Kako da ne zakasnite

Videći gomilu aviona iznad neba 1999. godine, moj kum reče:“Ma mamicu im rusku!“. Kuma zbunjena odgovara:“Šta lupaš ti!? Pa to nisu Rusi!“. Kum:“Baš zato, di su!? Što kasne?“

Kao što se vidi iz priloženog, nismo baš tolerantni prema tuđem kašnjenju, ali vrlo često za sebe kao izgovor koristimo „petnaest akademskih minuta“. Ni manje države, ni više „akademskih“ građana. To ne samo da „nije lepo“, već u poslovnim merilima odlika je neprofesionalnosti koja može u velikoj meri da naškodi utisku koji ostavljate na druge.

E sad, pušači kažu da su bivši pušači najgori. Tako je i sa ovom temom, kao i autorom ovog teksta. Znao sam i gore od sebe… ali i bolje. Pošto se škola ne meri po lošim đacima, predlažem par metoda kojima se lako rešavaju „neopravdani“, a koji su provereno meni i drugima bili od pomoći.

Motivišite sebe
Motivacija je čudo. E sad, neko reaguje na pohvalu, a neko na kaznu. Pozitivna motivacija može da bude da ćete npr. ako ranije krenete na posao izbeći saobraćajni špic. No, ako ćete zbog redovnog kašnjenja na posao izgubiti isti – gde ćete više. Čak i da nije tako drastično, građenje imidža jeste važno. Reakcija tipa: „Baš me briga šta drugi misle o meni“, uskoro zbog kašnjenja može da vas dovede u situaciju da o vama više niko i ne razmišlja – mislite o tome.

Pomerite vreme

Opcija A
Pomerite sat da ide 5 ili 10 minuta ranije. Meni je to stvarno pomoglo. Ne spadam u „hronične zakašnjivače“, pa mi je i 3 minuta bilo dovoljno da me psihološki „ubrza“. Ipak, ukoliko ste od one grupe ljudi na koje to ne utiče, onda primenite opciju B

Opcija B
Pomerite početak sastanka. Na primer, ukoliko sastanak počinje u 10, vi ga (za sebe) pomerite u 9:45. U ovom slučaju nema potrebe ništa da pomerate, sem termina u glavi koji će vas pomeriti. Probajte, videćete da radi.

Samo tetki lek…
Mani te se takvih i sličnih izgovora. Samo još da pošaljem ovaj mejl ili da postavim fotku na facebook ili da nazovem još ovog ili onog… Sve su to tipični „kradljivci vremena“. Vrlo često se dešava da su ovakve stvari za koje vam je potrebno „samo minut-dva“ najveći razlog zašto kasnite. Znam, reći ćete: “Ali, posle ću zaboraviti da sam to trebao da uradim“. Zapiši sa strane, stavi podsetnik u telefon (ili čak snimi) u momentima kada si već krenuo na neki sastanak, ali nikako nemoj da ti to odvlači pažnju. Ovakvim fokusiranjem na važne i manje važne stvari mentalno ćete vežbati sebe i za postavljanje prioriteta u poslu.

Nema čekanja
„I šta sad? Stigao sam ranije, i sada još moram da čekam!“. Tačno… i ne baš. Pasivni glagol čekanje aktiviraj. Budi ti gospodar svoga vremena a ne on tvoj. Moj predlog vam je da se unapred pripremite za ovakve situacije (u Srbiji računajte i na „zaustavno“ vreme dok ne sačekaš druge koji kasne), tako što ćete biti produktivni. Iskoristite i pozovite onoga koga ste hteli (a niste da ne biste zakasnili), dopišite ono što ste hteli, informišite se prelistavajući štampu ili, moja omiljena verzija, čitajte knjigu. Verujte mi na reč, u „čekanjima“ sam se načitao kapitalnih dela.

Konačno, svima onima kojima ovi predlozi ne odgovaraju i smatraju da im to neće pomoći, ostavljam jednu priču za kraj. Pošto sam sa Rusima (u ovom slučaju čitaj Sovjetima) počeo, red je sa njima i da završim. Elem, u našem filmu „O pokojniku sve najlepše“ fanatizovani komunista oduševljeno priča u malom selu u Srbiji kako u Sovjetskom Savezu, pošto je Staljin na svaki kilometar pruge obesio jednog mašinovođu zbog ranijih kašnjenja, vozovi nikada ne kasne. Na to mu odgovara jedan srpski seljak: „Hvala Bogu mi prugu nemamo“.