Prijem
Portal
Galerija
Traži
Registruj se
Pristupi
beznačajna
Lokacija : Iznad Beograda
Raspoloženje : vidno raspolozena
Datum upisa : 28.01.2009
Jovan Žujović
Sre Feb 25, 2009 9:15 am
Jovan Žujović
rođen: 18. oktobar 1856.
Brusnica (Srbija)
preminuo: 19. jul 1936.
Beograd (Srbija)
Jovan Žujović (1856—1936) osnivač geološke nauke u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije.
Gimnaziju je završio u Beogradu, a zatim Prirodno-matematički odsek Velike škole (1877). Posle toga je završio Fakultet nauka - prirodnjački odsek u Parizu, studirao je i na Antropološkoj školi u Parizu.
Kao prvi školovani geolog u Srbiji, izabran je 1880. godine za suplenta na Katedri za mineralogiju sa geologijom na Velikoj školi u Beogradu. Ovim je začeta savremena geološka škola u Srbiji. Osim mineralogije i geologije, počeo je i predavanja iz paleontologije. Iz Pariza je doneo prvi polarizacioni mikroskop i uveo mikroskopska ispitivanja naših stena. Redovni profesor Velike škole postao je 1883. Za relativno kratko vreme (1880-1900) izradio je geološku kartu Srbije i napisao osnovne udžbenike iz geologije. Osnovao je Geološki zavod Velike škole (1889), pokrenuo prvi geološki časopis u Srbiji „Geološki anali Balkanskoga poluostrva“ (1889), osnovao Srpsko geološko društvo (1891). I sve što je tada Žujović osnovao postoji i danas. On je jedan od osnivača Muzeja srpske zemlje (današnji Prirodnjački muzej u Beogradu). Uveo je agrogeologiju na Poljoprivrednom fakultetu, za čije osnivanje je takođe veoma zaslužan. Predavao je primenjenu geologiju na Tehničkom fakultetu posle Prvog svetskog rata. Svoje naučne radove štampao je u mnogim inostranim i domaćim publikacijama.
Lazar Dokić, Jovan Žujović, Josif Pančić (snimljeno 1883. godine).Aktivno se bavio politikom. Bio je član Senata (1901). Ministar prosvete i crkvenih dela bio je u dva navrata, od 16. maja do 30. jula 1905. i 11. oktobra 1909. do 12. septembra 1910. godine. Ministar inostranih dela Srbije bio je od 30. jula do 2. decembra 1905. godine.
Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije kralja Milan Obrenović je 5. aprila 1887. ukazom imenovao prvih 16 članova akademije. Među njima je bio Jovan Žujović, kao najmlađi. Prema tadašnjim običajima postao je sekretar akademije. Posle smrti Stojana Novakovića postao je 2. aprila 1915. predsednik Srpske kraljevske akademije. Ovu funkciju je obavljao šest godina, do 1921. godine.
Prilikom osnivanja Beogradskog univerziteta 1905. izabran je za redovnog profesora, jednog od osam koji su zatim birali ceo ostali nastavni kadar univerziteta. Takođe, prilikom svečanog otvaranja univerziteta, držao je govor u ime Srpske kraljevske akademije.
Bio je specijalni izaslanik srpske vlade u Parizu za vreme Prvog svetskog rata u misiji organizovanja srpskih škola za izbegle đake i skupljanje pomoći.
Umro je 19. jula 1936. u Beogradu.
Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine: Sede, s leva Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas; stoje, s leva Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović.
"Geologija Srbije" od Jovana Žujovića iz 1893.Među njegova najznačajnija dela ubrajaju se:
Geologische Uebersicht des Knigreiches Serbien, 1886, Wien;
Petrografska mineralogija, 1887;
Petrografija I-III, 1889, 1895;
Osnovi za geologiju Kraljevine Srbije, 1889;
Sur les roches éruptives de la Serbie, 1893, Paris;
Sur les terrains sédimentaires de la Serbie, 1893, Paris;
Geologija Srbije I-II, 1893, 1900;
Geološka građa okoline sela Boljetina, 1921;
Pouke iz geologije, 1922;
Opšta geologija, 1923;
Les roches eruptives de la Serbie, 1924;
Postanje zemlje i naše domovine I-II, 1927, 1929;
Snabdevanje sela vodom. Izvori i bunari, 1931.
Njegovo delo „Kameno doba“ osim svog značaja koje je do sada imalo, dobilo je na važnosti time što je postalo prva knjiga na srpskom jeziku koja je u elektronskom obliku postavljena na projekat Gutenberg.
Radovi iz antropologije
Uz članke o geologiji i paleontologiji, poznati su i njegovi radovi iz oblasti antropologije. U svom delu „Kameno doba“, koje je objavljeno 1893. godine, citirajući pretežno francuske naučnike, dao je pregled onovremenih najsavremenijih znanja i iz paleoantropologije od najstarijih početaka do kraja neolitske epohe. Nešto kasnije, između 1927. i 1929. godine, u delu „Postanje Zemlje i naše domovine (I - II)“, obrađena je i biološka prošlost Zemlje počev od razdoblja u kom je nastao pračovek. - U ovom delu je značajno njegovo veliko interesovanje za prostor Balkanskog poluostrva.
rođen: 18. oktobar 1856.
Brusnica (Srbija)
preminuo: 19. jul 1936.
Beograd (Srbija)
Jovan Žujović (1856—1936) osnivač geološke nauke u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije.
Gimnaziju je završio u Beogradu, a zatim Prirodno-matematički odsek Velike škole (1877). Posle toga je završio Fakultet nauka - prirodnjački odsek u Parizu, studirao je i na Antropološkoj školi u Parizu.
Kao prvi školovani geolog u Srbiji, izabran je 1880. godine za suplenta na Katedri za mineralogiju sa geologijom na Velikoj školi u Beogradu. Ovim je začeta savremena geološka škola u Srbiji. Osim mineralogije i geologije, počeo je i predavanja iz paleontologije. Iz Pariza je doneo prvi polarizacioni mikroskop i uveo mikroskopska ispitivanja naših stena. Redovni profesor Velike škole postao je 1883. Za relativno kratko vreme (1880-1900) izradio je geološku kartu Srbije i napisao osnovne udžbenike iz geologije. Osnovao je Geološki zavod Velike škole (1889), pokrenuo prvi geološki časopis u Srbiji „Geološki anali Balkanskoga poluostrva“ (1889), osnovao Srpsko geološko društvo (1891). I sve što je tada Žujović osnovao postoji i danas. On je jedan od osnivača Muzeja srpske zemlje (današnji Prirodnjački muzej u Beogradu). Uveo je agrogeologiju na Poljoprivrednom fakultetu, za čije osnivanje je takođe veoma zaslužan. Predavao je primenjenu geologiju na Tehničkom fakultetu posle Prvog svetskog rata. Svoje naučne radove štampao je u mnogim inostranim i domaćim publikacijama.
Lazar Dokić, Jovan Žujović, Josif Pančić (snimljeno 1883. godine).Aktivno se bavio politikom. Bio je član Senata (1901). Ministar prosvete i crkvenih dela bio je u dva navrata, od 16. maja do 30. jula 1905. i 11. oktobra 1909. do 12. septembra 1910. godine. Ministar inostranih dela Srbije bio je od 30. jula do 2. decembra 1905. godine.
Prilikom osnivanja Srpske kraljevske akademije kralja Milan Obrenović je 5. aprila 1887. ukazom imenovao prvih 16 članova akademije. Među njima je bio Jovan Žujović, kao najmlađi. Prema tadašnjim običajima postao je sekretar akademije. Posle smrti Stojana Novakovića postao je 2. aprila 1915. predsednik Srpske kraljevske akademije. Ovu funkciju je obavljao šest godina, do 1921. godine.
Prilikom osnivanja Beogradskog univerziteta 1905. izabran je za redovnog profesora, jednog od osam koji su zatim birali ceo ostali nastavni kadar univerziteta. Takođe, prilikom svečanog otvaranja univerziteta, držao je govor u ime Srpske kraljevske akademije.
Bio je specijalni izaslanik srpske vlade u Parizu za vreme Prvog svetskog rata u misiji organizovanja srpskih škola za izbegle đake i skupljanje pomoći.
Umro je 19. jula 1936. u Beogradu.
Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine: Sede, s leva Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas; stoje, s leva Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović.
"Geologija Srbije" od Jovana Žujovića iz 1893.Među njegova najznačajnija dela ubrajaju se:
Geologische Uebersicht des Knigreiches Serbien, 1886, Wien;
Petrografska mineralogija, 1887;
Petrografija I-III, 1889, 1895;
Osnovi za geologiju Kraljevine Srbije, 1889;
Sur les roches éruptives de la Serbie, 1893, Paris;
Sur les terrains sédimentaires de la Serbie, 1893, Paris;
Geologija Srbije I-II, 1893, 1900;
Geološka građa okoline sela Boljetina, 1921;
Pouke iz geologije, 1922;
Opšta geologija, 1923;
Les roches eruptives de la Serbie, 1924;
Postanje zemlje i naše domovine I-II, 1927, 1929;
Snabdevanje sela vodom. Izvori i bunari, 1931.
Njegovo delo „Kameno doba“ osim svog značaja koje je do sada imalo, dobilo je na važnosti time što je postalo prva knjiga na srpskom jeziku koja je u elektronskom obliku postavljena na projekat Gutenberg.
Radovi iz antropologije
Uz članke o geologiji i paleontologiji, poznati su i njegovi radovi iz oblasti antropologije. U svom delu „Kameno doba“, koje je objavljeno 1893. godine, citirajući pretežno francuske naučnike, dao je pregled onovremenih najsavremenijih znanja i iz paleoantropologije od najstarijih početaka do kraja neolitske epohe. Nešto kasnije, između 1927. i 1929. godine, u delu „Postanje Zemlje i naše domovine (I - II)“, obrađena je i biološka prošlost Zemlje počev od razdoblja u kom je nastao pračovek. - U ovom delu je značajno njegovo veliko interesovanje za prostor Balkanskog poluostrva.
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
