Predrasude-da li biste usvojili dete
Čet Avg 05, 2010 9:41 am
Ja sam odrasla u maloj sredini gde se uvek znalo ko je ciji ,ko su mu mama i tata,gde mu zive rodjaci...u malim sredinama su pojedinosti o ljudima neka zamena za nedostatak zbivanja,za ubijanje dosade.
Kada sam imala otprilike sest godina u nasu ulicu doselili su se ljudi koji su kupili kucu u mom komsiluku.imali su devojcicu mojih godina sa kojom sam ubrzo sklopila prijateljstvo.igrali smo se uvece do kasnih sati na travnjaku ispred nasih kuca sa ostalom decom iz komsiluka.jedne veceri izbila je svadja sa decakom koji je u ljutini krenuo da nas naziva pogrdnim imenima i tada joj je u lice rekao -a ti usvojena da cutis-
Ona je pocela da place i onda su se umesali odrasli koji su nas poslali kucama.dosavsi kuci pitala sam mamu sta je to -usvojena-.objasnila mi je sturo i ja nisam bila zadovoljna odgovorom.znajuci da je baka ta koja voli price pitala sam nju. -to je zlato,kad ljudi imaju puno ljubavi a ne mogu da imaju decu kojoj ce da je daju.
Verovali ili ne kroz celo detinjstvo i devojastvo moju drugaricu pratio je taj nadimak.izgovaran tiho,iza ledja,kao neki znak prepoznavanja.kao da je ona licno ucinila nesto lose,sramno,za osudu.
Koliko su predrasude jake i ukorenjene u nasem narodu,okruzenju,i koliko se ne prastaju izuzetci imala sam priliku skoro da se uverim.trideset pet godina posle ,danas kad mislimo da smo jako napredovali sretoh drugaricu koju davno nisam videla.pricajuci rece mi da je u braku petnaestak godina ,da nema dece ,da su probali sve,da ni vantelesna nije uspela,da je ocajna.
-zasto ne usvojite dete-upitah
Osinula me je pogledom-da skupljam tudje otpatke,kao oni -jalovi- iz tvog komsiluka,nikad- a sta je bilo sa -usvojenom- upita me
Sta bi bilo,moja kuma,jer to je ona meni,ima srecan brak i troje dece,odbrusih joj.
Da li je samo u malim sredinama tako,srecete li se s predrasudama,hipoteticki,da ste iscrpeli sve mogucnosti ,da li biste usvojili dete-
Kada sam imala otprilike sest godina u nasu ulicu doselili su se ljudi koji su kupili kucu u mom komsiluku.imali su devojcicu mojih godina sa kojom sam ubrzo sklopila prijateljstvo.igrali smo se uvece do kasnih sati na travnjaku ispred nasih kuca sa ostalom decom iz komsiluka.jedne veceri izbila je svadja sa decakom koji je u ljutini krenuo da nas naziva pogrdnim imenima i tada joj je u lice rekao -a ti usvojena da cutis-
Ona je pocela da place i onda su se umesali odrasli koji su nas poslali kucama.dosavsi kuci pitala sam mamu sta je to -usvojena-.objasnila mi je sturo i ja nisam bila zadovoljna odgovorom.znajuci da je baka ta koja voli price pitala sam nju. -to je zlato,kad ljudi imaju puno ljubavi a ne mogu da imaju decu kojoj ce da je daju.
Verovali ili ne kroz celo detinjstvo i devojastvo moju drugaricu pratio je taj nadimak.izgovaran tiho,iza ledja,kao neki znak prepoznavanja.kao da je ona licno ucinila nesto lose,sramno,za osudu.
Koliko su predrasude jake i ukorenjene u nasem narodu,okruzenju,i koliko se ne prastaju izuzetci imala sam priliku skoro da se uverim.trideset pet godina posle ,danas kad mislimo da smo jako napredovali sretoh drugaricu koju davno nisam videla.pricajuci rece mi da je u braku petnaestak godina ,da nema dece ,da su probali sve,da ni vantelesna nije uspela,da je ocajna.
-zasto ne usvojite dete-upitah
Osinula me je pogledom-da skupljam tudje otpatke,kao oni -jalovi- iz tvog komsiluka,nikad- a sta je bilo sa -usvojenom- upita me
Sta bi bilo,moja kuma,jer to je ona meni,ima srecan brak i troje dece,odbrusih joj.
Da li je samo u malim sredinama tako,srecete li se s predrasudama,hipoteticki,da ste iscrpeli sve mogucnosti ,da li biste usvojili dete-
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu