aeropagitika", pisana u odbranu slobode štampe,
"Odbrana engleskog naroda"... U trećem periodu vratio se poeziji. Slep,
siromašan i razočaran, spevao je svoja najveća pesnička dela:
"Izgubljeni raj", "Vraćeni raj", "Samson Agonistes"...

1887. - Rođen je srpski revolucionar i
pisac Dragojlo Dudić, organizator ustanka u Drugom svetskom ratu u
zapadnoj Srbiji 1941. protiv okupatorske vojske nacističke Nemačke.
Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1920, posle čega je
često hapšen. Između Prvog i Drugog svetskog rata sarađivao je u više
listova i časopisa, uključujući "Radničke novine", "Rad", "Narodnu
pravdu" i zbornik seljaka pisaca "Za plugom". U julu 1941. formirao je
Kolubarsku partizansku četu, potom je postao komandant Valjevskog
odreda, u novembru 1941. izabran je za predsednika Glavnog
Narodnooslobodilačkog odbora Srbije, a istog meseca je poginuo u borbi
s Nemcima. Njegov "Dnevnik", važno svedočanstvo o prvim mesecima
ustanka u Srbiji, objavljen je 1945.

1905. - Premijerno je izvedena opera "Saloma" Riharda Štrausa u Drezdenu.

1910. - Umro je srpski pisac Laza Kostić,
snažna i originalna pesnička priroda, koji je u poeziju uneo nove i
smele oblike (jamb) i obogatio srpski književni jezik novim izrazima.
Eksperimentator i krčilac novih puteva, bio je začetnik srpske
avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje predstavljaju
najviša ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem
Vilijama Šekspira i zaslužan je za popularizovanje dela tog velikog
engleskog dramatičara kod nas. Dela: lirske pesme i balade, poetične
tragedije "Maksim Crnojević", "Pera Segedinac", rasprave "Kritički uvod
u opštu filozofiju", "O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovu pevanju,
mišljenju i pisanju".

1916. - Rođen je Kirk Daglas (pravo ime
Issur Danielovitch Demszky), američki filmski glumac rusko-jevrejskog
porekla. Dao je izvanredne kreacije nervoznih, ambicioznih i grubih
tipova. Filmovi: "Mladić sa trubom", Šampion", "Staklena menažerija",
"Grad iluzija", "Žeđ za životom"...

1967. - Nikolaj Čaušesku postao je predsednik Rumunije.

1978. - Odigrana je prva utakmica ženske profesionalne košarkaške lige (WBL). Igrala je ekipa Chicago Hustle protiv Milwaukee Does-a.

1989. - Umro je srpski stručnjak za
ustavno pravo, teoriju države i sociologiju, Jovan Đorđević, profesor
Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Od 1945. je učestvovao u pisanju jugoslovenskih ustava i zakona i bio
jedan od glavnih urednika "Arhiva za pravne i društvene nauke". Dela:
"Državno uređenje FNRJ", "Narodni odbori", "Ustavno pravo SFRJ",
"Osnovna pitanja federalne države", "Novo ustavno pravo".

1992. - Svetska fudbalska federacija
priklonila se sankcijama protiv Savezne Republike Jugoslavije i
obavestila Fudbalski savez Jugoslavije da reprezentacija Jugoslavije
neće moći da učestvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u SAD
1994.

Dogodilo se na današnji dan - 10. decembar

1582. - U Francuskoj je počeo da se koristi Gregorijanski kalendar.

1878. - Rođen je srpski socijalista
Radovan Dragović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji, jedan od
osnivača Srpske socijaldemokratske stranke 1903, čiji je bio sekretar a
potom i predsednik do smrti 1906. Obnovio je 1901. "Beogradsko radničko
društvo", osnovano 1896 prvu socijaldemokratsku organizaciju u Srbiji,
a od 1900. do 1903. uređivao je listove "Napred", "Radnički list",
"Stari radnički list" i "Radničke novine". Osnovao je i
socijaldemokratski Centralni odbor, koji je objedinio sve radničke
organizacije u Srbiji, što je omogućilo stvaranje Srpske
socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovićem doprineo je
uspostavljanju jedinstva sindikata i radničke političke partije.

1898. - Rođen je srpski slikar Ivan
Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član
Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpešti,
Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama "Zemlja", "Dvanaestorica" i
"Šestorica". Dobio je Gran pri za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u
Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu
1962.

1895. - Osnovano je Društvo za
unapređenje i ulepšavanje Sokobanje, što se smatra začetkom turizma u
Srbiji. Na to su uticali i česti boravci kneza Miloša i kneza Mihaila
Obrenovića koji su tu dolazili na odmor. Sokobanja se kao lečilište
pominje još u starom Rimu i ranoj Romeji (Vizantija).

1901. - Dodeljene su prve Nobelove nagrade. Dobitnici su bili Jean Henri Dunant i Frederic Passy.

1909. - Prestala je da izlazi "Šabačka
čivija", jedan od najboljih humorističko-satiričnih listova u Srbiji.
Prvi broj pojavio se u septembru 1906.

1926. - Umro je srpski državnik Nikola
Pašić, jedan od osnivača Radikalne stranke 1881. i njen vođa, tvorac
Vidovdanskog ustava 1921, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca. Kao student Ciriškog politehnikuma u Švajcarskoj, prišao je
socijalistima i prihvatio ideje Svetozara Markovića i njegovog pokreta
protiv apsolutističke vladavine dinastije Obrenović. Po povratku u
Srbiju, uređivao je socijalistički list "Oslobođenje", a 1878. je
izabran u parlament, u kojem se kao opozicioni vođa borio protiv
autoritarnog monarhističkog režima Milana Obrenovića, zalažući se za
uspostavljanje parlamentarne demokratije. Posle gušenja Timočke bune
1883, koju su u zaječarskom kraju podstakli radikali, emigrirao i u
odsustvu je osuđen na smrt. Posle pomirenja kralja Milana s radikalima
1888, odlučujuće je doprineo da Srbija dobije veoma liberalan ustav.
Ubrzo po abdikaciji kralja Milana u korist sina Aleksandra Obrenovića
1889, postao je predsednik parlamenta, a 1891. premijer. Dominantnu
političku poziciju u Srbiji učvrstio je posle dolaska na vlast kralja
Petra I Karađorđevića 1903. Premijer je ponovo postao 1904. i potom je
još tri puta formirao srpsku vladu, a posle Prvog svetskog rata triput
je bio i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i uticao
je na ključne istorijske događaje. Odlučno se odupro pokušajima
Austro-Ugarske da potčini Srbiju, učestvovao je u stvaranju Balkanskog
saveza uperenog protiv Otomanskog carstva i bio odan pristalica carske
Rusije. Kao premijer i šef diplomatije, predvodio je Srbiju u
pobedonosnim balkanskim ratovima 1912. i 1913. i u Prvom Svetskom ratu
od 1914. do 1918. Igrao je istaknutu ulogu u stvaranju Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca, koju je posle rata zastupao 1919. na Versajskoj
mirovnoj konferenciji.

1936. - Engleski kralj Edvard VIII abdicirao je da bi mogao da se oženi gospođom Volis Simpson.

1984. - Otkrivena je prva "planeta" izvan našeg sunčevog sistema.

Na današnji dan 1858.godine,
Svetoandrejska skupština zbacila je s prestola srpskog kneza Aleksandra
Karađorđevića. Miloš Obrenović je tada ponovo postao knez, a za
njegovog naslednika proglašen je Milošev mlađi sin, potonji knez srbije
Mihailo Obrenović

1282.
- Umro je vizantijski car Mihailo Osmi Paleolog, osnivač poslednje
dinastije i obnovitelj Vizantije posle 57 godina latinske okupacije,
kada je središte carstva vraćeno iz Nikeje u Konstantinopolj
(Carigrad). Na presto je, kao savladar nikejskog cara, došao 1259. a
1261. postao je vladar obnovljenog carstva.Tokom vladavine se s
promenljivim uspehom odupirao agresivnoj politici kralja Sicilije i
Napulja Karla Prvog Anžujskog i njegovih saveznika, među kojima je bila
i Srbija. Prihvatio je 1274. uniju s rimokatoličkom crkvom (Lionska
unija), ali je nije sproveo zbog unutrašnjih otpora. Pred smrt je uspeo
da 1282. izazove ustanak na Siciliji (Sicilijansko večernje), čime je
zemlju oslobodio pretnje sa Zapada, ali je oslabio odbranu u Maloj
Aziji, što je olakšalo kasnije tursko nadiranje. Pred kraj njegove
vladavine Vizantija je 1282. zauvek izgubila Skoplje, koje je potom
srpski kralj Milutin Nemanjić učinio prestonicom Srbije.
1475.
- Rođen je italijanski rimokatolički sveštenik Đovani de Mediči, koji
je kao papa Lav Deseti od 1513. do smrti 1521.kao veliki zaštitnik
umetnosti učinio Rim centrom evropske kulture. Uprkos silnim naporima,
uključujući ekskomunikaciju osnivača protestantske crkve u Nemačkoj
Martina Lutera, nije uspeo da suzbije pokret verske reformacije započet
tokom njegovog pontifikata i spreči stvaranje protestantske crkve.
1515.
- Papa Lav Deseti predao je Francuskoj Parmu i Pjaćencu, u skladu s Bolonjskim ugovorom.
1803.
- Rođen je francuski kompozitor Hektor Berlioz, romantičar koji je
stvarao dela izvanrednih tonskih boja. Napisao je "Nauku o
instrumentaciji". Dela: "Fantastična simfonija", "Harold u Italiji",
"Romeo i Julija", "Faustovo prokletstvo", "Rekvijem", opere "Benvenuto
Čelini", "Trojanci".
1810. -
Rođen je francuski pisac Luj Šarl Alfred de Mise, kojeg je nesrećna
ljubav s književnicom Žorž Sand inspirisala za najlepše i
najuzbudljivije lirske pesme "Noći" i "Pismo Lamartinu" i "Ispovest
jednog deteta ovog veka". Ostala dela: stihovane "Priče iz Španije i
Italije", pesme "Namuna", "Rola", drama "Lorenćaco", komedije "S
ljubavlju se ne igra", "Ne treba se ni u šta zakleti", "Marijanine
ćudi".
1843.
- Rođen je nemački
bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik
Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze
(Kohov bacil), skinuvši veo tajne s opake bolesti koja je kosila u 19.
veku. Izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere, bolesti
koja je kroz istoriju uništavala čitave oblasti. Ispitivao je afričku
spavaću bolest, tifus, malariju i prvi primenio lečenje kininom.
1856.
- Rođen je ruski filozof i estetičar Georgij Valentinovič Plehanov,
jedan od osnivača prve ruske socijaldemokratske organizacije i Druge
internacionale. Dela:"Razvitak monističkog pogleda na svet", "Naša
razmimoilaženja", "Anarhizam i socijalizam", "Prilozi istoriji
materijalizma", "O ulozi ličnosti u istoriji", "Osnovna pitanja
marksizma", "Pisma bez adrese", "Umetnost i društveni život",
"Književni pogledi V. G.Belinskog", "Estetska teorija N. D.
Černiševskog", "Dobroljubov i Ostrovski", "Karl Marks i Lav Tolstoj".
1885.
- Rođen je francuski pisac Emil Hercog, poznat kao Andre Moroa,
literata koji je pisao romane, eseje i romansirane biografije. Dela:
romani "Podneblja", "Porodični krug", biografije "Bajron", "Dizraeli",
"Viktor Igo", "Lelija ili život Žorž Sand", "Balzakov život".
1894.
- U Parizu je otvorena prva svetska automobilska izložba na kojoj se predstavilo devet proizvođača.
1912.
- Rođen je Karlo Ponti, italijanski filmski producent. Na dugoj listi
dela koja je producirao nalazi se i remek-delo Mikelanđela Antonionija
iz 1966. godine "Blov ap" i film Dejvida Lina "Doktor Živago" iz 1965.
za koji je bio nominovan za Oskara. Sarađivao je i sa čuvenim
režiserima kao što su Federiko Felini i Žan Lik Godar. Ponti je bio taj
koji je otkrio Sofiju Loren, sa kojom se kasnije i venčao.
1918.
- Rođen je ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin, dobitnik
Nobelove nagrade za književnost 1970. U sibirskim logorima proveo je
punih devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo sa fronta, na
kojem se istakao kao oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica.
Emigrirao je 1974. vrativši se u otadžbinu nakon dve decenije. U
decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu - Orden svetog apostola
Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao Jeljcin, zbog situacije u
kojoj se nalazila Rusija. Tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) 1999. sve
vreme je bio veoma oštar prema politici SAD i NATO. Pripovetkom "Jedan
dan Ivana Denisoviča" u književnost je uveo temu Staljinovih logora.
Posebno je njegov roman "Arhipelag Gulag" razobličio laž "komunističkog
raja". Na osnovu emigrantskog iskustva u Zapadnoj Evropi i u SAD,
takođe je ispoljio prezir prema sistemu vrednosti savremenog Zapada.
Ostala dela: pripovetka "Matrjonini dani", romani "U krugu prvom",
"Onkološka klinika", "Avgust Četrnaeste", "Crveni točak", "Rusija u
provaliji", kritička autobiografija "Borio se šut s rogatim", drame
"Gozba pobednika", "Zarobljenici", "Republika Rada", "Svetlost koja je
u tebi", publicističko delo "Lenjin u Cirihu", "Dva veka zajedno",
scenariji "Tenkovi znaju istinu", "Parazit".
1937.
- Italija se povukla iz Društva naroda.
1938.
U Kraljevini Jugoslaviji su održani parlamentarni izbori, sedmi i poslednji između dva svetska rata.
1941.
- Nemačka i Italija su u Drugom svetskom ratu objavile rat SAD, a Kongres SAD je istog dana objavio rat tim dvema zemljama.
1946.
- Generalna skupština UN osnovala je UNICEF (Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci).
1961.
- Dve američke helikopterske jedinice sletele su u Sajgon (danas Ho Ši
Min), što je bilo prvo direktno vojno uplitanje SAD na strani Južnog
Vijetnama.
1972.
- Američki astronauti iz broda "Apolo 17" spustili su se na Mesec, u poslednjoj misiji u okviru programa "Apolo".
1973.
- Zapadnonemački kancelar Vili Brant i čehoslovački predsednik vlade
Lubomir Štrougal potpisima na ugovor formalno su poništili Minhenski
pakt iz 1938. kojim su Velika Britanija i Francuska prepustile Nemačkoj
Adolfa Hitlera oblast Sudeta (pogranična oblast sa nemačkom etničkom
većinom) u Čehoslovačkoj.
1990.
- U Albaniji je dopušteno formiranje opozicionih političkih stranaka.
1991.
- Lideri 12 zemalja Evropske zajednice odlučili su da ustroje zajednicu
sa zajedničkom spoljnom politikom i jedinstvenom valutom od 1999.
1992.
- Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odlučio je da pošalje blizu 800
"plavih šlemova" u Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.
1994.
- Ruske trupe su ušle u Čečeniju kako bi smirile separatističku oružanu
pobunu u toj autonomnoj republici i uspostavile redovnu upravu od
strane centralne vlade.
1995. -
Francuska je hitno smenila komandanta snaga UN u Sarajevu generala
Renea Bašlea, jer je kritikovao Dejtonski mirovni sporazum,
predviđajući da će prepuštanje Srpskog Sarajeva Muslimansko-hrvatskoj
federaciji neminovno izazvati masovno iseljavanje Srba.
1995.
- Izraelske trupe su na osnovu mirovnog sporazuma Izraela i Palestinske
oslobodilačke organizacije napustile Nablus, okončavši 28-godišnju
okupaciju najvećeg palestinskog grada na Zapadnoj obali.
1998.
- Prilikom pada "Erbasa" aviokompanije "Taj Ervejz" na jednu
poplavljenu plantažu na jugu Tajlanda, poginuo je 101 putnik i član
posade.
2001.
- Kina je postala članica Svetske trgovinske organizacije.
2007.
- U dve paralelne eksplozije u Alžiru, poginulo je 67 ljudi, od čega 5
službenika UN. Meta jednog napada bila je kancelarija UNHCR u alžirskoj
prestonici, a druga bomba je eksplodirala nedaleko od zgrade Vrhovnog
suda. U pozadini napada najverovatnije se nalazio severnoafrički
ogranak Al Kaide, koji deluje pod imenom - Al Kaida u islamskoj
severnoj Africi. Napad u Alžiru najtragičniji je napad na UN od avgusta
2003. kada je u Bagdadu ubijeno 22 pripadnika UN, među kojima se
nalazio i šef misije UN u Iraku Serhio Viela de Melo.2008.
- Umro je akademik Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog fakulteta u
Beogradu. Rođen je u Ljubljani 1950. doktorirao je na Medicinskom
fakultetu u Beogradu 1982. a njegova osnovna sfera interesovanja bila
je medicinska biohemija.

1800. - Vašington je postao prestonica SAD-a.

1863. - Rođen je Edvard Munk, slikar i
graver, jedan od vođa norveških modernih slikara i glavnih predstavnika
ekspresionizma. Slikarstvo je studirao u Oslu, a često je putovao u
Pariz, gde je više puta bio u kontaktu sa Van Gogom, Gogenom i Tuluzom
Lotrekom. Radio je kompozicije, portrete i pejzaže. Njegovi ekspresivni
oblici sa oblom uprošćenom konturom spajaju arhaični lik nordijske
usamljenosti sa modernim alegorijskim izrazom psihičke patnje,
arhetipske predstave sa košmarnim prikazima. Slike mu pre svega odišu
melanholijom: one predočavaju sumorno razmišljanje o misteriji života i
ljudskoj egzistenciji, usamljenost, strah od smrti i duboku patnju.
Izlažući u Nemačkoj, presudno je uticao na razvoj nemačkog
ekspresionizma. Najzačajnije delo - "Vrisak".

1873. - U Srbiji je uveden dinar kao
novčana jedinica. Srbija je pristupila Novčanoj konvenciji koju su u
Parizu 1865. potpisale Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska.
Donesen je zakon o kovanju novca - 20 i 10 dinara u zlatu i srebrnjaka
od pet, dva, jedan i pola dinara. Time je otklonjen monetarni haos i
upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti,
talira. Dinar je uzet za novčanu jedinicu jer je taj naziv postojao na
Balkanu još u vreme starog Rima.

1896. - Srpsko učiteljsko društvo osnovalo je u Beogradu Školski muzej, kasnije Pedagoški muzej.

1806. - U Prvom srpskom ustanku
oslobođena je Beogradska varoš i Turci su potisnuti u Kalemegdansku
tvrđavu, za šta je izuzetno zaslužan buljubaša Konda, rodom iz okoline
Janjine u Grčkoj, prebeglica iz tabora turskog komandanta grada Alije
Gušanca. Konda, Uzun-Mirko Apostolović i još petorica dobrovoljaca pred
zoru su se neopaženo prebacili preko bedema, pobili turske stražare kod
Sava-kapije i ustanicima otvorili kapiju, što je bilo odlučujuće za
ishod bitke. U višečasovnoj bici za varoš poginulo je oko 300 Turaka i
54 srpska ustanika. Uvidevši da je odbrana tvrđave beznadežna, Gušanac
je pobegao niz Dunav 29. decembra, a 8. januara 1807. predale su se
snage novog turskog komandanta, Sulejman-paše, pa je Beograd, posle 380
godina, ponovo postao centar srpske države.

1913. - U školama u Palestini uveden je hebrejski kao obavezan jezik.

1918. - Pobednička srpska vojska
umarširala je po završetku Prvog svetskog rata u Zemun, čime je
okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije srpskim krajevima
severno od Save i Dunava.

1940. - Jugoslavija je u Drugom svetskom
ratu potpisala s Mađarskom ugovor o "večnom prijateljstvu", koji je
Budimpešta pogazila posle manje od pola godine, okupiravši Bačku ubrzo
po agresiji nacističke Nemačke na Jugoslaviju u aprilu 1941.

1951. - Legendarni bejzbol igrač Džo di Mađio povukao se iz sveta sporta.

1958. - Umro je srpski matematičar,
astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač Katedre za nebesku
mehaniku na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske akademije
nauka i umetnosti, naučnik svetskog ugleda. Građevinsku tehniku
studirao je u Beču, gde je i doktorirao. Bio je profesor teorijske
fizike, a bavio se i kosmičkom fizikom i geofizikom. U prvom delu
objavljenom na francuskom jeziku, "Matematička teorija termičkih pojava
izazvanih Sunčevom radijacijom" (Theorie mathematique des phenomenes
thermiques produits par la radiation solaire), izložio je novu teoriju
rasporeda Sunčevih radijacija na površini planeta i toka klimatskih
promena u geološkoj prošlosti Zemlje. Njegova reforma Julijanskog
kalendara prihvaćena je na Svepravoslavnom kongresu crkava u Carigradu
1923. Tvorac je i teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više
od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela. Ostala dela:
"Kanon der Erdbestrahlung", "Nebeska mehanika", "Osnovi nebeske
mehanike", "Sekularna pomeranja Zemljinih polova", "Istorija
astronomske nauke".

1958. - Umro je srpski pravnik i
istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta,
predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni
pisac i teoretičar države u 20. veku. Pod komunističkom vladavinom
Josipa Broza anatemisan je i prećutkivan je njegov rad. U Londonu je u
Drugom svetskom ratu 1942. i 1943. bio predsednik emigrantske
jugoslovenske vlade, a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina
robije na procesu Draži Mihailoviću i umro je u emigraciji u Velikoj
Britaniji. U svetu je bio izuzetno cenjen i smatran jednim od najvećih
svetskih autoriteta u teoriji ustavnog prava, što ilustruje i podatak
da mu je francuski predsednik Šarl de Gol poslao Nacrt ustava Pete
republike, zamolivši ga da ga prouči i oceni. Napisao je mnoštvo
studija i rasprava. Dela: "O suverenosti", "O državi" (Osnovi jedne
pravne teorije o državi), "Ustavobranitelji i njihova vlada", "Svetozar
Marković", "Makijaveli", "Druga vlada Miloša i Mihaila", "Vlada Milana
Obrenovića", "Ustavno pravo Kraljevine Srbije", "Ustavno pravo
Kraljevine SHS", "Vođe Francuske revolucije".
1965. - Održan je poslednji veliki koncert Bitlsa u Velikoj Britaniji.

Године 1466. на данашњи да преминуо је Донатело-Донато ди Николо ди Бето Барди, славни италијански сликар. Био је син Никола ди Бета Бардија, фирентинског прерађивача вуне. Није познато како се млади Донатело заинтересовао за вајарство, али по неким изворима учио је вајарске технике од вајара који су радили на катедрали у Фиренци, око 1400. године. Негде између 1404. и 1407. године, постао је члан радионице Лоренца Гибертија који је 1402. године побједио на конкурсу за декорацију врата фирентинске крстионице. Донателово рано дело, мермерна статуа Давида, указује на утицај Гибертија, који је био главни експонент интернационалне Готике, стила грациозних и благо закривљених линија под утицајем северноевропске уметности. Статуа Давида је била предвиђена за катедралу, али је премештена у градску дворану, палату Векио 1416. године, где је важила као патриотски симбол, да би у већ у раном 16. веку била заењена Микеланђеловом верзијом Давида, исте намене. У друга значајна Донателова рана дела спада импресивна мермерна фигура св. Јована Јеванђелисте у седећем положају, предвиђена за фасаду фирентинксе катедрале, и Распеће у дрвету за базилику светог Крста.
(Фиренца, 1386 - Фиренца, 13. 12. 1466)

1944. - Умро Василиј Кандински, руски сликар и графичар. Василиј Кандински је рођен у Москви, али је највећи део живота провео у Немачкој и Француској. Сликарством је почео да се бави касно. Већ је био на путу успешне каријере универзитетског наставника након завршеног правног и економског факултета, када је, са 29 година, одлучио да студира сликарство у Минхену. Своју личну естетику дефинисао је већ на самом почетку каријере, кроз деловање групе "Плави јахач", чији је био вођа. Кандинском се приписује прва потпуно апстрактна слика, заправо један акварел урађен 1910. године, који је сликар назвао "Импровизација". Он је веровао да је апстракција ликовни језик будућности, да она има моћ да саопшти истине о људском духу које традиционална фигуративна уметност никада није могла. Поред сликања, Кандински се бавио и писањем песама, драма, чак и музике. У Русији је организовао и основао преко двадесет музеја, а 1921. године и Академију наука и уметности.
(Москва, 04. 12. 1866 - Неји, 13. 12. 1944)

1545. - Почео је са радом Тридентски концил који је у мају 1542. сазвао папа Павле III. Екуменски концил, на којем је до краја изграђен статус католичке цркве као догматске, против реформацијске, милитантне установе с папом-аутократом на челу, с прекидима је заседао до 1563. На основу закључка овог скупа вођен је противреформацијски покрет који је довео до Тридесетогодишњег рата између прокатоличких и протестантских снага у Европи (1618-48).

1553. - Рођен је француски краљ Анри IV (Хенри), први монарх из династије Бурбона. Идејни вођа хугенота (протестаната) касније је прешао на католицизам, али је Нантским едиктом 1598. осигурао хугенотима верске слободе и окончао верске ратове. Током његове владавине основане су прве француске колоније у Америци. Убио га је римокатолички фанатик Франсоа Равајак.

1570. - Миром у Шћећину Данска је признала независност Шведске.

1577. - Енглески морепловац адмирал Френсис Дрејк кренуо на пут око света поставши тако први Енглез који је опловио свет

1642. - Холандски морепловац Абел Тасман открио је Нови Зеланд, али се није искрцао из страха од ратоборних домородаца, па је заслуга за откриће припала Енглезу Џејмсу Куку који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва.

1797. - Рођен је немачки песник Хајнрих Хајне један од највећих лиричара 19. века. Његова поезија сматра се врхунским достигнућем немачког романтизма и извршила је огроман утицај на европско песништво ("Књига песама", "Романсеро", "Ата Трол", "Немачка, зимска бајка").

1784. - Умро Семјуел Џонсон, енглески књижевник и лексикограф
(Личфилд, 18. 09. 1709 - Лондон, 13. 12. 1784)

1797. - Рођен Хајнрих Хајне, немачки књижевник
(Диселдорф, 13. 12. 1797 - Париз, 17. 02. 1856)

1806. - Српски устаници су у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Калемегданску тврђаву. Тврђава је освојена почетком 1807, а након слома устанка 1813. Турци су поново заузели Београд.

1816. - Рођен Ернест Вернер фон Сименс, немачки индустријалац, пионир електротехнике
(Хановер, 13. 12. 1816 - Берлин, 06. 12. 1892)

1863. - Умро Фридрих Хебел, немачки књижевник
(Веселбурн, 18. 03. 1813 - Беч, 13. 12. 1863)

1877. - Српски краљ Милан Обреновић је, на позив Русије објавиопо други пут рат Отоманском царству. У марту 1878. рат је завршен мировним споразумом Русије и Турске у Сан Стефану, којим је Русија покушала да оствари премоћ на југу Балкана.

1886. - Рођен Дијего Ривера, мексички сликар
(Леон, 13. 12. 1886 - Мексико Сити, 24. 11. 1957)

1915. - Рођен Курт Јиргенс, немачки филмски глумац
(Минхен, 13. 12. 1915 - Беч,18. 06. 1982)

1921. - САД, Велика Британија, Француска и Јапан потписали суВашингтонски уговор о међусобном поштовању острвских поседа у Пацифику.

1937. - Јапанске трупе су окупирале кинески град Нанкинг и унаредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће је ушло у историју под називом "силовање Нанкинга".

1939. - У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице "Ексетер", "Ајакс" и "Ахил" су код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод "Граф Шпе", који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова.

1944. - Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао пилот самоубица (камиказа), у Другом светском рату је ударио у америчку крстарицу "Нешвил" и усмртио 133 члана посаде.

1946. - Рођен Јовица Аћин, књижевник и преводилац
(Зрењанин, 13. 12. 1946)

1967. - Војна хунта у Грчкој је спречила контраудар, а краљ Константин (Conсtatine), приморан да напусти Грчку, побегао је са породицом у Рим.

1973. - Основано Друштво за науку и уметност Црне Горе

1981. - Генерал Војћех Јарузелски (Wojciech Jaruzelсki) завео је ратно стање у Пољској, забрањен је рад независног синдиката "Солидарност", а хиљаде синдикалних активиста су притворени.

1982. - У земљотресу у Северном Јемену, у провинцији Дамар стотинак километара југоисточно од главног града Сане, погинуло је око 3.000 људи.

1988. - У Конгу је потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке, уз посредовање СССР и САД, којим је отворен пут ка независности Намибије и окончању грађанског рата у Анголи започетог 1975.

1991. - Бивше совјетске републике Казахстан, Киргизија,Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле су да се прикључе Заједници Независних Држава.

1992. - Умро Александар Тирнанић, фудбалер и селектор југословенске репрезентације
(Крњево, 15. 07. 1910 - Београд, 13. 12. 1992)

1999. - Умро Стане Доланц, политичар и државник, члан Председништва ЦК СКЈ, савезни секретар за унутрашње послове и члан Председништва СФРЈ.
(Храстник, 16. 11. 1925 - Љубљана, 13. 12. 1999)

1999. - Умро Џозеф Хелер, амерички књижевник
(Бруклин, 01. 05. 1923 - Ист Хемптон, 13. 12. 1999)

2000. - Председник Русије Владимир Путин дошао је на Кубу у прву посету једног руског државника Фиделу Кастру (Caсtro) од распада СССР-а 1991.

2001. - Умро др Лазар Милин, протојереј-ставрофор, професор Богословског факултета у Београду
(Павловци, 19. 12. 1914 - Београд, 13. 12. 2001)

2002. - Умро Јан Заловски, амерички гитариста, члан групе "Лавинг Спунфул"
(Торонто, 19. 12. 1944 - Кингстон, 13. 12. 2002)

2002. - На самиту у Копенхагену Европска унија одлучила је да се прошири за још 10 нових држава чланица: Пољску, Чешку, Мађарску, Словенију, Словачку, Естонију, Летонију, Литванију, Кипар и Малту, почев од 1. маја 2004. године.

2003. - Америчке снаге су ухапсиле свргнутог ирачког председника Садама Хусеина, који се скривао у подземном склоништу у близини свог родног града Тикрита. Потрага за њим трајала је скоро девет месеци од када су америчко-британске снаге извршиле инвазију на Ирак.

2004. - На председничким изборима у Румунији победио је градоначелник Букурешта и кандидат реформских опозиционих снага Трајан Башеску, чиме је окончана декада владавине наследника бившег комунистичког режима.

2006. - Умро је амерички глумац Питер Бојл који је стекао славу улогом незадовољног радника у филму "Џо, и то је Америка", затим у филмовима "Млади Франкештајн" и серији "Сви воле Рејмонда".

2007. - Потписан Лисабонски уговор земаља чланица Европске уније

2007. - Умро Ајк Тарнер, амерички музичар, пионир рока.
(Кларксдејл, 05. 11. 1931 - Сан Марко, 13. 12. 2007)

1503. - Rođen je Mišel de Nostradamus, francuski astrolog i lični lekar kralja Šarla IX. Napisao je knjigu "Proročanstva".

1799. - Umro je Džordž Vašington,
američki nacionalni junak i prvi predsednik SAD (1789-97). Poreklom iz
imućne farmerske porodice, izabran je za glavnokomandujućeg vojske
kolonista u ratu za oslobođenje i nezavisnost od Engleske. Stekao je
velike zasluge u organizovanju nacionalne armije i njenim pobedonosnim
borbama, kao i u donošenju Ustava 1787. godine i učvršćivanju jedinstva
kolonija koje je dovelo do stvaranja Sjedinjenih Američkih Država. Za
predsednika je biran dva puta, a na trećim izborima je odbio da se
kandiduje i povukao se iz političkog života 1797, uputivši narodu
poznatu oproštajnu besedu "Farewell add ress".

1901. - U Londonu je održan prvi turnir u stonom tenisu.

1911. - Norveški polarni istraživač Raul Amundsen prvi je stigao na Južni pol.

1927. - Irak je dobio nezavisnost od Velike Britanije.

1945. - Pod uticajem posleratnih promena
u međunarodnom radničkom pokretu, došlo je do stvaranja jedinstvene
svetske sindikalne federacije, čime je ASI (Amsterdamska sindikalna
internacionala, stvorena 1919.) praktično prestala da postoji.

1950. - Konstituisano je Društvo za nauku i umjetnost Crne Gore, preteča Crnogorske akademije nauka i umjetnosti.

1969. - Grupa "Jackson Five" prvi put se pojavila u šou-programu Eda Salivana.

1977. - U Njujorku je održana premijera kultnog filma "Groznica subotnje večeri" sa Džonom Travoltom u glavnoj ulozi.

1995. - Šef jugoslovenske delegacije na
mirovnim pregovorima u Parizu, predsednik Srbije Slobodan Milošević,
predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija
Izetbegović - potpisali su mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini. U
svojstvu svedoka dokument su potpisali predsednik SAD Bil Klinton,
predsednik Francuske Žak Širak, premijer Rusije Viktor Černomirdin,
premijer Velike Britanije Džon Mejdžor, kancelar Nemačke Helmut Kol i
premijer Španije Felipe Gonsales.

1675. - Umro je Jan Vermer van Delft,
holandski slikar, intimist. Majstor u slikanju svetla, izradio je svega
oko 40 slika, ali se ubraja u najveće umetnike sveta. Pretežno je radio
figure u enterijeru. Matematička tačnost kompozicionih kretanja,
blistav plemeniti kolorit dragocenih odnosa, svetlost i prostor koji
obavija svaki predmet, oduhovljen slikarskom materijalizacijom, prevode
poetsku ozarenost tihog spokojstva malog čoveka i njegove svakodnevice,
otkrivajući je kao fragment univerzalne harmonije. Dela: "Žena s
pismom", "Čas muzike", "Devojka sa đerdanom", "U ateljeu" i svega dva
pejzaža, među najlepšima u evropskom slikarstvu - "Pogled na Delft" i
"Uličica u Delftu".

1801. - Dahije su ubile beogradskog
valiju Hadži Mustafa-pašu i potom zavele strahovladu u Beogradskom
pašaluku, što je 1804. izazvalo Prvi srpski ustanak.

1832. - Rođen je Aleksandar Gistav
Ajfel, francuski inženjer koji je konstruisao veći broj gvozdenih
mostova i čuvenu Ajfelovu kulu u Parizu (za svetsku izložbu 1889.)
visoku 320 metara, čelične konstrukcije.

1854. - U Filadelfiji je upotrebljena prva mašina za čišćenje ulica.

1891. - Amerikanac Džejms Najsmit
izmislio je novu igru - košarku. Košarka je zamišljena kao sportska
igra između dve ekipe sa po 12 igrača, od kojih u igri učestvuje samo
pet. Tokom cele utakmice, koja traje dva puta po 20 minuta efektivne
igre, dozvoljava se neograničena zamena igrača. Cilj je ubaciti loptu u
protivnički koš. Prvo američko prvenstvo u košarci održano je 1897.
godine, a prva međunarodna utakmica u Ervopi 1919, između Francuske i
Italije. Kod nas se košarka prvi put pojavila 1923. godine preko
izaslanika Crvenog krsta, Amerikanca Vilijama Vilanda, ali se razvila
tek posle Drugog svetskog rata.

1904. - Upućen je prvi poziv hitnoj
pomoći u Beogradu. Srpsko lekarsko društvo je posle jedne saobraćajne
nesreće odlučilo da u Beogradu organizuje "stalno dežurstvo lekara koji
će u svako doba dana i noći ići kolima da ukazuju prvu i najpotrebniju
pomoć".

1914. - Oslobađanjem Beograda u Prvom
svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Srpska vojska je u
kontranapadu proterala austrougarske trupe koje su 28. jula 1914.
napale Srbiju i uvukle čovečanstvo u svetski rat. Pobeda srpskih
vojnika nad agresorskom armijom, za koju velika zasluga pripada
komandantu Prve armije, generalu Živojinu Mišiću, unapređenom posle
jednomesečne bitke u čin vojvode, podigla je ugled Srbije među
saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.

1939. - U Atlanti je održana premijera
filma "Prohujalo sa vihorom", ekranizacija istoimenog romana Margaret
Mičel o istoriji američkog građanskog rata sa stanovišta buržoazije sa
Juga.

1964. - Kanada je usvojila svoju zvaničnu zastavu sa listom javora.

1995. - Posle 36 godina zabrane, časopis "Playboy" ponovo se pojavio u slobodnoj prodaji u Irskoj.

1996. - Sudskom presudom potvrđena je
pobeda opozicione koalicije "Zajedno" u Nišu, u drugom krugu izbora za
lokalne organe uprave održanog 17. novembra 1996.

Dogodilo se na današnji dan - 16. decembar

1770. - U Bonu je rođen Ludvig van Betoven, nemački kompozitor, najistaknutiji i najuniverzalniji stvaralac u istoriji muzike. Stvaralaštvo mu predstavlja i ujedinjuje poslednje etape klasičnog stila i prve klice romantizma, što se naročito ogleda u simfonijama i klavirskim sonatama. Komponovao je devet simfonija (deveta sa horom na tekst Šilerove "Ode radosti"), klavirske sonate (neke poznate i pod pojedinačnim nazivima "Appassionata", "Mondschein", "Pathetique"), koncerte za klavir i orkestar, gudačke kvartete...

1775. - Rođena je Džejn Ostin, engleska romansijerka. Realistički je slikala obične vidove života provincijske Engleske, uzimajući likove iz tzv. više srednje klase. Zapleti njenih romana su jednostavni, dijalog je vešto vođen, a ima i humora i ironije. Najvažnija dela: "Razum i osećajnost", "Gordost i predrasude", "Mansfildski park", "Ema"...

1818. - Rođen je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin".

1859. - Umro je Vilhelm Grim, nemački književnik, germanist. Sa bratom Jakobom dao je zbirku "Dečje i domaće bajke braće Grim", izdao je i objasnio mnoge srednjovisokonemačke tekstove, izdao "Nemačke junačke bajke"... Grimove bajke prevedene su na sve jezike sveta i postale su duhovna svojina čovečanstva.

1913. - Čarli Čaplin je započeo svoju filmsku karijeru u Keystone-u.

1915. - Albert Ajnštajn je objavio svoje "Osnove opšte teorije relativnosti".

1931. - Umro je srpski istoričar i sveštenik Dimitrije Ruvarac, član Srpske kraljevske akademije, bibliotekar patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Proučavao je političku, crkvenu i književnu istoriju, posebno vojvođansku. Uređivao je "Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije". Dela: "Postanak i razvitak srpske crkveno-narodne avtonomije", "Srpska Mitropolija karlovačka oko polovine XVIII veka", "Istorija Arh. Mitr. Patrijarške Biblioteke".

1934. - Pušten je u saobraćaj prvi beogradski drumski most preko Save, nazvan Zemunski most kralja Aleksandra I, koji je dignut u vazduh u aprilu 1941, ubrzo po napadu nacističke Nemačke na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. S potpornih zidova s obe strane mosta komunistički režim je u proleće 1947. uklonio kamene reljefe s grbovima Kraljevine Jugoslavije. Na mestu srušenog visećeg mosta, 1957. je podignut most nezvanično nazvan Brankov most, najverovatnije prema nazivu ulice čiji je most produžetak.

1942. - Vrhovna komanda nacističke Nemačke je u Drugom svetskom ratu izdala direktivu za borbu protiv partizana u kojoj je, suprotno odredbama Ženevske konvencije, jedinicama naređeno da upotrebe sva sredstva, čak i prema ženama i deci, i da zbog toga nijedan nemački vojnik ne sme da bude pozvan na odgovornost.

1944. - Otpočela je i odigravala se do 31. januara 1945. ardenska protivofanziva, kao neuspešan pokušaj Nemaca na Zapadnom frontu da protivofanzivom preko Ardena razbiju razvučene snage VIII američkog korpusa i time spasu ugroženu Rursku oblast i izmene nepovoljan tok ratnih događaja. U ovoj protivofanzivi Nemci su izgubili oko 220.000, a saveznici oko 77.000 ljudi.

1953. - Predsednik Ajzenhauer održao je prvu pres-konferenciju u Beloj kući kojoj je prisustvovalo 160 novinara.

1962. - Održana je premijera filma "Lorens od Arabije".

- Danas je praznik Sveta velikomučenica Varvara.
Rođena je u gradu Iliopolju misirskom u neznabožačkoj porodici
prebogatog i znamenitog Dioskora. Varvara je bila izuzetno lepa i mudra
devojka i otac ju je, u želji da je sačuva, zatvorio u kulu svoga
dvorca okruženu bogatstvom, udobnostima i sluškinjama. U usamljenosti,
Varvara je svojim blistavim umom dosegla znanja o Tvorcu i Gospodu,
iako je niko nije imao tome poučiti. Kada je jednom uspela da pobegne
iz kule, Božjim promislom srela je neke hrišćanke od kojih je saznala
ono što je i sama naslućivala. Vratila se u kulu i u svom kupatilu
prosekla i treći prozor kao simbol Svete trojice, a prstom, kao
gvožđem, izdubila krst u kamenom zidu. Iz njene stope na podu kupatila
proključao je izvor žive vode koja je lečila mnoge bolesti. Kada je ovo
saznao surovi otac, prijavio je kćer načelniku Martijanu. Bacili su je
u tamnicu i mučili je zajedno sa još jednom hrišćankom Julijanom. Na
kraju, Varvaru je zaklao rođeni otac, a Julijanu vojnici. Odmah potom,
udario je grom u Dioskorovu kuću i ubio i njega i Martijana. Sveta
Varvara skončala je 306. godine, a njene čudotvorne mošti nalaze se u
Kijevu.

1794. - U Beču je prestao da izlazi list
"Slaveno-serbske vjedomosti", koji je 1792. pod uticajem Dositeja
Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bio je širenje "istine
o otečestvu i prosvešćenije roda našega". List je imao pretplatnike u
Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, a
prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji i podunavskim gradovima
Bugarske. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je list
prestao da izlazi.

1894. - U Beogradu je Lovačko udruženje
donelo prva lovačka pravila u Srbiji, kako bi bila očuvana korisna
divljač i potpomognuto "umnožavanje blagorodne divljači".

1903. - Amerikanci, braća Orvil i Vilbur
Rajt, uspeli su da prvi put uspešno lete u mašini težoj od vazduha koja
je imala i sopstvenu pogonsku snagu. U Kiti Hoku, u Severnoj Karolini,
oni su preleteli 26 metara za 12 sekundi, a prilikom drugog leta 260
metara za 59 sekundi. Tako je rođen avion.

1959. - "On The Beach" je prvi film koji je imao premijeru sa obe strane gvozdene zavese.

1965. - Izašle su najobimnije novine - "Sunday New York Times" na 946 strana.

1991. - Najubedljivija pobeda u NBA ligi - Klivlend je porazio ekipu Majamija rezultatom 148:80.

Danas je petak, 18. decembar, 352. dan 2009. Do kraja godine ima 13 dana.

1398. - Mongolsko-turanski vojskovođa Tamerlan (Timur Lenk) zauzeo je indijski grad Delhi.
1626.- Rođena je švedska kraljica Kristina Augusta, koja je 1644. okončala
rat s Danskom i 1648. Tridesetogodišnji rat, učinivši Švedsku velikom
silom, a Baltik "švedskim morem". Kraljica je postala 1632, u osmoj
godini života, a krunisana je 12 godina kasnije. Na dvoru je okupljala
učene ljude i bila je mecena nekolicini naučnika i umetnika, među
kojima se nalazio i Rene Dekart. Prinuđena je da abdicira 1654. zbog
tajnog prelaska u rimokatolicizam. Ostatak života provela je putujući
po Evropi, da bi se na kraju nastanila u Rimu, gde je i umrla.
1709.- Rođena je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov, ćerka Petra
Velikog. Njena vladavina, od 1741. do 1762. nije obeležena
teritorijalnim širenjem Rusije kakvo je bilo karakteristične za njenog
oca, kao i za Katarinu Veliku, koja je na presto došla svega nekoliko
meseci nakon Jelisavetine smrti.
1737.- Umro je italijanski majstor Antonio Stradivari, najpoznatiji svetski
graditelj violina i drugih gudačkih instrumenata, koji je napravio oko
1.100 violina, viola i gitara. S njegovim potpisom sačuvano je oko 500
violina, 12 viola i 50 violončela. Stručnjaci nisu pronikli u tajnu
savršenstva rezonance njegovih violina. Zna se da je drvo kupovao u
Dalmaciji, uglavnom jelovo i vrbovo, ali se ne zna hemijski sastav laka
- od svetlo crvene do tamno crvene - kojim je premazivao instrumente.
1803.- Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan
Gotfrid fon Herder, koji je delom "Ideje o filozofiji istorije
čovečanstva" znatno uticao na mladog Johana Volfganga Getea, književni
pokret "Šturm und drang" i čitav nemački romantizam. Kao filozof
pokušao je da izmiri materijalizam Baruha Spinoze sa idealizmom
Vilhelma Lajbnica i bio je protivnik formalizma Imanuela Kanta. Jedno
od njegovih glavnih dela je zbirka narodnih pesama "Glasovi naroda u
pesmama" u kojoj su i četiri srpske pesme, uključujući "Hasanaginicu" u
Geteovom prevodu. Bitno je doprineo popularisanju Srba (i Slovena
uopšte) u intelektualnim krugovima na Zapadu.
1856.- Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog
društva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove
nagrade za fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, takođe atomističku
strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta
kroz gasove.
1863. - Rođen je austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand, čije je
ubistvo u Sarajevu 1914. Austro-Ugarska iskoristila kao izgovor za
napad na Srbiju, započevši tako Prvi svetski rat. Bio je vrhovni
inspektor austrougarske kopnene vojske i mornarice i nosilac ideje
širenja Austro-Ugarske zaposedanjem Srbije. Bio je izraziti pristalica
katoličkog ekskluzivizma i stroge isključivosti prema pravoslavlju.
Posle velikih demonstrativnih vojnih manevara u Bosni, provokativno je
izabrao srpski nacionalni praznik Vidovdan za posetu Sarajevu, što je
platio glavom.
1865. -Predstavnici pobedničkih država Severa i poražene Konfederacije južnih
država potvrdili su 13. amandman Ustava SAD kojim je ropstvo formalno
ukinuto, u stvarnosti rasna podvojenost potrajala je još dugo.
1903. - Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala stavljena je pod kontrolu SAD.
1911.- Rođen je američki filmski režiser Žil Dasen. Stvarao je filmove
kriminalističkog žanra s dozom političke angažovanosti. Početkom
pedesetih godina 20. veka, u vreme makartističke antikomunističke
kampanje, optužen je za antiameričku delatnost i onemogućen da radi u
SAD, posle čega se doselio u Evropu i snimao je u Francuskoj i Grčkoj.
Filmovi: "Naci agent", "Brutalna snaga", "Goli grad", "Rififi", "Onaj
koji mora da umre", "Zakon", "Nikad nedeljom", "Fedra", "Topkapi".
1913.- Rođen je nemački državnik Vili Brant, pravo ime bilo mu je Herbert
Ernst Karl Fram, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971. Bio je kancelar
Zapadne Nemačke od 1969. do 1974. kad je podneo ostavku jer je
otkriveno da je jedan od njegovih bliskih saradnika istočnonemački
špijun. Posle dolaska nacista na vlast 1933. emigrirao je, i u Drugom
svetskom ratu borio se u pokretu otpora u Norveškoj. Vrativši se u
zemlju posle rata ubrzo je izbio u prvi plan u Socijaldemokratskoj
partiji, a 1957. izabran je za gradonačelnika Zapadnog Berlina, ostavši
na tom položaju do 1966. U koalicionoj vladi demohrišćanina Kurta
Kizingera bio je vicekancelar i šef diplomatije. Posle izbora 1969. kao
šef Socijaldemokratske stranke formirao je koalicionu vladu s
liberalima. Vodio je politiku popuštanja, posebno prema
istočnoevropskim zemljama - čiji je simbolični vrhunac bilo poklonjenje
u prestonici Poljske Varšavi 1970. žrtvama nacizma - i veoma je
doprineo stabilizaciji u Evropi. Posle 1974. kad se povukao s položaja,
predvodio je Socijalističku internacionalu.
1916.- Francuzi su kod Verdena, snažno utvrđene tačke na Zapadnom frontu,
posle desetomesečne bitke, u Prvom svetskom ratu, potukli Nemce, koji
su prethodno pokušali proboj masovnom ofanzivom, uz do tada neviđenu
artiljerijsku pripremu. U najmasovnijoj i najkrvavijoj bici rata,
poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.
1935. - Edvard Beneš izabran je za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika.
1940.- Tajnim planom pod šifrom "Operacija Barbarosa", vođa Nemačke Adolf
Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu Generalštabu nemačke armije da
pripremi invaziju na Rusiju.
1948.- Holandija je obnovila ofanzivu u bivšoj koloniji Indoneziji
(Holandska Istočna Indija), koja je proglasila nezavisnost 1945. i
zarobila vladu Ahmeda Sukarna, prekršivši sporazum kojim je 1946.
priznala njegovu vladu. Sukarno i još desetak vođa su oterani u
progonstvo, ali je pod pritiskom pokreta otpora i svetskog javnog
mnjenja Holandija sporazumom u Hagu 1949. bezuslovno priznala
suverenitet Indonezije - bez Zapadnog Irijana.
1956.- Japan je primljen u Ujedinjene nacije. Mirovni ugovor s Japanom u
septembru 1951. u San Francisku potpisalo je 48 zemalja, ali ne i
Sovjetski Savez, s kojim je Japan okončao ratno stanje tek 19. oktobra
1956. što mu je otvorilo vrata svetske organizacije.
1961.- Indijska armija ušla je u Gou, portugalsku kolonijalnu enklavu na
zapadnoj obali Indije. Goa je bila portugalska od samog početka 16 veka.
1970. - U Italiji je posle višegodišnjih sučeljavanja stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.
1972.- Amerikanci su u Vijetnamskom ratu otpočeli masovno bombardovanje
glavnog grada Vijetnama Hanoja i tokom 12 narednih dana i noći,
nazvanih "božićnim bombardovanjem", bombe iz džinovskih aviona "B 52"
usmrtile su više od 1.600 vijetnamskih civila. Takođe je poginulo ili
je zarobljeno 70 američkih pilota.
1980.- Umro je sovjetski državnik Aleksej Nikolajevič Kosigin, predsednik
vlade Sovjetskog Saveza. U Crvenu armiju stupio je 1918. kao
dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme najžešćih staljinističkih čistki
između 1935. i 1938. napredovao je od predradnika do direktora
tekstilne fabrike i gradonačelnika Lenjingrada, posle čega je nastavio
da se uspinje ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsedenik
Saveta narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. prvi
potpredsednik Ministarskog saveta Sovjetskog Saveza. Od 1964. - posle
pada s vlasti Nikite Hruščova - do pred smrt obavljao je dužnost
predsednika Ministarskog saveta (vlade).
1991.- Vođa Inkata partije Mangosutu Butelezi, rival lidera Afričkog
nacionalnog kongresa Nelsona Mandele, saopštio je da se povlači iz
pregovora o okončanju aparthejda u Južnoj Africi.
1995.- U Bonu je održana konferencija predstavnika 31 zemlje i više
međunarodnih organizacija o razoružanju i uspostavljanju međusobnog
poverenja zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini.
1995. - U nesreći zairskog putničkog aviona, koji se srušio na severu Angole, poginuo je 141 putnik i član posade.
1999.- Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga povređena je u eksploziji
jedne od dveju bombi u kojima je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi.
Vlasti u Kolombu optužile su tamilske separatiste za te terorističke
akte.
2001. - Umro je francuski
pevač Žilber Beko, šansonjer koji je tokom pola veka komponovao više od
400 pesama, uključujući čuvenu "Natali". Njegov hit "A sada" doživeo je
veliki uspeh u engleskoj verziji u interpretaciji Frenka Sinatre i
Barbre Strejsend.
2005. - Na predsedničkim izborima u Boliviji pobedio je Evo Morales i, kao
pripadnik indijanskog naroda Ajmara, postao je prvi starosedelački
predsednik u modernoj izbornoj istoriji Latinske Amerike.
2006.- Umro je Džo Barbera, koautor sa Bilom Hanom crtanih filmova kao što
su Tom i Džeri, porodica Kremenko, Štrumfovi i Skubi Du. Barbera je
prvi uspeh doživeo sa crtanim filmovima o Tomu i Džeriju. Dvojica
stvaralaca započela su saradnju 30-ih, uspeh i popularnost stekli su
60-ih
2008. - Umro je Mark Felt, agent američkog FBI, "duboko grlo" čuvene afere Votergejt. Felt,
bivši zamenik direktora američkog Federalnog istražnog biroa, odavao je
novinarima "Vašington posta" Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu
informacije i pružao smernice o detaljima operacije prisluškivanja
vođene iz kabineta tadašnjeg predsednika SAD republikanca Ričarda
Niksona. Istraga je ustanovila da je predsednik Nikson znao za
prisluškivanje Demokrata, pa se čitava afera okončala njegovom ostavkom.

Dogodilo se na današnji dan - 19. decembar

- Danas je Nikoljdan, hrišćanski praznik posvećen Svetom Nikoli Čudotvorcu koji je umro 19. decembra 343. Rođen je u nikejskom gradu Patari i bio je jedinac bogatih roditelja čije je imanje razdelio sirotinji. Duhovni život je započeo u manastiru Novi Sion kod strica, Svetog Nikolaja, episkopa patarskog. Posle smrti roditelja, vođen čudesnim nebeskim glasom, krenuo je u narod da širi veru hrišćansku, pravdu i milosrđe. Ubrzo je postao arhiepiskop miriklijski. Boreći se za hrišćansku istinu, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. udario je jeretika Arija, zbog čega je udaljen sa Sabora i odstranjen iz arhijerejske službe, ali su - posle čudesnog javljanja Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice nekolicini arhijereja - te odluke poništene. U vreme progona hrišćana pod carevima Valerijem Diokletijanom (Valerius Diocetlianus) i Valerijem Maksimijanom (Valerius Maximianus), dospeo je u tamnicu, ali je i tamo nastavio propovedi. Još za života, smatran je svetiteljem. Zaštitnik je putnika i najčešće je prikazan kao jahač na belom konju. Slave ga mornari i ribari, a kod pravoslavnih Srba je jedna od najčešćih krsnih slava.

1843. - Čarls Dineks je objavio "Božićnu pesmu" u Engleskoj.

1863. - Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela su uglavnom ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju je gledao svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela - romani "Gorski car", "Seoska učiteljica", "Porušeni ideali", pripovetke "Jesenje slike", "Slike iz života".

1895. - Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je osnovan Jestastvenički (prirodnjački) muzej.

1897. - Rođen je slovački pisac Jan Čajak, čija je delatnost pola veka bila vezana za slovačku manjinu u Jugoslaviji. Uređivao je casopise "Narodno jedinstvo" i "Naš život". Dela - pripovetke "Gledanje mladenaca", "Eše homo", "Baća Onriš Pazurik", "Poslednji seredžan", romani "Zipa Cupak", "Zuzka Turanova", "U zaroblejništvu na Holičskom zamku", "Porodica Rovesni".

1905. - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, kojim je ona definisana kao ustavna monarhija, ali je praktično svu vlast zadržao knez Nikola I Petrović. Vlada je zavisila od skupštine, još više od kneza, koji je imao pravo da postavlja i smenjuje činovnike. Tekst ustava, nazvan "Nikoljdanski ustav", uglavnom je preuzet iz ustava Srbije od 1869.

1984. - U Pekingu su britanska premijerka Margaret Tačer i kineski premijer Zhao Ziyang potpisali sporazum kojim se Velika Britanija obavezuje da vrati Hong Kong Kini 1997. godine. Hong Kong je Kina dala u zakup Velikoj britaniji još 1898. godine na period od 99 godina.

1987. - Gari Kasparov je postao svetski prvak u šahu.

1996. - Preminuo je Marčelo Mastrojani, jedan od najpopularnijih italijanskih glumaca svih vremena. Rođen je 1924. godine, a najznačajnije uloge ostvario je u filmovima: "Hronika o siromašnim ljubavnicima", "Bigamista", "Bele noći", "Sladak život", "Noć", "Privatan život", "Razvod na italijanski način"...

Na današnji dan1355. Godine umro je srpski car Stefan Dušan, sin kralja Stefana
Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kada je u Skoplju krunisan za
cara Srba i Grka. Uz kralja Milutina najveći vladar dinastije Nemanjić.
Pobedom nad Bugarima u bici kod Velbužda (danas Chustendil) 1330.
obezbedio je premoć Srbije na Jugoistoku Evrope. Godinu dana kasnije uz
pomoć vlastele zbacio je oca i krunisao se za kralja. Težio je
stvaranju države koja bi zamenila Vizantiju. Osvojio je celu Makedoniju
(osim Soluna) današnju Albaniju, Tesaliju, Epir, Akarnaniju. Prerana
smrt sprečila ga je da stvori čvršću političku celinu. U Skoplju je
1349. objavljen prvi deo "Dušanovog zakonika", dopunjen 1354. na Saboru
u Seru - važan pravni dokument srednjovekovne Srbije ali i
srednjovekovne Evrope.

Danas je nedelja, 20. decembar, 354. dan 2009. Do kraja godine ima 11 dana.
1582
- U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.
1699
- Ruski car Petar Veliki modernizovao je ruski kalendar, saopštivši da
će Nova godina počinjati 1. januara a ne 1. septembra kao do tada.
Petar je tada odbacio vizantijski kalendar i poveo se za evropskim
uzorima.
1806
- Srbi su se u
Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova neopaženo prebacili na Veliko
ratno ostrvo na Dunavu, odakle su počeli da tuku tursko utvrđenje Donji
grad u Beogradu. Komandant turskog garnizona Alija Gušanac u
bezizlaznoj situaciji ponudio je predaju, ali je vezir Sulejman paša to
odbio. Početkom januara 1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja
ostane u Donjem gradu, a dva meseca kasnije prinuđen je da preda i to
poslednje tursko uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne
turske okupacije 1813.
1830
- Na Londonskoj konferenciji Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i
Pruska konstatovale su da se Holandija u granicama određenim Bečkim
kongresom raspala, te da je Belgija postala suverena država. Do
Napoleonovih ratova Belgija se nalazila pod Habzburzima. Od Bečkog
kongresa 1815. do 1830. ona je (kao i Luksemburg) sastavni deo
Holandije (Nizozemske). Belgijanci su izraziti katolici, za razliku od
protestantske Holandije, pa je u pozadini pobune iz 1830. bila i
suprotnost te vrste.
1860
- Južna Karolina se prva od 11 južnih robovlasničkih država otcepila od
SAD, što je bio uvod u četvorogodišnji Američki građanski rat započet
1861.
1863
- Rođen je srpski
matematičar Bogdan Gavrilović, profesor Beogradskog univerziteta,
predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza
radova iz raznih oblasti matematike kao i univerzitetskih udžbenika
"Analitička geometrija" i "Teorija determinanata".
1894
- Rođen je australijski državnik Gordon Menzis, premijer Australije s
najdužim stažom, šef vlade kao lider Ujedinjene australijske partije od
1939. do 1941, a potom kao vođa Liberalne partije od 1949. do 1966.
Znatno je doprineo jačanju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju
u Vijetnamski rat na američkoj strani.
1912
- U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja,
posle pobeda balkanskih saveznika koji su osvojili gotovo sve turske
evropske posede. Za uspeh Srbije, Grčke i Bugarske bile su presudne
pobede Prve srpske armije pod komandom prestolonaslednika Aleksandra
Karađorđevića u Kumanovskoj bici 23. i 24. oktobra i u Bitoljskoj bici
od 16. do 19. novembra 1912. nad turskom Vardarskom armijom. Na
konferenciji se Turska odrekla svih izgubljenih teritorija, ne
pristajući jedino da preda još neosvojeni grad Jedrene. Zbog toga je
Prvi balkanski rat nastavljen početkom februara 1913. i posle novih
turskih poraza i pada Jedrena - za šta je dobrim delom bila zaslužna
Druga srpska armija vojvode Stepe Stepanovića (tada generala) mirovni
ugovor s Turskom sklopljen je 30. maja 1913. u Londonu.
1944
- Objavljen je prvi broj lista "Jedinstvo" namenjen čitaocima Autonomne
Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list izlazi u Prištini, najpre
jednom sedmično, a kasnije je postao dnevnik. Nakon okupacije tog dela
Srbije 1999. izmešten je iz Prištine.
1970
- Pod pritiskom radničkih nemira, ostavku je podneo šef vladajuće
Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka, koga
je nasledio Edvard Gjerek.
1971
- Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo je ostavku posle
poraza trupa njegove zemlje od indijske armije u Istočnom Pakistanu
(sadašnji Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu.
1974
- Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i
umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo
na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom
svetskom ratu dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u
Marselj, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je
karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s
tematikom ženskog akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost
obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika,
izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.
1982
- Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član Srpske akademije nauka i
umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i Pragu. Bio je učenik Miloja
Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela: devet simfonija, "Muzika za
kamerni orkestar", "Suita giocosa", "Simfonijske varijacije", koncerti
za violinu, za klavir, za kamerni orkestar, za klarinet, kamerne,
klavirske i vokalne kompozicije.
1982
- Umro je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubinštajn, čije
se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i žestokim
temperamentom. Nenadmašno je tumačio Frederika Šopena, Ludviga van
Betovena, Roberta Šumana i savremene španske kompozitore. Napisao je
memoarsko delo "Godine moje mladosti".
1987
- U najgoroj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota
"Dona Paz" i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i
članova posade feribota. "Dona Paz" je bio registrovan za prevoz
najviše 1.500 ljudi.
1989
- SAD su otpočele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još
toliko američkih vojnika stacioniranih u toj zemlji Srednje Amerike,
radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika predsednika vlade Manuela
Antonija Norijege.
1990
- Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze iznenada je podneo ostavku,
upozorivši parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u
zemlji.
1992
- Na prvim višestranačkim izborima u SRJ, za predsednika Srbije izabran je
Slobodan Milošević, a u Crnoj Gori najviše glasova dobili su Momir
Bulatović i Branko Kostić, da bi u drugom krugu pobedio Bulatović.
1995
- Međunarodne snage pod nazivom Ifor, u kojima su dominirale trupe
NATO, preuzele su misiju sprovođenja mira u Bosni i Hercegovini od
snaga Ujedinjenih nacija, u skladu s mirovnim sporazumom
1998
- Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu je rodila osmorke, što je
bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.
1999
- Britanski vojnici iz sastava Sfora uhapsili su, na osnovu tajne
optužnice Haškog tribunala, generala Stanislava Galića, komandanta
Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju
1994. Prilikom hapšenja Galić je brutalno pretučen.
2000
- SRJ je postala član Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).
2001
- Umro je senegalski državnik i pisac Lepold Sedar Sengor, bivši
predsednik Senegala, jedan od najistaknutijih afričkih lidera i svetski
poznat pesnik. Šef države postao je 1960. i na tom položaju ostao je
dve decenije.
2001
- Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o slanju međunarodnih
snaga u Avganistan pod komandom Velike Britanije.2008
- Umrla je Olga Lepešinskaja, balerina. Po okončanju moskovske
Koreografske škole dospela je u Boljšoj teatar u kojem je radila od
1933. do 1963. Proslavila se ulogama u baletima "Don Kihot", "Krcko
Oraščić", "Uspavana lepotica". Podučavala je klasični balet, osim u
negdašnjem Sovjetskom Savezu, u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj,
Italiji, Švedskoj i Kini. Bila je četvorostruki laureat nekada najviše
umetničke, Staljinove nagrade.

1375. - Proslavljeni italijanski pisac i
humanist, Đovani Bokačo, preminuo je u 62. godini. Pisao je pesme,
romane i novele. Najpoznatije delo mu je "Dekameron", u osnovi
antiklerikalno, zbirka od 100 veoma uspelih novela sa slobodnim temama.
Iz njega su uzimali motive Molijer, Šekspir i Marin Držić. Ostala dela:
"Danteov život", "Filostrato", "Fiameta" i dr.

1849. - U Filadelfiji je osnovan prvi američki klizački klub.

1881. - U Beogradu je osnovano Društvo
novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada
izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva
bio je srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".

1898. - Marija i Pjer Kiri su otkrili prvi radioaktivni element - radijum, po kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.

1913. - U "New York World"-u su odštampane prve ukrštene reči.

1914. - Realizovan je prvi dugometražni nemi film, komedija "Tillie's Punctured Romance" u kojoj je glavnu ulogu glumio Čarli Čaplin.

1932. - Fred Aster i Džindžer Rodžers su snimili prvi zajednički film - "Flying Down to Rio".

1937. - Premijera prvog dugometražnog crtanog filma u boji. Bila je to Diznijeva "Snežana i sedam patuljaka".

1997. - U drugom krugu predsedničkih
izbora u Srbiji pobedio je socijalista Milan Milutinović, kandidat
Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije.

1620. - Francuski Hugenoti (protestanti kalvinisti) objavili su rat kralju Luju XIII.

1672. - Đovani Kazini (Giovanni Cassini) otkrio je jedan od deset Saturnovih satelita koji je nazvan Rea.

1790. - Rođen je Žan Fransoa Šampolion,
francuski orijentalist. Rodom je iz Fižaka. Prvi je dešifrovao
hijeroglife (1822), sa jedne ploče sa grčkim i demotskim tekstom
pronađene 1799. godine u egipatskom mestu Rešid (Rosette). Utvrdio je
da hijeroglifi nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo. Osnivač je
egiptologije i prvi njen predstavnik na College de France.

1777. - Rođen je Aleksandar I, ruski car
(1801-1825). Stupio je na presto posle dvorske zavere u kojoj je i sam
učestvovao i ubistva svoga oca Pavla I. U početku se prikazivao kao
liberal, ali kasnije je postao jedan od najreakcionarnijih upravljača.
Inicijator je borbe protiv revolucionarnih pokreta u Evropi i osnivač
Svete Alijanse. Ratovao je u savezu sa Austrijom, Pruskom i Engleskom
protiv Napoleona, a zatim protiv Turske, Švedske i dr. Proširio je
Rusku carevinu osvajanjem Gruzije, Finske, Besarabije i velikog dela
Poljske. Umro je 1825. godine.

1876. - Proglašen je prvi Turski ustav.

1922. - BBC je počeo emitovanje dnevnih vesti.

1943. - Vrhovna komanda savezničkih snaga
za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su
u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica.
Dogovoreno je njihovo prebacivanje u severnu Afriku i stvaranje
izbegličkih zbegova.

1947. - Bardin (Bardeen), Braten (Brattain) i Šokli (Shockley) otkrili su tranzistor.

1963. - Prvi nastup Beach Boys-a.

1997. - Vudi Alen se u 67. godini oženio sa Sun Ji Previn, usvojenom ćerkom svoje bivše supruge, glumice Mije Farou.

1838. - Osam godina pošto je hatišerifom
priznao Srbiji unutrašnju samoupravu, turski sultan Mahmud II je uz
podršku Rusije privremeno ograničio vlast srpskog kneza Miloša
Obrenovića.

1863. - Rođen je srpski državnik Ljuba
Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. Završio je
Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u srpsko-bugarskom
ratu 1885, a 1901. je s Jašom Prodanovićem osnovao Samostalnu radikalnu
stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Ministar prosvete prvi
put je postao 1904, a na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u
vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske
deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919,
postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine
premijer, a vladu je drugi put sastavio 1924.

1871. - U čast otvaranja Sueckog kanala, u Domu opere u Kairu premijerno je izvedna opera "Aida" Đuzepea Verdija.

1883. - Rođen je srpski slikar Stojan
Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor s izrazitim
osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao
je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od
1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku
pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom
stil izgradio na iskustvima postimpresionista, stvarajući slike koje
odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj
fazi stvaralaštva približio se lirskoj apstrakciji.

1889. - Daniel Stover i William Hance patentirali su bicikl sa pedal-kočnicama.

1920. - Poslednji javni nastup italijanskog operskog pevača Enrika Karuza.

1944. - U Novom Sadu je počeo da izlazi
dnevnik "Sabad Vajdašag", list mađarske nacionalne manjine u
Jugoslaviji, koji je u septembru 1945. preimenovan u "Mađar so".

1951. - Ujedinjeno kraljevstvo Libije dobilo je nezavisnost od Italije posredstvom Ujedinjenih nacija.

1818. - U Austriji je otpevana je prva poznata božićna pesma "Silent Night, Holy Night" od Franca Jozefa Grubera i Jozefa Mora.

1830. - Premijerno je izvedena "Fantastična simfonija" Hektora Berlioza.

1834. - Atina je proglašena prestonicom novostvorene Helenske Kraljevine.

1868. - Zbog finansijskih teškoća, u
Beogradu je prestao da izlazi časopis "Vila" koji je 1865. pokrenuo
srpski istoričar i državnik Stojan Novaković.

1917. - Prva drama koja je osvojila Pulicerovu nagradu, "Zašto Meri?", je premijerno izvedena u Njujorku.

1926. - Japanski regent Hirohito je postao car, umesto svog bolesnog oca.

1942. - Srpski kompozitor, dirigent i
muzikolog Vojislav Vučković streljan je u okupiranom Beogradu posle
provale Specijalne policije. Završio je konzervatorijum u Pragu, gde je
doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u
Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i
časopisa. Između dva svetska rata je učestvovao u radničkom pokretu,
organizovao studentske i radničke horove, pisao muzičku kritiku. U
Drugom svetskom ratu se uključio u Narodnooslobodilački pokret i u
ilegali nastavio da komponuje, stvorivši najznačajnije delo "Herojski
oratorijum". Komponovao je i simfonijske poeme "Ozareni put" i
"Burevesnik" i balet "Čovek koji je ukrao sunce".

1943. - Ministarstvo spoljnih poslova
Velike Britanije poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu
Čerčilu telegram u kojem se kaže - "Naša politika mora da se osloni na
činjenicu - partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u
vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pružiti punu podršku.
Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri se može
sumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati
elementom jedinstva u Jugoslaviji".

1963. - Kompanija Dizni je realizovala "Mač u kamenu".

1990. - Održana je premijera trećeg nastavka kultnog filma "Kum".

1822. - Rođen je Luj Paster, francuski biolog
i fiziološki hemičar, jedan od najznačajnijih naučnih radnika u
medicini. Prvi je nepobitno dokazao da u našem dobu ne postoji
samozačeće najnižih živih bića kao što su bakterije, gljivice...
Dokazao je da bakterije izazivaju zarazne bolesti, pronašao je vakcinu
protiv besnila, antraksa i crvenog vetra, uveo pasterizovanje, a
zahvaljujući njegovim radovima stvorena je aseptika, tj. tehnika
dezinfekcije.

1882. - U Beogradu je objavljen
sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa Srbije i SAD. U skupštini
je pročitan ukaz kneza Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog
sporazuma i Konzularne konvencije dveju zemalja. Konvencija je štitila
prava građana dveju država, što je posebno koristilo srpskim
iseljenicima u SAD. Sporazum je obezbedio građanima dveju zemalja
slobodan ulaz, kretanje i boravak na bilo kom delu teritorije druge
zemlje i obavljanje poslova uz ličnu i imovinsku zaštitu, na isti način
kao i građanima "najpovlašćenije nacije".

1901. - Rođena je Marlen Ditrih (pravo
ime Maria von Losch), glumica nemačkog porekla, najtipičniji primer
filmskog vampa. Stekla je mesto u istoriji filma ulogom u Šternbergovom
"Plavom anđelu". Ostali filmovi: "Maroko", "Šangaj-ekspres",
"Kismet"...

1937. - Nemačke imigracione vlasti
zabranile su bez objašnjenja ulazak u Nemačku Huanu Karlosu Zabali,
argentinskom maratoncu, osvajaču zlatne olimpijske medalje iz 1932.

1941. - Sporazumom o tome da bugarska
fašistička armija okupira istočnu Srbiju, u Sofiji su u Drugom svetskom
ratu završeni nemačko-bugarski pregovori. Bugarske okupatorske trupe su
na osnovu tog sporazuma ubrzo zaposele Niški, Moravski, Kruševački i
Zaječarski okrug i otpočele - kao i u Prvom svetskom ratu - teror nad
srpskim civilima u ime velikobugarskog sna o "Bugar-Moravi" u sastavu
Bugarske. Srpski narod je odgovorio oružanim otporom dok okupatori nisu
izbačeni iz zemlje.

1978. - Španski kralj Huan Karlos ratifikovao je prvi demokratski ustav u Španiji u prethodnih 50 godina.

1981. - Hokejaš Vejn Gretski ušao je u
istoriju NHL lige kao igrač koji je najbrže postigao svoj stoti gol na
samo 38 odigranih utakmica.

1065. - U Londonu je otvorena Vestminsterska opatija.

1849. - M Jolly-Bellin je otkrio hemijsko
čišćenje kada je slučajno prevrnuo lampu sa terpentinom i uljem na
svoje odelo i video efekat čišćenja.

1856. - Rođen je Vudro Vilson (Woodrow
Wilson), političar i državnik SAD, jedan od vođa Demokratske stranke.
Kao predsednik SAD (1913-21), oštro je istupao protiv latinoameričkih
država. Uveo je SAD u Prvi svetski rat, a 1918. je objavio "Četrnaest
tačaka" u kojima je izneo načela za uspostavljanje svetskog mira. Dobio
je Nobelovu nagradu za mir 1919. godine, a umro je pet godina kasnije.

1895. - U Parizu je otvoren prvi
bioskop. Braća Ogist i Luj Limijer održali su prvu filmsku predstavu na
svetu. Oko 30-tak ljudi je platilo da pogleda kratke filmove u kojima
je prikazivan običan život francuskih građana - hranjenje bebe, vojnike
koji marširaju, igranje karata i sl. Jedan od filmova koji je
prikazivao lokomotivu koja ulazi u stanicu izazvao je paniku među
gledaocima koji su pomislili da ide na njih.

1897. - Održana je premijera komada Edmona Rostana "Sirano de Beržerak" u Parizu.

1908. - U južnoj Italiji je bio epicentar
najdestruktivnijeg zemljotresa u istoriji Evrope koji je sravnio sa
zemljom gradove Mesinu na Siciliji i Ređo di Kalabrija. U ovom
zemljotresu je poginulo oko 100.000 ljudi.

1959. - U Vinči kod Beograda pušten je u
rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji, što je omogućilo domaću
proizvodnju radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji,
poljoprivredi i istraživačkim institucijama.

1989. - Aleksandar Dubček, bivši
čehoslovački lider i tvorac "Praškog proleća", izabran je za
predsedavajućeg, novog, višepartijskog Čehoslovačkog parlamenta. To je
bila prva Dubčekova javna funkcija od kako je izbačen iz Komunističke
partije 1970. godine.

1782. - Samjuel Sterns (Samuel Stearns) objavio je prvi nautički almanah u SAD-u.

1800. - Rođen je Čarls Gudjir (Charles
Goodyear), američki pronalazač. Godine 1839. otkrio je proces
vulkanizacije kaučuka koji je doprineo brzom razvoju industrije kaučuka
(gume). Umro je 1860. godine.

1835. - Umro je srpski guslar i pesnik
Filip Višnjić, Srbin iz Bosne, "Homer srpske epske književnosti". Slep
od osme godine, rano je počeo da uz gusle stvara prelepe pesme o
borbama za oslobođenje od Turaka, krstareći balkanskim krajevima od
Temišvara do Skadra, od Banjaluke do Smedereva. Priključio se 1809.
Prvom srpskom ustanku i postao "pesnik bune". Posle sloma ustanka 1813,
prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk (sadašnje Višnjićevo), u
kojem je ostao do smrti. U Sremu je 1815. upoznao Vuka Karadžića, koji
je zapisao mnoge njegove pesme, uključujući "Početak bune na dahije",
"Boj na Mišaru", "Knez Ivo Knežević", "Smrt Marka Kraljevića".

1920. - Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca Obznanom je zabranila Komunističku partiju Jugoslavije,
prokomunističke sindikate i Savez komunističke omladine Jugoslavije. Na
izborima održanim ranije 1920. komunisti su osvojili 58 mandata u
parlamentu i bili treća politička stranka u zemlji.

1921. - Rođen je srpski pisac Dobrosav
Ćosić, poznat kao Dobrica Ćosić, član Srpske akademije nauka i
umetnosti, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, učesnik
Narodnooslobodilačkog rata od 1941. Iz političkog života izopšten je
kad je u maju 1968. javno progovorio o progonima Srba na Kosovu i
Metohiji. Za predsednika Jugoslavije izabran je 15. juna 1992, ali mu
je Savezna skupština izglasala nepoverenje 2. juna 1993, pre isteka
mandata, uz nedokazanu optužbu da je prekršio Ustav. Prvim romanom,
"Daleko je sunce", objavljenim 1951, predstavio se kao pisac strasno
zainteresovan za revoluciju u njenom humanom, složenom vidu. U
literaturu je na velika vrata ušao romanom "Koreni", u kojem je -
opisujući selo i prve izdanke građanstva obrenovićevske Srbije -
ispoljio moćan talenat za poniranje u najdublje slojeve ljudske psihe.
U romanu "Deobe" prikazao je dramsko-psihološku panoramu srbijanskog
seljaštva u Drugom svetskom ratu i zlu kob podela na partizane i
četnike, koje su prolazile ne samo kroz porodice nego i kroz pojedine
ličnosti. Roman "Vreme smrti", velika freska srpskog društva uoči i u
vreme Prvog svetskog rata, poslužio je ideološkim čistuncima da, na
podsticaj političkih moćnika, "utvrde" reputaciju Ćosića kao srpskog
nacionaliste, čak šoviniste, ali je za većinu poštovalaca njegovog dela
tim romanom postao "patrijarh srpske književnosti", a trilogija "Vreme
zla" ("Grešnik", "Otpadnik", "Vernik") učvrstila je njegov status
disidenta stečen za vreme režima Josipa Broza. Knjiga "Prizori Miće
Popovića" svedoči o razvoju i slikarstvu Miodraga Popovića i širokom
krugu njegovih prijatelja, mahom najistaknutijih srpskih antirežimskih
intelektualaca. Ostala dela: roman "Vreme vlasti", knjiga članaka
"Sedam dana u Budimpešti", eseji "Akcija", "Moć i strepnje",
"Odgovornosti", "Stvarno i moguće".

1982. - Na Jamajci su izašle poštanske markice sa likom rege muzičara Boba Marlija.

1984. - Umro je srpski pisac Gvido
Tartalja, u kom su pojedini književni kritičari videli Zmaja savremene
književnosti za decu. Objavio je više od 30 knjiga, a na mnoge njegove
pesme komponovana je muzika za dečje horove. Diplomirao je na Pravnom
fakultetu u Beogradu. Dela: zbirke pesama "Pesma i grad", "Lirika",
"Začarani krug", "Srmena u gradu ptica", "Pesme", pesme za decu
"Oživela crtanka", "Šta meseci pričaju", "Od oblaka do maslačka",
"Dedin šešir i vetar", "Gusarska družina", "Prvi let".

1989. - Vaclav Havel postao je predsednik Čehoslovačke.

1989. - Hokejaš Vejn Gretski i teniserka Martina Navratilova proglašeni su sportistima decenije od strane Associated Press-a.

1992. - Skupština Savezne Republike
Jugoslavije izglasala je nepoverenje prvoj vladi SRJ Milana Panića,
koja je zapala u krizu mesec dana pre toga, kad su iz nje istupila tri
ministra iz Srbije. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je
potpredsednik vlade Radoje Kontić.

Nova godina je danas prvo stigla na azijsku stranu
Beringovog moreuza, koji odvaja Aziju od Amerike, jer je tamo vreme 12
časova ispred griničkog vremena. Na Aljasci, međutim, koja takođe
izlazi na Beringov moreuz, časovnici zaostaju 12 časova za griničkim
vremenom. Tako ljudi s dve strane moreuza, dugačkog samo 86 kilometara,
imaju različite dane u sedmici. Da bi zbog toga bile izbegnute razne
greške u praksi, međunarodnim dogovorom uspostavljena je takozvana
linija promene datuma. Ona se približno poklapa s osnovnim meridijanom.
Linija prolazi između Azije i Amerike duž Beringovog moreuza i proteže
se ka jugu, presecajući Tihi okean.

404. - U Rimu su održane poslednje borbe
gladijatora. Gladijatori su obično bili robovi, zločinci ili najmljeni
slobodni ljudi. Pre igre, prošetali bi celom arenom, pokazivali oružje
onome ko je igru davao, zatim bi nastupila predigra sa tupim, a na
kraju borba sa pravim oružjem. Ubijenog gladijatora mrtvonoše bi pod
obrazinom Merkurija odnele u mrtvačku odaju. Pobednik bi dobio palmovu
grančicu ili zlatnik kao nagradu, a ponekad i slobodu. Bilo je borbi i
sa zverima. Zveri su dražene ili jedna na drugu ili na naoružane
gladijatore.

1502. - Portugalski moreplovci iskrcali
su se u zalivu Guanabara u Brazilu i, misleći da su na ušću reke, toj
reci dali ime reka Januara, tj. Rio de Ženeiro.

1700. - Protestantska zapadna Evropa (izuzev Engleske) usvojila je Gregorijanski kalendar.

1801. - Irska i Velika Britanija (Engleska i Škotska) formirale su Ujedinjeno Kraljevstvo.

1808. - Američki kongres zabranio je uvoz robova.

1880. - U Srbiji su uvedene obavezne
metarske mere i zvanično su prestale da važe mere poput aršina, lakta,
pedlja. Merna jedinica za dužinu postao je metar, podeljen na
decimetre, santimetre i milimetre.

1915. - Rođen je srpski pisac Branko
Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnuti pripovedač,
tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koji je pisao
svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom
fakultetu u Beogradu. U Narodnooslobodilačkom ratu učestvovao je od
1941. Počeo je da piše kao đak Učiteljske škole i pre Drugog svetskog
rata objavio je zbirke pripovedaka "Pod Grmečom", "Borci i bjegunci" i
"Planinci". Njegova prozna dela prožeta su lirikom, živopisnim
realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i
psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i
vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: "Bojna lira
pionira", "Put u vedrinu", priče "U svetu leptirova i medveda",
"Bosonogo đetinjstvo", zbirke pesama "Ognjeno rađanje domovine",
"Ratnikovo proljeće". Poslednjom zbirkom pripovedaka, "Bašta sljezove
boje", za koju je dobio Njegoševu nagradu, vedri, čak vetropirasti
Ćopić, kako su ga mnogi doživljavali, predstavio se kao pisac izuzetne
misaonosti i stila, ali i kao razočarani čovek obuzet melahnolijom i
sumornim slutnjama, posebno u uvodu knjige u kojem piše o strepnji od
"crnih konjanika" - ubica španskog pesnika Garsije Federika Lorke
(Federico Garcia Lorca). To kao da je nagovestilo njegovo samoubistvo
1984. u Beogradu. Ostala dela: romani "Prolom", "Gluvi barut", "Ne
tuguj, bronzana stražo", "Osma ofanziva", zbirke pripovedaka "Rosa na
bajonetima", "Surova škola", "Doživljaji Nikoletine Bursaća".

1863. - Rođen je Pjer de Kuberten,
idejni i organizacioni tvorac prvih savremenih olimpijskih igara po
ugledu na stare grčke olimpijade. Njegovim nastojanjem, organizovane su
Prve olimpijske igre Atini 1896. godine.
1946. - Mokli (Mauchly) i Ekert (Eckert) završili su prvi američki kompjuter pod nazivom ENIAC.

1993. - Čehoslovačka se raspala na Češku i Slovačku.

1999. - Švedska je usvojila zakon koji
krivičnim delom smatra kupovinu, ali ne i prodaju, seksualnih usluga,
čime je ulična prostitucija u Stokholmu smanjena za više od dve
trećine.

Dogodilo se na današnji dan - 5. januar

- Dva dana pred Božić je Tucindan. U našem narodu toga dana se kolje "pečenica" (ili "božićnjar") kojom će se sva čeljad na Božić omrsiti, posle dugog šestonedeljnog posta. Ovaj običaj vodi poreklo od rođenja Isusa Hrista, kada su vitlejemski pastiri otišli u pećinu vitelejemsku i poklonili se tek rođenom Isusu. Sveto predanje, koje se čuva u Svetoj crkvi, svedoči da su tada pastiri na dar Hristu odneli jagnje. Danas se na Tucindan priprema "pečenica" ili "božićnjar", peče se na Badnje veče, a jede na Božić kao prva mrsna hrana. Budući da se "božićnjar" u davna vremena nije klao, no tucao krupicom soli ili ušicama sekire, taj dan se i danas zove Tucindan. "Božićnjar" je kod nas prase, a ne jagnje.

1524. - Umro je Marko Marulić, humanist i renesansni pisac. Njegova filozofsko-moralistička dela na latinskom jeziku bila su u svoje vreme mnogo čitana, preštampavana i prevođena u mnogim zapadnoevropskim zemljama. Od njegovih dela na narodnom jeziku najbolji je moralističko-alegorijski ep "Judita" (štampan 1521), a zatim spev "Suzana". Bavio se izučavanjem klasične kulture i slikarstvom.

1834. - U Kragujevcu su izašle "Novine serbske", prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik, Dimitrije Davidović, jedan od najučenijih Srba tog vremena, ubrzo je smenjen zbog protivljenja autokratiji kneza Miloša Obrenovića.

1881. - Rođen je srpski pravoslavni teolog i besednik Nikola Velimirović, poznat po monaškom imenu Nikolaj, episkop žički i ohridski od 1919. do 1944, prema mnogima najumniji srpski monah posle Svetog Save. Po završetku studija teologije u Švajcarskoj, doktorirao je teologiju na Univerzitetu u Bernu, posle čega je diplomirao filozofiju na engleskom univerzitetu Oksford i doktorirao u Ženevi. Po povratku u Srbiju, postao je predavač na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, 1909. se zamonašio, a potom je završio Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je na Zapadu kao izaslanik srpske vlade, objašnjavajući zapadnoj javnosti i vladama suštinu pravedne oslobodilačke srpske borbe protiv austrougarske carevine. Između dva svetska rata osnovao je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, da bi zaštitio narod od agresivne sektaške propagande. Pokrenuo je obnovu manastira, posebno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, nazvanoj Srpska Sveta Gora. Znatno je doprineo sprečavanju jugoslovenske vlade da prihvati Konkordat s Vatikanom. Nemci mu nisu oprostili ulogu u obaranju Trojnog pakta krajem marta 1941, pa su ga u Drugom svetskom ratu, čim su okupirali Jugoslaviju, konfinirali u manastir Ljubostinja, a potom u manastir Vojlovica. S patrijarhom Gavrilom (Dožić), zatočen je 1944. u logor Dahau i oni su bili jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi poslata tokom rata u koncentracioni logor. Kao nepomirljivi protivnik komunizma, posle oslobođenja Jugoslavije nije se vratio u otadžbinu, smatrajući da će narodu više pomoći u emigraciji. "Kada kuća gori, požar se gasi spolja", često je govorio. Umro je 1956. u ruskom manastiru svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD), a sahranjen je na srpskom narodnom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenesene u zavičaj 1991. Dela: "Religija Njegoševa", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti", "Duša Srbije", "Srbija u svetlosti i mraku", "Duhovni preporod Evrope", "Agonija crkve", "Reči o Svečoveku", "Molitve na jezeru", "Omilije", "Ohridski prolog", "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma", "Mudra igumanija ljubostinjska", "Stoslov o ljubavi", "Hriste, dođi u Aziju", "Indijski Savle", "Kasijana", "Zemlja nedođija", "Žetve Gospodnje", "Divan", "Jedini Čovekoljubac" (nedovršeno).

1916. - Pred Medovskim zalivom u Albaniji u Prvom svetskom ratu je posle eksplozije potonuo italijanski brod Brindizi s jugoslovenskim iseljenicima iz Kanade i SAD koji su pohitali da pomognu Srbiji i Crnoj Gori u ratu s Centralnim silama. Dobrovoljci su mahom bili Srbi (Crnogorci, Hercegovci i Ličani) i izvestan broj Slovenaca. U eksploziji je poginulo ili se utopilo 390 dobrovoljaca, a 102 su spasena.

1916. - Austrougarski generalštab je u Prvom svetskom ratu naredio ofanzivu na Crnu Goru. Uprkos odlučnom otporu 60.000 slabo opremljenih boraca, austrougarske trupe su posle jedne sedmice zauzele Cetinje i do 1918. držale Crnu Goru pod okupacijom.

1942. - Na osnovu sporazuma s nacističkom Nemačkom, Prvi korpus bugarske fašističke vojske je u Drugom svetskom ratu započeo okupaciju jugoistoka Srbije. Oko 25.000 bugarskih vojnika zamenilo je Nemce u tom delu Srbije, a iz Niške Banje je terorom nad srpskim civilima rukovodio štab Korpusa.

1991. - Umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama "Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Vučja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma", "Rez", antologija narodnih umotvorina "Od zlata jabuka", antologija poetskog humora "Urnebesnik".

Dogodilo se na današnji dan - 8. januar

1324. - Marko Polo iz Venecije, poreklom sa Korčule, najpoznatiji svetski putnik srednjeg veka, preminuo je u 70. godini. Godine 1271. krenuo je na Daleki istok i proputovao jugozapadnu i srednju Aziju i stigao u Peking 1275. godine. Prvi je Evropljanin koji je prešao preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Proputovao je skoro celu Kinu, a u Evropu se vratio 1295. godine, preko Indonezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Opis svojih putovanja objavio je 1928. godine u knjizi koju je po njegovom kazivanju napisao italijanski pisac Rusticijano.

1589. - Rođen je srpski pisac Ivan (Dživo) Gundulić, čija je poezija prožeta strasnim pozivima na slobodu i borbu porobljenih Slovena protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu "Osman", opevao je turski poraz u Hoćimskoj bici 1621. i smrt sultana Osmana II u janičarskoj pobuni godinu dana kasnije, videći u tim događajima predznak propasti Otomanskog carstva i oslobođenja Južnih Slovena. U mladosti je pisao melodrame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Ostala dela: drama "Dubravka", spev "Suze sina razmetnoga".

1807. - Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz Kalemegdanske tvrđave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske države. Prethodno su ustanici 12. decembra 1806. oslobodili beogradsku varoš i potisli Turke u Kalemegdansku tvrđavu, a turski komandant Alija Gušanac je krajem decembra utekao iz tvrđave, uvidevši da je njena odbrana beznadežna. Novom komandantu Sulejman-paši potom je preostalo jedino da se sa svojim snagama preda ustanicima pod Karađorđevim vođstvom.

1856. - Doktor John A. Veatch otkrio je boraks, natrijumovu so borne kiseline. Danas se široko upotrebljava u industriji stakla, u kozmetici, medicini i domaćinstvu.

1900. - Rođena je princeza Marija, druga kćer rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i kraljice Marije, princeze od Britanije i Irske. Princeza Marija se 1922. godine udala za kralja Aleksandra Karađorevića, sa kojim je dobila tri sina: Petra, Tomislava i Andreja. Umrla je 1961. godina u izgnanstvu u Londonu.

1916. - Posle dugotrajne i žestoke borbe, povučene su sve savezničke trupe sa Galipolja. Ovde je u aprilu 1915. godine obrazovan Galipoljski front, na kome su se protiv Turaka borili uglavnom australijske, novozelandske, južnoafričke i kanadske trupe.

1918. - Američki predsednik Vudrov Vilson objavio je Četrnaest tačaka u kojima je izneo načela za uspostavljanje svetskog mira. U jednoj tački govori se o "autonomiji naroda u Austrougarskoj", što je bio pokušaj da se parira Dekretu o miru koji je objavila sovjetska vlada.

1954. - Elvis Prisli platio je četiri dolara memfiskom studiju za snimanje svojih prvih dveju pesama: "Casual Love" i "I'll Never Stand in Your Way".

1993. - Majkl Džordan, igrač Čikago bulsa, postigao je svoj 20.000-ti poen u karijeri.