Dunavom kroz Srbiju

Dobar Dunav nam želim,i ukrcavajte se ~ OMA,nestrpliv sam!

Naš čamac,vlasništvo kompanije "Beogradska ka5anija & CO" nas očekuje,da ga zabrodimo!

Nikada do danas neka reka nije inspirisala toliko umetnika i graditelja da stvaraju remek-dela. Svako ko je jednom plovio Dunavom biće njegov zaljubljenik, jer nijedna druga reka nema takvu raznolikost predela, istorijskih lokaliteta, prelepe arhitekture i kulturnog blaga. Dunav je najtajanstvenija reka Evrope. Za neke on je njen kralj, za druge njegova kraljica. On krije i svoje pravo mesto rođenja u teško pristupačnim pećinama Švarcvalda i pravo mesto svog susreta sa Crnim morem.

Otkada je izgubio svoje Panonsko more, koje se protezalo od Alpa do Balkanskih i Karpatskih planina, on se mukotrpno bori i krivuda, probijajući se kroz stene i okuke, niz divlje i romantične kanjone, kako bi tekao pored veličanstvenih zamkova, tvrđava i manastira, okružen očaravajućim predelima i baroknim sjajem svojih obala.

Dunav nije samo reka. To je autentičan svet uzbudljivih prirodnih lepota, čuvar tragova najstarijih civilizacija, svedok zastrašujućih sukoba mnogih carstava za prevlast nad Evropom,

Ali pre svega, Dunav spaja više od 80 miliona ljudi, koji žive u devet zemalja, govore desetak i više jezika, pripadaju različitim religijama, neguju svoje istorijsko pamćenje, svoju umetnost, običaje, mitove i legende. Kao što se i sam bori za svoj put kroz srce Evrope, tako je, izgleda, i narodima na njegovim obalama sudbina odmerila visoku cenu za opstanak na njegovim obalama. Možda je razlog i to što se ljudi sa obala Dunava odnose prema njemu sa ljubavlju. To osećanje rado dele sa drugima, iskazajući gostoprimstvo kakvo ćete retko sresti, upućeno svakome ko shvati ovu emotivnu vezu.

Od davnina ljudi su maštali da povežu Dunav sa Rajnom. Kada se 25. septembra 1992. taj san i ostvario, velika evropska porodica mogla je početi da se stvara. Da bi ona dugo i srećno živela, kao u ostvarenoj bajci, svi evropski narodi ulažu napor da se ta mlada veza učvrsti, razvije i da postane osnova za stvaranje trajne harmonije i blagostanja.

Osnovne informacije o Dunavu:
Dužina 2.888 km
Površina sliva 817.000 km2
Plovnost 2.414 km
Navigacioni period od 01. 03. do 25. 12.
Minimalna širina Dunava 60 - 100 m
Brzina vode 2,0 - 4,3 km/h

Dunav kroz Srbiju treba doživeti. Jedinstveno nautičko i avanturističko iskustvo, nova saznanja, istraživačka iskušenja i različiti oblici zabave u ekološki očuvanom okruženju, neodoljiv su izazov za sve ljude radoznalog duha i otvorenog srca.

U Srbiji Dunav dostiže svoju punu snagu. Tu snagu on nosi smireno i dostojanstveno. Samo u krivinama ubrza kretanje, da bi, nakon što savlada prepreku, ponovo usporio, nastavljajući put otmenom suzdržanošću.

Autoritetom iskonske snage, Dunav obavezuje i sve svoje saputnike na odmereno ponašanje. Možda se zato, samo na mestima koja im Dunav odabere, oni tako rado prepuštaju neobaveznoj i opuštenoj zabavi, druženju i igri, na nekoj od zaštićenih plaža, uz kafane ili izletišta. Jer, već narednog dana, Dunav ih neumoljivo vodi dalje, na svom putu do mora.

Od Panonske ravnice na severu do Đerdapa, najveće rečne klisure u Evropi, predeli i vidici se neprestano i iznenađujuće menjaju. Svaka okuka je novo putovanje. Pored vas promiču izuzetni ribolovni tereni, nacionalni parkovi, zalivi, bujnom vegetacijom obrasla ostrva, peščani sprudovi, limani, tršćaci i kristalno čista protočna jezera. Guste šume, veličanstvene klisure i kotline prave su oaze retke flore i faune. One vas vode u netaknuto carstvo prirode, kakvih je u Evropi sve manje.

U savršenom skladu sa prirodom, duž dunavskih obala nižu se mnoga preistorijska naselja, rimska i srednjovekovna granična utvrđenja, manastiri i crkve, ali i dinamični moderni gradovi.

Upoznajte moćnu reku koja će vam osvežiti uspomenu na jedno vreme za koje nostalgično mislimo da je vredno pamćenja. Dunav je istorija, ali i sadašnjost i budućnost. To je reka vremena.

Dužina toka Dunava kroz Srbiju 588 km
Plovnost celim tokom
Površina sliva 102.350 km2
Najveća širina 2.000 m (na Đerdapskom jezeru)
Najmanja širina 147 m
Prosečna dubina 3 do 17 m
Najveća dubina 90 m (najveća rečna dubina u Evropi)
Glavne pritoke Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok
Brane 2
Nacionalni parkovi 2

Dunav je najznačajnija evropska reka. Sastavni je deo transevropskog plovidbenog sistema Rajna-Majna-Dunav, koji svojom dužinom od 3.505 km. plovnog puta spaja Atlantik i Mediteran, povezuje zapad i istok Evrope i samim tim pruža evropljanima skoro neograničene mogućnosti za plovidbu. Za sve ljubitelje krstarenja rekama , Dunav predstavlja veliki izazov.
Ova evropska plava magistrala, na svom toku kroz Srbiju, dugom 588 km., proteže se od 1433. km (na ulazu u zemlju iz Mađarske) do 845.65 km. (gde napušta Srbiju), a sve računajući od Suline, na ušću Dunava u Crno More. I upravo na ovom delu svoga toka, u Dunav se ulivaju nekoliko većih reka, Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Velika Morava, Nera, Timok, on se tu širi i postaje velik i moćan.

- Ambijent Panonske, ravničarske reke smenjuje tokom kroz najveću i najlepšu rečnu klisuru Evrope:130 km.dugu Đerdapsku klisuru, nastalu u pliocenu, razdvajanjem planinskog masiva Karpata. Kroz nju je isteklo Panonsko more.
- Karakteristika ravničarskog toka Dunava, kroz Vojvodinu, jesu zone isprepletane barama, kanalima i rečnim rukavcima, sa brojnim staništima ptica i divljih životinja. Nekoliko prirodnih rezervata i dva nacionalna parka (Fruška Gora i Đerdap) predstavljaju prirodno blago dunavskog toka kroz Srbiju.
- Kulture nastale u osvit evropske civilizacije , 7.000 godina p.n.e.(Lepenski Vir), 5.500 godina p.n.e.(Vinčanska kultura),kao i tragovi drugih naroda koji su plovili Dunavom, pre i posle perioda dominacije Rimskog carstva, ostavili su brojne materijalne tragove svog postojanja: figure božanstava, žrtvenike, staništa, alate, oruđa itd.
- Na granici između tradicionalne evropske i orijentalne kuhinje, u obilju sveže rečne ribe, specijaliteta od divljači i vina koja su obožavali i na Bečkom dvoru, nastalo je pravo bogatstvo ukusa i kulinarske raznovrsnosti. Bez obzira da li posetite neki restoran ili se zaustavite uz neku riblju čardu ili na svome brodu sami spremate jelo od svežih namirnica, jedno je sigurno: u Srbiji ćete dobro jesti!
U svom srednjem toku, na 1433.km. od ušća, na samoj tromeđi između Republike Mađarske, Republike Hrvatske i Republike Srbije, Dunav ulazi u našu zemlju. Od te tačke pa do mosta između Bačke Palanke i Iloka ,njegova desna obala pripada Republici Hrvatskoj a leva Srbiji, tačnije Autonomnoj pokrajini Vojvodini.
Ovaj deo toka Dunava ima sve karakteristike nizijske reke: pri većim vodostajima se razliva stvarajući brojne rukavce i ade koje nastanjuju autentične životinjske i biljne vrste, stvarajući tako jedinstvene prirodne oaze.
Iz pošumljene pogranične zone ulazi se u Batinski tesnac, čije je obeležje još uvek, spomenik "Pobeda"( rad vajara Antuna Augustinčića iz 1947. god.), na hrvatskoj strani. Obeležja vojvođanske strane su čarda na ulazu u rukavac Baračka i stara ustava na ulazu u Veliki bački kanal iz 1856. god.(jedna od prvih betonskih ustava u Evropi). Strane nautičare , 500 m. nizvodno od čarde, očekuje brodski pristan rečne policije,carina i Kapetanija pristaništa Bezdan, leva obala 1425.km. Po propisu je da se prvo prijavi i obave carinske formalnosti, a potom se može vratiti do čarde.
- 1426.km Baračka
U rukavcu Baračka nalazi se vikend naselje, poznato po čardama u kojima se kuva nadaleko poznat riblji paprikaš. Najbolje mesto za privez jahte je unutar samog rukavca, 1426.1.km, ali pristati se može samo uz obalu, pošto postojeći pontoni imaju namenu samo kaveznom uzgoju šarana. Ukoliko imate jahu većeg gaza, najsigurnije je usidriti se na dubljem delu rukavca , a za izlazak na obalu koristiti pomoćni čamac.Osnovne prehrambene proizvode možete kupiti u prodavnici, koja u vikend naselju radi tokom celog leta .
Kilometar nizvodno od ulaza u Veliki bački kanal plovi se ispod mosta (do skora je nosio naziv 51. divizije) na 1424.47.km, za jedriličare upozorenje da obavezno provere visinu jarbola.
Pri nižim vodostajima, malo nizvodno od mosta , nailazi se na niz pečanih ostrva na kojima se mogu pronaći prelepe plaže za eventualni predah ili kupanje u Dunavu.
Oko 1422.km koncentrisano je vikend naselje Daraški fok. Sledi rukavac Dunava koji se zove Monoštor (dobio naziv po mestu Bački Monoštor, 3.5 km od Dunava) i koji počinje na 1417.2.km, dok mu je donji kraj na 1408.5.km U njemu ima vode i pri nižim vodostajima a na njegovim obalama se smestilo vikend naselje "Vagoni". U blizini se nalazi Harčaš čarda, u kojoj pored ribljih specijaliteta možete pronaći i smeštaj.
Ovo putovanje sad nastavljamo po temama,BISTRO!