- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Facebook i psihologija
Pon Mar 23, 2009 10:51 pm
Grupa studenata sa Stenforda u srcu Silicijumske Doline usmerila je svoju pažnju na jedinstveni kurs koji objedinjuje popularnu kulturu sa nekim oprobanim principima psihologije.
Psihologija Fejsbuka (The Psychology of Facebook) je delo profesora Bi-Džej Foga, pionira psihologije ubeđivanja koji je osnovao Laboratoriju za tehnologiju ubeđivanja na Stenfordu. On kaže: "Kada se pojavio Facebook, bio sam jedan od developera i tada sam uvideo kako je to jedna potpuno nova forma ubeđivanja. To masovno interpersonalno ubeđivanje."
Profesor Fog kaže da je ključni momenat bio posmatranje porasta korisnika aplikacije od "bukvalno nule do preko milion korisnika u jednoj nedelji." Seća se da je aplikacija imala veze sa deljenjem muzike i kupovinom karata, te da mu se nakon tog početnog oduševljenja brzo upalila lampica. "Gde još na svetu možete da dođete do milion klijenata za nedelju dana? Tada sam odlučio a saznam više o tome i mislio sam da je najbolje da držim kurs i da posmatram kako se ubeđivanje odvija."
Njegovu publiku čine studenti, razni ljudi koji inače posećuju ovakve događaje, ali i mnogi preduzetnici i investitori.
Profesor Fog tvrdi da namerava da pomogne svima da postanu svetski eksperti u psihologiji Facebooka. Ali to nije sve. Ono što se uči na njegovim kursevima nije relevantno samo za Facebook. Psihologija koja pogoni Facebook se odnosi i na ostale primere uspeha na internetu, uključujući i one blokbastere koji tek treba da budu izmišljeni.
"Ima nečeg trajnog u onome što proučavamo," kaže on, "dok, sa druge strane, ako učite kako da programirate Facebook aplikaciju, to se može promeniti za mesec dana. Zapravo, najverovatnije će se i promeniti, tako da se to znanje razbija."
Svake nedelje polaznici kursa razmatraju neki aspekat Facebooka i njegovog delovanja, psihologiju koja stoji iza toga i impresije koje korisnici pokušavaju da prenesu. Teme variraju od ažuriranja statusa do fidova sa vestima i od "pokinga" do pisanja komentara.
U središtu pažnje bila je i upotreba slika za profil, fotografija koje se nalaze na naslovnoj strani svakog profila. Diskusiju je vodio Ričard Barton, koji smatra da snažan efekat Facebooka u ovoj oblasti ima veze sa difolt slikom koja se pojavi ako ne postavite svoju sopstvenu fotografiju.
"Ko želi da ima upitnik na mestu gde treba da se vidi lice i kakva to pitanja povlači o vama? Na primer,zašto ste na Facebooku? I tako u osnovi Facebook priprema okruženje u kojem vas prijatelji ubeđuju da postujete sliku."
Profesor Fog se slaže da je ovo srce dostignuća Facebooka. "Ono na šta oni apeluju su neki fundamentalni nagoni, a njih je lako zadovoljiti. Stvari poput potrebe da se bude socijalno prihvaćen i da se ne bude odbačen."
Drugi deo teorije ubeđivanja profesora Foga se odnosi na motivaciju i na ishode. On se pita zašto korisnici postavljaju određeni tip fotografija i zašto ih neki od njih konstano menjaju.
Da bi ovo ilustrovao, on je napravio mali eksperiment sa polaznicima kursa, zamolivši ih da napišu kako bi želeli da ih ljudi dožive samo na osnovu njihove fotografije na profilu. Rezultati su veoma zanimljivi:
"Zabavan, opušten i voli prirodu."
"Mrzelo me je da rotiram svoju sliku i tada mi je palo na pamet da će, ako je ostavim tako, delovati kao da sam kul i zgodan."
"Ja sam seksi."
"Želim da pokažem svojoj deci da sam i ja nekad bio mlad."
"Želim da navedem ljude da misle o miru."
"Web 2.0 revolucionar i svetski putnik."
Profesor Fog tvrdi da ovaj mali uzorak odgovora dokazuje da čak iza najbezazlenijeg čina postavljanja fotografije na profil stoji psihologija ubeđivanja, kojom upravljate svojim imidžom i utiskom koji odajete.
On dodaje da iako nesvesno, nesputani uspeh Facebooka zasnovan je na tome da se korisnici navedu da sami rade za njega i ubeđuju prijatelje da postavlju slike, komentare i aplouduju aplikacije. "Rekao bih da su imali sreće i da su bili responsivni prema korisnicima, ali ne mislim da su nekakvi geniji ubeđivanja." I dok je sreća zaista mogla igrati krupnu ulogu u pretvaranju Facebooka u glavnu silu među socijalnim mrežama, preduzetnici koji pohađaju ovaj kurs tragaju za direktnim alatima koji će pomoći njihovom biznisu da osvoji bingo.
Rob Ros je razvijao Footsies aplikaciju za Facebook, a radi i na nekim drugim. Za njega kurs predstavlja portal kroz koji on svoj posao može da učini relevantnijim. On kaže: "Ovo otvara vrata koja ranije nisu bila otvorena. Ovo će izmeniti igru."
Student Roman Dejvid se slaže: "To je izvan dolara i centi. Oni su deo toga, ali ovo je mesto gde leže i prilike za preduzetnike i gde se svet menja."
Profesor Fog kaže da dok njegovi polaznici pokušavaju da doznaju šta je to što čini Facebook uspešnim, ljudi koji stoje iza Facebooka imaju sličan zadatak da osiguraju sajtu da ostane dominantan igrač. "Sada se Facebook izdvaja iz gomile. Može li da nastavi? Do sada sa nekoliko desetina miliona korisnika ide im prilično dobro."
Psihologija Fejsbuka (The Psychology of Facebook) je delo profesora Bi-Džej Foga, pionira psihologije ubeđivanja koji je osnovao Laboratoriju za tehnologiju ubeđivanja na Stenfordu. On kaže: "Kada se pojavio Facebook, bio sam jedan od developera i tada sam uvideo kako je to jedna potpuno nova forma ubeđivanja. To masovno interpersonalno ubeđivanje."
Profesor Fog kaže da je ključni momenat bio posmatranje porasta korisnika aplikacije od "bukvalno nule do preko milion korisnika u jednoj nedelji." Seća se da je aplikacija imala veze sa deljenjem muzike i kupovinom karata, te da mu se nakon tog početnog oduševljenja brzo upalila lampica. "Gde još na svetu možete da dođete do milion klijenata za nedelju dana? Tada sam odlučio a saznam više o tome i mislio sam da je najbolje da držim kurs i da posmatram kako se ubeđivanje odvija."
Njegovu publiku čine studenti, razni ljudi koji inače posećuju ovakve događaje, ali i mnogi preduzetnici i investitori.
Profesor Fog tvrdi da namerava da pomogne svima da postanu svetski eksperti u psihologiji Facebooka. Ali to nije sve. Ono što se uči na njegovim kursevima nije relevantno samo za Facebook. Psihologija koja pogoni Facebook se odnosi i na ostale primere uspeha na internetu, uključujući i one blokbastere koji tek treba da budu izmišljeni.
"Ima nečeg trajnog u onome što proučavamo," kaže on, "dok, sa druge strane, ako učite kako da programirate Facebook aplikaciju, to se može promeniti za mesec dana. Zapravo, najverovatnije će se i promeniti, tako da se to znanje razbija."
Svake nedelje polaznici kursa razmatraju neki aspekat Facebooka i njegovog delovanja, psihologiju koja stoji iza toga i impresije koje korisnici pokušavaju da prenesu. Teme variraju od ažuriranja statusa do fidova sa vestima i od "pokinga" do pisanja komentara.
U središtu pažnje bila je i upotreba slika za profil, fotografija koje se nalaze na naslovnoj strani svakog profila. Diskusiju je vodio Ričard Barton, koji smatra da snažan efekat Facebooka u ovoj oblasti ima veze sa difolt slikom koja se pojavi ako ne postavite svoju sopstvenu fotografiju.
"Ko želi da ima upitnik na mestu gde treba da se vidi lice i kakva to pitanja povlači o vama? Na primer,zašto ste na Facebooku? I tako u osnovi Facebook priprema okruženje u kojem vas prijatelji ubeđuju da postujete sliku."
Profesor Fog se slaže da je ovo srce dostignuća Facebooka. "Ono na šta oni apeluju su neki fundamentalni nagoni, a njih je lako zadovoljiti. Stvari poput potrebe da se bude socijalno prihvaćen i da se ne bude odbačen."
Drugi deo teorije ubeđivanja profesora Foga se odnosi na motivaciju i na ishode. On se pita zašto korisnici postavljaju određeni tip fotografija i zašto ih neki od njih konstano menjaju.
Da bi ovo ilustrovao, on je napravio mali eksperiment sa polaznicima kursa, zamolivši ih da napišu kako bi želeli da ih ljudi dožive samo na osnovu njihove fotografije na profilu. Rezultati su veoma zanimljivi:
"Zabavan, opušten i voli prirodu."
"Mrzelo me je da rotiram svoju sliku i tada mi je palo na pamet da će, ako je ostavim tako, delovati kao da sam kul i zgodan."
"Ja sam seksi."
"Želim da pokažem svojoj deci da sam i ja nekad bio mlad."
"Želim da navedem ljude da misle o miru."
"Web 2.0 revolucionar i svetski putnik."
Profesor Fog tvrdi da ovaj mali uzorak odgovora dokazuje da čak iza najbezazlenijeg čina postavljanja fotografije na profil stoji psihologija ubeđivanja, kojom upravljate svojim imidžom i utiskom koji odajete.
On dodaje da iako nesvesno, nesputani uspeh Facebooka zasnovan je na tome da se korisnici navedu da sami rade za njega i ubeđuju prijatelje da postavlju slike, komentare i aplouduju aplikacije. "Rekao bih da su imali sreće i da su bili responsivni prema korisnicima, ali ne mislim da su nekakvi geniji ubeđivanja." I dok je sreća zaista mogla igrati krupnu ulogu u pretvaranju Facebooka u glavnu silu među socijalnim mrežama, preduzetnici koji pohađaju ovaj kurs tragaju za direktnim alatima koji će pomoći njihovom biznisu da osvoji bingo.
Rob Ros je razvijao Footsies aplikaciju za Facebook, a radi i na nekim drugim. Za njega kurs predstavlja portal kroz koji on svoj posao može da učini relevantnijim. On kaže: "Ovo otvara vrata koja ranije nisu bila otvorena. Ovo će izmeniti igru."
Student Roman Dejvid se slaže: "To je izvan dolara i centi. Oni su deo toga, ali ovo je mesto gde leže i prilike za preduzetnike i gde se svet menja."
Profesor Fog kaže da dok njegovi polaznici pokušavaju da doznaju šta je to što čini Facebook uspešnim, ljudi koji stoje iza Facebooka imaju sličan zadatak da osiguraju sajtu da ostane dominantan igrač. "Sada se Facebook izdvaja iz gomile. Može li da nastavi? Do sada sa nekoliko desetina miliona korisnika ide im prilično dobro."
- Sky Seeker
Datum rođenja : 19.11.1963
Godina : 61
Lokacija : Beograd
Poso/dokolice : Knjige, sajtovi...
Datum upisa : 13.12.2008
Re: Facebook i psihologija
Ned Apr 05, 2009 9:09 pm
Spadam u retke koji javno kažu da im se Facebook ne sviđa.
Izgled (template), tehnika, kontrola... baš ništa.
Zato ga uzimam krajnje neozbiljno.
Zajebavam se na sve načine, objavljujem gluposti, nemam album, nemam slike, svega jednu, ne spadam u one koji jedva čekaju da svane da vide šta im je stiglo od aplikacija ili sličica.
Koristim ga kao autoreklemu, kurčim se, trtim... drugi me znaju pa im i ne smeta.
Izgled (template), tehnika, kontrola... baš ništa.
Zato ga uzimam krajnje neozbiljno.
Zajebavam se na sve načine, objavljujem gluposti, nemam album, nemam slike, svega jednu, ne spadam u one koji jedva čekaju da svane da vide šta im je stiglo od aplikacija ili sličica.
Koristim ga kao autoreklemu, kurčim se, trtim... drugi me znaju pa im i ne smeta.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Facebook i psihologija
Pet Apr 17, 2009 4:26 am
Klinci me zezaju, kazu registrovace me
Otvoriš nalog na Face book-u. Ipak je to manuelna radnja koja ne iziskuje preveliki napor. Pristaneš i na tu čuvenu aplikaciju Are you interested? i, pa mogu vam reći, desi se čudo!
Prvo, odmah možeš da izbrišeš sve tinejdžere željne seksa, metro-seksualce, latentne gejeve; možeš da u startu proveriš astrološku bazu internet veze na.astro.com; možeš da se grudvaš i da šalješ cveće i da ubaciš ono poke i pokeback, što ume da nervira, ali je opet ok, jer, naravno, svi žudimo za pažnjom, a čim te neko pokuje, znači pridaje ti značaj i jupi! I eto, iz ponuđene selekcije ispliva neki lik koji ti je zanimljiv.
Kako to znaš na netu? Pa, ne znaš baš potpuno, ali te na primer zabavlja, zasmejava, u poljima interesovanja i hobija su vam slične stvari i tako... Počinje razmena prvih mejlova, pa čet, pa skajp, pa pisanje na zidu (što je JAVNO na fejsu i svako ko ti je frend to može da čita), pa sve to u krug. U stvari, ti znaš da je sve to virtuelno, ali se, kao i gomila usamljenih manijaka širom planete, polako navlačiš.
Ako ne proveriš poštu na fejsu barem dva puta dnevno, unervoziš se, a tek ako nema poruke, e, onda počinje i ubrzano lupanje srca, noćne more, alkoholisanje kakvih se ne sećaš u prethodnih par godina...
U međuvremenu, tip ti prizna da ima jednu ribu uživo, pa još jednu u koju je zaljubljen, pa tebe na mreži, pa da u stvari i ne zna šta baš hoće u životu... Da se sve to dešava realno, bilo bi ti muka, ali ovako-ne! Zaboga, pa čovek je iskren: mislim, koji bi ti frajer UŽIVO priznao sva ta sranja?!
Ko uživo bilo kome više išta priznaje - živimo u dobu u kome je poricanje na ceni! Jel bio rat? Koji rat? Jel me varaš? Ja tebe? Šta ti pada na pamet? Nikad! Jel visiš na netu po ceo dan? Ma jok, to je sranje, ne znam stvarno u kom su ljudi fazonu, ja to samo onako, na poslu da ubijem vreme (btw, svi sistem administratori sveta na poslu blokiraju zaposlenima fejs buk), ništa ozbiljno, ma ljudi se tripuju... Jesi nekad smuvo nekog preko neta? Ma ne brate, to je bolesno! Da ređam još?
Doba poricanja nosi sa sobom i negiranje nepoželjnog: sramota je zaljubiti se, plakati, izgubiti se u vremenu i prostoru, imati masnu kosu ili pivski stomak, uopšte napraviti bilo koju grešku koja potvrđuje da si ljudsko biće i da si, po svojoj prirodi (što su još i Stari Grci ukapirali), slabo i ranjivo biće.
Danas je neoprostivo biti čovekolik UŽIVO. Zato što se UŽIVO koleginica sa posla broj 1 tri puta nedeljno isteže u teretani i broji nam svaku kaloriju; zato što se koleginica broj 2 bavi savremenim plesom i permanentno nas frustrira pričom da svi podhitno moramo početi nečim da se bavimo; zato što Hrvati mrze Srbe i Srbi Hrvate, a Makedonci ili Srbe ili Hrvate, a Slovenci sve Bosance, a Crnogorci Srbe i Albance, a deca roditelje, a roditelji jedno drugo...
Zato što UŽIVO ne možeš da ideš na “remove from friends” i na “delete”. Zato je virtuelna realnost toliko popularna. Uostalom, sva ta količina ludila, mržnje, kupoholičarstva ostaje sa ove strane. A sve što ne vidiš UŽIVO, ne povređuje te dovoljno da bi nešto uništio. Ili nešto preduzeo. To su dva vremena, dva života, dve stvarnosti. A isti mi.
Ostaje nam samo da pođemo na selo ako želimo da se pomirimo sa sobom. I da, dobri, stari Rundek.
Otvoriš nalog na Face book-u. Ipak je to manuelna radnja koja ne iziskuje preveliki napor. Pristaneš i na tu čuvenu aplikaciju Are you interested? i, pa mogu vam reći, desi se čudo!
Prvo, odmah možeš da izbrišeš sve tinejdžere željne seksa, metro-seksualce, latentne gejeve; možeš da u startu proveriš astrološku bazu internet veze na.astro.com; možeš da se grudvaš i da šalješ cveće i da ubaciš ono poke i pokeback, što ume da nervira, ali je opet ok, jer, naravno, svi žudimo za pažnjom, a čim te neko pokuje, znači pridaje ti značaj i jupi! I eto, iz ponuđene selekcije ispliva neki lik koji ti je zanimljiv.
Kako to znaš na netu? Pa, ne znaš baš potpuno, ali te na primer zabavlja, zasmejava, u poljima interesovanja i hobija su vam slične stvari i tako... Počinje razmena prvih mejlova, pa čet, pa skajp, pa pisanje na zidu (što je JAVNO na fejsu i svako ko ti je frend to može da čita), pa sve to u krug. U stvari, ti znaš da je sve to virtuelno, ali se, kao i gomila usamljenih manijaka širom planete, polako navlačiš.
Ako ne proveriš poštu na fejsu barem dva puta dnevno, unervoziš se, a tek ako nema poruke, e, onda počinje i ubrzano lupanje srca, noćne more, alkoholisanje kakvih se ne sećaš u prethodnih par godina...
U međuvremenu, tip ti prizna da ima jednu ribu uživo, pa još jednu u koju je zaljubljen, pa tebe na mreži, pa da u stvari i ne zna šta baš hoće u životu... Da se sve to dešava realno, bilo bi ti muka, ali ovako-ne! Zaboga, pa čovek je iskren: mislim, koji bi ti frajer UŽIVO priznao sva ta sranja?!
Ko uživo bilo kome više išta priznaje - živimo u dobu u kome je poricanje na ceni! Jel bio rat? Koji rat? Jel me varaš? Ja tebe? Šta ti pada na pamet? Nikad! Jel visiš na netu po ceo dan? Ma jok, to je sranje, ne znam stvarno u kom su ljudi fazonu, ja to samo onako, na poslu da ubijem vreme (btw, svi sistem administratori sveta na poslu blokiraju zaposlenima fejs buk), ništa ozbiljno, ma ljudi se tripuju... Jesi nekad smuvo nekog preko neta? Ma ne brate, to je bolesno! Da ređam još?
Doba poricanja nosi sa sobom i negiranje nepoželjnog: sramota je zaljubiti se, plakati, izgubiti se u vremenu i prostoru, imati masnu kosu ili pivski stomak, uopšte napraviti bilo koju grešku koja potvrđuje da si ljudsko biće i da si, po svojoj prirodi (što su još i Stari Grci ukapirali), slabo i ranjivo biće.
Danas je neoprostivo biti čovekolik UŽIVO. Zato što se UŽIVO koleginica sa posla broj 1 tri puta nedeljno isteže u teretani i broji nam svaku kaloriju; zato što se koleginica broj 2 bavi savremenim plesom i permanentno nas frustrira pričom da svi podhitno moramo početi nečim da se bavimo; zato što Hrvati mrze Srbe i Srbi Hrvate, a Makedonci ili Srbe ili Hrvate, a Slovenci sve Bosance, a Crnogorci Srbe i Albance, a deca roditelje, a roditelji jedno drugo...
Zato što UŽIVO ne možeš da ideš na “remove from friends” i na “delete”. Zato je virtuelna realnost toliko popularna. Uostalom, sva ta količina ludila, mržnje, kupoholičarstva ostaje sa ove strane. A sve što ne vidiš UŽIVO, ne povređuje te dovoljno da bi nešto uništio. Ili nešto preduzeo. To su dva vremena, dva života, dve stvarnosti. A isti mi.
Ostaje nam samo da pođemo na selo ako želimo da se pomirimo sa sobom. I da, dobri, stari Rundek.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Facebook i psihologija
Pon Mar 01, 2010 9:07 am
Magazin Cosmopoliten sproveo je istraživanje o najpopularnijoj socijalnoj mreži današnjice Facebook i ustanovio da je većini korisnika važnije kakav utisak ostavljaju na prijatelje u virtuelnom nego u stvarnom svetu.
Psiholog Asi Šarabi je protumačio šta znače određene sike na profilima korisnika. "Naši društveni profili postali su sveprisutni i isprepleteni sa realnim životom. Baš kao u fizičkom svetu, konstantno radimo na kreiranju vlastitog imidža, ističemo prednosti koje želimo da drugi primete, a prikrivamo aspekte za koje bismo radije da ostanu nepoznati, tako i u virtuelnom svetu odabirajući određene slike radimo isto to", ocenjuje Šarabi.
Provokativne slike
Isticanje provokativnih poza ukazuju da je ta osoba neko ko želi da ga se shvati baš u seksualnom smislu. Takvi obično traže intimnost ili partnera, a mogu biti veoma osetljive osobe.
Slike sa ljubimcima
Osobe koje na profilu postavljaju fotografije sa nekom životinjom pokazujući kako su u stanju da se brinu o drugima i žele da to pokažu svima. Skloni su dubokom razmišljanju o stvarima koje ih okružuju.
Slike plesa
Ljudi koji na profil stavljaju fotografije na kojma plešu verovatno imaju potrebu da ih drugi posmatraju. Takvi snimci zapravo su očigledan poziv na gledanje, a ove osobe su izrazito ekstrovertne. U zapadnim kulturama plesom se iskazuje sloboda i opuštenost, pa čak i hedonistička potraga za zadovoljstvom.
Slike sa partnerom
To su tipični monogamisti koji traže dublje, snažnije vezivanje.
Slike sa osobom suprotnog spola koja nije partner
Takva slika može biti dvosmislena i pokazuje da osoba voli izmišljanje pričica i igranje igrica sa prijateljima i poznanicima. Ovakve pojedince hrane tračevi i često manipulisanje.
Slike neke aktivnosti
Najčešće se radi o osobi koja se radije identifikuje sa svojim sposobnostima i iskustvom nego emocijama i vezama. Nevoljne za vezivanje.
Slike sa godišnjeg odmora
Ako ste na Facebook profil postavili fotografiju koju ste napravili na odmoru, najverovatnije ste to učinili kako bi zaboravili svakodnevne obaveze i stres. Kako smo na odmoru obično bezbrižni, na ovaj način pokazujemo tendenciju prema takvom životu, a ove osobe su obično i sanjari i vole fantazije.
Slike na kojima gledate negde
Osobe koje ne vole da gledaju u aparat ili kameru, odnosno koji ne vole snimke napravljene na konvencionalan način obično su snažne i pouzdane. Često imaju sopstveno viđenje sveta i ljudi.
Slike u elegantnoj garderobi
To su društvene su to i ekstrovertne ličnosti, koje veoma cene pouzdanost i kada im se poklanja značajna pažnja.
Psiholog Asi Šarabi je protumačio šta znače određene sike na profilima korisnika. "Naši društveni profili postali su sveprisutni i isprepleteni sa realnim životom. Baš kao u fizičkom svetu, konstantno radimo na kreiranju vlastitog imidža, ističemo prednosti koje želimo da drugi primete, a prikrivamo aspekte za koje bismo radije da ostanu nepoznati, tako i u virtuelnom svetu odabirajući određene slike radimo isto to", ocenjuje Šarabi.
Provokativne slike
Isticanje provokativnih poza ukazuju da je ta osoba neko ko želi da ga se shvati baš u seksualnom smislu. Takvi obično traže intimnost ili partnera, a mogu biti veoma osetljive osobe.
Slike sa ljubimcima
Osobe koje na profilu postavljaju fotografije sa nekom životinjom pokazujući kako su u stanju da se brinu o drugima i žele da to pokažu svima. Skloni su dubokom razmišljanju o stvarima koje ih okružuju.
Slike plesa
Ljudi koji na profil stavljaju fotografije na kojma plešu verovatno imaju potrebu da ih drugi posmatraju. Takvi snimci zapravo su očigledan poziv na gledanje, a ove osobe su izrazito ekstrovertne. U zapadnim kulturama plesom se iskazuje sloboda i opuštenost, pa čak i hedonistička potraga za zadovoljstvom.
Slike sa partnerom
To su tipični monogamisti koji traže dublje, snažnije vezivanje.
Slike sa osobom suprotnog spola koja nije partner
Takva slika može biti dvosmislena i pokazuje da osoba voli izmišljanje pričica i igranje igrica sa prijateljima i poznanicima. Ovakve pojedince hrane tračevi i često manipulisanje.
Slike neke aktivnosti
Najčešće se radi o osobi koja se radije identifikuje sa svojim sposobnostima i iskustvom nego emocijama i vezama. Nevoljne za vezivanje.
Slike sa godišnjeg odmora
Ako ste na Facebook profil postavili fotografiju koju ste napravili na odmoru, najverovatnije ste to učinili kako bi zaboravili svakodnevne obaveze i stres. Kako smo na odmoru obično bezbrižni, na ovaj način pokazujemo tendenciju prema takvom životu, a ove osobe su obično i sanjari i vole fantazije.
Slike na kojima gledate negde
Osobe koje ne vole da gledaju u aparat ili kameru, odnosno koji ne vole snimke napravljene na konvencionalan način obično su snažne i pouzdane. Često imaju sopstveno viđenje sveta i ljudi.
Slike u elegantnoj garderobi
To su društvene su to i ekstrovertne ličnosti, koje veoma cene pouzdanost i kada im se poklanja značajna pažnja.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Facebook i psihologija
Uto Sep 28, 2010 3:28 am
Fejsbuk postaje porok kao alkohol?
Svaki četvrti građanin Srbije je zavisnik od alkohola i od Fejsbuka, govore ukršteni rezultati dva istraživanja.
Svaki četvrti građanin Srbije se opija i svaki četvrti ne može da odeli neumornom druženju – ali preko Interneta.
Istraživanje koje je uradio Institut za mentalno zdravlje u Beogradu govore da oko 40 odsto sugrađana redovno pije, a četvrtina njih uživa u piću na rizičan način, odnosnoInstitut za mentalno zdravlje dovodi sebe u opasnost da razvije simptome zavisnosti od alkohola.
Kako objašnjava Vladan Jugović, psihijatar i šef Dnevne bolnice za porodičnu terapiju alkoholizma koja pripada Klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, to u statističkom prevodu znači da nešto manje od polovine našeg stanovništva pije pet i više "standardnih" alkoholnih pića dnevno.
"To je trend koji traje decenijama jer mi živimo u društvu koje ima povećanu toleranciju prema alkoholu i ponašanju alkoholičara, uz piće zalivamo i sreću i tugu, proslavljamo vesele događaje i saučestvujemo u bolu najbližih, ali ono što nas kao stručnjake zabrinjava jeste činjenica da se starosna granica prvog kontakta sa alkoholom spušta sve niže, tako da naši tinejdžeri prvi kontakt sa alkoholom imaju između 13 i 15 godine, a do prvog opijanja dolazi između 15. i 17. godine. Međutim, treba imati na umu da se u maloletnom dobu svako opijanje smatra rizičnim", kaže sagovornik "Politike".
On navodi da psihijatri primećuju porast od nehemijskih zavisnosti, kao što je patološko kockanje i zavisnost od Interneta, a istraživanje koje je nedavno objavio internet portal adritalk.com pokazalo je da Srbija ima najveći broj Fejsbuk korisnika u regionu – svaki četvrti stanovnik naše zemlje ima otvoren profil na ovoj socijalnoj mreži, a broj novih korisnika uvećao se za 40 odsto u odnosu na decembar prošle godine.
Istraživanje je pokazalo da u Srbiji Fejsbuk za nijansu više koriste muškarci, a čak 61 odsto ulogovanih je starosti između 18 i 34 godine. Zanimljivost izvedena iz ovog istraživanja glasi da se najveći broj novih korisnika nalazi u starosnoj grupi iznad 65 godina.
Milan Radovanović iz defektološkog savetovanja "Entera" koje se bavi lečenjem zavisnosti od Interneta ističe da je Fejsbuk doživeo pravi bum u drugoj polovini 2008. godine kada se u Srbiji naglo povećao broj novih korisnika ove socijalne mreže i ističe da je polovina zavisnika od Interneta zavisna od popularnog Fejsa, a druga polovina od kompjuterskih igrica.
"Vreme koje se provodi na Internetu ili na Fejsbuku samo po sebi nije dovoljno da bi se postavila dijagnoza zavisnosti. Uslov je da to vreme progresivno raste, da osoba ne može da se odupre želji da pogleda šta se dešava na Fejsu i da se oseća se nervozno kada u blizini nema tehnoloških uređaja koji joj pomažu da bude u vezi sa svojim frendsima.
Svaki četvrti građanin Srbije je zavisnik od alkohola i od Fejsbuka, govore ukršteni rezultati dva istraživanja.
Svaki četvrti građanin Srbije se opija i svaki četvrti ne može da odeli neumornom druženju – ali preko Interneta.
Istraživanje koje je uradio Institut za mentalno zdravlje u Beogradu govore da oko 40 odsto sugrađana redovno pije, a četvrtina njih uživa u piću na rizičan način, odnosnoInstitut za mentalno zdravlje dovodi sebe u opasnost da razvije simptome zavisnosti od alkohola.
Kako objašnjava Vladan Jugović, psihijatar i šef Dnevne bolnice za porodičnu terapiju alkoholizma koja pripada Klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, to u statističkom prevodu znači da nešto manje od polovine našeg stanovništva pije pet i više "standardnih" alkoholnih pića dnevno.
"To je trend koji traje decenijama jer mi živimo u društvu koje ima povećanu toleranciju prema alkoholu i ponašanju alkoholičara, uz piće zalivamo i sreću i tugu, proslavljamo vesele događaje i saučestvujemo u bolu najbližih, ali ono što nas kao stručnjake zabrinjava jeste činjenica da se starosna granica prvog kontakta sa alkoholom spušta sve niže, tako da naši tinejdžeri prvi kontakt sa alkoholom imaju između 13 i 15 godine, a do prvog opijanja dolazi između 15. i 17. godine. Međutim, treba imati na umu da se u maloletnom dobu svako opijanje smatra rizičnim", kaže sagovornik "Politike".
On navodi da psihijatri primećuju porast od nehemijskih zavisnosti, kao što je patološko kockanje i zavisnost od Interneta, a istraživanje koje je nedavno objavio internet portal adritalk.com pokazalo je da Srbija ima najveći broj Fejsbuk korisnika u regionu – svaki četvrti stanovnik naše zemlje ima otvoren profil na ovoj socijalnoj mreži, a broj novih korisnika uvećao se za 40 odsto u odnosu na decembar prošle godine.
Istraživanje je pokazalo da u Srbiji Fejsbuk za nijansu više koriste muškarci, a čak 61 odsto ulogovanih je starosti između 18 i 34 godine. Zanimljivost izvedena iz ovog istraživanja glasi da se najveći broj novih korisnika nalazi u starosnoj grupi iznad 65 godina.
Milan Radovanović iz defektološkog savetovanja "Entera" koje se bavi lečenjem zavisnosti od Interneta ističe da je Fejsbuk doživeo pravi bum u drugoj polovini 2008. godine kada se u Srbiji naglo povećao broj novih korisnika ove socijalne mreže i ističe da je polovina zavisnika od Interneta zavisna od popularnog Fejsa, a druga polovina od kompjuterskih igrica.
"Vreme koje se provodi na Internetu ili na Fejsbuku samo po sebi nije dovoljno da bi se postavila dijagnoza zavisnosti. Uslov je da to vreme progresivno raste, da osoba ne može da se odupre želji da pogleda šta se dešava na Fejsu i da se oseća se nervozno kada u blizini nema tehnoloških uređaja koji joj pomažu da bude u vezi sa svojim frendsima.
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu