U korak s' vremenom

First topic message reminder :


bigoo.ws

Protekla nedelja nije bila obeležena bombastičnim proizvodima, koliko najavama onoga što ćemo u neko dogledno vreme imati prilike da vidimo na IT tržištu, bez obzira da li se radi o čipovima, trendovima ili softveru. I te najave nisu bile baš “naivne”, pošto su mnoge od njih zaista značajne u odgovarajućem segmentu. Iz Intela su “procurele” najave mobilnih Core i7 procesora, koji bi trebali biti lansirani već krajem septembra zajedno sa Calpella mobilnom platformom i PM55 čipsetom. Osim toga, izašle su i prve egzaktne specifikacije procesora koji će se pojaviti početkom naredne godine za desktop tržište, a koji će biti izrađivani korišćenjem 32-nanometarske proizvodne tehnologije. MSI sprema ploču sa Lucid čipom, oko koga se dizala i diže se velika prašina, a koga nikako do sada nismo imali priliku da isprobamo u praksi. Corsair je istupio sa flash drajvom rekordne brzine, a Samsung sa fotoaparatima sa frontalnim LCD ekranima, koji bi trebali da omoguće korisnicima nove vidove primene. Sony je izbacio novu Li-Ion baterije koje imaju veći kapacitet, trajnije su i brže se pune. Toshiba se priklonila Blu-ray grupaciji i zatražila zvaničan prijem u BD Asocijaciju, najavljujući da će do kraja godine izbaciti i prve uređaje. Microsoft, kao po običaju, šeta ivicom žileta, pa kuka kada mu bude određena basnoslovna kazna, a ovaj put je zbog zloupotrebe jednog patenta od strane najvećeg proizvođača softvera na planeti, pored velike odštete, izrečena ni manje ni više - mera zabrane prodaje Microsoft Word softvera u SAD. Kad smo kod Microsoft-a, najavljeno je da će Office aplikacije i prateći softver uskoro biti dostupni i na Nokia telefonima, odnosno Symbian platformi. Konačno, objavljene su statistike koje ukazuju na veliki rast prodaje smartfonova, ali i pad prodaje mobilnih telefona. Pogledajmo šta je obeležilo prethodnu nedelju:

Intel izbacuje mobilne "i7" procesore;
Septembar će biti veliki mesec ne samo za desktop platformu, koju tada čeka dolazak Socket 1156 podnožja, Core i5 procesora i P55 čipseta. I mobilno tržište će dobiti svoje novitete u vidu prvih mobilnih procesora baziranih na Nehalem mikroarhitekturi. Radi se o lansiranju Calpella mobilne platforme, čiji će deo biti pomenuti procesori. Do sada se znalo samo da će se to odigrati u drugoj polovini ove godine. Sada su se pojavile informacije da će nova platforma biti lansirana već 23. septembra. Za Calpella platformu Intel će izbaciti PM55 čipset, kao i tri 45-nanometarska četvorojezgarna procesora koji će koristiti mPGA-989 socket. Prvi talas mobilnih Nehalema, kodne oznake Clarksfield, će uključiti modele: Core i7 720QM na 1.6 GHz, 780QM na 1.8 GHz i 920XM na 2.9 GHz.

Model Core i7 720QM će koštati 364 dolara. Ovaj procesor će imati 6 MB L3 keš memorije, integrisan dvokanalni DDR3-1333 memorijski kontroler, TDP od 45 W, kao i Turbo Mode koji će omogućiti povećanje radnog takta na 2,8 GHz. Slična priča važi i za i7 780QM, samo što će on imati 8 MB L3 keš memorije i dostizaće 3 GHz preko Turbo Mode-a. Njegova cena će biti 546 dolara. Konačno, Core i7 920XM će koštati 1054 dolara i imaće TDP od 55 W, a u Turbo režimu njegov takt će ići do 3,2 GHz. Očekuje se da će notebook računari sa ovim procesorima postati dostupni do kraja godine.

Izvor: TC Magazine

Toshiba dugo nije bila zastupljena u pojedinačnim prikazima, ali je zato bila itekako prisutna u našim redovnim dvomesečnim uporednim testovima. No, svakako treba reći da je aktivnost u poslednje vreme u značajnom porastu. Kompanija je lansirala veliki broj noviteta, od kojih mnogi stižu i do nas. Danas nam je "na tapetu" model Qosmio serije, oznake F60 i sufiksa 127.
Japanska Toshiba je verovatno najuporniji proizvođač kada govorimo o tradiciji, što donekle i ne čudi ako imamo u vidu zemlju porekla. Čvrsto se držeći svojih standarda i ranije ustanovljenih merila, Toshiba nastavlja sa plasmanom računara izrađenih po njenim merilima, ne hajući previše za aktuelne trendove. To joj ne donosi previše novih kupaca, ali zato stvara specifičnu kategoriju, tradicionalno okrenutu njenim proizvodima, sasvim sigurno u nešto većoj meri nego što je to slučaj sa laptopovima drugih marki koji sve više i više nalikuju jedni drugima, bez obzira što se radi o potpuno drugim brendovima. Koliko je to ispravna poslovna logika, ostaje na onima u kompaniji da procene. Asus je vrlo agresivan i na polju notebook računara pretekao je japanskog proizvođača u Top 5 listi. No, izgleda da nadležni ne haju previše. Među modelima nove generacije je i osvežena Qosmio serija multimedijalnih i igračkih mašina. Do nas je stigao model F60-127. Šta on može ponuditi korisnicima?Qosmio već duže vremena podrazumeva besprekoran kvalitet izrade, pa tako mora biti i ovog puta. Ipak, i ovde ne zatičemo previše pomeranja u odnosu na ranije generacije. Pride, treba reći da je F60 pripadnik Qosmio porodice, ali je ipak jedan od njenih najpristupačnijih članova. Suštinski, radi se o računaru okrenutom multimediji, sa raskošnim mogućnostima u tom pogledu. Uz snažnu konfiguraciju, tu su i diskretna grafika sa HDMI priključkom, Harman Kardon zvučnici, širok broj podržanih konektora, portova i standarda...i kao šlag na torti, Blu-ray plejer! Odlična izrada u kombinaciji sa konzervativnim dizajnom je u principu odlika kompanije Toshiba i njenih računara, ali ovaj put ne možemo ostati ravnodušni pred jarko crvenom bojom, odnosno bojom trule višnje, koja dominira Qosmio F60 računarom. Nakon otvaranja poklopca, uočavaju se oble površine ispod ekrana, kao i po ćoškovima. Trendovi istanjivanja se ovde ne uzimaju u obzir ni pod razno.

Unutrašnjost je tipična za Toshiba računar. U glossy stilu prenesenom sa spoljnog dela na unutrašnji, sa pretežno crnim i delimično tamno sivim (iznad tastature) delovima, pri čemu se tastatura prostire preko celog unutrašnjeg dela. Tastatura ima i numeričli deo, kao i naša slova (Č, Đ, Ć, Ž...), a iznad nje se nalaze kontrole osetljive na dodir, pomoću kojih je moguće uključiti ili isključiti WiFi, ili rudimentarno kontrolisati reprodukciju multimedijalnih sadržaja. Ispod ekrana je simbol Qosmio linije, a iznad njega web kamera. Tačped je najdiskutabilniji, ne toliko zbog svog kvaliteta (koji je sasvim solidan), koliko zbog toga što je izmešten poprilično prema levoj strani, pa postoji mogućnost da će korisnik prilikom kucanja često kačiti i tačped iako mu to nije namera. Spomenimo i Sleep & Charge tehnologiju, koja je prisutna i na Qosmio F60 modelu (očekivano). Za slabije upućene, radi se o tehnologiji koja omogućava punjenje USB naprava i kada je računar ugašen, pod uslovom da je priključen na struju preko ispravljača. Svakako zgodna stavka kada se razmatra kupovina prenosnog računara...Hardver, specifikacija

Hardver računara je baziran na Intel Calpella platformi, sada već dobro poznatom znancu, o kome smo naširoko pisali u prikazima od početka godine. Osnovu čini HM55 čipset u kombinaciji sa Arrandale 32-nanometarskim procesorom. U konkretnom slučaju, Qosmio F60 koristi Intel Core i7 620M CPU, čiji radni takt iznosi 2,67 GHz. Radi se o dvojezgarnom procesoru sa 4 MB keš memorije. Kako je podržan Hyper-threading, fizička jezgra nude mogućnost simultanog obavljanja četiri thread-a. Maksimalna toplotna disipacija je deklarisana na 35 W. Jedan grafički čip je integrisan u samom procesoru (Intel HD grafički čip), ali je on de facto neaktivan, pošto sav teret pada na diskretnu Nvidia grafiku (nije podržana Optimus tehnologija za eventualno "šetanje u letu"). Za grafiku je zadužena Nvidia GeForce GT 330M grafika, koja koristi sopstvenih 1 GB GDDR3 memorije (i može da pozajmi dodatnu količinu memorije od sistemskog RAM-a, po potrebi). Računar koristi 6 GB DDR3-1066 sistemske memorije.

Specifikacija:

Toshiba Qosmio F60-127 LCD 15,6", 1366 x 768, glossy, LED backlit (TruBrite) Procesor Intel Core i7 620M, 2,67 GHz Čipset Intel HM55 Express Grafika Nvidia GeForce 330M (1 GB) Sistemska memorija 6 GB DDR3 Hard disk 640 GB, 2,5”, 8 MB keša, 5400 rpm Optički uređaj Blu-ray čitač (podržava snimanje DVD medija) LAN Gigabit LAN Wireless LAN Wireless 802.11 bgn, Bluetooth Konekcije (3+1) x USB 2.0, eSATA/USB Combo port, VGA izlaz, HDMI izlaz, 5-u-1 čitač kartica, audio izlazi, web kamera Operativni sistem Windows 7 Home Premium x64 Masa 2,96 kg Dimenzije 387 x 266 x 34 mm Cena 144,000 dinara Garancija 3 godine

Ekran ima dijagonalu od 15,6 inča. Radna rezolucija ekrana iznosi 1366 x 768 piksela, i ima LED pozadinsko osvetljenje. Ekran ima refleksivni premaz visokog sjaja, odnosno radi se o tipičnom Toshiba TruBrite ekranu. Moramo na ovom mestu reći da bismo voleli da ekran ovakvog računara ipak ima nešto veću rezoluciju. Hard disk ima kapacitet od 640 GB i delo je matične kompanije Toshiba. Radi se o standardnom 2,5-inčnom disku sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na 5400 rpm. Optički uređaj je Blu-ray čitač, koji istovremeno može da snima na DVD i CD medije. Svi oni koji se sećaju da je Toshiba bila glavni promoter HD-DVD standarda, glavnog konkurenta Blu-ray tehnologije, će svakako zavrteti glavom, ali šta da se radi. Ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se.Qosmio F60 ima tri "čista" USB 2.0 porta, i još jedan eSATA/USB combo port pride. Podržava Gigabit LAN, kao i WiFi Draft N konekcije, te Bluetooth. Ima VGA izlaz, ali i HDMI izlaz, te je moguće preko njega direktno izbaciti i sliku i zvuk na eksterni displej. Nema ExpressCard slot, što nas je pomalo iznenadilo. Čitač kartica je tu, kao i web kamera i audio priključci. Harman Kardon zvučnike smo takođe pomenuli u uvodnom delu teksta. Dolazi sa Windows 7 Home Premium operativnim sistemom u 64-bitnoj varijanti, što je i logičan izbor u današnjem okruženju. Konačno, spomenimo da se na računar daje trogodišnja garancija, što je svakako značajna stvar u svetu notebook-ova. U pakovanju se nalazi veliki i obiman korisnički priručnik na srpskom jeziku, što takođe valja istaći.
Rezultati testovaNema velikih iznenađenja u ovom domenu. Ono što je jasno već na prvi pogled iz specifikacija, u ovom slučaju se potvrđuje u praksi kroz testove. Odlična mašina za multimediju, nezahtevni poslovi, office i slično leti, poslovne aplikacije i uopšte aplikacije koje opterećuju CPU se obrađuju prilično lako, a jedino mesto gde laptop ne briljira jesu najzahtevniji 3D naslovi. Da nas ne shvatite pogrešno, u nižoj rezoluciji (kakva je uostalom i rezolucija ekrana F60 notebook-a) se možete sasvim fino igrati u širokom broju igara, ali najzahtevniji naslovi vam neće baš tako lako raditi. Sa druge strane, StarCraft II će, primera radi, raditi savršeno...
Toshiba TruBrite ekrani su stari poznanici. Radi se o ekranima glossy tipa, ali "ispod" tog sloja se nalazi ekran solidnih karakteristika, dobrog ugla gledanja i solidne reprodukcije boja, srećom. Nažalost, na laptopovima često ove stavke bivaju bačene u drugi plan, pa zamaskirane upotrebom debelog glossy premaza. Osvetljenje i kontrast su na visokom nivou. Opet, rezolucija je "samo" - imajući u vidu cenu računara - 1366 x 768 piksela. Tastatura je sada već standardna za Toshiba modele i radi se o klasičnoj tastaturi sa relativno širokim tasterima, koja se odupire trendovima implementiranja čiklet tastatura i tome sličnih "novotarija" - iz perspektive japanske firme. Tasteri su premazani određenim slojem koji pomaže prijanjanju, ali i modifikuje osećaj prilikom kucanja. U zavisnosti od afiniteta, smatraćete to dobrim ili lošim, a imaćete osećaj da je ispod masnjikav sloj nekog materijala. Tačped podržava multitač tehnologiju. Veoma je dobar i nemamo suštinskih primedbi. Spomenućemo da ima velike tastere, što je tipično za kompaniju Toshiba. Imamo primedbu na položaj, o čemu smo već govorili, pošto je tačped poprilično izmešten prema levoj strani računara.Qosmio F60 računar se isporučuje sa šestoćelijskom baterijom od 4200 mAh, odnosno 48 Wh. Kao što možete videti iz tabele rezultata, ostvaruje se autonomija od oko tri sata i dvadeset minuta, što nije nikakav rekord, ali je sasvim solidan rezultat. Preciznijim podešavanjima iz Toshiba aplikacija, intenzivnijim zatamnjivanjem ekrana, eventualnim isključivanjem WiFi-ja i sličnim operacijama sigurno možete taj period dodatno produžiti. Ono što je posebno interesantno kod ove baterije jeste mehanizam njenog montiranja, odnosno vađenja, koji se nalazi pozadi, dakle ne na donjem, već zadnjem delu računara. Nalazimo da je ovakav sistem posebno pogodan za manipulacije baterijom. Što se kulture rada tiče, F60 nije baš najhladniji računar. To pripisujemo Nvidia diskretnoj grafici, koja je poznata kao značajan izvor toplotne disipacije. Naravno, ni Core i7 nije naročito nevinašce po tom pitanju, iako su u Arrandale generaciji procesora načinjeni značajni pomaci po pitanju potrošnje. Nemojte nas shvatiti pogrešno, F60 se ne zagreva značajno, ali one površine koje postaju mlake i zagrevaju se su baš one sa kojima korisnik najčešće dolazi u kontakt, poput naslona za dlanove. Kuleri rade prilično tiho i sa te strane nemamo nikakvih primedbi.Rezime

Dolazimo do za Qosmio F60 veoma nezahvalnog dela našeg prikaza, kada moramo sumirati utiske, ne samo po pitanju ovog laptopa, već i u sklopu šireg konteksta i njegove tržišne pozicije. Upravo posmatranje u sklopu šireg konteksta najviše "spušta" naš utisak. Iskreno, ako biste izdvajali poveću sumu novca za Toshiba laptop, možda bismo pre preporučili Qosmio X500, koji smo takođe prikazali u sklopu uporednog testa luksuznih notebook računara. Isto tako, na tom testu smo isprobali i Satellite P500, koji je maltene hardverski identičan ovoj mašini, a primetno je jeftiniji. Istina, ova dva konkretna modela su većeg formata, ali smo sasvim sigurni da vam je jasno da želimo da damo primer postojanja hardverski izuzetno sličnih modela sa drugačijim odnosom cena i mogućnosti.

Dakle, gde je začkoljica? Nje naizgled nema. Toshiba Qosmio F60 je odličan laptop i vrhunska multimedijalna mašina. Sve dok ne dođete do cene, i tu stavku uključite u razmatranje. Jednostavno, iz tog ugla posmatrano, Qosmio ne nudi preterano dobar odnos troškova i mogućnosti. To ne znači da će korisnici koji se budu opredelili za ovaj laptop biti razočarani njime, naprotiv. Samo želimo da kažemo da ta stavka pomalo baca senku na F60, što je zaista šteta, imajući u vidu vrhunski dizajn, odlične performanse i ukupan utisak o laptopu. Ne zaboravite i No Matter What garanciju, čije je važenje nedavno produženo do kraja ove godine.Svakako vam može značiti prilikom opredeljivanja, odnosno kupovine. Ako bismo morali da sažmemo naš utisak u jednu rečenicu, Qosmio F60 je odličan, kvalitetan laptop, ali i preskup. Neko će reći da se kvalitet mora platiti i to je zaista tačno, ali u ovom slučaju ta sintagma važi samo donekle.Ocena reprezentuje naše viđenje kako notebook zadovoljava potrebe kupaca u svojoj kategoriji i gde je u odnosu na aktuelnu ponudu i konkurenciju, a predstavlja mišljenje autora. Toshiba Qosmio F60 je odličan računar, veoma dobre hardverske snage, ali ne razlikuje se puno od sličnih modela daleko povoljnije cene, i stoga nema najpovoljniji odnos cene i performansi.
Ocena: 80%



Prednosti:

- Dizajn, kvalitet izrade
- Odlične performanse, sa izuzetkom najzahtevnijih 3D igara zbog grafike niže srednje klase
- Trogodišnja garancija

Nedostaci:

- Slab odnos cene i performansi (videti tekst)
- Ekran je mogao biti veće rezolucije

Prošlo je nekoliko meseci od kada smo objavili naš veliki uporedni test DDR3 memorijskih modula, ali se u međuvremenu na tržištu pojavio novi set ultra-brzih modela iz Kingston-a čije performanse definitivno zaslužuju pažnju. Nakon Kingston HyperX Fan kit + KHX2250 C9D3T1FK3/6GX stiže nam nešto brži kit - Kingston HyperX Fan kit + KHX2400C9D3T1FK2/4GX..

Veoma brzo nakon prvog susreta sa novom serijom HyperX memorijskih modula maksimalnih performansi, na test dobijamo trenutno ubedljivo najbrže DDR3 module na tržištu. Kingston je zvaničnog 1. juna predstavio dve nove verzije HyperX memorijskih modula koje su zvanično deklarisane na čak 2250, odnosno 2333 MHz, a nakon toga na raspolaganju je „ultimate“ verzija na fantastičnih 2400 MHz. Ovi moduli su i od Intel-a dobili XMP sertifikat za Core i7 platformu, pa se tako i prvi kompleti ovih modula prodaju u „triple channel“ kompletima ukupnog kapaciteta od 3 GB (3x1 GB) i 6 GB (3x2 GB). Zbog same visoke cene ovih modula, za sada nema „dual channel“ varijante, jer se smatra da zainteresovani za ovako brzu memorije već isključivo koriste LGA1366 platformu. Naravno, nas ništa nije sprečilo da KHX2250C9D3T1FK3/6GX module isprobamo i na LGA1156 sistemu na kojem smo već testirali memorije u velikom testu kako bi uporedili ono što nudi nova Kingston serija modela. Pored samih varijanti koje se odnosi na brzinu od 2400, 2333 ili 2250 MHz i kapacitet modula od 1 ili 2 GB, Kingston uz ove komplete nudi i opcioni „fan kit“ paket. Kingston FanKit koji predstavlja dva mala ventilatora koji se nalaze jedan do drugog u specijalnom postolju koji se montira direktno preko memorijskih modula u slotu. Sami ventilatori su standardni 12V, sa deklarisanim bukom od samo 28 dBA pri maksimalnih 3000 obrtaja u minuti. Naravno, glavna ideja je da se smanji temperatura memorijskih modula i da se time omogući stabilan rad na većim radnim taktovima, ali i da se doda još jedan vizuelni element za sve one kojima je bitan i unutrašnji izgled kućišta.
U našem testu, probali smo efikasnost ovog sistema i mogli smo da ustanovimo da on definitivno radi i da primetno smanjuje temeparturu. Na nominalnom radnom taktu i punim opterećenjm, temperatura modula se kretala oko 46 stepeni bez prisustva ventilatora. Sa instaliranim ventilatorom dotična temperatura je pala za celih devet stepeni, što je definitivno značajan rezultat. Istina, tokom testiranja se pokazalo da sam ventilator ne pravi razliku kada je u pitanju overklokg, odnosno tek kada smo dostigli maksimalni stabilni radni takt, onda je dodatno hlađenje doprinelo da taj radni takt stvarno bude stabilan na duže staze. Kompletu ovu proceduru ponovili smo i sa Kingston KHX2400C9D3T1FK2/4GX modulima i pri tome zabeležili veoma približne rezultate. Naravno, usled malo drugačije ambijentalna temperature i same cifre su bile za dva stepena niže, ali je odnos između temperature sa i bez dodatnog hlađenja ostao isti. Interesantna stvar vezana za KHX2400C9D3T1FK2/4GX komplet je da se isti prodaje kao „dual channel“ paket i to u standardnoj „triple“ ambalaži koji se koristi za sve ostale FanKit HyperX memorijske komplete.
Rezime

KHX2400C9D3T1FK2/4GX komplet definitivno zadovoljava sve ove parametre, ali i pored većeg radnog takta koji se može ostvariti sa ovim modulima, naša „editors“ preporuka se ipak ovoga puta neće promeniti. Jednostavno, prethodno testirana varijanta na 2250 MHz nudi ukupno bolju vrednost za novac, jer se dobija ukupni kapacitet od 6 GB memorije, što nikako ne treba zanemariti. Pored toga, ovaj komplet je u stanju da postigne sve radne taktove koji su deklarisani za skuplje modele, tako da jednostavno nema potrebe ići od varijante na 2250 MHz i dodatno trošiti novac, što je jedan razlog više zbog koje ovaj Kingston HyperX komplet dobija od nas maksimalnu preporuku. Što se tiče KHX2400C9D3T1FK2/4GX varijante, ona ultimativno stoji na vrhu ponude, pa sada koje spreman za to uloži novac, moći će sebi da kaže da trenutno i svom računaru ima trenutno najbržu DDR3 memoriju.

Memorijske module na test ustupio Kingston.

Adobe je 12. aprila predstavio novu generaciju alata iz Creative Suite porodice. Ova verzija se pojavila u pet paketa – Deisign u Standard i Premium varijanti, Web i Production samo u Premium izdanju i naravno Master Collection koji sadrži sve alate iz CS5 paketa.
Polovinom aprila Adobe je svetu predstavio novu porodicu paketa – CS5. Ova verzija se pojavila u pet paketa – Deisign u Standard i Premium varijanti, Web i Production samo u Premium izdanju i naravno Master Collection koji sadrži sve alate iz CS5 porodice. Za razliku od prethodne generacije porodica ima paket manje – nedostaje Web Standard kolekcija. Pokazalo da korisnici koji žele punu moć alata za web koriste Premium paket, a oni kojima to manje treba koriste Design Premium gde dobijaju punu moć programa namenjenih grafičkoj produkciji. Sobzirom na to u kom pravcu se razvija industrija vizuelnih komunikacija, moguće je da u budućnosti i Design Standard biti suvišan, jer će upotreba Flash tehnologije biti neophodna.U prilog tome govori i činjenica da je familija proizvoda je dobila dva nova člana – FlashCatalyst i Flash Builder. Kao što im ime kaže služe za kreiranje interaktivnih sadržaja baziranih na Flash tehnologiji. Globalni trend interaktivnih sadržaja za različite platforme je nešto kompanija Adobe smatra važnim, pa je kreiranje istog kroz Flash tehnologiju jedna od glavnih osobina novog paketa. Istraživanja pokazuju da je preko 90 posto interaktivnih sadržaja bazirano na ovoj tehnologiji. Kada se tome doda PDF kao multiplatformni standard za razmenu dokumenata, jasne su pozicije koje kompanija iz San Hozea ima na globalnoj informatičkoj pozornici.
Photoshop CS5

Najpoznatiji Adobe program ove godine slavi dvadestogodišnjicu postojanja. Da li zbog toga ili zato što je to bilo u planu razvoja, Photoshop je u verziji CS5 doneo niz fenomenalnih poboljšanja. Kako je stara istina da je jedina konkurencija nekoj verziji ovog programa njena sledeća inkarnacija, Photoshop uvek donosi puno suštinskih novina.

Odvojiti deo slike od ostatka oduvek je bio zadatak za koji je Photoshop imao različita rešenja koja su vrlo uspešna u mnogim slučajevima, ali i dalje ima mesta gde je to moglo da bude bolje. Jedno prilično «tricky» mesto su kosa i krzno za koje sada program nudi izuzetno moćan mehanizam. Teško da bi se to moglo nazvati alatom, jer se zapravo radi o skupu tehnologija uz pomoć kojih se postiže ovaj rezultat. Naravno u pitanju su selekcije, kao glavni način za isecanje dela slike. Već dve verzije postoji opcija Refine Edge koja objedinila različite opcije modifikacija selekcije, ali je u verziji CS5 dobila novi izgled i nove mogućnosti.

Unutar nje se sada nalazi opcija Detect Edge, koja u kombinaciji sa odgovarajućom četkicom omogućava da se sa velikom lakoćom obeleže «čupava» područja. Posle malo rada, rezultati su neverovatno dobri. Probao sam ovaj mehanizam na različitim slikama i program je uspevao da odvoji od pozadine čak i pojedinačne vlati kose! No, ekipa iz San Hozea se nije zaustavila na tome, već je rešila još jedan problem takvih selekcija – refleksiju boje okoline na obeleženo područje uz pomoć opcije Decontaminate Colors. Ovo je izuzetno korisno kod izdvajanja svetle kose ili krzna, gde se okolna boja najčešće reflektuje.Još jedan «hit» ove verzije je Content-Aware Fill mehanizam, koji koristi izuzetno napredan algoritam za prepoznavanje paterna slike, pa uklanjanje neželjenih delova slike može da bude vrlo lagan posao. Način na koji radi ovaj mehanizam je tako dobar da se čini kao da «zna» šta je bilo iza određenog dela slike. Pošto takva informacija ne postoji zabeležena na slici, ono što radi je da analizira raspored okolnih piksela i obeleženo područje popunjava u skladu sa tim. U zavisnosti od veličine obeleženog područja i okolnih piksela, rezultati mogu biti izvanredni. Kada baš i nisu, treba pokušati da se obeleže manja područja, što može da dâ bolje rezultate. Ovaj mehanizam radi u saradnji sa komandom Fill iz menija Edit, gde ispunjava selekciju i kao podopcija Spot Healing četkice za retuš.

Fotomontaže su uvek nešto što korisnici vole i Adobe im je izašao sa novim alatom pod imenom Puppet Warp. Ovaj alat omogućava neke do sada neviđene transformacije i «krivljenja» slika. Mehanizam je preuzet iz programa Adobe After Effects i radi tako što specifičnom mrežom mapira piksele sloja (radi samo na sloju) i nakon postavljanja kontrolnih tačaka u vidu «čioda» (pins) omogućava neverovatne transformacije slike. Zavisno od količine «krivljenja» i same slike, efekti se kreću od izuzetno realnih do vidljivo razvučenih. Mislim da će njegova primena biti vrlo različita, u zavisnosti od mašte i veštine korisnika. Već smo navikli da uz svaku verziju Photoshopa stiže i nova verzija Camera Raw podprograma, koji ovog puta nosi broj 6 i nekoliko odličnih poboljšanja. Za početak, tu je novi algoritam, koji bolje barata balansom belog. Uspešno uklanjenje šuma je bio prilično veliki nedostatak prethodnih verzija ACR-a, što u Adobeu nisu želeli da tolerišu, pa ova verzija ima izuzetno dobar algoritam za Noise Reduction koji više ne zaostaje za konkurencijom. Izoštravanje je takođe bila slaba tačka ovog podporgrama, što je ova verzija ispravila. Iako digitalne fotografije mogu obilovati šumom (koji nije poželjan), one nemaju «zrno» koje je krasilo klasične fotografije. Sada ACR ima poseban panel Effects u okrivu kojeg je moguće podesiti količinu, veličinu i grubost (tvdoću) zrna.

Za ljubitelje fotografije tu je izuzetno unapređeni HDR modul sa nastavkom «Pro» koji sugeriše vrhunski kvalitet. Pravljenje slika širokog dinamičkog opsega (High Dynamic Range) omogućava da se dobiju fotografije koje je nemoguće napraviti jednim snimkom. Naime, HDR je tehnika kojom se više fotografija iste scene u različitim ekspozicijama stapaju u jednu, tako da se iz svake dobije najbolji deo opsega. Na taj način se vide detalji u tamnim partijama, dok su svetle dovoljno tamne da ne budu «izgorele» tj, preeksponirane. Photoshop je i ranije omogućavao rad sa HDR-om ali je kvalitet konačnog produkta bio lošiji od različitih plug-inova i samostalnih programa. Modul koji je sada na raspolaganju nudi izuzetno visok kvalitet slike, u mogućnost brojnih kontrola. Photoshop već nekoliko verzija stiže i u Extended obliku, koja je ovog puta uglavnom poboljšan u 3D segmentu. Lepo poboljšanje je da se 3D objekat može napraviti od bilo kojeg sloja kroz Reposee sistem.
Illustrator CS5

Najstariji Adobe program ne prestaje da se razvija i da bude u trendu sa najnovijim tehnologijama. Svi oni koji su želeli da nacrtau nešto u perspektivi znaju koliko to ume da bude teško. Izvlačenje posebnih vođica, smišljanje gde je tačka perspektive i održavanje čitavog crteža poravnatog je prilično zamoran i spor posao.Zbog toga je Illustrator CS5 predstavio alatku za rad sa perspektivom. Sada postoji Perspective Tool, alatka koja omogućava postavljanje i podešavanje mreže za perspektive. Vrlo jednostavno možemo da izaberemo na koliko ravni želimo da crtamo (jednoj, dve ili tri), kao i da odlučimo na kojoj od njih će se nalaziti željeni objekat. Sve alatke za crtanje se automatski prilagođavaju ovom režimu, pa će korisnicima biti vrlo lako da koriste ovaj mehanizam. Ovo možda nije nešto što ćemo koristiti svaki dan, ali kad nam bude zatrebalo izuzetno će nam olakšati posao.Mogućnost da se slikarske tehnike primenjuju na vektorskim objektima je oduvek bila zanimljiva, ali ne baš i ostavariva. Nova vrsta četkice Bristle Brush omogućava da povlačimo poteze četkom kao da to radimo na slikarskom platnu. Reč Bristle znači čekinja (dlačica) i u Illustratoru označava mogućnost da se četkice ponašaju kao prave u zavisnosti od kakve vrste dlake su napravljene. Ova četka radi izuzetno lepo i pravi do sada neviđene efekte za vektorske programe. Da bi rezultati bili stvarno dobri, potrebno je imati 6D olovku kojom se crta po grafičkoj tabli, jer se onda otvaraju sve mogućnosti ovakvog načina rada. Ako ste uz pomoć ove četke nacrtali neki malo kompleksniji objekat, savet Adobeovih stručnjaka je da takav crtež pretvorite u bitmapu kako bi se mogao lakše odštampati.

Sad nešto što će nam svima biti korisno u svakodnevnom radu u Illustratoru. Naime, okvirne linije (Stroke) su dobile gomilu poboljšanja. Ljudi iz Adobea su to nazvali Beautiful Strokes, što označava niz opcija vezanih za okvirne linije. Za početak, dve koje su mi oduvek nedostajele u Illustratoru – rad isprekidanim okvirnim linijama i strelice. Ovaj program je oduvek imao izuzetno precizne isprekidan Stroke, šta više, previše precizan. Uvek je bilo moguće podesiti dužinu crtice i dužinu pauze, ali to često nije izgledalo kako treba na objektima koji imaju uglove. Vrlo često se crtica nije nalazila na sredini ugla ili je čak pauz bila na tom mestu. Sada se na panelu Stroke nalaze dva nova dugmeta kojima možemo da odredimo da li želimo da linija bude matematički precizno isprekidana ili želimo da dobro izgleda.

[url=http://www.benchmark.rs/tests/software/adobe/CS5_paket/Illustrator 05 - isprekidane linije.jpg]

Ova druga je default vrednost, što je za pohvalu. Na istom, prilično proširenom panelu, se nalaze i nove komande za kontrolu strelica na krajevima okvirne linije. Ceo koncept je već postojao u InDesignu, tako da je sad samo ugrađenu u Illustrator. Naime, ranije su se strelice dodavala komplikovanom procedurom kroz meni Filter ili Effects (zbunjujuće zar ne?) odakle se birala stavka Stylize i odatle aktivirala komanda Add Arrowheads. Strelica baš i nije bila integrali deo linije, pa je to pravilo određene probleme u radu. Novim kontrolama unutar panele Stroke, sve ovo postaje onako kako je odavno trebalo da bude. Ne samo da možemo da izaberemo strelicu (ili «rep» strelice) na krajevima linije, već možemo da kontrolišemo kolika će ona biti u odnosu na debljinu okvirne linije.Ovde se ne završava priča o okvirnim linijama, jer je Illustrator je doneo, do sada neveđenu, alatku pod imenom Width tool i kao što joj ime kaže (Width – debljina) služi za podešavanje debljine linije na izuzetno kreativan način. Naime, uz pomoć ove alatke moguće na izabranom delu liniju proširiti ili skupiti u odnosu na originalnu debljinu. Ovih izabranih delova može biti koliko želimo, tako da su moguće transformacije samo pitanje kreativnosti korisnika. Width alatka otvara neverovatne mogućnosti za crtanje i uz korišćenje grafičke table daje izuzetne rezultate.
Illustrator sve više koristi za kreiranje objekata za web ali slike nastale u njemu često bile manje oštre od onih nastalih u Photoshopu. Taj problem je rešen kroz novi View prikaz nazvan Pixel Preview i uključivanjem opcije Align To Pixel Grid. Ova opcija se nalazi u panelu Transform, gde jednostavnim «čekiranjem» biva uključena. Odmah po uključivanju, selektovani objekat biva pomeren onoliko koliko je potrebno da bi njegove prave linije bile poravnate sa ćelijama mreže piksela. Ova opcija se može podesiti kao zadata za čitav dokument pri njegovom kreiranju kroz panel New Document.

Iz kompanije Gigabyte stiže nova matična ploča koja ima sve preduslove da osvoji srca poklonika samostalnog kreiranja HTPC računara. Radi se o Gigabyte GA-H55N-USB3 matičnoj ploči, mališanu koji prkosno upućuje izazov i najglomaznijim starijim rođacima.
Ideja integracije i minijaturizacija u poslednje vreme je opet aktuelna kada su u pitanju matične ploče, pre svega zbog povećanog interesovanja tržišta za malim i kompaktnim računarima koji prvenstveno treba da obavljaju funkcije kućnog multimedijalnog centra. Sama tehnologija izrade sada omogućava da se sve neophodne komponente smeste na veoma mali prostor, čak i manji od MicroATX formata koji je već dugi niz godina bio standard kada su pitanju male matične ploče. Ipak, kako je Micro-ATX ponekad prevelikih dimenzija, samo tržište je „prizvalo“ još manji format, nazvan mini-ITX, koji dodatno smanjuje dimenzije PCB-a uz očuvanje funkcionalnosti. U stvari, ukoliko premotamo film nekoliko godina unazad, možemo se setiti da je u stvari kompanija VIA bila ta koja je prva krenula sa mini-ITX formatom.Početkom 2001. godine VIA je predstavila referentni ITX dizajn, koji je između ostalog trebao da promoviše i novu generacija procesora sa smanjenom potrošnjom. Iako je određeni broj ljudi uvideo prednosti i mogućnosti koju sa sobom donosi mini-ITX format (male dimenzije, nizak nivo buke i niska potrošnja), ova kategorija matičnih ploča sve do skoro nije na tržištu doživela neki iole veći nivo popularnosti. Razlozi za to su opet sasvim razumljivi – razlika u performansama između ITX i ATX sistema ipak je bila dosta velika, pa shodno tome i korisnici najčešće nisu želeli da se odreknu tih performansi. Danas se situacija po ovom pitanju drastično menja, jer je sada moguće sklopiti mini-ITX računar koji će se po svojim performansama minimalno razlikovati od standardne ATX mašine. Naravno, ovde ne možemo računati na overkloking, količinu memorije ili grafičke performanse sa više GPU-ova, ali kada su u pitanju bazične performanse, mini-ITX je itekako konkurentna platforma. Rast popularnosti ovog standarda vidljiv je ne samo po povećanom broju matičnih ploča i raznih varijanti mini-ITX kućišta, već i po većem broju internet sajtova koji su ekskluzivno posvećeni mini-ITX formatu, i svojim posetiocima nude detaljne informacije o aktuelnoj ponudi svih mogućih proizvoda vezanih za standard. Mnogi korisnici su u sve većoj meri zainteresovani da računare spakuju na što manje prostora, pa ovakvi sajtovi ima solidnu posećenost, a često su najinteresantniji segmenti oni vezani za dodatno modovanje ionako malih mini-ITX kućišta na najrazličitije moguće načine. Logično, kada se na tržištu oseti zainteresovanost kupaca, veoma brzo stiže odvor od strane proizvođača, a ne treba zanemariti ni činjenicu da nove generacije čipsetova omogućavaju daleko kvalitetniju mini-ITX ponudu.komentari Kada su performanse u pitanju, one su za nijansu slabije od top modela, ali oko te razlike ne vredi gubiti san, naročito ako je ploča namenjena nekom multimedijalnom računaru koji će biti smešten u dnevnoj sobi. Kako bi to ionako bila i osnovna namena ove matične ploče, moramo reći da smo tom činjenicom veoma zadovoljni. No, iako bi se možda moglo očekivti da cena ove ploče bude prilično niska, to u praksi nije slučaj, pa tako u maloprodaji H55N-USB3 košta ravno 100 eura, što svakako nije mala svota. Za ovaj novac možete kupiti Full ATX ploču koja će vam ponuditi veći nivo funkcionalnosti, pa bi se sa te strane moglo reći da je cena nešto „jača“. Naravno, ukoliko sistuaciju pogledate iz drugog ugla, tu „Full ATX“ ploču nikako ne možete smestiti u malo i elegantno kućište kao što možete smestiti H55N-USB3, a kako se danas „malo i elegantno“ dodatno plaća, moramo razumeti i cenu koja prati ovaj model.

Iako je stepen interesovanja za Mini-ITX standard na domaćoj IT sceni višestruko manji u odnosu na zapadna tržišta, logično je očekivati da će i domaći korisnici računara u skorije vreme poželeti da svoj desktop PC spakuju u nešto mnogo manjih dimenzija, a da pri tome ne izgube gotovo ništa kada su u pitanju funkcionalnost i preformanse. Naravno, kao i uvek kod nas, problem može biti nešto veća cena ovih ploča, ali tu činjenicu jednostavno treba prihvatiti. Ukoliko vam cena ne predstavlja problem, a želite da sklopite mini-ITX računar i idete u korak sa svetskim trendovima, trenutno jedan od najboljih varijanti predstavlja ova matična ploča kompanije Gigabyte.

Prva testirana GeForce GTX 460 kartica sa 768MB memorije i 192-bitnom magistralom dolazi iz ASUS-a. Ovo je prvi derivat Fermi arhitekture i potencijalni hit koji bi trebalo da kompaniju NVIDIA vrati na prvo mesto kada je u pitanju tržišni udeo u discrete grafici, koji je nedavno preoteo AMD sa svojim Radeon HD5xxx modelima. I ranije smo očekivali da će GF104 biti prilično atraktivan GPU, a GeForce GTX 460 sjajan akcelerator u klasi.
Pre nešto manje od mesec dana, NVIDIA je nakon dugog perioda “suše”, ponovo počela da dobija puno reči hvale za product placement, koji podrazumeva i odlične performanse u određenoj cenovnoj klasi (u odnosu na konkurenta). Naravno, razlog za hvalu je upravo GeForce GTX 460 akcelerator koji je pomalo zakasnio na naše tržište. Setimo se još jednom veoma dugog čekanja na Fermi, čija je arhitektura konačno predstavljena pred sam kraj zime 2010. godine. Nakon testirana prve kartice iz nove GeForce GTX400 serije, utisci su bili pomešani. Performanse su bile očekivane, budući da je GF100 čip postao najbrži grafički čip u istoriji, ali ne i očekivano dobre, jer je veliki broj korisnika ipak očekivao veću prednost u odnosu na konkurentsku Radeon 5800 seriju proizvoda i Cypress koji se već neko vreme nalazio na tržištu. Dijamteralno suprotno od performansi našle su se potrošnja i zagrevanje, koji su bili na znatno većem nivou u odnosu na konkurenciju, a ni buka nije bila baš prihvatljiva za svačije uši. Sve to na stranu, najveći problem ove serije kartica je bila dostupnost. Još u mesecima pred pojavljivanje na tržištu, u kojima su se informacije o Fermi čipu i novim kartama svodile na glasine, nekoliko „insajdera“ je širilo informacije o veoma niskom yieldu GF100 čipa tokom proizvodnje, koje je NVIDIA odlučno opovrgavala. Ipak, jasan signal da ipak nije sve u redu bile su konačne specifikacije najjače kartice iz serije, modela GeForce GTX480.

Naime, čak ni ona nije puštena u prodaji sa potpuno ispravnim GF100 čipom, već je i za nju NVidia pribegla isključenju dela jezgra – konačni proizvod stiže za 480 CUDA Cores, u odnosu na 512 sa koliko ih se čip i proizvodi. NVIDIA je, kasnije, navela da je čip tako i zamišljen, upravo kako bi se postigao bolji yield. To, naravno, može da znači da će neki GF100b, proizveden u sitnijoj litografiji biti GPU sa svih 512 CUDA jedinica u punom pogonu, ali u to sumnjamo, jer verujemo da će i CUDA jedinice biti nešto drugačije u odnosu na one kod GF100 čipa, najpre jer su one već kod prvog Fermi derivata, koji je tema današnjeg teksta, redizajnirane. No, o GF100 čipu i njegovoj reviziji je još uvek rano pričati, pa ćemo krenuti redom i pričati o novom čipu o kome više znamo, a to je GF104.


GF104: GeForce GTX 460 – u dve verzije

NVIDIA je takođe svesna da najveći profit dolazi od dobre prodaje kartica koje koštaju između 150 i 250 dolara i na tim karticama je potrebno imati dobru marginu i na strani samog proizvođača (kompanije koja vendore snadbdeva GPU-ovima), ali i proizvođača samih kartica. Poslednja GeForce kartica koja je korisnicima bila atraktivna, a da je bila i potrošačima interesantna, nosila je oznaku GTX260. Nažalost, on je bio baziran na isuviše velikom GPU-u i ovaj SKU nije bio preterano profitabilan za one koji su ih tržištu nudili. Slična je bila i priča sa GeForce GTX275, koji je imao bolju profitnu marginu, ali je bio znatno manje uspešan na tržištu jer je cenom izlazio iznad „sweet spot“-a. Zapravo, poslednja GeForce kartica koja je bila uspešna i po broju prodatih primeraka i količini novca koji je zarađen na svakom primerku bio je 8800 GT, uključujući i rebrendirane verzije sa 9800 GT i GTS2xx oznakama.

Prelazak u 40nm litografiju je za momke iz NVIDIA i TSMC-a bio noćna mora. Arhitektura na kojoj su usavršili proizvodni postupak, Cypress / Evergreen generacija čipova je dosta zahvalnija jer se radi o nadogradnji arhitekture koju je TSMC već proizvodio, pa je GPU za proizvodnju bio samo veći, a ne i preterano komplikovaniji za „štampu“. Fermi je, sa svojim CUDA procesorima bio nešto potpuno novo, a postavio je i nove standarde kada je u pitanju površina die-a, te je za sve uključene u avanturu bio priličan izazov. Iako su problemi u dobroj meri prevaziđeni, postalo je jasno da je Fermi ne samo isuviše veliki, već i prilično kompleksan za to koliko je 40nm proces proizvodnje trenutno razvijen. Zbog toga, NVIDIA je prihvatila kakve-takve rezultate sa GF100 čipom i odmah krenula dalje u razvoj derivata, GF104 i GF106. Pred nama je GF104, koji nije samo redukovana verzija GF100 čipa, već donosi određen broj promena.
Naravno, GF104 je baziran na istoj arhitekturi i spisak mogućnosti koje podržava i koje su implementirane su gotovo „preslikane“ – naravno, dosta toga je redukovano, premešteno, a dodate su i neke novine. GF104 je GPU koji, za sada, pogoni dva GeForce GTX 4xx modela – GTX 460 sa 768MB i sa 1024MB memorije. GeForce GTX 460 je, kao što je i logično, zamena za uspešne GeForce GTX 260 modele, što odgovara i njihovom trenutnom tržišnom pozicioniranju. GF104 j izrađen u 40nm litografiji, baš kao i prvi Fermi. Čini ga nešto manje od dve milijarde tranzistora, što je cifra koja je, čini se, postala „normalna“ za kartice više srednje klase.

GF100 čip se proizvodi sa ukupno četiri GPC-a (Graphics Processor Cluster), od kojih svaki sadrži po 4 grupe sa ukupno 32 shader procesora, pa je ukupni broj CUDA jezgara 512 (4x4x32). Uz njih, u svaki GPC smešteno je 16 teskturnih jedinica (što ukupan broj dovodi do 64) i 12 ROP jedinica (ukupno 48). Veoma važan deo Fermi arhitekture je PolyMorph Engine, koji između ostalog sadrži i jedinicu za teselaciju, koja je jedna od ključnih noviteta koje je doneo DirectX 11 API. Svaki GPC sadrži četiri PME, pa ih je u čipu ukupno 16. Memorijska magistrala je široka 384 bita (6x64), a čip je moguće uparivati sa memorijskim čipovima DDR5 generacije kako bi se nadoknadio „zaostatak“ za prethodnom generacijom, koja je posedovala 512-bitnu memorijsku magistralu, ali i podršku za samo DDR3 generaciju memorijskih čipova.GeForce GTX465 je premostio jaz između GeForce GTX 470 i GTX 460 modela, a najviše je pomogao u tome da se popuni prostor u klasi kartica koje koštaju oko 300 dolara. Nažalost, ova kartica je za NVIDIA-u prilično neisplativa, pa verujemo da će njen tržišni život biti jako kratak i da će je zameniti (overklokovani) GeForce GTX 460 modeli, a možda i neki novi GeForce GTX 465 (ili GTX 460-Core384) sa GF104 umesto GF100 čipom. I na najjačem modelu akceleratora sa Fermi GPU-om (GF100) - GeForce GTX480 kartici, isključena je jedna grupa CUDA jezgara, kao i jedan PolyMorph Engine, uz četiri jedinice za teksturiranje. Slabija verzija, GeForce GTX470, stiže sa dve isključene grupe CUDA jezgara (ukupno 448 aktivnih), kao i još četiri teskturne jedinice i osam ROP-ova manje. Sužena je i memorijska magistrala, sa 384 bita na 320 bita. GeForce GTX465 je daleko više oslabljen u odnosu na srednji model, nego srednji u odnosu na najjači. Ovoga puta isključeno je ukupno pet SP grupa (uključujući i jedan kompletan GPC), pa ukupan broj aktivnih CUDA jezgara iznosi 352. Čip stiže i sa prilično smanjenim brojem teksturnih jedinica, a znatno je sužena i memorijska magistrala, na 256 bita, čime je smanjen i broj ROP-ova. Ukoliko sve ovo saberete, NVidia je u odnosu na izvorno projektovani GF100 čip isključila gotovo trećinu tranzistora, od ukupnog broja koji iznosi nešto više od 3 milijarde. Svakako da je „lestvica“ postavljena ovako nisko kako bi se iskoristio što veći broj čipova koji jednostavno nisu bili dovoljno funkcionalni za jače modele, ali je tome prilično pripomogao i AMD, koji je za svoj Radeon 5830 model takođe isključio sličan procenat Stream procesora u odnosu na puni čip.

Kada su druge karakteristike u pitanju, frekvencija čipa je identična onoj kod ranije predstavljene GTX470 karte – 607MHz za fiksne jedinice, i 1215MHz za CUDA jezgra, budući da je i na GF100 čipu ovaj odnos fiksiran na 1:2. Memorijski čipovi su fabrički podešeni na 802MHz, iako to, zbog korišćenja DDR5 generacije u stvari iznosi nešto preko 3200MHz. Računajući i niži klok i užu magistralu, memorijska propusnost je u slučaju GTX465 karte manja od GTX480 za veoma značajnih 70%. Nažalost, jedina stvar koja nije znatnije smanjena u odnosu na ranije predstavljene karte iz iste serije je deklarisana potrošnja – i pored toga što veliki delovi čipa nisu funkcionalni, karta je deklarisana na potrošnju od 200W, što jeste nešto manje u odnosu na GTX470, ali i dalje više od Radeona 5870. Razlog ovome je što „isključeni“ tranzistori, i pored toga što nisu u funkciji, i dalje vuku struju, na taj način povećavajući potrošnju.

Ipak, GF104 je slična priča, osim što GPU ima nešto manje od dve milijarde tranzistora, dok Fermi ima preko tri milijarde. Arhitektura je takođe bazirana na streaming jedinicama organizovanim u “klastere” kojih po CUDA jezgru sada ima i više nego kod GF100 čipa. Svih 1.95 milijarde tranzistora je stalo na površinu od 320 kvadratnih milimetara, što je tek za nijansu manje od Cypress-a i njegovih 334 kvmm. Kao što smo već gore naveli, GF100 se sastoji od četiri “klastera” u kojima su smeštena po četiri multi-jezgra i u svakom po 32 stream jedinice. Kod GF104, postoje dva “klastera” (GPC, graphics processing cluster) koji i dalje sadrže po četiri multi-jezgra, ali se sada u svakom od njih nalaze ne 32, nego 48 stream jedinica. Ukupan broj ovih ALU jedinica, dakle, u GF104 čipu ima 384, što je za 60% više nego kod GeForce GTX285 GPU-a. GF104 takođe, fizički ima 65 jedinica za teksturisanje (TMU, texture managing / mapping units). No, u specifikaciji za GeForce GTX 460 stoji da kartica raspolaže sa 336 streaming procesora i 56 TMU-a. Pogađate, jedan od multi-jezgara, tj. polovina „klastera“ unutar čipa je neaktivno, baš kao i kod GF100 čipa, koji fizički ima 512 streaming jedinica, ali i kod najjačeg GeForce GTX 480 čipa ima 32 neaktivne jedinice (tj. takođe jedno multi-jezgro). Svako od dva GPC jezgra ima sopstveni PolyMorph Engine koji je zadužen za heavy lifting tj. intenzivne vertex operacije i tesselation. GF104 poseduje osam PME jedinica od kojih je sedam aktivno.

Broj CUDA jezgara po multi-jezgru je povećan za 50% u odnosu na GF100, a kao što znamo, svako CUDA jezgro poseduje izvršnu jedinicu za INT i FPU kalkulacije. Deljene jedinice za load/store sada broje po osam komada po GPC jezgru, a njihova efikasnost od 16 stream adresa po kloku je ostala identična onoj kod Fermija. S druge strane, broj SFU (special function units) je povećan. Ove jedinice je imao i Fermi, ali i GTX2xx serija kartica, tj. prva generacija DX10 GeForce akceleratora. Za razliku od CUDA jezgara koji barataju sa skalarnim vrednostima, bilo u celobrojnom ili FPU formatu, SFU jedinice su zadužene za kompleksne operacije kao što su sin, cos, exp, sqr (square root) i tome slično. Dok ih je inače veći GF100 imao četiri, GF104 ih ima čak osam. U kompaniji NVIDIA su nakon brojnih istraživanja shvatili da su ove jedinice prilično opterećene u velikom broju modernih igara, pa verujemo da će i povećan broj SFU-a donekle uticati na povećanje performansi.

Sećate li se priče o pametnoj jedinici koja hrani SP jezgra podacima i brine se o pravilnom load-u? Ultra Threaded Dispatch Processor? Broj ovih jedinica je kod GF104, u odnosu na GF100 dupliran, pa ih sada ima šest po multi-jezgru (2 warp jedinice + 4 dispatch jedinice), što povećava efikasnost svakog CUDA jezgra. Broj TMU jedinica je, naravno, manji u odnosu na GF100, ali je njihov broj po multi-jezgru veći, što znači da je pipeline drugačije izbalansiran. Zapravo, broj prisutnih TMU jedinica kod GF100 i GF104 je isti – 64, pa nam je žao što je deo jezgra deaktiviran, jer je prilično jasno da texture managing units imaju prilično veliki uticaj na performanse u igrama.

Svako multi-jezgro ima 64K posvećene keš memorije koja može biti konfigurisana kao 48K deljene + 16K L1 keš memorije ili obrnuto. Količina L2 keš memorije kod GF100 GPU-a je 768K, dok je kod GF104 čipa smanjena na 512K. Na L2 memoriju se oslanjaju load/store jedinice koje smo već pomenuli, a ova keš memorija se nalazi između GPC jezgara i memorijskih kontrolera koji su organizovani u crossbar i zapravo predstavljaju četiri jedinice širine od 64 bita, što GPU-u daje ukupno 256-bita širok put ka video memoriji. GPU po specifikaciji radi na 675 / 1350 MHz, iako će ovu cifru većina partnera malo „doterati“. Zvanične frekvencije važe i za model sa 768 i sa 1024MB VRAM-a. GF104, naravno, radi sa GDDR5 memorijskim standardom. Slabiji model sa 768 MB GDDR5 memorije ima jedan ROP klaster deaktiviran, a pošto znamo da su raster-operator (render back-end) jedinice poslednje u „pajplajnu“ i da su vezane za memorijski kontroler, onda je jasno da je i jedan deo kontrolera isključen, pa tako GeForce GTX 460 sa 768 MB video memorije nije slabiji samo po tome što ima manju količinu memorije, već ima i užu memorijsku magistralu – 192 bita, u odnosu na 256 bita kod verzije sa 1024 MB VRAM-a.Još neke novine koje je NVIDIA uvela kod GF104 čipa je podrška za Dolby True HD audio i DTS-HD (via HDMI), poboljšan menadžment za isključivanje neaktivnih delova čipa (imao ih je i GF100, ali je i on u stanju mirovanja dosta trošio). GF104 kartice bi trebalo da su dosta štedljivije u idle situacijama. Međutim, možda najbitnija sporedna stvar (nije fudbal :) vezana za GF104 je, konačno, podrška za video izlaz na tri displeja u isto vreme!

Force GTX 460 series specifications

• Codenamed GF104
  
• 40nm process technology
  
• 1.95 billion transistors
  
• Unified architecture with an array of processors for stream processing of vertices, pixels, etc.
  
• Hardware support for the DirectX 11 API, including the Shader Model 5.0, geometry and compute shaders, as well as tesselation
  
• 256-bit memory bus, 4 independent 64-bit controllers, support for GDDR5 memory
  
• 675 MHz core clock rate
  
• Doubled ALU clock rate of 1350 MHz
  
• 8 Stream Multiprocessors, including 384 scalar ALUs for floating-point computing (support integer, FP, FP32, FP64 according to the IEEE 754-2008 standard)
  
• 64 texture addressing and filtering units supporting FP16, FP32 precision in textures, as well as support for trilinear and anisotropic filtering for all texture formats
  
• 4 wide ROPs (32 pixels) supporting antialiasing up to 32x, also with FP16, FP32 frame buffers; each unit features an array of configurable ALUs and handles Z generation and comparison, MSAA, blending
  
• Recording results of up to 8 frame buffers simultaneously (MRT)
  
• Integrated support for RAMDAC, 2 x Dual Link DVI, HDMI, DisplayPort
  

GeForce GTX 460 & ASUS ENGTX460 TOP 768MB reference card specifications

• 675 / 700 MHz core clock rate
  
• 1350 / 1400 MHz universal processors clock rate
  
• 336 stream processors
  
• 56 TMUs, 24/32 blending units
  
• 3600 (900x4) / 3680 (920x4) MHz effective memory clock rate
  
• GDDR5 memory, 192/256-bit memory bus
  
• 768/1024 MB memory
  
• 86.4/115.2 GB/s memory bandwidth
  
• 16.2/21.6 Gpixel/s theoretical peak fillrate
  
• 37.8 Gtexel/s theoretical texture fetch
  
• 2 x Dual Link DVI-I, 1 x HDMI mini, resolutions up to 2560x1600
  
• Dual SLI connector
  
• PCI Express 2.0
  
• Supports HDCP, HDMI, DisplayPort
  
• Consumes up to 150/160 W via two 6-pin connectors
  
• Dual-slot design
  
• MSRP $199/$229
  

Zaključak;

ASUS ENGTX460 TOP je zaista sjajna kartica za cenovni rang od 200 evra i akcelerator koji ima 192-bitnu memorijsku magistralu. Dok su GF100 bazirane video kartice imale problema sa zagrevanjem, velikom potrošnjom i slabom dostupnošću, GF104 modeli, GeForce GTX460 će sasvim sigurno biti suprotnost od toga. Osim manje potrošnje i zagrevanja, GTX 460 kartice će postati poznate i kao solidni overklokeri, iako NVIDIA ima još da poradi na poboljšanju memorijskog kontrolera za rad sa GDDR5 memorijom – AMD uz sebe ima Joe Macrija, koji radi na kreiranju specifikacija za nove GDDR standarde, pa im je tako lakše da optimizuju i memorijske kontrolere za bolji rad sa VRAM-om.

GeForce GTX 460 stiže u dva izdanja, a njihova cena se razlikuje za oko 30-ak evra. Iako još nismo objavili test brže verzije, počeli smo da je testiramo i moramo odmah reći da nam se u startu više dopada i da smatramo da 30 evra doplate nije mnogo za ono što se dobija, jer je prema onome što smo videli, GeForce GTX460 1GB brži i od GTX465 modela, čak i kada nije overklokovan.

Grafički akceleratori koji koštaju 200-250 evra su veoma atraktivni za širi krug korisnika, budući da se za taj izdvojeni novac i dalje moguće više nego udobno igrati, a opet uštedeti makar 150 evra u odnosu na najskuplje modele. GeForce GTX 460 modeli spadaju upravo u tu kategoriju. I dok smo se za GeForce GTX 465 morali da se uzdržimo od davanja preporuke, za GTX 460 sa 768 MB naša preporuka stoji, ali ćemo sačekati i konačan test modela sa 1024 MB memorije da bismo dali finalnu ocenu. Čak i sporiji GeForce GTX 460 je u svim situacijama brži od najsporije karte iz Radeon HD5800 serije, u nekim i značajno, a dobar primer su Far Cry 2 i Unigine Heaven Benchmark u kome GeForce odnosi suverenu pobedu u testu teselacije. To znači da će Radeon HD5850 imati dosta problema sa GeForce GTX 460 karticama sa 1024 MB memorije, pogotovo sa njihovim overklokovanim izdanjima. NVIDIA sada ima jeftiniju karticu koja pruža iste ili bolje performanse, a poseduje i podršku za GP-GPU aplikacije, 3D Vision i PhysX, što nisu stvari koje bi trebalo zanemariti.ASUS ENGTX460 TOP je za nijansu brža od referentnog modela, ali njeno hlađenje zaista zaslužuje sve pohvale, jer zbog DirectCU rešenja, kartica radi hladnije, tiše, a samim tim i dugotrajnije. Za sada, od nas dobija preporuku, a za detaljniji rezime o GeForce GTX 460 seriji akceleratora, sačekaćemo i test verzije sa 256-bitnom memorijskom magistralom i gigabajtom GDDR5 memorije.

Iako u našoj zemlji ogromnu većinu prodatih kućišta čine najjeftiniji modeli, koje je sa uključenim napajanjem potrebno platiti ne više od 2000 dinara, primetan je i rast tražnje za ozbiljnijim i daleko skupljim modelima, koji naprednim korisnicima nude daleko više. Jedna od takvih serija je i Cooler Master HAF, koji ubrzano stiče sve veći broj poklonika..
ako ne mali broj korisnika gleda na kućište kao na kutiju u koju je potrebno smestiti važne komponente računara, situacija daleko od toga da je tako jednostavna. Iako će i daleko jeftiniji modeli poslužiti svrsi, stabilnost računara najviše klase umnogome može zavisiti od izbora kućišta, i pre svega organizovanja protoka vazduha u njegovoj unutrašnjosti. Upravo to je i bio osnovni cilj dizajnera u kompaniji Cooler Master kada su pre dve godine predstavili prvi model iz HAF serije proizvoda – HAF 932. Skraćenica HAF označava „High Air Flow“, i u praksi znači da su u modele ove serije fabrički ugrađeni ventilatori veoma velikog prečnika, namenjeni pokretanju značajnih količina vazduha kroz unutrašnjost i održavanje temperatura unutrašnjosti, ali i ugrađenih komponenti na niskim vrednostima.Prvi model iz ove serije, HAF-932, već od samog predstavljanja postao je čest izbor entuzijasta širom sveta, a njegov naslednik, model 922 koji je predstavljen tokom prošle godine nije baš sledio tradiciju –kvalitet izrade i mogućnosti su i dalje bile na najvišem mogućem nivou, već po nešto manjim dimenzijama. Stoga se ovogodišnje osvežavanje ponude slobodno može smatrati kao direktan i pravi naslednik i danas popularnog začetnika ove serije proizvoda, koji je od početka dizajniran sa ciljem da učvrsti kompaniju Cooler Master na samom vrhu kada su u pitanju kvalitet i mogućnosti najviše klase kućišta za PC računare.Detaljnije

Već po početnim najavama, u kojima je Cooler Master najavljivao ovaj proizvod kao „Flagship product“ bilo je jasno da kompromisa neće biti ni po jednom pitanju, i to je već jasno i pri pogledu na kutiju. Ona nije toliko velikih dimenzija kao kod nekih ranije testiranih Big Tower kućišta, ali to više nego nadoknađuje težinom – celo pakovanje teško je više od 16kg, a od toga na samo kućište otpada nešto preko 14. Za ovoliku težinu zaslužan je pre svega materijal – u Cooler Masteru su se odlučili za korišćenje čelika presvučenog cinkom, što je procedura koja se koristi i u industriji ukoliko želite da ovaj materijal zaštitite od korozije. Dobra strana ovolike težine je, svakako, stabilnost.Prateći paket je veoma bogat, i Cooler Master svakako neće dozvoliti da vam tokom sklapanja računara u njihovo najskuplje kućište nešto nedostaje. Sem standardnog seta šrafova, vezica, nosača za dodatne ventilatore i adaptera, dokaz da su dizajneri mislili na sve su crna boja šrafova, kako ne bi odudarali od sada potpuno crne unutrašnjosti, kao i postojanje produžnog kabla za 8-pinski adapter koji služi napajanju procesora. Jednostavno, udaljenost između mesta na kome će biti smešteno napajanje i gornjeg dela ploče je tolika da postoji realna šansa da ovaj kabl u slučaju pojedinih napajanja jednostavno neće biti dovoljno dugačak. Veoma interesantan detalj je i postojanje malog adaptera koji će vam omogućiti da odstojnike za ploču zašrafite na veoma lak i precizan način... ali i da ih, što je ponekad još važnije, isto tako i skinete u slučaju potrebe. Naravno, kako bi dodatno olakšali premeštanje kućišta, u paketu se isporučuje i set točkića, koji sem olakšavanja te procedure imaju i dodatnu ulogu, da dodatno podignu dno kućišta od podloge, omogućavajući ventilatoru na napajanju lakši pristup svežem vazduhu.Spoljašnji izgled Cooler Master HAF X kućišta

Kao što se i očekuje od kućišta koje pripada HAF seriji, glavna prednost je fabrička ugradnja velikog broja ventilatora. Tako je sa prednje strane smešten jedan prečnika 230x30mm, sa integrisanom crvenom diodom, ali i nezaobilaznim filterom za prašinu, budući da se radi o ventilatoru koji ubacuje svež vazduh u unutrašnjost kućišta. Brzina od „samo“ 700rpm je više nego nadoknađeno prečnikom, pa je ovaj ventilator u stanju da pokrene veliku količinu vazduha uz buku od samo 19dBa. Na bočnu, providnu stranicu, smešten je još jedan „intake“ ventilator manjeg prečnika, 200x30mm, takođe sa zaštitnim filterom. Na uobičajenom mestu na zadnjoj strani smešten je jedan ventilator prečnika 140mm koji služi izbacivanju toplog vazduha iz kućišta, a na gornjoj su ostavljena dva mesta za ventilatore identične namene, ali većeg prečnika – jedan dimenzija 200x30mm je fabrički ugrađen, a drugi ćete morati sami da obezbedite, ukoliko procenite da za time ima potrebe. Sem ovih, u unutrašnjosti kućišta su ostavljeni prostori za dodatno usmeravanje vazduha namenjenog glađenju grafičkih kartica – posebni tunel u koji je moguće smestiti ventilator prečnika 120mm, ali i odvojeni nosač za one prečnika 80mm. Jednostavno, kakve god komponente da instalirate u ovo kućište, možete biti više nego sigurni da će biti dobro hlađene – raspored je idealan, kada su svi uključeni kroz kućište se stvara struja hladnog vazduha koji izlazi gor i pozadi, a i buka je na veoma prihvatljivom nivou, pre svega zbog izbora ventilatora velikih prečnika. Svi ugrađeni ventilatori poseduju PWM mogućnost, što znači da ih je moguće priključiti na matičnu ploču, i zatim kontrolisati iz odgovarajućih programa po podizanju sistema. Ovo naravno važi samo pod uslovom da vaša matična ploča poseduje ovoliki broj konektora na koje je moguće priključiti ove ventilatore – četiri fabrički ugrađena već prevazilaze mogućnosti većine modela na tržištu.

Prednji panel je doživeo prilično unapređenje u odnosu na prethodnike, pre svega zbog novih tehnologija koje su se u međuvremenu pojavile na tržištu. Tako su uz dva standardna USB konektora implementirana i dva po novom, USB 3.0 standardu. Između njih svoja mesta našli su još po jedan eSATA i FireWire konektor, kao i set standardnih audio priključaka. Naravno, svi potrebni kablovi su već instalirani i lepo organizovani u unutrašnjosti kućišta, a vama preostaje samo da ih povežete sa odgovarajućim konektorima. Iznad njih smešteni su taster za uključivanje i resetovanje računara, kao i LED taster, a sve njih je moguće zaštiti klizajućim panelom. Zadnja strana otkriva mesta za čak devet mesta za proširenje, što znači da ćete u ovo kućište bez ikakvih problema moći da smestite i najmoćnije računare namenjen igranju, sa četiri grafičke karte. Na samom dnu je mesto za napajanje, i već smo pomenuli činjenicu da je, zbog velikih dimenzija, veoma važno da birate ona sa dovoljno dugačkim kablovima – Cooler Master će vam u nekim slučajevima pomoći produžetkom, ali veći oprez nikada nije naodmet. Na gornju stranu, iznad mesta za proširenje, smeštena su tri otvora za cevi namenjene vodenom hlađenju komponenti. Pre nego što pomislite da je CM izumeo neki nov standard, pomoći ćemo vam da razrešite ovo pitanje – naime, za vodeno hlađenje se kao i uvek koriste dva otvora, a treći je namenjen povezivanju kabla kojim ćete na prednjem panelu spojiti dva postojeća priključka po USB 3.0 standardu. Kako odgovarajući kontroleri i dalje nisu integrisani u same čipsetove, već se i dalje na ploču ugrađuju dodatni čipovi, ovo i jeste jedino rešenje – odgovarajući plavi kabl ćete sprovesti od prednjeg panela, kroz unutrašnjost kućišta i pomenutu rupu, do jednog od USB 3.0 portova smeštenih na zadnji panel matične ploče. Naravno, ovo znači da ćete ukupno moći da koristite „samo“ tri od teoretksi četiri dostupna ovakva konektora, ali verujem da ćete se sa time već izboriti... na kraju krajeva, tri je više od dva, a i prednji su daleko lakše dostupni.
Pogled u unutrašnjost HAF-X

Po skidanju bočne stranice shvatićete po prvi put koliki prostor u sebi u stvari sadrži HAF X. Jednostavno, koju god matičnu ploču da odaberete (uključujući i one nestandardnih dimenzija, poput nedavno testiranih modela kompanije Gigabyte X58A-UD9 i 890FXA-UD7), nećete imati problema sa instalacijom. Posebno je interesantno rešenje sa otvorom na zadnjem limu podloge, tačno na mestu gde će se naći procesorsko podnožje matične ploče, koje smo prvi put videli pre nešto manjje od 12 meseci. Ovaj otvor služi da možete da skinete procesorske hladnjake velikih dimenzija, koji se za matičnu ploču pričvršćuju sa zadnje strane posebnim sistemom montiranja. Kolika prednost ovo može biti ne treba previše ni pričati – upravo iz ovog razloga jedan broj entuzijasta koji često menjaju procesore i probaju nove stvari nije ni „pakovao“ računar u kućište – proces vađenja matične ploče i skidanja kulera samo radi zamene procesora jednostavno je bio previše komlikovan.U HAF X je moguće smestiti veoma veliki broj hard diskova. Pre svega, na prenju stranu su, u obliku dva najdonja 5.25 otvora, smeštena dva mesta za instalaciju 2.5 ili 3.5 inčnih SATA diskova, uz postojanje Hot Swap mogućnosti. Sistem je dobro osmišljen i lak za realizaciju, i potrebno je obaviti svega nekoliko koraka. Pre svega, potrebno je u odgovarajuća ležišta (fioke) ugraditi diskove, a zatim povezati i zadnji panel sa tri kabla – jedan klasični molex obezbeđuje potrebno napajanje, a dva SATA prenos podataka. Kada god gurnete fioku u predviđeno mesto, konektori će leći u svoja predviđena mesta, ostvariti kontakt i omogućiti korišćenje instaliranog hard diska. Gornja četiri 5.25 inčna otvora namenjena su optičkim uređajima, koje je naravno moguće montirati bez upotrebe alata – jednostavno ga smestite u ležište i pritiskom na dugme osigurate od pomeranja.Na klasičnom mestu, iza donjeg dela prednjeg panela, smešteni su dodatni otvori za hard diskove – ukupno njih pet. Naravno, i njih je moguće montirati bez dodatnog alata, a fioke pomoću kojih se to radi su tako dizajnirane da svaki od klinova koji drže hard disk na svom mestu poseduje gumenu podlogu, koja smanjuje vibracije i snižava nivou buke. Jedino na šta treba obratiti pažnju pre monitiranja je da li su svi potrebni kablovi sprovedeni – pre fiksiranja fioke potrebno je povezati kabl za napajanjje i SATA, kako se ne bi našli u situaciji da morate fioku ponovo da vadite kako bi povezali disk. Jednu od ovih fioka moguće je čak iskoristiti za montiranje ukupno dva 2.5 inčna umesto jednog 3.5 inčnog diska. Ukoliko saberete sve ove mogućnosti, možete doći do zaključka da je u HAF X moguće smestiti ukupno 8 SATA hard diskova, uopšte ne uzimajući u obzir 5.25 inčne kaveze kojima je taj broj mmoguće dodatno podići.Zaključak

Konačan utisak o proizvodu kakav je HAF X svakako nije teško doneti. Spoljašnji izgled je prilično sirov, i ovo kućište svakako ne spada u skup proizvoda koji su dizajnirani sa estetikom na prvom mestu. HAF X je i robustan, težak, čvrst, i definitivno futuristički. Ipak, spoljašnji izgled na stranu, koji je ionako stvar ličnog ukusa i preferencija, ono oko čega će se svi nesumnjivo složiti je kvalitet izrade i funkcionalnost, koji su na vrhunskom nivou. Jednostavno, činjenica da su u Cooler Masteru dizajnirali HAF X da bude njihov prestižni model vidljiva je na svakom koraku – od kvaliteta, mogućnosti, dodatne opreme, pa sve do sitnih detalja o kojima se često ni ne razmišlja. Jednostavno, ceo „paket“ je vrhunski, napravljen bez ikakvih kompromisa, i nesumnjivo namenjen najzahtevnijim korisnicima, koji će znati da iskoriste sve što im nudi. Već pominjani sistem ventilatora, čiju osnovu sada praktično čine modeli prečnika iznad 200mm, izuzetno je efikasan, ali ne i bučan. Sistem za hlađenje grafičkih kartica je osmišljen u saradnji sa kompanijom NVIDIA, budući da se poslednja generacija grafičkih kartica najviše klase ove kompanije, zasnovana na GF100 čipu, nikako ne može smatrati ni tihom ni hladnom tokom rada. HAF X će bez ikakve dileme biti u stanju da se izbori i sa više ovakvih kartica u SLI sistemu, što je svakako zavidan uspeh.

Ceo sistem je veoma lako sklopiti, a i nakon toga ostaje više nego dovoljno prostora da sakrijete kablove, ukoliko vam je taj detalj uopšte i bitan. Veliki broj ležišta za hard diskove zadovoljiće i najzahtevnije korisnike po ovom pitanju, pa ni tu nemamo nekih zamerki. Uopšte gledano, broj stvari koje bi mogli da prigovorimo ovom kućištu je veoma mali, a i u vezi njih smo svesni da je to baš traženje „dlake u jajetu“. Voleli bi da je fabrički ugrađen i drugi 200mm ventilator na gornju ivicu, iako je i ovaj jedan sasvim dovoljan za odlično hlađenje unutrašnjosti kućišta. Takođe, već smo rekli da svi ventilatori imaju PWM mogućnost, ali nemaju sve ploče dovoljno konektora da kontrolišete sve njih istovremeno. Stoga bi ugradnja dodatnog kontrolera za ventilatore bila veoma dobrodošao detalj. Naravno, potpuno smo svesni da ni jedna kompanija ne želi baš da otkrije sve karte u jednoj ruci, i da će ovakvi dodatni detalji verovatno naći svoje mesto u sledećoj generaciji velikih HAF kućišta.

CoolerMaster HAF-X - Benchmark Editor's Choice Award

Cena za naše tržište i dalje nije poznata, jer je primerak koji smo mi dobili zahvaljujući lokalnoj kancelariji kompanije Cooler Master uzorak. Cene na zapadu nam kažu da će verovatno koštati oko 200 evra, što generalno jeste prilično mnogo za kućište, ali ne i mnogo za ovakvo kućište. Jednostavno, Cooler Master je HAF X dizajnirao sa najzahtevnijim korisnicima na umu, a takvi korisnici, iako ih nema mnogo, uvek su spremni da odvoje znatne svote novca za najbolje... HAF X to svakako jeste i od nas sasvim zasluženo dobija najviše priznanje - nagradu Izbora Urednika. U sveopštem trendu minijaturizacije svega i svačega, lepo je videti da i dalje postoje kompanije koje makar deo svojih proizvoda i dalje usmeravaju ka ovoj klasi korisnika.Prednosti:- Kvalitet izrade
- Prostranost
- Izuzetan sistem za hlađenje
- Nizak nivo buke
- USB 3.0 na prednjem panelu
- Hot Swap hard diskovaMane:

- „Samo“ jedan 200mm ventilator na gornjem delu.

Prvi susret sa Hydra tehnologijom pre par meseci je definitvno bio interesantan, jer je po prvi put bilo moguće upariti ATI i nVidia grafičke karte za ostvarivanje zajedničkog cilja, a to je što veći frame rate u zahtevnim igrama. Kao sledeći korak u daljem razvoju Fuzion ponude, MSI nudi novi model sa oznakom P55A Fuzion.
Prvi susret sa Hydra tehnologijom pre par meseci je definitvno bio interesantan, jer je po prvi put bilo moguće upariti ATI i nVidia grafičke karte za ostvarivanje zajedničkog cilja, a to je što veći frame rate u novim igrama. Do tog momenta, zajednički rad ATI i nVidia grafičkih karti je smatran naučnom fantastikom, ali je Lucid sa svojim Hydra čipom uspeo da tržištu ponudi ovu jedinstvenu mogućnost. Naravno, sam čip treba implementirati i na matičnu ploču, a MSI je prvi koji je u tome uspeo, a direktan produkt ovoga su Fuzion matične ploče. Kao sledeći korak razvoja Fuzion ponude, MSI sada nudi model pod nazivom P55A Fuzion koji je upravo i objekat ovoga testa.Već na prvi pogled koji počinje na pakovanju nam govori na koji deo tržišta je MSI hteo da usmeri ovu ploču. Dakle, nema bogatog Big Bang paketa sa svim korisnim i manje korisnim detaljima i sitnicama. Model P55A Fuzion je smešten u manje-više klasično pakovanje na koje smo navikli kod modela matičnih ploča koje pripadaju srednjem cenovnom razredu. Tako bi P55A Fuzion u momentu kada stigne u maloprodaju trebalo da ima cenu od oko 160 eura što je daleko manje od cene Big Bang modela koji je do sada bio jedina opcija opremljena Hydra čipom. MSI, sasvim očigledno želi da Hydra tehnologiju pusti u mainstream vode, pa je P55A Fuzion u takvom maniru i profilisan. Pogledom na samu ploču takođe možemo doći do navedenih zaključaka, jer se jasno vidi da je obim „dodatnih detalja“ evidentno smanjen u korist manje finalne cene. Sa druge strane, kada je u pitanju kvalitet komponenti MSI nije želeo da pravi neke veće kompromise pa su tako i na P55A Fuzion ploči upotrebljene „military class“ elektrolitske komponente.

HYDRAVeć pri prvom susretu sa Hydra tehnologijom bili smo veoma impresionirani činjenicom da sve to funkcioniše i pri tome nudi adekvatne performanse. U međuvremenu, do drugog susreta sa Hydra čipovima radilo sa unapređenju drajvera od kojeg u velikoj meri i zavise performanse, pogotovo u „X modu“. Naravno, prvo samo da se ukratko podsetimo kako u osnovi radi multi-GPU tehnika koju koriste i AMD i nVidia. Dakle, u slučaju dva GPU-u u sistemu i aktiviranog SLI ili Crossfire režima, sam drajver će u tokom rada deliti posao na dva GPU-a, i to na veoma prost način. Svaki GPU će raditi po jedan frejm neizmenično, a sam drajver sve to sklapa i prikazuje i na kraju - broj FPS-a je veći i igrač je srećan. Renderovanjem neizmeničnih frejmova svaki GPU radi posebno i nema potrebe da "zna" šta radi onaj drugi, a sva sinhronizacija je na drajeveru koji sve to na kraju treba da uklopi. Logično, tajming je ovde od veoma velikog značaja, pa je zato uvek bilo bitno da u multi-GPU režimu rade iste ili po mogućnosti što sličnije grafičke karte po pitanju performansi.

U suprotnom, posao drajvera će biti mnogo teži i jednostavno se neće dobiti one performanse koje korisnik na kraju očekuje. Naravno, čak i kada su angažovani GPU-ovi isti, ovaj princip ima par svojih mana (na primer, brzina renderinga frejmova ostaje ista iako je sam FPS povećan), ali generalno sve ovu u većini slučajeva radi prihvatljivo po krajnjeg korisnika. No, sada na scenu stupa Lucid sa svojim Hydra čipom koji menja ovaj osnovni princip multi-GPU rada. Dakle, Hydra omogućava da se sam rendering jednog frejma podeli na dva GPU-a, a da pri tome razlika u performansama ta dva GPU-a teoretski može da postoji, pa čak i u nešto većoj razmeri. Upravo ova mogućnost korišćenja različitih GPU-ova je udarna karakteristika Hydra čipa.

Hydra poseduje tri osnovna režima rada: A, N i X. Logično, A mod je kada se povezuju samo AMD grafičke karte, N mod kada se povezuju samo nVidia karte, i na kraju X mod je ono glavno, tj. označava povezivanje AMD i nVidia grafičkih karti. Iako MSI Fuzion ploča poseduje tri grafička PCI Express slota, Hydra trenutno omogućava "mešanje" samo dve grafičke karte, dok je varijanta sa tri karte i dalje ostala rezervisana za Crossfire i SLI modode. Upravo zbog činjenice da je „X“ režim moguć samo sa dve grafičke karte, matična ploča kako što je P55A Fuzion predstavlja najoptimalnije rešenje, jer su dva PCI Express x16 slota sasvim dovoljna, a pri tome se može koristiti jeftiniji LT22102 Hydra čip. Od momenta kada smo prvi put testirali Hydra-u pa do sada, verzija drajvera je sa 1.4 došla do verzija 1.6, pri čemu je od strane Lucida najavljeni osetni skok performansi.

FutureMark 3DMark Vantage	Hydra X mode
CPU	19639
3D MARK score	18440

Company of Heroes (1680x1050, Max Quality)	Hydra X mode
	147.1

FarCry 2 (1680x1050, Max Quality)	Hydra X mode
	57.39

H.A.W.X (1680x1050, Max Quality)	Hydra X mode
	165

Unigine Heaven 2.0, 16xAF, 1680x1050	Hydra X mode
	50.9

World In Conflict Max Quality, 1680x1050	Hydra X mode
	44

Na žalost, nismo bili u mogućnosti da nabavimo identične grafičke karte kao i u prvom Hydra testu, pa shodno tome nismo direktno mogli da uporedimo performanse koje nudi sama nova verzija drajvera. Ipak, sa kartama koje smo imali na raspolaganju mogli smo ponovo da testiramo Hydra performanse i pri tome smo mogli da procenimo da su performanse nešto bolje. No, najveći korak u napred koji donosi novi drajver je DirectX11 podrška, pa se tako sada Hydra može maksimalno iskoristiti u DX11 „X“ modu. Interesantno, insistiranje na tome da primarna grafička karta i dalje bude ATI je ostalo, sa time da se sada ovo još jače naglašeno. Pokušaj da se „okrene“ redosled karti i nVidia stavi u prvi PCI Express x16 slot rezultuje porukom „wrong GPU configuration“ i pri tome igra ili neće raditi ili „X“ mod neće biti pokrenut.
ZaključakKompletna ideja iza Hydra tehnologije sa P55A Fuzion modelom izgleda mnogo bolje, pristupačnije i u realnosti korisnije za sve potencijalne kupce nove P55 bazirane matične ploče. MSI Big Bang Fuzion, model koja je prvi na tržištu stigao sa Hydra čipom je jednostavno imao veoma visoku cenu, a smatramo da je upravo i klasa kojoj je pripadala učinila da njena osnovna karakteristika bude manje interesantna - korisnici koji imaju sredstava za tako skup sistem sasvim sigurno imaju i mogućnosti da sebi priušte dve iste grafičke karte za SLI ili Crossfire. U toj situaciji, mogućnosti koju nudi Hydra jednostavno ne deluju toliko primamljivo, pa je Hydra u toj priči bila više kao jedna ekstravagantna i zanimljiva mogućnost koja teško može da dođe do izražaja u realnoj situaciji. Ta realna situacija u kojoj bi Hydra tehnologija najbolje došla do izražaja je ona u kojoj korisnik želi da kupi novu grafičku kartu, a pri tome mu stoji na raspolaganju mogućnost da iskoristi i svoju staru grafičku kartu i time dobije još veći „frejmrejt“ u igrama. MSI P55A Fuzion model sa svojom cenom, koja bi trebala da bude oko 160 eura, umnogome približava ovaj scenario nekoj realnoj situaciji.Tako se neko sada može odlučiti za P55A Fuzion matičnu ploču i u startu jednu grafičku kartu, znajući da kasnije može kupiti bilo koji noviji akcelerator i da onda uz Hydru iskoristi i već postojeću. Pored toga, razloga za izbor P55A Fuzion ploče definitivno ima, jer se radi o veoma dobrom proizvodu, koji po svim bitnim parametrima nudi izuzetno dobre mogućnosti i peformanse. Standardni set mogućnosti, plus „OC Genie“ i sasvim dobre overkloking performanse dovoljno govore u prilog P55A Fuzion modela. Činjenica je da se za nešto manje novca može pazariti druga (takođe MSI) ploča sličnih karakteristika, istina bez Hydra čipa, pa je zbog toga veoma bitno za potencijalnog kupca da u startu odluči da li planira da koristi mogućnosti Hydra tehnologije. Ukoliko se samo želi SLI ili Crossfire, „native“ mode i dalje nudi bolje performanse od Hydra A ili N režima. Na žalost, korišćenje PhysX akceleracije u X modu još uvek nije moguće iz prostog razloga što nVidia drajver automatski isključuje ubrzavanje fizike u momentu kada detektuje bilo koju drugu grafičku kartu koja nije nVidia, pa tako jedna od potencijalno najinteresantnijih stvari koju bi Hydra mogla da ponudi, a to je „najbolje iz oba sveta“, još uvek ostaje nedostupna. Na kraju, možemo opet reći da je Hydra veoma zanimljivo rešenje, koje sada sa P55A Fuzion matičnom pločom ima šanse da zainteresuje mnogo veći broj korisnika, koji bi, još jednom naglašavamo, u startu trebalo da se odluče da li žele da koriste Hydra X mod, jer se samo tada MSI P55A Fuzion ploča može adekvatno iskoristiti.

ASUS VG236H

Nakon Viewsonica i Samsung-a, na tržište je stigao i ASUS 3D-ready monitor, odnosno monitor koji ima osvežavanje ekrana od 120 Hz. I naravno, u paketu su i NVIDIA 3D Vision naočare. Pošto se radi o Full HD monitoru, jednom od prvih na našem tržištu koji ima osvežavanje od 120 Hz.
NVIDIA 3D Vision je već neko vreme sa nama. Njena osnova su specijalne3D naočare sa pratećim predajnikom, NVIDIA grafička karta i monitorkoji je prilagođen za prikazivanje slike sa frekvencom osvežavanja odbarem 100Hz. Na testu smo imali još jedan komplet monitora koji jeuključivao ASUS VG236H 120Hz LCD monitor. Ovoga puta smo u 3D-u uživaliu Full HD rezoluciji - prethodni modeli koje smo testirali su imali modod 1680 x 1050 piksela. ASUS nudi i verziju ovog monitora bez 3D Visionnaočara u pakovanju (oznaka modela je VG236HE).
Čovek spada u grupu stvorenja sa stereoskopskim vidom, tj. posedujedva oka koja se nalaze na određenom rastojanju. Kada oči posmatrajuneki predmet svako daje pomalo različitu sliku sa svoje gledišne tačke,a mozak onda obrađuje te podatke i stvara jednu sliku, samo sa dodatnominformacijom o udaljenosti predmeta. Tako nastaje „dubinskapercepcija“, tj. sposobnost čoveka da spozna raspored predmeta uprostoru i poređa ih u glavi tako da svaki ima svoj položaj u trećojdimenziji. Problem 2D displeja bilo koje vrste, bilo da su to LCDmonitori ili televizori, stari CRT-ovi ili projektorsko platno, jesteto što na njima oba oka vide istu sliku. Samim tim, iako mi uz pomoćnašeg prethodnog iskustva snalaženja u prostoru možemo darekonstruišemo 3D pejzaž na osnovu kretanja projekcija sa 2D displeja,prostorna informacija izostaje i na nekom nivou smo uvek svesni da„nešto tu fali“. Najbolje rešenje tog problema bi naravno bio sistemgde bi svako oko primalo zasebnu sliku putem nekih stereoskopskihnaočara ili možda kreiranjem holograma, ali ta rešenja imaju opet svojeprobleme pa su ljudi počeli da istražuju načine kako da postojeće 2Dprojekcione sisteme iskoriste da stvore iluziju treće dimenzije.NVIDIA 3D Vision, opet

Još pedesetih godina prošlog veka počeli su prvi eksperimenti sauvođenjem 3D-a u bioskope, a od tada je bilo još par procvata dotičnetehnologije u raznim inkarnacijama, ali osim kao privremenu zanimacijuljudi je nikada nisu masovno prihvatili i kada se uz to dodakomplikacija prilikom snimanja takvog materijala, sasvim je opravdanoto što se bioskop uvek vraćao na stari dobri 2D. Poslednjih godinu-dvesvedoci smo najnovijeg talasa 3D-a, ovog puta potkovanog boljomtehnologijom i lakšom produkcijom, a veliki broj filmova od kojih suneki zaista veliki blockbuster-i forsiraju 3D kao udarni novitet. Vremeće pokazati da li će se ovaj put 3D izboriti za stalno mesto ubioskopima ili će kada interesovanje publike splasne opet ostati uzapećku do daljnjeg. U međuvremenu, pozabavićemo se onim što je prednama, a to je NVIDIA 3D Vision koji vam omogućava da iskusite pun 3Ddoživljaj u svom domu.U ovom slučaju, primenjena je tehnika alternate-frame sequencingkoja podrazumeva naočare sa malim providnim TFT displejima umestostakala koji u sinhronizaciji sa monitorom zatamnjuju naizmenično levoi desno oko dok se na monitoru prikazuje slika namenjena onom koje utom trenutku nije blokirano. To sve se događa jako brzo, u ovom slučaju120 puta u sekundi pa svako oko efektivno vidi 60 sličica u sekundi, aonaj koji posmatra kroz naočare nije ni svestan šta se događa. Da bi 3DVision funkcionisao potrebna je tesna integracija svih sistema u nizu,što podrazumeva NVIDIA grafičku kartu koja je dovoljno brza da prikažetako veliki broj frejmova u sekundi (minimum je GeForce 9600GT, alipreporučujemo makar GeForce GTX460 za pun ugođaj), monitor koji može daprikaže sliku sa osvežavanjem od 100 ili 120Hz i 3D Vision naočare sapratećim IR predajnikom koji vrši sinhronizaciju naočara sa ostatkomsistema.Kako to sve radi?

Problem sa ovim delomteksta je to što jednostavno ne postoji način da se taj doživljajprenese jer sam medij sa kojeg čitate ovaj tekst ne može to da podrži.Shodno tome, pokušaćemo da prenesemo utiske i na taj način predstavimokoliko je ova tehnologija zapravo uspešna. Za početak, za razliku oddrugih sistema koji funkcionišu po principu filtriranja boja i slično ikoji kod nekih ljudi prosto ne funkcionišu kako treba, ko god da jeprobao 3D Vision nije ostao ravnodušan. 3D efekat postoji i nemoguće gaje ne primetiti, tako da je posle prvih par sekundi komentar skoro uvekbio: „Vau!“. Kada prvo oduševljenje splasne postaćete svesniograničenja te tehnologije, pogotovo u slučaju nekih igara koje nisu upotpunosti kompatibilne sa njom. Subjektivni utisak posmatranja 3Dslike u igrama je recimo kao kada posmatrate akvarijum sa likovima ipredmetima koji su raspoređeni po njemu. Ni jedan objekat u igri nemože da izgleda kao da je bliži od samog ekrana, samo neki predmetideluju kao da su udaljeniji, a i to ima neku granicu preko koje iluzijaviše ne funkcioniše. U boljim slučajevima predmeti deluju sasvimtrodimenzionalno, dok u lošijim izgledaju kao one dečije slikovnice sakartonskim dvodimenzionalnim likovima koji se podignu na određenimmestima u knjižici u pokušaju da vam dočaraju 3D.Poseban problem u igrama predstavljaju pixel shader efekti za koje nepostoje pravi podaci o koordinatama u prostoru, pa nekada mogu da budupoprilično izmešteni u odnosu na mesto gde bi trebalo da budu. Opet,ako krenete da igrate neki FPS naslov gde 3D radi kako treba odjednomće vas naterati da počnete nesvesno da eskivirate glavom rakete ipokušavate da „uđete“ u ekran da bi zavirili iza ćoška. Mi smo probalinovu igru Mafia II, a zatim i Crysis, kojii dalje ima problema na većim nivoima detalja zbog obilnog korišćenjapixel shader-a, pa sama NVIDIA preporučuje da se detalji vezani za njihsmanje na medium (što mi baš i ne bismo želeli da uradimo). Jako lepo u3D-u izgleda i igra Just Cause 2. Svaka igra koju smo probali je pružavrlo drugačiji doživljaj u 3D od klasičnog „ravnog“ igranja, pa je bilojako interesantno odigrati opet neke delove igara i sada ih doživeti nadrugi način. Nepotrebno je reći da bismo voleli više vremena da sepoigramo ovom napravom od onoga što nam je pružilo kratko druženje zapotrebe teksta.Osim problema vezanih za 3D, tu je naravno i manja osvetljenostekrana i okoline generalno dok je posmatrate kroz naočare zbog„shutter“ efekta naočara na kojem se i zasniva njihovo funkcionisanje,kao i samo treperenje koje je neprimetno osim u veoma jako osvetljenimprostorijama, ali počne da zamara oči posle nekog vremena. Reakcija jevrlo individualna, pa dok su neki koji su ih probali imali efektezamora već posle par minuta, drugi su bez problema koristili naočare posat vremena (duže nismo testirali). U svakom slučaju, ako stezainteresovani da kupite nešto ovako, obavezno prvo probajte da li vamodgovaraju.

Osim u igrama, ova tehnologija se može koristiti i za gledanje slika ifilmova prilagođenih za nju. Problem je u tome što ni jednog ni drugogjoš uvek nema nigde, osim semplova koje možete skinuti sa NVIDIA sajtai screenshot-ova iz igara koje sami možete napraviti dok je aktivan 3Dmod korišćenjem prečice na tastaturi predviđene za to. Semplovi pak,ono malo što ih ima, zaista su fenomenalni! Velika je šteta što nepostoji trenutno ni jedan film koji može da se pogleda u ovojtehnologiji. Snimak Nürburgring trke oduzima dah, prosto imate osećajda je previše realan dok se ne naviknete posle par gledanja na efekat3D-a. Takođe snimak parne lokomotive kako tutnji ka vama će vasnaterati da se pomalo neugodno promeškoljite u stolici i uverite jošjednom sami sebe da ipak ne može da izleti iz monitora u sobu. Opetćemo sa žaljenjem konstatovati da je ovaj doživljaj jednostavnonemoguće preneti i jedino možemo da vam pokažemo kako slika na monitoruizgleda nekome ko ga posmatra bez naočara.A monitor, kao monitor?

ASUS VG236H ne ličina slim i stilski dizajnirane ASUS monitore iz Designo serije već najedan sasvim običan monitor sa postoljem koje ima mougćnostppodešavanja visine panela, tilt, svivel i pivot. Sa zadnje stranezatičemo D-Sub konektor, HDMI, audio-in konektor (3.5 mm bananica) inaponski priključak. AC adapter je, sasvim logično, unutar kućištapanela. Glossy plastika sa zadnje strane je potpuno crna, dok jemonitor s prednje strane prilično uniforman, a donja ivica je malo većevisine, dok su gornja i donja ivica nešto šire u odnosu na modeldijagonale od 24 inča. OSD tasteri su smešteni sa donje strane, desno iosetljivi su na dodir, kada se iluminacija koja osvetljava njegovufunkciju uključuje. U početku će biti teško da zapamtite šta kojitaster radi u OSD meniju, jer kada sklonite prst, osvetljenje se gasi,a da bi se podsetili da li je to pravi “taster” morate ga pritisnuti, aonda ćete, bez namere, ali namerno, i aktivirati funkciju koju stedodirnuli.
ASUS VG236H, kao što i predpostavljate za jedan gaming monitor- koristi Twisted Nematic panel dijagonale od 23" inča sa odnosomstranica od 16 : 9 i radnom rezolucijom od 1920 x 1080 piksela. Dakle,dijagonala je nešto manja od one kod monitora sa odnosom stranica od 16: 10, jer se i panel “iseca” sa istih velikih ploča kao i oni sarezolucijom od 1920 x 1200, što znači da je i dot-pitch isti.I dok je informacija za to koji se panel koristi kod modela MS246H bilapoznata (radi se o TN Film panelu kompanije CMO, sa oznakom M236H1), zadrugačiji panel koji se koristi kod 0.6 inča manjeg modela nemamozvaničnu informaciju, mada smo na jednom forumu saznali da se radi oCMO M230H4 panelu, o kome opet nismo našli mnogo podataka, pa ćemo seosloniti na one koje daje ASUS Global websajt. Statički kontrast od1000 : 1 i osvetljenje od 400 “kandela” su već iznad proseka, adinamički kontrast je “impresivnih” 100.000 : 1. Kada aktivirate iuđete u OSD primetićete da ASUS ASUS VG236H podržava mnoštvo olakšica ipoboljšanja na koje smo svi navikli pored brojnih modela koji stižu izSamsung-a i LG-a. Pomenuti digitalni ili dinamički kontrast ASUS nazivaASCR (ASUS Smart Contrast Ratio) technology, a to je svakako sasvimregularan dynamic contrast algoritam – ništa bolji nitilošiji od već viđenih u klasi. Takođe, u OSD meniju je prisutan itaster koji vas odmah “prebacuje” u 4:3 režim, kada monitoru odgovarajui prigodne rezolucije (1024 x 768, 1280 x 960...) za gaming. Naovaj model, ASUS je dodao i opciju Overscan, mada nam nije jasno čemuona služi na digitalnom uređaju. Tu je i pet preset video modova (Scenery, Theater, Games, Night View i Standard) kao i hotkey za tri profila toplote boje (Cool, Normal, Warm i dodatne customsRGB i User). Naprednije opcije za podešavanje boja nisu prisutne.
ASUS VG236H u startu prikazuje pomalo nešto svetliju sliku u Full HDrezoluciji, pa preporučujemo da je tokom dana postavite na oko 75-80%,a uveče na niže vrednosti - prema ukusima. Kako je u pitanju TN panel,možemo očekivati veoma dobar odziv, slabije vidljive uglove i pomaloprobijanja pozadinskog osvetljenja. Kada je reprodukcija boja upitanju, početni prikaz deluje sasvim dobro ako govorimo o topliniboja, a ovoga puta i nema previše vidljivih grešaka na gradijentima,bar ne u "čistom" modu, kada su isključeni ASCR i ostale dinamičke imarketinške "tehnologije" za poboljšanje prikaza. Splendid sistem zapoboljšanje boja preporučujemo samo ako ste strasni ljubitelj crtaća,ali se nama više svidelo da ih podesimo sami. Štaviše, bolje rezultate,odnosno vernije boje smo postigli kada je Splendid isključen, atestiranje smo nastavili sa ASCR opcijom na off kaoi što uvek i radimo. Ponovićemo - gotovo svi testirani monitoriprikazuju dosta grešaka na gradijentima kada su aktivni sistemi za“poboljšanje” boja, dinamičko osvetljenje i slični “filteri”, ali učistom modu i kada se kontrast namesti tako da nije prenaglašen -gradijenti bi trebalo da budu glatki i bez banding efekata.Na test primerku ASUS VG236H monitora smo uspeli da postignemo čistusliku, što nam nije do kraja uspelo na većem MS246H modelu, na komeopet, ruku na srce, nisu bili preterano izraženi. Osvetljenje je gotovoidealno ravnomerno, a test najsvetlije bele otkriva veoma dobruuniformnost koja je krasila i prethodno testirane ASUS MS Designomodele. Kontrast je, za divno čudo, u startu podešen prilično umereno,pa preporučujemo da ga postavite na nekih 75 do 80%. Već preko 79%,kontrast postaje prenaglašen, pa ako želite da vam monitor prikaže sveboje koje panel i elektronika to realno i mogu, preporučujemo da gapodesite prema nekom od programa za testiranje LCD monitora. Slika nijepreviše svetla, ni kada je osvetljenje postavljeno na 80%, a ni tadanećete narušiti solidnu dinamiku koju je ovaj TN film monitor sposobanda prikaže, kao ni reprodukciju deep black nijansi. Statički kontrastje, zaključujemo, sasvim dobar – slika ne šljašti, ali je to u ovomslučaju dobro, jer je premaz na ekranu takav da previše (digitalnog)kontrasta ne izgleda dobro van prodavnica. Kao što smo gore već nagovestili, ASUS VG236H je prošao veoma dobro na testu crne, iako smo viđali i za nešto bolje deep black reprodukcijena TN ekranima. Probijanja pozadinskog osvetljenja, nažalost, ponovoima, ali opet nešto manje u odnosu na MS246H i najveći broj ASUSmonitora koje smo testirali. Vertikalni vidljivi ugao je solidan i urangu onoga što smo očekivali, što važi i za generalno nešto boljihorizontalni vidljivi ugao. Ove mane nisu izražene u tolikoj meri da bimorali da se zabrinete, jer se većina kupaca već navikla na ono što TNtehnologija može da pruži, a kao što smo pomenuli, dinamički opseg jeveoma dobar, pa se i u tamnijim, ali i svetlijim delovima sive,suptilni detalji najčešće razaznaju i u testovima, a i u realnom radu,recimo, prilikom gledanja tamnih scena u filmovima. Gradijent sive namnije otkrio veće kolorne aberacije. Kada je odziv u pitanju, možemoipak reći da kašnjenja u brzim igrama koje nemaju post-processing efekte nema, a nema ni loših artifakta prilikom gledanja filmova standardne definicije.
Nema sumnje da je i bez 3D funkcije ASUS VG236H sasvim dobar 2D monitorviše srednje klase. Kvalitet slike koju nudi je veoma dobar, što značida će zadovoljiti igrače koji neće imati vremena da posmatrajugradijente ili razmišljaju o toplini boja. NVIDIA 3D Visionje i dalje jedini i najbolji 3D sistem van bioskopskih sala i kao takavzavređuje pažnju. Iako ne baš jeftin, čak ni u ASUS VG236H paketu - nemože se reći da je nešto što spada u čistu egzotiku i sigurno postojeljudi koji će sebi moći i želeti da ga priušte. Veliki je plus to što3D efekti rade u svim postojećim 3D igrama bez ikakve potrebe zadodatnim intervencijama osim samog uključivanja 3D efekta u drajverima.Neke igre rade dobro u 3D modu, neke malo lošije, ali sve igre rade ito sa mnogo manjim padom performansi od onog koji smo očekivali. Akosebe smatrate pravim igračem, morate iskoristiti prvu priliku i baremprobati ovaj sistem, sigurno se nećete pokajati.

Za:

• kvalitet izrade
  
• ergonomija
  
• 3D Vision u kompletu
  
• reprodukcija boja
  
• vidljivi uglovi
  
• uniformnost
  
• odziv
  

Protiv:

• backlight bleeding
  
• odziv nije idealan
  
• cena
  

Proizvođač ASUS Model ASUS VG236H Dijagonala / tehnologija 23” class /TN film - 120 Hz Fizička rezolucija / boje 1920 x 1080 / 16.7 M / Color Gamut 75% NTSC Pitch 0.264 x 0.264 Horizontalno osvežavanje 30~83Khz Vertikalno osvežavanje 56-75 Hz Odziv 2 ms GTG Osvetljenje 400 cd/m² Kontrast (ASCR 100 000 : 1, static unknown) Ugao gledanja (H/V) 170˚/ 160˚ Bandwidth / potrošnja (*max) 260 MHz / 33 W Dimenzije 550 x 420 x 250 mm Masa 7 kg Specijalne mogućnosti, Input Trace Free Technology SPLENDID Video Intelligence Technology SPLENDID Video Preset Modes (5 modes) Skin-Tone Selection (3 mode) HDCP support Color Temperature Selection(5 modes) D-Sub, HDMI, audio in NVIDIA 3D Vision kit Cena (sa PDV-om) ~sample

Monitor na test ustupio ASUS.

Pre nego što se pojavio GeForce GTX 460, kompaniji NVIDIA je trebalodugo vremena da se vrati na noge i napravi karticu koja će bitiatraktivnija od direktnog konkurenta. Iako je tekući kvartal kompanijaposluje sa manjim gubicima u odnosu na Q1 i Q2, jedini realan razlog zato je, praktčno GF104 GPU. Setimo se još jednom veoma dugog čekanja naFermi, čija je arhitektura konačno predstavljena pred sam kraj zime2010. godine. Nakon testirana prve kartice iz nove GeForce GTX400serije, utisci su bili pomešani. Performanse su bile očekivane, budućida je GF100 čip postao najbrži grafički čip u istoriji, ali ne iočekivano dobre, jer je veliki broj korisnika ipak očekivao većuprednost u odnosu na konkurentsku Radeon 5800 seriju proizvoda iCypress koji se već neko vreme nalazio na tržištu. Dijamteralnosuprotno od performansi našle su se potrošnja i zagrevanje, koji subili na znatno većem nivou u odnosu na konkurenciju, a ni buka nijebila baš prihvatljiva za svačije uši. Sve to na stranu, najveći problemove serije kartica je bila dostupnost. Još u mesecima predpojavljivanje na tržištu, u kojima su se informacije o Fermi čipu inovim kartama svodile na glasine, nekoliko „insajdera“ je širiloinformacije o veoma niskom yieldu GF100 čipa tokomproizvodnje, koje je NVIDIA odlučno opovrgavala, ali je već po samojčinjenici da je GF100 stigao sa manje aktivnih CUDA jezgara unutarGPU-a nego što ih fizički ima (480 u odnosu na 512) – bilo sasvim jasnoda u celoj priči ima istine. Svako ko zna koliko je nezgodno napravitiogroman monolitan GPU u sitnom, još uvek svežem litografskom postupkuzna i da je princip smanjenja aktivnih delova čipa na silicijumskojpločici i jedini siguran način za sigurno povećanje yield-a. Krajnje jeftin i jednostavan trik, ali funkcioniše! Isti princip je primenjen i sa GF104 čipom, prvim derivatom Fermija.Poslednja GeForce kartica koja je korisnicima bila atraktivna, a daje bila i potrošačima interesantna, nosila je oznaku GTX260. Nažalost,on je bio baziran na isuviše velikom GPU-u i ovaj SKU nije biopreterano profitabilan za one koji su ih tržištu nudili. Slična je bilai priča sa GeForce GTX275, koji je imao bolju profitnu marginu, ali jebio znatno manje uspešan na tržištu jer je cenom izlazio iznad „sweetspot“-a. Zapravo, poslednja GeForce kartica koja je bila uspešna i pobroju prodatih primeraka i količini novca koji je zarađen na svakomprimerku bio je 8800 GT, uključujući i rebrendirane verzije sa 9800 GTi GTS2xx oznakama.

Prelazak u 40nm litografiju je za momke izNVIDIA i TSMC-a bio noćna mora. Arhitektura na kojoj su usavršiliproizvodni postupak, Cypress / Evergreen generacija čipova je dostazahvalnija jer se radi o nadogradnji arhitekture koju je TSMC većproizvodio, pa je GPU za proizvodnju bio samo veći, a ne i preteranokomplikovaniji za „štampu“. Fermi je, sa svojim CUDA procesorima bionešto potpuno novo, a postavio je i nove standarde kada je u pitanjupovršina die-a, te je za sve uključene u avanturu bio priličan izazov.Iako su problemi u dobroj meri prevaziđeni, postalo je jasno da jeFermi ne samo isuviše veliki, već i prilično kompleksan za to koliko je40nm proces proizvodnje trenutno razvijen. Zbog toga, NVIDIA jeprihvatila kakve-takve rezultate sa GF100 čipom i odmah krenula dalje urazvoj derivata, GF104 i GF106. Pre gotovo dva meseca, pred nama senašao GF104, koji je bio i redukovana, ali i unapređena verzija GF100čipa, a GF106 celu priču dodatno “spušta” naniže. Podsetimo se prvokakve razlike na nivou ALU jedinica i kontrolera donosi GF104, kakobismo mogli da razumemo kakvu filozofiju prati GF106…


Drugi Fermi derivat – GF106

Grafički čip GF104 jebaziran na istoj arhitekturi i spisak mogućnosti koje podržava i kojesu implementirane su gotovo „preslikane“ – naravno, dosta toga jeredukovano, premešteno, a dodate su i neke novine. GF104 je GPU koji,za sada, pogoni dva GeForce GTX 4xx modela – GTX 460 sa 768MB i sa1024MB memorije. GeForce GTX 460 je, kao što je i logično, zamena zauspešne GeForce GTX 260 modele, što odgovara i njihovom trenutnomtržišnom pozicioniranju. GF104 je izrađen u 40nm litografiji, baš kao iprvi Fermi. Čini ga nešto manje od dve milijarde tranzistora, što jecifra koja je, čini se, postala „normalna“ za kartice više srednjeklase. Novi GPU, GF106 je namenjen da bude pogon za novu seriju karticasa oznakom GeForce GTS 450. Njena tržišna pozicija odgovara “pricetag-u” od oko 120 do 130 dolara, što znači da cilja na tržište koje jepreplavljeno odličnim Radeon HD5700 modelima, koji su na tržištu većčitavih godinu dana.GF100 čip se proizvodi sa ukupno četiri GPC-a (GraphicsProcessor Cluster), od kojih svaki sadrži po 4 grupe sa ukupno 32shader procesora, pa je ukupni broj CUDA jezgara 512 (4x4x32). Uz njih,u svaki GPC smešteno je 16 teskturnih jedinica (što ukupan broj dovodido 64) i 12 ROP jedinica (ukupno 48). Veoma važan deo Fermi arhitektureje PolyMorph Engine, koji između ostalog sadrži i jedinicu zateselaciju, koja je jedna od ključnih noviteta koje je doneo DirectX 11API. Svaki GPC sadrži četiri PME, pa ih je u čipu ukupno 16. Memorijskamagistrala je široka 384 bita (6x64), a čip je moguće uparivati samemorijskim čipovima DDR5 generacije kako bi se nadoknadio „zaostatak“za prethodnom generacijom, koja je posedovala 512-bitnu memorijskumagistralu, ali i podršku za samo DDR3 generaciju memorijskih čipova.GeForce GTX465 je premostio jaz između GeForce GTX 470 i GTX 460modela, a najviše je pomogao u tome da se popuni prostor u klasikartica koje koštaju oko 300 dolara. Nažalost, ova kartica je zaNVIDIA-u prilično neisplativa, pa ju je zamenio GeForce GTX 460 model.

Arhitektura je kod GF104 i GF106 čipa takođe bazirana na streamingjedinicama organizovanim u “klastere” kojih po CUDA jezgru sada ima iviše nego kod GF100 čipa. Svih 1.95 milijarde tranzistora je kod GF104čipa stalo na površinu od 320 kvadratnih milimetara, što je tek zanijansu manje od Cypress-a i njegovih 334 kvmm. Kao što smo već gorenaveli, GF100 se sastoji od četiri “klastera” u kojima su smeštena početiri multi-jezgra i u svakom po 32 stream jedinice. Kod GF104,postoje dva “klastera” (GPC, graphics processing cluster) koji i daljesadrže po četiri multi-jezgra, ali se sada u svakom od njih nalaze ne32, nego 48 stream jedinica. Ukupan broj ovih ALU jedinica, dakle, uGF104 čipu ima 384, što je za 60% više nego kod GeForce GTX285 GPU-a.GF104 takođe, fizički ima 65 jedinica za teksturisanje (TMU, texturemanaging / mapping units). No, u specifikaciji za GeForce GTX 460 stojida kartica raspolaže sa 336 streaming procesora i 56 TMU-a. Pogađate,jedan od multi-jezgara, tj. polovina „klastera“ unutar čipa jeneaktivno, baš kao i kod GF100 čipa, koji fizički ima 512 streamingjedinica, ali i kod najjačeg GeForce GTX 480 čipa ima 32 neaktivnejedinice (tj. takođe jedno multi-jezgro). Svako od dva GPC jezgra imasopstveni PolyMorph Engine koji je zadužen za heavy lifting tj.intenzivne vertex operacije i tesselation. GF104 poseduje osam PMEjedinica od kojih je sedam aktivno.GF106 GPU ima površinu od oko 240 kvadratnih milimetara i sa ovimčipom NVIDIA je dodatno smanjila snagu, zadržavajući sve dobre osobine(tj. čitav spisak mogućnosti) koje krase i dva prethodna GPU-a iz Fermifamilije. Dok GF104 ima dva klastera (u svakom po četiri multi-jezgra),GF106 ima jedan ovakav klaster. Svako multi-jezgro ima 48 streamprocesora (GF100 ima 32), a osobinu svake CUDA (streaming) jedinicećemo opisati dole. Prvo, dakle, da “apsolviramo” priču oko brojarazličitih klastera i funkcionalnih jedinica unutar GF1xx čipova. GF100se sastoji od četiri “klastera” (Graphics Processing Cluster), 16 streaming multiprocessingjezgara (multi-jezgara, kako smo ih mi zvali) i šest delova crossbarmemorijskog kontrolera (svaki širine 64 bita). GF104 ima dva GPC(klastera), osam multi-jezgara i četiri memorijska kontrolera (ukupno256 bita). Na kraju i sasvim logično, GF106 ima jedan GPC klaster,četiri multi-jezgra i dva memorijska kontrolera. Ponovićemo još jednomi da je multi-jezgro kod GF100 imalo 32 CUDA (streaming) ALU jedinice,dok ih kod GF104 i GF106 ima po 48.
specifikacija

Broj CUDA jezgara po multi-jezgru je,dakle, povećan za 50% u odnosu na GF100, a kao što znamo, svako CUDAjezgro poseduje izvršnu jedinicu za INT i FPU kalkulacije. Deljenejedinice za load/store sada broje po osam komada po GPC jezgru, anjihova efikasnost od 16 stream adresa po kloku je ostala identičnaonoj kod Fermija. S druge strane, broj SFU (special function units) jepovećan. Ove jedinice je imao i Fermi, ali i GTX2xx serija kartica, tj.prva generacija DX10 GeForce akceleratora. Za razliku od CUDA jezgarakoji barataju sa skalarnim vrednostima, bilo u celobrojnom ili FPUformatu, SFU jedinice su zadužene za kompleksne operacije kao što su sin, cos, exp, sqr(square root) i tome slično. Dok ih je inače veći GF100 imao četiri,GF104 i GF106 ih ima osam. U kompaniji NVIDIA su nakon brojnihistraživanja shvatili da su ove jedinice prilično opterećene u velikombroju modernih igara, pa verujemo da će i povećan broj SFU-a donekleuticati na povećanje performansi.Sećate li se priče o pametnoj jedinici koja hrani SP jezgra podacimai brine se o pravilnom load-u? Ultra Threaded Dispatch Processor? Brojovih jedinica je kod GF104, u odnosu na GF100 dupliran, pa ih sada imašest po multi-jezgru (2 warp jedinice + 4 dispatch jedinice), štopovećava efikasnost svakog CUDA jezgra. Broj TMU jedinica je, naravno,manji u odnosu na GF100, ali je njihov broj po multi-jezgru veći, štoznači da je pipeline drugačije izbalansiran. Zapravo, broj prisutnihTMU jedinica kod GF100 i GF104 je isti – 64, pa nam je žao što je deojezgra deaktiviran, jer je prilično jasno da texture managing unitsimaju prilično veliki uticaj na performanse u igrama. Broj aktivnih TMUjedinica kod GF106 je – 32.Svako multi-jezgro ima 64K posvećene keš memorije koja može bitikonfigurisana kao 48K deljene + 16K L1 keš memorije ili obrnuto.Količina L2 keš memorije kod GF100 GPU-a je 768K, dok je kod GF104 iGF106 čipa smanjena na 512K. Na L2 memoriju se oslanjaju load/storejedinice koje smo već pomenuli, a ova keš memorija se nalazi između GPCjezgara i memorijskih kontrolera koji su organizovani u crossbar izapravo predstavljaju četiri jedinice širine od 64 bita, što GPU-u dajeukupno 256-bita širok put ka video memoriji. GF106 ima 16 rasteroperators (ROP) ili render-back end jedinice.

GeForce GTS450 po specifikaciji radi na 783 / 1566 MHz, iako će ovu cifru većinapartnera malo „doterati“, baš kao što je slučaj i sa testiranomkarticom. GF106, kao i ostatak Fermi familije, naravno, radi sa GDDR5memorijskim standardom. Još neke novine koje je NVIDIA uvela kod GF104čipa, a ponovila i kod GF106 je podrška za Dolby True HD audio i DTS-HD(via HDMI), poboljšan menadžment za isključivanje neaktivnih delovačipa (imao ih je i GF100, ali je i on u stanju mirovanja dosta trošio).GF106 kartice bi trebalo da su dosta štedljivije u idle situacijama.Međutim, možda najbitnija sporedna stvar vezana za GF104 i GF106 je,konačno, podrška za video izlaz na tri displeja u isto vreme!

Specifikacija:

Graphics Card	GeForce GTS 450	GeForce GTX 460	GeForce GTX 465	GeForce GTX 470	GeForce GTX 480
GPU Transistors	1.17 Billion	1.95 Billion	3.2 Billion	3.2 Billion	3.2 Billion
Graphics Processing Clusters	1	2	4	4	4
Streaming Multiprocessors	4	7	11	14	15
CUDA Cores	192	336	352	448	480
Texture Units	32	56	44	56	60
ROP Units	16	768MB=24 / 1GB=32	32	40	48
Graphics Clock (Fixed Function Units)	783 MHz	675 MHz	607 MHz	607 MHz	700 MHz
Processor Clock (CUDA Cores)	1566 MHz	1350 MHz	1215 MHz	1215 MHz	1401 MHz
Memory Clock (Clock Rate/Data Rate)	902/3608 MHz	900/3600 MHz	837/3348 MHz	837/3348 MHz	924/3696 MHz
Total Video Memory	1024MB GDDR5	768MB / 1024MB GDDR5	1024MB GDDR5	1280MB GDDR5	1536MB GDDR5
Memory Interface	128-Bit	768MB=192 / 1GB=256-Bit	256-Bit	320-Bit	384-Bit
Total Memory Bandwidth	57.7 GB/s	86.4 / 115.2 GB/s	102.6 GB/s	133.9 GB/s	177.4 GB/s
Texture Filtering Rate (Bilinear)	25.1 GigaTexels/s	37.8 GigaTexels/s	26.7 GigaTexels/s	34.0 GigaTexels/s	42.0 GigaTexels/s
GPU Fabrication Process	40 nm	40 nm	40 nm	40 nm	40 nm
Output Connections	2x Dual-Link DVI-I 1x Mini HDMI	2x Dual-Link DVI-I 1x Mini HDMI	2x Dual-Link DVI-I 1x Mini HDMI	2x Dual-Link DVI-I 1x Mini HDMI	2x Dual-Link DVI-I 1x Mini HDMI
Form Factor	Dual-Slot	Dual-Slot	Dual-Slot	Dual-Slot	Dual-Slot
Power Input	6-Pin	2x 6-Pin	2x 6-Pin	2x 6-Pin	6-Pin + 8-Pin
Thermal Design Power (TDP)	106 Watts	768MB=150W / 1GB=160W	200 Watts	215 Watts	250 Watts
Recommended PSU	400 Watts	450 Watts	550 Watts	550 Watts	600 Watts
GPU Thermal Threshold	95°C	104°C	105°C	105°C	105°C

Iz kompanije Logitech dolazi novi igrački miš visoke klase. Svojevrstanhibrid, Logitech G700 nudi ponešto mnogima. No, da li je pravo rešenjeza svakoga? Jedno je sigurno, za svakoga nije.
Logitech je veoma dugo na tržištu igračkih periferija. Ipak, nikadanije izdavao proizvode specijalno usmerene prema jednoj kategorijiigrača kada je o miševima reč, već je uglavnom svoje spravicerazvrstavao po cenovnim razredima, koji su sa sobom nosili raznemogućnosti i specifične osobine. Ipak, zajednička karakteristika jesteda su svi Logitech igrački miševi bili namenjeni mejnstrim korisniku,podjednako upotrebljivi u raznim vidovima igara i raznim žanrovima.Ovaj put je učinjen blagi otklon po tom pitanju. Svedoci smo naglogporasta popularnosti MMO (massively multiplayer online) igara, te jeLogitech odlučio da se, nakon svojih konkurenata, i on posveti tomsegmentu. Stoga je dizajniran G700, koji bi trebao da omogućimaksimalan užitak upravo ovoj grupi igrača.

Veliki broj individualno oblikovanih tastera

Da je moguće tek tako napraviti miša i smestiti brdo tasterana njega, neki drugi bi danas vodili glavnu reč na tržištu. Potrebno jeda postoji balans između broja tastera (neophodno za veliki brojkomandi u MMO igrama) i upotrebljivosti istih. Istovremeno, LogitechG700 je odgovor na Razer Mamba miš. Mamba nije sjajno prošla, posebnoimajući u vidu cenu. Može li G700 nešto više sa svojim hibridnimpristupom, odnosno kombinacijom žičanog i bežičnog miša? Da li jetrinaest tastera idealna mera?pecifikacija, prvi susret


Miš dolaziu adekvatno dizajniranoj kutiji, sa specifičnim Logitech motivima idominantnom tamno zelenom bojom. Unutar pakovanja se nalaze miš, kabl(odvojivi, koji se može povezati na miša) i risiver (u slučaju da semiš želi koristiti bežično, a ne kablom). Tu su još i produžni USBkabl, kao i prateća uputstva i informativni papiri. Nema softvera, jerLogitech predviđa da ćete isti skinuti sa interneta. SetPoint 6.15 težioko 24 MB, makar u Windows 7 x64 verziji. Sa jedne strane, svi bismovoleli da već u paketu zateknemo upotrebljiv upravljački program, a sadruge, tačno je da ćemo sigurno aplikaciju skidati u najsvežijojvarijanti...

Logitech G700 Kategorija Gaming Senzor Laserski Osetljivost 5700 dpi Broj tastera 13 Skrol Dual-mode 4-way, sa motorom Ergonomija Prilagođen za dešnjake Memorija Da, moguće smeštanje 3 profila Promena osetljivosti Podržana promena profila i osetljivosti u letu Podržani operativni sistemi Windows XP/Vista/7 Bežična komunikacija Wireless Boja Crna Masa 400 grama Garancija 3 godine Cena 9,975 dinara

Kao što smo već spomenuli, G700 se može koristiti kaožičani ili kao bežični miš. U njemu stiže jedna punjiva AA baterija.Kada je miš priključen kablom, baterija se puni automatski, a tik poredležišta za bateriju možete spakovati Nano risiver. U suprotnom,dovoljno je da Nano risiver ubodete u slobodan USB port, i da na donjemdelu miša uključite ON. Logitech govori o igranju bez laga kadaspominje ovaj miš. Nismo sigurni da li se to obećanje odnosi na miša uglobalu (kada koristite kabl, laga zaista nema), ili na bežični režimrada, ali moramo u startu da primetimo da se mala razlika ipak oseća.Ona je izuzetno mala, možda će je tek svaki stoti korisnik primetiti,ali moramo konstatovati da postoji.

Logitech G700 sa svojim Nano risiverom

Međutim, finalne utiske ostavimo za kraj. Ono što odmahupada u oči je nemala masa miša, kao i njegov oblik. Kao što možetevideti sa priloženih slika, karakteriše ga potpuno ergonomski oblik, televoruki korisnici odmah mogu da zaborave na korišćenje miša. Njegovprofil je poprilično visok, što ga ne čini baš naročito pogodnim zacimanja sa te strane, iako hardverski on jeste itekako pogodan. Njegovlaserski senzor od 5700 dpi u svojoj usavršenijoj verziji,implementiranoj u G700, podržava regularno raspoznavanje pokreta do čak5,5 metara u sekundi! Čik probajte da povučete miša do te mere da senjegov pokret ne raspozna. Što se tiče izrade, primenjena jevisokokvalitetna plastika. Bočni delovi, koje na gornjoj slici možeteraspoznati po tome što su tamno-sivi, a ne potpuno crni, su izuzetnohrapavi. Stoga je olakšano držanje čak i onima sa najznojavijimdlanovima, u usijanoj atmosferi.

Već smo spomenuli da jepotrebno da postoji balans između broja raspoloživih kombinacija,upotrebljivosti i rasporeda tastera, koji mora biti takav da omogućavašto jednostavniju aktivaciju. Nije poenta u prostom ubacivanju štovećeg broja tastera na sve strane, već u omogućavanju da sa ono maloslobodnih prstiju može da se uradi što više. Logitech se odlučio daupotrebi koncept "razdeljivanja" tastera na uobičajenim pozicijama.Tako možete videti da su Back i Forward tasteri "duplirani", ne usmislu funkcije, već da su tu smeštena dodatna dva tastera. Isto tako,pored levog dugmeta miša zatičemo još tri dodatna tastera spremnih zadodeljivanje funkcija. Svaki od ovih dodatnih tastera je individualnogoblika, a odlična izrada pomaže jasnoj percepciji "koji ste tasterdokačili". Neki su orijentisani prema napred, neki prema nazad, neki sušpicasti i tako dalje. U svakom slučaju, bojali smo se "šume", a upraksi se sasvim lepo snašli.

G700 iz profila

Skrol je dual-mode 4-way tipa, prepoznatljiv za Logitech miševenovije generacije. Tu je motor, koji olakšava skrolovanje kroz dugačkedokumente pošto motor preuzima okretanje. Alternativno, skrol će seponašati "klasično", sa jasnim otporom između položaja. Klikovi levog idesnog tastera su nešto što je klasično što smo navikli od Logitech-a.Ovaj put je tu i garancija o osam miliona klikova. Ispred Back/Forwardtastera se nalaze LED indikatori, koji ukazuju na setovanjaosetljivosti unutar određenog profila, odnosno na aktivni profil(možete im dodeliti drugačiju boju iz kontrolne aplikacije). Na donjojstrani su teflon površine koje omogućavaju lak glajding po raznimpovršinama i podlogama.

Pogled iz ptičije perspektive - jasno uočljivi oblik i tasteri

Iako matična kompanija deklariše da miš raspolaže sa čak 13tastera, mi bismo bili skloni da kažemo da od dodatnih tasteraobjektivno možete računati na dodatnih pet ili šest, van osnovnih. Vrloje verovatno da ćete taster za menjanje ponašanja skrola ostaviti "namiru", kao i taster kojim ćete menjati osetljivost. Isto tako, računamoda ćete i Back/Forward tastere ostaviti da vrše primarnu funkciju. Tovam i dalje daje solidne mogućnosti sa ostalim tasterima. Ukupnogledano, miš zadovoljava svojim kvalitetom, ali imajte u vidu da ovonije "CS miš", već veliki miš koji je bolje prilagođen nešto sporijimigrama. Dizajnerski gledano, G700 je veoma dopadljiv miš. Kvalitetizrade je takođe na vrhunskom nivou. Da ne zaboravimo da napomenemo,nema mogućnosti modifikacije mase, osim ako ga koristite isključivopomoću kabla, pa izvadite bateriju.
U praksi...

Senzor od 5700 dpi je tuzarad realnih performansi, a ne za puki broj ili teoretska naglabanja.Miš se ponaša odlično. Pooling rate od maksimalnih 1000 Hz (tj. 1 ms)je odavno standardna stavka, a podrazumevano setovanje je 500 Hz. Onošto je najbitnije, međutim, jeste kako sarađuje miš sa softverom ikakve su mu mogućnosti po tom pitanju. G700 ima ugrađenu memoriju zasmeštanje tri profila, kako biste brzo i efikasno podesili miša, isvoja podešavanja poneli zajedno sa njim, bilo gde i bilo kuda. Zasetovanje se koristi SetPoint aplikacija verzije 6.15, stari znalac.Možda i prestar. Da se razumemo, SetPoint i dalje donosi solidan brojmogućnosti, ali voleli bismo kada bi Logitech napravio nešto većiotklon sa svojom gejming serijom miševa u kombinaciji hardvera isoftvera. Primera radi, pre samo nekoliko dana smo objavili prikaz CMStorm Inferno miša koji stiže sa modifikatorskim tasterom, koji potomomogućava da se zada duplo veći broj funkcija iz kontrolnog softvera.To ovde nije slučaj, a možda je i presudna stvar za pasioniranog MMOigrača.

Prateći softver, sa brojnim mogućnostima podešavanja - na slici vidimo mnoštvo opcija za dodeljivanje komandi tasterima miša

Ipak, nemojte nas pogrešno shvatiti. Sve što treba da budetu je i dalje tu, uključujući i posebne profile, različite osetljivostiunutar jednog profila, podesivost osetljivosti nezavisno po X i Yosama, te detaljna podešavanja skrolovanja, brzine i akceleracije uzmogućnost isključivanja i uključivanja brojnih opcija. Možete kreiratikoliko god hoćete profila, ali novokreirani ostaju u lokalu, odnosno uračunaru. Miš pamti tri predefinisana profila, Gaming, General iProductivity, odnosno promene koje napravite unutar njih. Naravno, tusu i makroi, odnosno makro editor koji omogućava kreiranje pomenutih.Skripti - nema, niti mogućnosti naknadnih kombinovanja sa drugimsetovima instrukcija. Imali smo određenih situacija kada smo miškoristili bez podloge u smislu da nam se dešavalo da se klik ili pokretregistruju tek posle par sekundi, ali to se desilo svega dva puta tokomnekoliko dana testiranja, a ni sami ne bismo mogli da odredimo u čemuje tačno bio problem.
Zaključak

G700, novi top model u Logitech ponudi igračkih miševa

Ukupni utisci o mišu su generalno veoma pozitivni.Logitech G700 je, ukupno gledano, veoma dobar miš. Međutim, da li jedobar za svakog igrača? Ne radi se o laganom mišu na koji su igrači FPSnaslova navikli, već o teškom, masivnijem mišu koji je bolje prilagođenigrama u kojima nije neophodan izuzetan refleks. Istovremeno, on jeergonomskog oblika i raspolaže mogućnostima karakterističnim zaLogitech, poput famoznog skrola koji je za mnoge pravi spas. Međutim,baš kao što su u Logitech-u naveli, ovo je jednostavno miš za MMOigrače, a ne generalne namene. Nagađamo da će se dopasti onima kojižele da imaju mogućnost rada sa žicom i bez nje, koji se podjednakoigraju ali i rade, pa im treba dobar miš podjednakih upotrebljivosti uoba vida primene, i svima koji su navikli na Logitech kvalitet. Tudolazimo do pitanja cene. Da je ona nekih šezdesetak evra, komotnobismo mogli miš da preporučimo znantno širem krugu korisnika. Ovako, sacenom od stotinak evra, ostavljamo vama da prosudite da li je LogitechG700 za vas.
Ocena reprezentuje naše viđenje kakomiš zadovoljava potrebe kupaca u svojoj kategoriji i gde je u odnosu naaktuelnu ponudu i konkurenciju, a predstavlja mišljenje i lični stavautora. U principu, G700 je dobar miš, ali i prilično skup, pri čemunismo sigurni da je cena u potpunosti opravdana. Ipak, sigurno je dakvalitet ne nedostaje...

Ocena: 80%

Kvaliteti:

- Odlične performanse
- Mogućnosti podešavanja parametara rada i profila
- Dizajn, kvalitet izrade
- Nije klasičan gejming miš, već mirne duše može da služi i za druge svrhe
- Raspored, kvalitet i dobra osmišljenost dodatnih tasteraNedostaci:

- Nema mogućnost promene mase
- Težak
- (Individualno) Visok profil
- Visoka cena
- SetPoint aplikacija polako ali sigurno zaostaje za konkurentskim po mogućnostima.

Nakon ASUS-ove Radeon HD5870 V2 kartice, još jedan ASUS VGA je stigaona test koji pripada TOP, DirectCU, ali i Xtreme Design serijiproizvod. Pre nego što počnemo sa njenim detaljnijim opisom, pogledajmokoje razloge ASUS daje kada kaže da Xtreme Design kartica bolja odproseka koji nudi konkurencija.U pitanju je akcelerator koji spada u klasu Xtreme Design proizvoda,koji se još, recimo, primenjuje i kod matičnih ploča. Dakle, ono što jeUltra Durable za Gigabyte, to je Xtreme Design za ASUS. Ili je više odtoga, s obzirom na to da je sam spisak tehnologija koje ASUS nabrajaimpresivan – nije nam ni palo na pamet da je proizvod koji je ATI većnapravio sjajnim u samom startu moguće toliko unaprediti. Recimo,hlađenje je jako bitna komponenta svakog dela računara koji na sebi imakompleksan procesor. Ventilator je jedan od ključnih delova rashladnogsistema, a ASUS je kreirao poseban “dust proof fan” čiji je motor ikug-lager mehanizam smešten u dodatno kućište kako bi bio izolovan odmikro-čestica prašine. Time je, tvrde u ASUS-u, produžen radni vekventilatora za 10 hiljada časova!

Druga bitna tehnologija je GPU Guard, koja je tu da zaštiti PCB i sam GPU od mogućeg oštećenja tokom instalacije third-party VGA kulera. Između slojeva PCB-a ubačeni su posebni slojevi koji ojačavaju štampanu ploču i čine je otpornijom na savijanja. Fuse Protectionje sistem koji se sastoji od para malih osigurača koji će “uskočiti”ako se desi da do kartice ipak stigne viši napon od onog koji jepotreban, tj. napon koji bi oštetio neku komponentu na kartici. Jasnoje da matične ploče i napajanja već imaju ovakve zaštite, ali eto, akoone podbace, lepo je znati da će video kartica ostati živa. Uostalom,to je i dobro osiguranje za samu kompaniju ASUS, jer će u žestokim OCsituacijama, kada kartica ume da povuče i 25-26 Ampera, možda doći dokratkih udara visokog napona. Osim hardverskih poboljšanja, tu je i poznati ASUS SmartDoctor,koji kod ove kartice dopušta podizanje napona na bezbednih 1.35V(Matrix serija HD5870 akceleratora u ovom programu može da ide i do1.65V, što je zaista previše).

Prva testirana grafička karta iz GeForce GTS 450 serije stiglanam je sa potpisom ASUS-a. Ovoga puta, nije u pitanju referentni model- u pitanju je DirectCU serija i to TOP model, što podrazumeva posebanhladnjak i malo izmenjen dizajn štampane ploče ali i više radneučestanosti. I referentna i ASUS TOP kartica koriste sličan PCB, ali jesistem za hlađenje, dosta, dosta drugačiji. Prvo nam u oči upada za ovuklasu kartice impresivan hladnjak, pa ćete zaboraviti na “tunel”rešenje sa referentnog modela. Sam kuler čini velika bakarna baza čijedve toplotne cevi dolaze u direktan dodir sa GPU-om, tj. njegovimheat-spreader-om, što je i razlog zbog koga je ovaj kuler nazvanDirectCU (od “direktno” i “bakar” – hemijska oznaka Cu). Naravno, sadaje moderno da bakar na sebi ima sloj legure nikla, koji ide i preko dvetoplotne cevi promera od osam milimetara. Ne znamo čemu ovo “farbanje”,ali je jasno da sve lepše izgleda kada deluje da je u klasičnoj bojimetala. Toplotne cevi, jasno, efikasno odvode toplotu sa bakarnogjezgra u veliki profil od aluminijumskih listića, koji hladi dvatermalno konrolisan ventilator. Poklopac sa gornje strane je izuzetnoatraktivan i daje kartici pravi šmek jedne custom-design karticenamenjene overklokerima. Kao i prethodno testirana ASUS video kartica,i ASUS ENGTS450 TOP ima GPU Guard – poseban sloj metala koji ojačavaPCB i smanjuje mogućnost njegove deformacije ili lomljenja. Rashladnisistem zauzima dva slota i onemogućava izbacivanje toplog vazduha vankućišta, koje je moguće kod „tunel“ rešenja kakva stižu sa jačim GTX4xxmodelima (referentnim, naravno), ali ne doprinosi da masa bude manja,pa su tako svi odgovarajući Radeoni daleko teže karte. Za razliku odGTX460 DirectCU modela, ASUS ENGTS450 TOP nema heat spreader zamemorijske čipove, ali je ventilator i dalje jako velikog promera idosta je tih u radu.
Sam PCB je dugačak oko 215 mm, što znači da kartica nije glomazna.Ipak, kuler zauzima dva slota, ali to vam je, ako ste videli slike, većjasno. Za početak, vredi napomenuti da je ASUS redizajnirao i naponskujedinicu, koju kontroliše uP6206 kontroler kompanije uPI, koji nepodržava promenu napona putem hardverske I2C kontrole, tj. direktnogpristupa. Ipak, za ovaj čip postoji i poseban API koji mu se obraća imenja napone "u letu" putem softverskog lejera koji je sastavni deosoftvera za overkloking (a znamo da i MSI i ASUS imaju poznate uslužneprograme za overklokovanje i volt moddinggrafičkih kartica). Kako je potrošnja ovog modela deklarisana na 106W,dovoljnu količinu struje obezbediće PCIe podnožje i jedan 6-pinskikonektor, pa je jedan takav konektor i smešten na standardnom mestu,pri kraju PCB-a, sa strane. Na gornju ivicu štampane ploče smeštena jei jedan MIO-SLI priključak. NVidia sa GF106 čipom omogućava priličnufleksibilnost kada je izbor konektora u pitanju – sem uobičajenog DVI,moguće je implementirati i D-Sub, HDMI, MiniHDMI ili DisplayPortpriključke, uz napomenu da u sa novijom verzijom drajvera, GeForce GTX460 serija podržava i da u bilo kom trenutku mogu biti aktivna čak tridispleja. Dakle, i NVIDIA je konačno ponudila nešto što AMD već ima dvegeneracije unazad. ASUS ENGTX460 TOP karta poseduje D-Sub, DVI, kao ijedan MiniHDMI priključak, dok se u pratećem paketu dobija i adapterkojim ćete jedan postojeći DVI priključak pretvoriti u HDMI standardnihdimenzija. Ugrađena memorija je GDDR5 tipa, koju je proizveo Samsung (oznakaK4G10325FE-HC05). Dakle, u pitanju je ista memorija kakvu smo viđali ina GeForce GTX 460 karticama. HC05 nam otkriva da se radi o 0.5 nsmemorijskim čipovima, koji bi trebalo da mogu da rade na 1000 MHz,odnosno efektivno na 4 GHz, jer je GDDR5 zapravo Quad Data Ratememorija. Svaki čip ima kapacitet od 128MB, a na kartici ih ima osam.GPU sa svojih 1.17 miliona tranzistora radi na 925 MHz (standardni“klok” za GeForce GTS 450 je 783 MHz), dok ugrađena memorija radi na 4x 1000 MHz, što je za 100, odnosno efektivnih 400 MHz više u odnosu nareferentni model kod koga memorija radi na 4 x 900 MHz. ASUS ENGTS450TOP kartica radi jako stabilno i prilično tiho, čak i tokom naše OCsesije.



ZaključakGeForce GTS 450 je sasvim dobar video akcelerator za klasu kojojpripada. Za igranje najnovijih i aktuelnih igara u rezoluciji zaključnosa modom 1680 x 1050 piksela, uglavnom vam neće biti potrebno ništajače, bar ne ako se u najzahtevnijim naslovima odreknete umekšavanjaivica i viših nivoa anizotropnog filtriranja. Ova implementacija Fermiarhitekture nudi očekivane performanse u cenovnom segmentu od 120 do130 dolara, ali njene performanse su uglavnom niže od onoga što nudiRadeon HD5770, koji je i za nijansu jeftiniji i koji je na tržištu većgodinu dana! Istina, u našim tabelama ima dosta situacija u kojoj jeASUS ENGTS450 TOP kartica brža, ali ne zaboravimo da je kod nje GPUubrzan za 150-ak MHz, a memorija za čak 400 MHz – u odnosu nareferentni model. Isto tako postoje i overklokovana izdanja RadeonHD5770 kartica, a napomenućemo i da su rezultati HD5770 modela iz našetabele „stari“ nekoliko meseci. Iako GeForce GTS 450 nije stigao inadmašio „Juniper“ po svim kriterijumima, verujemo da je neštokompletnije rešenje za pravog igrača i to zbog podrške za PhysX i 3DVision. NVIDIA, ruku na srce, i jeste „usmerila“ GeForce GTS 450 tačnoizmeđu Radeon HD5750 i HD5770 modela, ali većina partnera za svojaoverklokovana izdanja traže nekih 10 do 15 dolara više od preporučenecene za referentni model, što i upravo testirani ASUS ENGTS 250 TOPDirectCU postavlja tačno prema najvećem broju standardnih Radeon HD5770kartica.

ASUS ENGTS450 TOP DirectCU - Benchmark Highly Recommended Award

ASUS-ovo DirectCU rešenje, volt-modding i poseban, prilično tihhladnjak jesu vredni tih desetak evra koliko je ova kartica skuplja odreferentnih modela, ali isto tako verujemo da bi i “običan” model radioposao – uz neki od OC alata, mogli biste da postignete istu stvar, alionda ne biste imali GPU Guad, Fuse Protection i druge lepe stvari kojepodrazumeva ASUS Xtreme Design. Takođe, tu je i sjajni ASUS SmartDoctor, koji će omogućiti da izvučete maksimum iz svog 3D akceleratora.Jedino pitanje koje ostaje je kako će AMD reagovati na pojavu GeForceGTS 450 kartica. Ono što znamo je da uz odličan yield kojiimaju sa “Juniper” karticama, sasvim lako mogu da koriguju cene ipostave HD5770 modele ispod donje granice za najjeftinie GTS 450-ice.Ostaje da se vidi koliko će GeForce GTS 450 biti uspešan na tržištu,ali mi smatramo da je dovoljno dobar da NVIDIA ispuni svoje targete…

Edit: Nakon što smo požurili da objavimo prvu verziju teksta, karticaje ostala još malo kod nas, a mi smo otkrili neke njene novemogućnosti. Naime, napon na GPU-u može da ide do 1.35V (može i više,ali nismo smeli da isprobavamo), te se kartica tada može overklokovatidosta iznad 1000 MHz, kada je uvek brža od Radeona HD5770, iako jetržišno pozicionirana na nešto između HD5750 i HD5770. Takođe, nismobili upućeni u to da je naponska jedinica realizovana iz četiri faze(kod standardnog modela je to rešeno u tri!), što uz specijalanDirectCU hladnjak i "military grade components" direktno omogućava da kartica u takvim uslovima (GPU na 1000 MHz i više) radi za svaki dan (a to je skoro 250 MHz više od stock frekvencija).I na kraju, ono što nas je najviše oduševilo (i "kupilo", definitivno)je činjenica da se uz karticu dobija softver za iPhone, iPod Touch iiPad koji iOS uređaje pretvara u kontroler za igranje. Dakle, umesto dakupujete joypad, samo instalirate AIWI aplikaciju na PC i AIWI apppreko AppStore-a (ili sa DVD-a, ubacite ga u iTunes) na iOS uređaj.Moramo da priznamo da nam se ovo mnogo više dopada od one varijante gdese preko telefona overklokuje matična ploča. Iako smo se i ranijerazmišljali da damo zvaničnu preporuku ENGTS450 kartici, sada ćemo toučiniti. Možda nas GeForce GTS450 nije oborio s nogu kao, recimo,GTX460, ali je u pitanju dobra kartica, a testirano ASUS izdanje jeverovatno najbolje i najkompletnije u klasi.

Trinaest godina razvoja, brojne verzije i bezbrojne podverzije, više od100 puta uvećan instalacioni fajl u pomenutom periodu i dodatemnogobrojne opcije – Nero se u jednom trenutku nametnuo kao najbolji inajfleskibilniji program za snimanje optičkih medija, ali nove verzijepretenduju da budu mnogo više od toga.
Nero Burning ROM se odmah po predstavljanju krajem devedestih godinaprošlog veka nesumnjivo nametnuo kao najčešći izbor brojnih korisnikakada je snimanje optičkih medija u pitanju, i stekao ogromnupopularnost koju su tek nešto malo uzdrmale implementacija ove opcije uWindows operativni sistem i brojna konkurencija, što komercijalna, štobesplatna. Ahead Software AG, nemačka softverska kuća koja izdaje ovajprogram, je čak 2005. godine zvanično promenila svoje ime u Nero AG,što dovoljno govori o popularnosti ovog paketa, a posebnu težinu mudaje i činjenica da veliki broj kompanija pojedine verzije isporučujeuz svoje proizvode, bilo da su u pitanju optički snimači (DVD, BluRay), kamkorderi ili OEM računari sa preinstaliranim softverom.


Prve verzije krasila je jednostavnos upotrebe i vrhunskafunkcionalnost – Nero Burning ROM nudio je ogroman broj mogućnosti ipodršku za praktično sve postojeće formate, dok je korisnicima kojimato nije bilo bitno na raspolaganju bila pojednostavljena verzija, NeroExpress, kojom ste za par minuta kroz intuitivan sistem menija mogli dadobijete vaš disk. Ipak, u kompaniji su u jednom trenutku shvatili daposedovanje sjajnog programa za snimanje diskova više neće bitidovoljno za veliki tržišni uspeh, i od verzije 6 Nero je polako počeoda prerasta u softverski paket namenjen multimedijalnoj primeni naračunarima, koji pokriva obradu audio i video materijala, pa čak ifotografija. Cilj je svakako bio da se znatno prošire mogućnosti kojesam po sebi ima operativni sistem Windows, a da se sve to postigne izjednog paketa, kako bi se olakšala upotreba i onim korisnicima koji sepo prvi put sreću sa nekim od ovih operacija. Pre par meseci jepredstavljena jubilarna, deseta verzija programskog paketa Nero, kojanaravno donosi neke nove mogućnosti, ali i poboljšanja na praktičnosvim nivoima.
Nero Multimedia Suite 10, ukratko

Nakonšto je u previm generacijama Nero paketa kompanija radila naimplementaciji što više mogućnosti, u verziji 9 došlo se do brojke od18 nezavisnih aplikacija, koje su međusobno imale malo štazajedničko... praktično ih je samo osnovni startni modul, Nero StartSmart, integrisao u jedan paket. Naravno, ovoliko broj aplikacija, iakonudi ogroman broj mogućnosti, predstavljao je noćnu moru kada jesnalaženje u pitanju, i upravo to je i razlog korenitih promena kojenam je donela verzija 10. Naime, sve aplikacije, čiji je broj i inačenešto smanjen, sada su grupisane u tri velike celine – Nero BurningRom, Nero Vision Xtra i Nero BackItUp & Burn.

Ukoliko vamse čini da je instalacioni paket od 300MB previše veliki, imajte u viduda je u pitanju u stvari napredak, jer su pojedine podverzije prethodnegeneracije zauzimale i svih 400. Naravno, u današnje vreme broadbandinterneta to ne predstavlja veliki problem, ali deluje zastrašujuće uodnosu na 3MB koliko je zauzimala verzija 3, prva koja je doživelaširoku popularnost. Instalacija je veoma jednostavna, i svodi se nanekoliko klikova, ali će u zavisnosti od jačine vašeg računara moždapotrajati i više od deset minuta. Razlog je veoma veliki stepenkompresije instalacionih datoteka, jer ceo paket po instalaciji narastepet puta, i zauzima nešto više od 1.5GB prostora na hard disku. Nakoninstalacije, na desktopu će vas sačekati pet ikonica – SmartStart,Burning ROM, MediaHub, Vision i BackItUp.

Nero SmartStart je centralna kontrolna aplikacija, koja kako sepojavljuju nove verzije postepeno dobija i na funkcionalnosti – oddosadne opcije koju su svi napredni korisnici po pravilu odmahisključivali, evoluirala je u centralni deo iz koga je moguće pokrenutiostale programe iz paketa, obaviti neke najčešće operacije, ali idobiti pomoć kada su pojedini delovi paketa u pitanju. Levi deo prozorazauzima meni nazvan Quick Tasks, iz koga je moguće obavitineke osnovne i najčešće korišćene operacije bez startovanja velikihprograma posebno predviđenih za te namene. Tako je moguće snimiti disksa podacima ili audio disk, kopirati sadržaj sa jednog na drugi, iliprebaciti pesme na hard disk. Ovo rešenje nam se veoma dopalo, jer bezpotrebe za startovanjem Nero Burning ROM aplikacije možete obaviti savovaj posao u par sekundi.

Gornji meni se sastoji od ukupno pettabova podeljenih po celinama – Music, Video-Photo, Data sadrže prečicedo operacija važnih za ove grupe fajlova, pod Tools su grupisane alatkeza testiranje i podešavanje sistema, kao i Restore & Recoveryopcija, a poslednji tabm nazvan Knowledge Center krije informacije opodešavanju programa, korisnička uputstva, tutorijale i linkove kaforumima na kojima je moguće pronaći rešenja za praktično sve nedoumicesa kojima ćete se možda sresti tokom korišćenja paketa. Posebna sekcijanamenjena je instalaciji posebnih dodataka (Add-In), koji dodatno moguproširiti funkcionalnost aplikacija. Ipak, osnovna namena ove„aplikacije“ je jednostavno pokretanje drugih programa iz paketa, i toje rešeno padajućim menijem koji dobijate klikom na određeno polje uglavnom prozoru StartSmart-a.Nero Burning ROM

Šta uopšte očekivati odaplikacije koja se razvija dugi niz godina, a namenjena je polju kojese svakako ne razvija kontinuirano, niti često dobijamo nove standarde?Jednostavno, da radi sve što može da uradi, i da to radi stabilno i bezproblema. Nero Burning ROM, centralna aplikacija za snimanje diskova jeupravo takva, i omogućiće vam da bez muke snimite diskove sa podacima,audio materijalom, video materijalom, koristeći bilo CD, DVD ili BluRay disk. Ipak, programeri nisu odustali od namere da konstantnoporpavljaju program i obogaćuju ga novim mogućnostima, i upravo je toslučaj sa verzijom 10. Veoma interesantna mogućnost je Nero DiscSpan,koji će vam omogućiti da celu kolekciju od više desetina gigabajta (atakve su danas kolekcije slika gotovo svakog od nas, na primer),snimite na više različitih diskova, bez potrebe da sami vodite računa orasporedu materijala na svakom od njih. Da stvar bude još bolja, usvakom trenutku možete mešati različite vrste medija – početi sa BluRay diskom na koji ćete smestiti glavninu materijala, nastaviti sa dvaDVD-a, a završiti sa običnim CD-om. Korisnici koji velike količinevideo materijala drže na hard diskovima (kolekcije serija ili filmova,na primer), korišćenjem ove opcije mogu sve te fajlove snimiti nadiskove bez razmišljanja gde će stati koliko epizoda.

Kroz Nero SecureDisc implementirane su neke nove mogućnosti,poput zaštite podataka šifrom sa AES-128 enkripcijom, digitalnimpotpisom materijala na mediju, kako bi u svakom trenutku mogli dasaznate da li je nešto od podataka menjano, a povećanoj bezbednostidonosi i automatsko korišćenje praznog mesta na mediju za snimanje višesakrivenih kopija, kojima je glavni cilj veća mogućnost povraćajapodataka u slučaju oštećenja površine samog diska. Treba pomenuti ipodršku za AVCHD, novi video format visoke definicije koji sve češćekoriste moderni kamkorderi.

Nero Vision Xtra

Jedno od mesta na kome su prethodneverzije paketa imale mogućnost velikog napredovanja je aplikacijanamenjena obradi video materijala i montaži, i programeri su to iuvideli i implementirali mnoštvo novih opcija. Od jednostavnog programaza video editing, Nero Vision Xtra je prerastao u (polu)profesionalnualatku za nelinearnu video montažu, sa podrškom za neograničen brojtraka i velikim brojem integrisanih animacija, efekata i prelaza.

Kada je importovanje podataka u pitanju, sve zanimljivemogućnosti su tu – integrisana je podrška za direktno snimanje saeksternog uređaja, izbor bilo kog fajla sa hard diska, učitavanje sainterneta, ili čak dodavanje slika ili slajdova iz PowerPointprezentacije. Naravno, podržani su svi aktuelni i podržani formati ukojima se video fajlovi mogu pronaći, a sličan je slučaj i saeksportovanjem. Dodavanje slika, muzike, komentara, teksta i drugihgrafičkih elemenata se već svakako očekuje od programa ove namene, iVision Xtra sve to i omogućava.

Eksportovanje filmova je takođerešeno na veoma dobar način. Program će vam sam ponuditi nekolikopredefinisanih nivoa kvaliteta namenjenih pojedinim primenama – ukolikoodaberete direktan upload na internet, moći ćete da odaberete izmeđuweb lokacija YouTube, MySpace i My Nero.


Sređen film je pre snimanja na hard disk ili prazan medijpotrebno izrenderovati, a i na tom polju Nero ide u korak sa savremenimtrendovima, budući da je implemenitrana podrška za GPGPU, tjrenderovanje video sadržaja pomoću grafičkog čipa. Za sada je podržanasamo CUDA, što znači da je ova mogućnost dostupna samo vlasnicimaGeForce kartica sa grafičkim čipovima kompanije NVIDIA, koja je i inačelider na ovom polju. Da li će se u nekoj od narednih verzija pojaviti ipodrška za ATI Stream, kako bi i korisnici koji su kupili Radeone moglida koriste ovu mogućnost, nije još uvek sigurno. U svakom slučaju, CUDArendering funkcioniše, i kompresovanje filma je bile višestruko ubrzanokorišćenje GeForce GTX260 karte u odnosu na četvorojezgarni Core i5-750procesor.

Još jedna implementirana mogućnost koja će vam potencijalnouštedeti vreme je Smart Encoding, koja omogućava da iznova nekompresujete materijal koji je u istom formatu kao onaj u koji seprojekat eksportuje. Kao i u prethodnim verzijama, u Nero paketuključena je i aplikacija pod imenom Nero WaveEditor, namenjen obradizvuka. Sve najčešće korišćene opcije su prisutne, kao i priličnointuitivan interfejs, pa na navikavanje nećete potrošiti mnogo vremena.Kao dodatak ovim multimedijalnim mogućnostima, ili njihova osnova,zavisi sa koje strane gledate, prisutna je sekcija pod imenom NeroMediaHub. U osnovi, u pitanju je program koji menja neke od funkcijanekoliko programa u prethodnoj verziji paketa, i omogućava vam da najednostavan način katalogizujete sav multimedijalni sadržaj na harddisku (ili diskovima), ali i da ga reprodukujete. Intergacijaupravljanja svim ovim vrstama fajlova u jedinstvenu aplikaciju dalekoolakšava korišćenje, posebno što je iz nje moguće u bilo kom trenutkustartovati jednu od već opisanih kojima ćete dodatno obraditimaterijale.

Kada je audio sekcija u pitanju, podržani su praktično sviaktuelni formati (uključujući i naš omiljeni FLAC), a pravljenjeposebnih playlista i sistematizacija sadržaja je veoma intuitivna. Kakovećina korisnika na svojim računarima poseduje kolekciju fotografija,njihova organizacija postaje veoma važan zadatak za svaku aplikacijukoja pretenduje da postane centralna u vašem upravljanjumultimedijalnim sadržajima na hard disku. Uz to, prisutna je i sekcijakontrola za osnovnu obradu, koja uključuje opcije za kropovanje iliuklanjanje efekta crvenih očiju, kao i mogućnost automatske korekcijenivoa osvetljenja, boje i kontrasta, koja stvarno veoma dobro obavljasvoj posao. Ukoliko vam ni to nije dovoljno, klikom na opciju Modifyući ćete u interfejs prilično moćne alatke za obradu fotografija.Prisutne su i opcije za kreiranje Slide Show-a, kako onognajjednostavnijeg, u kome je potrebno samo odabrati folder safotografijama, tako i onih daleko ozbiljnijih, kojima je moguće dodatianimacije, vizuelne efekte, tranzicije i slične napredne mogućnosti.Ukoliko ne želite da ponavljate ovaj posao, projekat je, kao i u svimdrugim aplikacijama, moguće sačuvati, snimiti na disk, ili čakuploadovati na internet u velikom broju dostupnih formata.

Nero BackItUp & Burn

Poslednja velika celinaNero paketa aplikacija je Nero BackItUp & Burn, sveobuhvatanprogram koji će vam omogućiti pravljenje rezervnih kopija hard diska,pojedinih particija ili foldera. Program podržava automatski ilimanuelni način rada, kao i bekap na optičke diskove, druge harddiskove, fleš medije, FTP servere ili druge računare u mreži. Ukolikoželite, svaki bekap je moguće kompresovati, ali i zaštiti šifrom radidodatne bezbednosti. Veoma korisna opcija može biti i ona zasinhronizaciju, koja će vam omogućiti da usklađujete sadržaje urazličitim folderima, čak i na različitim računarima. Implementirana jei opcija pod imenom Nero RescueAgent, koja bi u teoriji trebala daomogući vraćanje podataka sa oštećenih diskova i fleš medija,uključujući i one slučajno obrisane fajlove sa ovh drugih.

Dodatne aplikacije

Uz već pobrojane programe,koji čine i srž paketa, u Nero 10 smešteno je još nekoliko priličnokorisnih aplikacija koje upotpunjuju paket multimedijalnih mogućnosti.Još od nekih od prvih verzija uz Nero Burning ROM isporučivao seprogramčić Nero CoverDesigner, koji će vam omogućiti da napravitejednostavne, ali i nešto atraktivnije omote za vaše diskove. Uz svojuosnovnu funkciju, moguće ga je iskorisiti i za „graviranje“ gornjepovršine odgovarajućih medija korišćenjem LightScribe ili LabelFlashtehnologija. Nero SoundTrax je prilično moćna aplikacija za snimanjeaudio sadržaja, koja PC računar može pretvoriti u amaterski zvučnistudio, a posebno se može pokazati korisnom ukoliko poželite da udigitalni format prebacite materijal sa gramofonskih ploča ili audiokaseta.

Naravno,u današnje vreme, kada je praktično sav audio materijal moguće pronaćina internetu (na ovaj ili onaj način), ova opcija postaje važna samoukoliko na nekoj od tih audio traka imate sopstvene snimke. NeroDiscCopy Gadget omogućava veoma lako i brzo kopiranje sadržaja diska, aNero Recode konvertovanje video sadržaja između svih popularnihformata, i sasvim solidno odrađuje posao. Paket upotpunjuje par sitnihprograma u sekciji Nero Toolkit, namenjenih podešavanju opcija vezanihza optičke uređaje (Nero DiscSpeed) i dobijanje informacija omogućnostima računara (Nero InfoTool).Kupiti ili ne?

Nero Multimedia Suite 10 jekomercijalan program, i kao takvog ga je, uz određena ograničenja,moguće koristiti 30 dana kroz probni period. Nakon toga ćete se moratiodulučiti ili za kupovinu, ili za deinstalaciju. Kada je cena upitanju, trenutno je aktuelan promotivni period tokom koga je za punuverziju paketa potrebno izdvojiti 70$ u slučaju downloada sa interneta,odnosno 80, ukoliko želite da vam na kućnu adresu stigne instalacionidisk. Svaku od tri velike celine moguće je kupiti i odvojeno po neštonižoj ceni, ali ako razmišljate makar o upotrebi dve od njih, ovo vamse nikako neće isplatiti kada podvučete crtu. Hardverski zahtevi nisuveliki, i bez problema će ih zadovoljiti svaki iole moderniji PCračunar – procesor frekvencije najmanje 2GHz, 512MB RAM memorije (1GB uslučaju korišćenja operativnih sistema Windows Vista i Windows 7) igrafička karta kompatibilna sa DirectX 9 API-jem. Naravno, u zavisnostiod prirode posla koji obavljate, preporučljivo je imati daleko jačiračunar, posebno u slučajevima obrade video materijala.

Kada je kvalitet u pitanju, nikakvih zamerki nemamo nastabilnost i brzinu rada, kao i mogućnosti najstarije (i osnovnekomponente) paketa – Nero Burning ROM po nama i dalje predstavljanajsveobuhvatniju aplikaciju namenjenu snimanju optičkih diskova naračunaru. Nove mogućnosti koje smo pominjali samo dodatno poboljšavajuionako dobar program. Kada su ostale aplikacije u pitanju, moramo rećida nude mnogo, ali da tu i tamo i dalje ima mesta za poboljšanja.Nijedna aplikacija ne može da zameni komercijalne, velike programenamenjene pojedinim poslovima (Adobe Photoshop, Premiere ili čakPremiere Elements, Sound Forge), ali amaterima (pa čak i onimnaprednim) nudi veliki broj mogućnosti pod jednim krovom. Naravno, ovajpaket i nije namenjen da se takmiči sa mnogo skupljim i obimnijimspecijalizovanim aplikacijama, i sa te strane nemamo zamerki. Pravakonkurencija Nero Multimedia Suite-u je veliki broj besplatnih, a opetveoma moćnih aplikacija koje je moguće pronaći na internetu. Svaka odaplikacija ima svog pandana, od kojih su neki definitivno isuperiorniji po mogućnostima. Ipak, jedan ovakav paket nudi veću lakoćukorišćenja, redovne update-ove i tehničku podršku, ali sve to košta...ukoliko procenite da to ne vredi 70$, jednostavno imate izbor.

Prostora za dalje poboljšavanje paketa i dodavanje novihmogućnosti definitivno ima. Voleli bi da je MediaHub moguće koristitiza sinhronizaciju playlista sa multimedijalnim plejerima, i verujemo daće se u budućnosti raditi na implementaciji ovih mogućnosti.Interesantna mogućnost bi bila dodavanje muzike ili glasa u slajdšuoevaših fotografija, što je mogućnost koju neke besplatne alternativeimaju. Podrška za rekompresiju video materijala korišćenjem grafičkogčipa kroz Nero Recode ne postoji, a čini nam se da bi se samo zbog njemnogi korisnici odlučili za kupovinu ovog paketa. Naravno, izostanaknekih opcija je i očekivan... posle verzije 10 svakako dolazi verzija11, ali makar kompanija Nero AG uvek nudi mogućnost nadogradnje naposlednju verziju po nešto povoljnijoj ceni.

U situaciji u kojoj u većini slučajeva zaostajete u sirovimperformansama za direktnom konkurencijom, jedan od najboljih načina danastavite tržišnu trku su niske cene, i to je nešto što u poslednjihpar godina AMD veoma uspešno radi, na zadovoljstvo krajnjih korisnika.Najskuplji procesor ove kompanije namenjen desktop računarima ješestojezgarni Phenom II, za koga je potrebno izdvojiti oko 250 evra,dok je najjeftiniji četvrojezgarni model novije generacije Athlon II X4620, koji košta nešto preko 80 evra. Već ta cena je sama po sebi veomaniska, i ostavlja dileme ima li uopšte mesta na tržištu za procesore samanjim brojem jezgara. U AMD-u misle da ima, i od danas su dostupna dvanova modela sa dva jezgra...
Kada su tokom prošlogodišnjeg sajma visokih tehnologija Computexpredstavljena dva nova dvojezgarna procesora kompanije AMD, i pored tezajedničke karakteristike, bilo je jasno da su nastali na veomarazličite načine. Dvojezgarni Phenom 2 X2 nastao je isključivanjem dva„neispravna“ jezgra punog Deneb čipa, zadržavajući standardnu količinukeš memorije – 512KB L2 keša po jezgru, i ukupno 6MB deljenog L3.Prednosti ovakvog pristupa su naravno bolje performanse, a mane dalekoveći broj tranzistora i površina čipa, a samim tim i viša proizvodnacena. Ipak, prodajući ovakve procesore AMD je u stvari snižavao ukupnucenu proizvodnje, budući da je ovo najbolji način da se poveća yield.Drugi procesor je oživeo još jedan poznati brend ove kompanije, Athlon,i dobili smo drugu generaciju procesora pod ovim imenom. Iako je prepredstavljanja ovog modela bilo dosta nedoumica i različitih glasina odiretnoj vezi sa Deneb jezgrom, ispostavilo se da one nisu tačne –Regor se proizvodio bez L3 keš memorije, ali sa 1MB L2 po jezgru.

Veoma interesantnom rešenju AMD je pribegao kada je u pitanjumemorijski kontroler – naime, implementirane su dve generacije, i oviprocesori bez problema mogu da rade i na starijim AM2/AM2+ pločama iDDR2 memorijom, kao i sa novom generacijom, AM3 i DDR3. Starim kupcimaAM2(+) generacije ovo je omogućilo odličnu mogućnost nadogradnje, jerje za bolje performanse bilo potrebno samo promeniti CPU, što su mnogii iskoristili. Dugo vremena konkurencija ovim modelima bili su 45nmprocesori iz Core 2 Duo generacije (serije E7000 i E8000), sa kojima suse veoma dobro nosili, i nudili odličan odnos cene i performansi. Sveovo, nakon veoma loših karakteristika prve generacije Phenom procesorazasnovanih na Agena jezgru, omogućio je prelazak na napredniji procesproizvodnje. 45nm litografija omogućila je daleko veće radne taktove uzistovremeno smanjenje potrošnje, ali i „ugradnju“ tri puta većekoličine L3 keš memorije (sa 2MB na 6MB), što je za ovakvu arhitekturusvakako veoma važno.Ipak, glavna prednost ovih procesora bila je povoljna cena, i AMD jeovakvim pozicioniranjem naravio popriličnu gužvu u klasi ispod 100evra. Uz dvojezgarne, u njoj su se našli i trojezgarni ičetvorojezgarni Athlon II procesori, kao i trojezgarni Phenom II, sa6MB L3 keš memorije. Jednostavno, kompanija je pokrila sve situacije, ikorisnicima omogućila izbor prema spostvenim potrebama – da li želeveću radnu frekvenciju, ili više jezgara. Nakon inicijalnogpredstavljanja ovih procesora, u prethodnih 15 meseci AMD je ponuduredovno osvežavao, i sa frekvencija sa kojima su inicijalnopredstavljene, ove serije ubrzane su za po par stotina megaherca, a sanovom revizijom jezgra obezbeđen je rad na nižem naponu, što je sadruge strane donosilo nešto bolji overklok potencijal njegovim dodatnimpovećavanjem.Danas vam predstavljamo dva nova dvojezgarna modela kompanije AMD –Phenom II X2 560BE i Athlon II X2 265. Kako arhitektura naravno nijemenjana, osnovne karakteristike su identične već pominjanimprethodnicima. Tako Athlon II X2 265 poseduje ukupno 234 milionatranzistora na površini od 117.5mm², 1MB L2 keš memorije po jezgru, ideklarisan je na TDP od 65W. Phenom II X2 560BE, sa druge strane,sastoji se od ukupno 758 miliona tranzistora na površini od 258mm²,512KB L2 keš memorije po jezgru, ali i ukupno 6MB L3 keš memorije kojuoba jezgra ravnopravno dele, i deklarisan je na TDP od 80W. Sufiks BEveć dugo vremena u AMD-ovoj nomenklaturi označava procesore saotključanim množiocem, što znači da je kod njih overklok daleko olakšan– potrebno je samo promeniti taj jedan parametar u BIOS-u. Poslednjainteresantna činjenica vezana za oba procesora je radna frekvencija –budući da je množilac identičan (16.5), radni takt i u slučaju AthlonII X2 265 i Phenom II X2 560BE iznosi 3.3GHz, što bi rezultatetestiranja trebalo da učini veoma interesantnim.
Zaključak

Današnji dan je prilično pretrpan kada jeAMD u pitanju, budući da ova dva modela nisu i jedini koji supredstavljeni – uz Athlon II X2 265 i Phenom II X2 560BE, kupci će oddanas moći da nabave i Phenom II X6 1075T, Phenom II X4 970, Athlon IIX4 645 i X3 450. Ne secamo se da je ijedna kompanija zajednopredstavila ukupno šest različitih procesora, koji pokrivaju svecenovne klase, od 76$, koliko je najavljena cena za dvojezgarni AthlonII 265, pa do 239$ koliko će biti potrebno izdvojiti za najnovijišestojezgarni procesor sa Thuban jezgrom. Testirani Phenom II X2 ćekoštati tek nešto preko 100$. U odnosu na prethodne dvojezgarne modele,novi Athlon i Phenom predstavljaju napredak u svakom pogledu. Višeradne frekvencije donose bolje rezultate u testovima, a nešto jepovećan i overklok potencijal, pa će neki od ovih primeraka potpunostabilno raditi i na više od 4.1GHz. Možda i najvažniji faktor – cene,praktično nisu ni promenjene, i ovi procesori i dalje predstavljajuveoma dobar izbor u nižim klasama, budući da nude odličan odnos cene iperformansi.Athlon II X2 265, sa svojom osnovnom radnom frekvencijom od 3.3GHz iveoma povoljnom cenom, predstavlja odličan izbor za korisnike koji većposeduju ploču starije generacije i žele jeftin upgrade CPU-a. Samo upojedinim testovima nedostatak L3 keša može se pokazati kao ozbiljannedostatak (ogromna razlika izmerena je u testu kompresije 500MBpodataka programom WinRAR), ali u većini svakodnevno korišćenihaplikacija razlika je skoro zanemarljiva – slobodno se može zaključitida se oslanjanju gotovo isključivo na radnu frekvenciju procesora.Phenom II X2 560BE je procesor namenjen zahtevnijim korisnicima, kojisu uz to pomalo spremni i da rizikuju. Naime, ukoliko uspete daotključate vašeg „Calysta“, dobićete potpuno funkcionalančetvorojezgarni procesor sa 6MB L3 keš memorije i frekvencijom od3.3GHz, uz i dalje dobar overklok potencijal... i sve to za 100 evra.Jednostavno, u slučaju uspešnog otključavanja, Phenom II X2 postajedaleko najbolji procesor na tržištu sa stanovišta uloženog i dobijenihperformansi. Naravno, neće se svaki primerak otključavati, i po namatreba rizikovati sam o slučaju da vam nisu potrebna više od dva jezgra(ukoliko koristitite multithread aplikacije, neki od jeftinijih AthlonII X3 ili X4 procesora su bolje rešenje).

U odnosu nakonkurenciju novi AMD-ovi procesori su dobro cenovno pozicionirani, štoje svakako i za očekivati – već smo na početku rekli da im je to jedinašansa za uspeh na tržištu, kada su već nedovoljno konkurentni sastanovišta sirovih performansi (clock-per-clock, na primer). Imajućisve to u vidu, ni ova dva testirana, a ni ostali danas predstavljenimodeli, neće dramatično promeniti situaciju na tržištu – AMD će i daljeostati alternativa sa dobrim odnosom cene i performansi u svim klasamaispod 300 evra, i dalje će nuditi više jezgara od Intela u tim klasama,što u pojedinim situacijama i nekim grupama korisnika može biti velikaprednost. Ipak, za pravu konkurentnost moraćemo da sačekamo narednugodinu, za koju je najavljeno nekoliko novih ili dorađenih procesorskiharhitektura. U najnižoj klasi očekujemo pojavu Bobcat procesora, prvogpravog Fusiona kompanije AMD, u kome će se na jednom komadu silicijumanaći i CPU i GPU. Prema poslednjim najavama, u zavisnosti odperformansi, ovaj procesor bi čak mogao i nadmašiti očekivanja, ismestiti se i u nešto skuplje računare od netbook-ova i najjeftinijihnotebook-ova, i eventualno mogao postati i alternativa za jeftinijedesktop računare.Llano će u narednoj godini biti jedini „novi“ procesor koji će bitizasnovan na već postojećoj arhitekturi, jer će CPU deo vući korene izStars familije procesora, ali će i ovo biti Fusion, sa integrisanimGPU-om Evergreen klase, sa podrškom za DirectX 11 API. Iako svakakoneće biti dovoljno brz da se izbori sa Intelovom novom generacijom uvidu Sandy Bridge procesora, sva je prilika da će nuditi daleko boljegrafičke performanse (procene govore da će biti integrisan GPU sanajmanje 400SP) i prodavati se po nižoj ceni. Verovatno će to bitidovoljni preduslovi za priličnu popularnost u mejnstrim segmentu, kakou desktop, tako i u laptop računarima. Poslednji procesori, na kojećemo i najduže čekati, su oni zasnovani na novoj Bulldozer arhitekturi,namenjenoj da pokuša da konačno uhvati korak sa Intelom u višoj klasi,što im nije uspelo u poslednje četiri godine, od pojave Conroearhitekture. Da li će u tome i uspeti, rano je govoriti, ali bi sastanovišta korisnika svakako bilo veoma važno da se jaz u performansamamakar malo smanji, jer će to doneti i niže cene.

Tokom ove godine imali priliku da vidimo nešto što je do skoro mogli dase smatra za nemoguće, a to je zajednički rad nVidia GeForce i AMDRadeon grafičkih karti. Ovo je postalo moguće zahvaljujući Lucid-ovomHydra čipu, a samu Hydra priču započeli smo sa MSI modelima.

ASUS Crosshair IV Extreme
Tokom ove godine imali priliku da vidimo nešto što je do skoro moglida se smatra za nemoguće, a to je zajednički rad nVidia GeForce i AMDRadeon grafičkih karti. Ovo je postalo moguće zahvaljujući Lucid-ovomHydra čipu, a samu Hydra priču započeli smo sa MSI modelima matičnihploča koje su prve donele Hydra mogućnosti pred potencijalne kupce. Ovematične ploče su namenjene Intel platformi, tako da smo do sada Hydračipove videli samo na pločama za Core procesore. Istina, već tokomproleća je i MSI najavljivao model matične ploče sa Hydra tehnologijomnamenjenoj AMD platformi, ali je očigledno došlo do odlaganja usledodređenih problema ili procene. Neki problem tehničke prirode verovatnonije bio razlog za odlaganje, već mnogo realnije zvuči procenaproizvođača da Hydra tehnologija nije dovoljno interesantna ukombinaciji sa AMD procesorima, pa je shodno tome i adekvatna pločamalo odložena. Interesantno, i od ASUS-a smo gotovo istovremeno sanajavom Crosshair IV Formula modela mogli već da vidimo i prve najaveza „Extreme“ varijantu koja je trebala da donese upotrebu Hydra čipa.Iako je ovo bilo najavljeno već odavno, tek sada nam na test stiže„Extreme“ verzija Crosshair IV Formula matične ploče, pa je tako ovo iprvi put da smo u mogućnosti da isprobamo Hydra tehnologiju na AMDplatformi.

Ukoliko se malo podsetimo specifikacije AMD 890FX čipseta na kome jebazirana i Crosshair IV Extreme, videćemo da 890FX poseduje čak 42 PCIExpress linije (naspram 22 koje su podržane od strane 890GXnorthbridge-a), čime je omogućena upotreba Crossfire-a u 2x16 ili 4x8varijanti. U principu, ovo je sasvim dovoljno za većinu ljubiteljaigara i merenja visokog frejm rate-a, tako da sa ove strane i nijeneophodno ići na neko kompleksnije rešenje koje bi ponudilo veći brojPCI Express slotva koji mogu da rade x16 režimu rada. Pored toga, bitnoje da je AMD kod 890FX northbridge-a ostavio dovoljno PCI Expresslinija da se preko njega direktno može povezati i dodatni čipovi (USB3.0 Nec kontroler itd), a da to ne utiče na broj linija koje suostavljene za grafičke slotove. Na kraju, kao „potrošač“ PCI Expresslinija se nalazi ALink Express veza između northbridge-a isouthbridge-a koji koristi četiri PCI Express linije, a u Alink ExpressIII verziji svaka radi i na brzini od 5 GHz. Ovim je ostvarena propusnamoć od 2 GB/s, što je bilo neophodno za ostvarivanje normalnog rada ipune brzine SerialATA 6 Gb/s standarda koji je implementiran usouthbridge. Takođe, bitan detalj za SB850 southbridge je da on sada usebi poseduje PCI Express kontroler (dve PCI Express x1 linije), što jedo sada bila ekskluzivna funkcija northbridge-a. Ovo znači da se ipreko SB850 mogu povezati neki dodatni čipovi radi proširivanjamogućnosti ploče. Naravno, ovde dve PCI Express x1 linije su potpunoslobodne, jer SB850 već poseduje posebne kanale za USB 2.0, gigabitniLAN i audio čipove. Što se tiče veze norhtbridge-a sa procesorom, nasnazi je i dalje HyperTransport 3.0 standard koji je korišćen i naprethodnim verzijama AMD čipsetova. Imajući u vidu sve ove detalje,implementacija Hydra čipa i ne deluje baš tako jednostavno, pa je takoi interesantno videti kako je sve rešeno na PCB-u.

Matična ploča na testu - ASUS Crosshair IV Extreme
Kada su u pitanju „Republic Of Gamers“ matične ploča, sama oznaka„Extreme“ naglašava da se radi o modelu koji maksimalno fokusiran kaoverklokingu, mada su generalno sve ROG ploče veoma „jake“ po ovompitanju. Ipak, u slučaju Crosshair IV Extreme modela, dodatak „Extreme“označava da se radi o varijanti koja poseduje Hydra čip i omogućava„mešanje“ nVidia i ATI grafičkih karti. Iako ASUS sam navodi da jeCrosshair IV Extreme dodatno pojačanje overkloking mogućnosti na AMDplatformi, u realnosti je ipak fokus na Hydra mogućnostima. Pošto su iCrosshair IV Formula i Crosshair IV Extreme najavljene u isto vreme igeneralno su bazirane na istom PCB-u, sasvim je logično očekivati da ćeveći deo priče i detalja biti na snazi za oba modela. Tako je potpunologično ambalaža ista, mada teško da se može biti bolja od ROG paketakoji ASUS već izvesno vreme koristi. Slična situacija važi i kada je upitanju propratni paket, gde su najzanimljiviji detalji dodatnibluetooth modul, dva senzora za temperaturu i nalepnice za obeležavanjeSerialATA kablova kako bi ste tačno znali koji hard disk je gde povezan.

Prvi pogled na PCB odmah pokazuje na najveću razliku izmeđuCrosshair IV Formula i Crosshair IV Extreme ploča, a to je logično brojPCI Express slotova. Tako se na Crosshair IV Extreme nalazi ukupno čakpet PCI Express slotova koji se mogu koristiti u različitim modovima ikombinacijama grafičkih karti. U osnovni, Crosshair IV Formula Extremeomogućava rad sa tri PCI Express slota u maksimalnom x16 režimu, dok zaostalo stoji opcija deljenja, pa su tako moguće i 2x16 plus 2x8kombinacije, sa tim da jedan PCI Express slota uvek ostaje u x1 režimu.Prvi i treći PCI Express slot kontrolisani su direktno od strane AMD890FX čipseta, dok su drugi, četvrti i peti pod kontrolom Hydra čipa,pa su zbog toga i preporučene određene kombinacije u zavisnosti od modarada. Ukoliko se koristi „native“ Crossfire, grafičke karte je potrebnopostaviti u prvi i treći slot, dok po potrebi peti slot može raditimaksimalno u x4 režimu. Za A, N ili X Hydra modove neophodno je barjednu karti postaviti u drugi ili četvrti slot kako bi multi GPU modmogao biti aktiviran od strane Hydra čipa. Kao i do sada, u X ili Nmodu preko Hydra-e se mogu koristiti do tri grafičke karte, dok je radsa četiri grafičke karte rezervisan za Quad Crossfire. Sam Hydra čippostavljen je na PCB-u iznad southbridge-a, dok 890FX northbridgezauzima standardno mesto između procesorskog soketa i prvog PCI Expressslota.

Preko svih navedenih čipova prostire se, u odnosu na Crosshair IVFormula, malo redizajnirani heatpipe sistem koji je logično nešto veći,jer mora da „pokrije“ još jedan čip koji se tokom rada solidno zagreva(naravno, ukoliko se koristi neki od Hydra modova). Pored toga, deohladnjaka koji se nalazi preko naponske jedinice i 890FX northbridge-aje mnogo veći, a odmah iznad norhtbridge dela sa nalazi i maliventilator. Ovaj deo heatpipe je toliko veliki, da su sve komponentenaponske jedinice skrivene daleko ispod njega, pa se tek malo pododređenim uglom mogu videti kondenzatori kojih ima dosta veliki broj.Iako sve ovo izgleda nešto drugačije, ispod heatpipe-a sistema senalazi naponska jedinica koja je veoma slična onoj koju smo videli naCrosshair IV Formula. Dakle, u pitanju je ista HybridPhase „8+2“naponska jedinica, ali sa nekim malim korekcijama i optimizacijama kojesu potrebne radi adekvatne implementacije Hydra tehnologije. Samedimenzije novog heatpipe-a ne utiču mnogo na prostor oko procesorskogsoketa, ali se problem može pojaviti sa druge strane na kojoj se nalazememorijski slotovi. Jednostavno, slotovi su dosta blizu procesorskomsoketu pa se upotrebom nekog većeg kulera i memorije koje ima velikehladnjake može pokazati kao problematično, jer jednostavno sve to nećemoći da stane.

Zbog toga treba obratiti pažnju prilikom izbora kulera i memorija zarad na ovoj ploči, kako kasnije prilkom montaže ne bi došlo doneprijatnih iznenađenja. Tik pored prvog PCI Express slota se nalazijedan 12V konektor, a takav isti postoji i ispod petog PCI Expressslota, što je samo dodatne mogućnosti za rešavanje problema sanapajanjem ukoliko se isti ukaže. Ipak, svako ozbiljno napajanje sakojim se žele „voziti“ dve ili više grafičkih karti bi trebalo da budeu stanju da obezbedi dovoljno energije preko standardnih naponskihmesta. Tradicionalno, glavni ATX naponski konetkor se nalazi skroz nazapadnoj strani, a u ovom regionu PCB se nalazi i još par zanimljivihdetalja. Odmah pored ATX naponskog konektora se nalazi „Probe IT“ deo,gde se nalazi set kontakata koji služe za direktno merenje radnognapona. Ovu veoma zanimljivu funkciju smo viđali i na nekim drugimmodelima ploča, ali je na Crosshair IV Formula Extreme dodata imogućnost merenja napona northbridge-a, southbridge-a i HT magistrale,pored već standardnih napona za procesor i memoriju. Sa druge straneATX naponskog konektora je „GO“ taster koji ima na Crosshair IV FormulaExtreme ploči sličnu funkciju kao „MemoryOK“. Dakle, ukoliko nešto neradi kako treba i ploča se „ne pali“, pritiskom na „GO“ taster sepokreće rutina koje će prvo krenuti sa „MemoryOK“ akcijom, a posle i saparametrima vezanim za ostale delove sistema kako bi se na kraju pločaregularno upalila. Kada je sistem podignut, „GO“ taster ima drugufunkciju, a to je aktiviranje presetovanog overklok profila, što značida u bilo kom momentu možete overklokovati sistem tačno na nivo podešenu presetu. Odmah pored se nalazi i „Core Unlocker“ taster koji imafunkciju automatskog otključavanja jezgara na nekim modelima AMDprocesora. Upravo ova funkcija je i napravila hit od prethodnih modelaASUS ploča, pa je logično da ista stvar postoji i na Crosshair IVFormula Extreme, jednostavno je sada bez ove funkcije ne mogućezamisliti ovakvu ploču. Naravno, „power“ i „reset“ tasteri sepodrazumevaju na ploči ovog kalibra, čime se upotpunjava set mogućnosti.

Ipak, na Crosshair IV Extreme postoji još jedan novitet koji senalazu sa leve strane „ProbeIT“ dela, a to je set DIP prekidača prekokojih se mogu isključiti svih pet PCI Express slotova. Na prvu, pa i nadrugu pomisao se smisao ove funkcije ne može baš videti, ali kada sesetimo šta se sve može raditi pod kategorijom ekstremnog overklokinga,onda stvari postaju malo jasnije. Dakle, ideja ove funkcije je da seželjeni PCI Express slot može isključiti i samim tim grafička karta unjemu izbaciti iz igre bez uklanjanje grafičke karte iz slota. Kadaimate postavljeni neki komplikovani sistem vodenog hlađenja na, naprimer, četiri grafičke karte i tokom teškog overklokinga se jednapokaže kao nestabilna ili prave druge probleme, preko ovih DIPprekidača se dotična karta može lako staviti van funkcije. Ovim potezomse izbegava komplikovano demontiranje kružnog sistema hlađenja, pa jeovo i korisna opcija, ali od koje će imati koristi samo i samo veomaozbiljni overkloking fanatici. Još jedna stvar koja je specifična zaCrosshair IV Extreme se nalazi skroz u donjem desnom uglu PCB-a, a radise o dva BIOS čipa. DualBIOS opcija je uvek korisna stvar, a ovafunkcija nije dostupna na Crosshair IV Formula modelu. Pored sama dvaBIOS čipa, ASUS je na Crosshair IV Extreme stavio i jedan prekidačpreko kojeg korisnik može veoma lako da bira koji će BIOS trenutno bitiaktivan. Ovim je pružena mogućnost da se, opet u nekom overklokingscenariju, veoma lako može odabrati koji će od dva BIOS-a i samim tim ipodešavanja biti aktivna. Uz funkciju „GO“ tastera, Crosshair IVExtreme nudi korisniku maksimalne mogućnosti za kombinacije sa raznimpodešavanjima pri overklokingu.

Ipak, ne samo da ima stvari koje su plus na Crosshair IV FormulaExtreme, postoje i neki detalji koji nedostaju, odnosno, nešto serazlikuju. Tako na Crosshair IV Extreme nema „TurboKeyII“ tastera, alise njegova funkcija donekle može zameniti drugim funkcijama koje su naraspolaganju. Pore toga, na Crosshair IV Extreme nalazi standraniRealtek ALC889 audio kodek, a na Crosshair IV Formula smo imaliSupremeFX audi rešenje, koje je ipak jače od ALC889 čipa. Interesantnoje zašto se ASUS odlučio da Crosshair IV Extreme bude opremljen neštoslabijim audio rešenjem, ali je vrlo moguće da je u pitanjukompenzacija cene Hydra čipa, kako se finalna cena Crosshair IV Extremene bi mnogo razlikovala u odnosu na Crosshair IV Formula, kako binovija ploča što lakše zainteresovale kupce. Opet, Crosshair IV Formulaima Marvell-ov gigatni LAN kontroler, dok se na Crosshair IV Extremenalazi Intel-ov gigabitni LAN čip, što i nije nešto bitno, ali je ipakzanimljivo videti neki Intel čip na AMD ploči. Ukoliko pogledamo I/Opanel, možemo videti da je ovde situacija veoma slična, pa i nema nekeveće razlike u odnosu na Crosshair IV Formula model. ROG Connect USBport i teaster kojima se aktivira ova opcija su naravno prisutni, a tuje „Clear CMOS“ taster čime se ova akcija čini maksimalno dostupnom.Ostatak stvari na I/O panelu je standardan, dakle osam USB portova (dvasu USB 3.0, a šest su USB 2.0), firefire port, dva eSATA porta, LANpriključak i set audio konektora. Odmah iza I/O panela se nalazi ikonektor za priključivanje priloženog bluetooth adaptera, čime i zabluetooth funkcionalnost proširuje set mogućnosti Crosshair IV Extremeploče.

BIOS
Kada dođemo do BIOS dela priče, u većini slučajeva bi mogli daskratimo proceduru i kažemo da su na raspolaganju sve vitalne opcijekoje se tiču overklokinga, i da uz pomoć njih se generalno može izvućimaksimum iz svakog procesora. To je bio slučaj i sa BIOS-om naCrosshair IV Formula, pa je logično situacija ista i na Crosshair IVFormula Extreme. Nekih specifičnih detalja nema mnogo, već se oniodnose na manipulaciju sa DualBIOS-om i LED kontrolnog dela. Kroz LEDmeni, moguće je menjati koje će se podaci prikazivati na određenimdiodama kojih na ploča ima dosta, i to po tri za svaki vitalniparametar sistema, koji će prikazivati određeni parametar. Naravno,sada već za ASUS standardna opcija „Core Unlocker“ je tu, pa vam je ikroz BIOS na raspolaganju kontrola nad ovom opcijom, pored samogtastera na PCB. Pored same aktivacije, moguće i precizno kontrolisatikoje će jezgro biti otključano a koje ne, što je veoma korisna opcija.Tako je naš test Phenom II X2 procesor imao problema u radu pripokušaju otključavanju sva četiri jezgra, pa samo preko ove opcijeveoma lako ustanovili da je treće jezgro to koje pravi problem, dokčetvrto radi normalno, pa smo na kraju ovaj procesor mogao da radi kaoX3, ali ne i kao X4. Ukoliko nemate sreće i dobijete ovakav primerakprocesora, na ovaj način ipak možete izvući maksimum iz njega.

Automatske overkloking opcija radi isto kao i na Crosshair IVFormula, tako da ovde nema nekih noviteta koje bi smo mogli daprijavimo. Isto važi i kada su overkloking potencijali u pitanju, jersu i na Crosshair IV Extreme oni maksimalni, baš kao i na prethodnojverziji ploče. Nakon ručnog podešavanja svih bitnih opcija, saprocesorom kojim smo vršili overkloking test moguće je ostvaritistabilan takt od 4 GHz, što je tačno na nivou onog što smo ostvarivalii sa Crosshair IV Formula. Pri podešavanju radnog napona veoma je lepaopcija da izaberete kako će se ta korekcija napona prikazivati. Daklemožete odabrati ofset (+) ili apsolutnu vrednost, čime se zadovoljavajunavike svih mogućih overklokera. Naravno, rasponi dozvoljenih napona suveliki tako da nećete sigurno doći u situaciju da „fali struje“, a zasvaki slučaj tu je i „over voltage“ opcija koje će taj nivo jošpodignuti. BIOS na Crosshair IV Extreme poseduje i odličnu HWmonitoring sekciju, gde se detaljno mogu pratiti temperature, radninaponi i brzina ventilatora. Na kraju, tu je i opcija za IOMMU koja jepo defaltu isključena, ali se po potrebi može uključiti. Pored samogBIOS-a, overkloking je moguće vršiti i preko TurboV softvera, ali ipreko AMD OverDrive-a. Rad sa oba ova programa istovremeno nijepreporučljiv, tako da je najbolje odabrati jedan koji ćete koristitiukoliko želite da overklokujete kroz operativni sistem. Lično, najboljeje to sve raditi iz BIOS-a, ali su sada ove varijante popularne, pasvaka ploča mora da ima bar neko softOC rešenje.

Zaključak;
Nakon testiranja Crosshair IV Extreme modela, možemo reći da smoobnovili sve pozitivne utiske koje je na nas ostavila Crosshair IVFormula matična ploča i koja je tada bez ikakvih problema zaslužila „Editor choice“ nagradu. Mesto na liderskoj poziciji nije promenio ni veliki,pa je jedini model koji je u ovom momentu mogao da dostigne CrosshairIV Formula upravno Extreme verzija. Tako Crosshair IV Extreme nudigotovo sve kao i prethodni model, sa dodatnom mogućnostima koje donosiimplementacija Lucid Hydra tehnologije. Tokom testiranja smo i dostavremena proveli ispitujući kako to sve radi na AMD platformi, pa možemoda kažemo da smo veoma zadovoljni prvom implementacijom Hydratehnolgije. Jednostavno, sve je funkcionisalo bez ikakvih problema, ajedino je potrebno direktno pratiti uputstva oko izbora slotva iredosleda grafičkih karti, kao i proceduru oko instalacije ideinstalacije drajvera ukoliko se nekoj od Extreme grafičkih kartimenja pozicija. Pored toga, same Hydra performanse su na nivou koji smouspeli da ostvarimo i na Intel platformi, pa tako sa Crosshair IVExtreme pločom cela AMD platforma dobija jedan značajan dodatak. Iakose kompletna priča oko „mešanja“ grafičkih karti još uvek nije previše„uvukla“ među igrače, ukupni pad cena grafičkih karti i matičnih pločasa Hydra čipovima bi u skoroj budućnosti mogao da učini ove modelemnogo interesantnijim nego što je to sada slučaj. Tako bi cenaCrosshair IV ploče trebala da bude tek oko dvadesetak eura veća uodnosu na Crosshair IV Formula, što za ukupnih 220 eura i nije tolikostrašno s obzirom na to da se dobija veoma interesantna Hydra opcija,plus sve ostale ekstra karakteristike koje nudi Crosshair IV Extreme uodnosu na „vanilla“ brata.

ASUS Crosshair IV Extreme - Benchmark Innovative Technology Award

Ipak, ako realno sagledamo stvari, Crosshair IV Extreme ploču trebauzeti u razmatranje samo ukoliko planirate ATI-nVidia kombinacije, dokje u bilo kojoj drugoj varijanti i dalje bolja opcija „klasični“Crosshair IV Formula. Jednostavno, Crosshair IV Formula nudi mnogobolju audio komponentu, ima dva standardna PCI slota umesto jednog,nudi Crossfire mogućnosti, a pri tome košta za nijansu manje. Istina,razlika nije baš prevelika, ali danas odlučuju nijanse, a kada sunijanse u pitanju, Crosshair IV Formula i dalje ostaje naša preporukaNo.1 kada su u pitanju matične ploče za AMD platformu. Crosshair IVExtreme je tu odmah iza, jer se u osnovi radi o istoj matičnoj ploči,sa dodatkom Hydra mogućnosti i nešto malo veće cene. Tako i ASUSCrosshair IV Extreme bez problema zaslužuje našu zvaničnu preporuku, auz činjenicu da je ovo prva ploča koja uvodi Hydra opciju na AMDplatformu, zaslužuje i prestižnu „Advanced Technology“ nagradu. Nakraju možemo konstatovati da je ASUS u svoju ponudu uvrstio još jednuodličnu ploču za AMD platformu i tako lagano briše nekadašnji utisakvezan za angažovanost ASUS-a kada je ova platforma u pitanju.

Fujitsu LifeBook PH530, Intel ULV platforma nove generacije

Biznis, idealna mušterija. Kompanija Fujitsu novom serijomultra-prenosivih notebook računara cilja upravo ovaj segment. ModelPH530 ima sve što je potrebno. Stil, kvalitet izrade, solidne tehničkekarakteristike, pa i performanse. Radi se o vrlo simpatičnom modelu,koji "omogućava poslovnim ljudima da putuju, rade i komuniciraju sastilom", što bi se reklo. U svakom slučaju, činjenica je da je računarveoma moderno dizajniran i da u tom smislu prati trendove postavljene uproteklih nekoliko godina. Glossy površine, maksimalno istanjivanjekoliko je god moguće, pri čemu se vodilo računa da se ne pretera i dase ne ode u drugu krajnost, odnosno da se ne naruši osnovni dizajnkarakterističan za poslovne računare. No, najbitnija je svakako forma.Ovaj računar je 11,6-inčni, mališan koji sasvim sigurno može da učinimnogo, prvenstveno zahvaljujući najnovijoj generaciji ultra-low-voltage platforme kompanije Intel, odnosno prisustvu štedljivog procesora.
Fujitsu LifeBook PH530 karakteriše poklopac crne boje visokogsjaja, sa svetlucavim elementima koji prelamaju svetlost i kojioplemenjuju estetski utisak. Ovakva boja je primenjena i uunutrašnjosti, na naslonima za dlanove, te bočnim delovima (levo idesno od tastature). Veliki, novi logo se izdvaja na gornjoj površinikao dominantni element, a svojim izgledom (veoma nalik na "oborenuosmicu", odnosno simbol beskonačnosti) svakako može da privuče pažnju.Unutrašnjost je takođe potpuno crna. Osim tri siva tastera (levi idesni tasteri tačpeda, taster za paljenje), sve ostalo se "utapa",gotovo poput monolita iz Odiseje.
Tačped je prilično malihdimenzija, što je i razumljivo. Ipak, male dimenzije nisu uticale daFujitsu odustane od jedne od svojih standardnih tehnologija koje seimplementiraju na poslovne (i ne samo na njih) računare. Tastaturaotporna na prolivanje tekućina je i dalje tu! Tasteri su nešto manjepovršine, što je sasvim razumljivo, jer je morala cela tastatura dastane u ovako malom pakovanju. Jedva čekamo da vidimo šta dolazi "ispodhaube", imajući u vidu gromoglasne najave nove ultra-low-voltage generacije iz kompanije Intel.


Hardver, specifikacija

Hardver računara jebaziran na ULV varijanti Intel Calpella mobilne platforme. Osnovu istei dalje čini dobro poznati HM55 čipset u kombinaciji sa Arrandale32-nanometarskim procesorom. U konkretnom slučaju, PH530 koristi IntelCore i3 330UM. Reč je o vrlo štedljivom procesoru, niskog radnog takta,baziranom na mobilnoj verziji Nehalem arhitekture. Radni takt iznosi1,2 GHz, a radi se o dvojezgarnom procesoru sa 3 MB keš memorije. Kakoje podržan Hyper-threading, fizička jezgra nude mogućnost simultanogobrađivanja četiri thread-a. Nije podržan Turbo režim, pa tako procesornije u stanju da se automatski overklokuje u određenim situacijama.Maksimalna toplotna disipacija je deklarisana na 18 W, što je otprilikepolovina standardne disipacije na "klasičnim" mobilnim procesorima (35W). Nisko zagrevanje je jednostavno neophodno da bi se dobila mašinakoja može da funkcioniše bez problema sa ovakvim formatom. Grafički čipje integrisan u samom procesoru (Intel HD grafički čip)., i njegovradni takt se šeta od 166 do 500 MHz. Kako radni takt Intel HD grafikeu moćnijim procesorima varira od 500 do 667 MHz, jasno je da je i ovdenačinjen iskorak kako bi se uštedeo još koji vat...


Specifikacija:

Fujitsu LifeBook PH530
Ekran	11,6", 1366 x 768, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Core i3 330UM, 1,2 GHz
Čipset	Intel HM55
Grafika	Intel HD (integrisana u CPU)
Sistemska memorija	4 GB DDR3
Hard disk	320 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, Fujitsu)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n, UMTS/3G, Bluetooth
Konektori	3 x USB 2.0, VGA izlaz, HDMI izlaz, audio konektori, 4-u-1 čitač kartica (SD/MS/MS Pro/MMC), web kamera 1,3 megapiksela
Operativni sistem	Windows 7 Home Premium
Masa	1,4 kilograma
Dimenzije	285 x 209 x 25.4 milimetara
Cena	Sample
Garancija	1 godina

Računar sa našeg testa je koristio 4 GB DDR3-1066 sistemskememorije. Interesantno je da je sempl na našem prikazu imao 4 GBmemorije, dok je na kutiji, pa i na samom sajtu Fujitsu-a, eksplicitnostajalo da bi u mašini trebalo da budu 2 GB memorije. Ekran imadijagonalu od 11,6 inča, te radnu rezoluciju od 1366 x 768 piksela.Takođe, ima LED pozadinsko osvetljenje, te refleksivni premaz visokogsjaja, odnosno radi se o glossy ekranu. Hard disk ima kapacitet od 320GB i u pitanju je disk kompanije Fujitsu, "domaća radinost". Radi se ostandardnom 2,5-inčnom disku, sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na5400 rpm. Optičkog uređaja nema, ali je Fujitsu osmislio nešto što bidonekle trebali da zameni DVD RW. Reč je o ODD Sharing funkciji, kojakorisnicima obezbeđuje mogućnost nadoknade optičkog drajva, time što jeomogućeno lako povezivanje preko mreže i posebne aplikacije sa drugimračunarom i korišćenje njegovog optičkog drajva. Krajnjem korisnikumožda i ne znači previše, ali ova funkcija može biti značajna upreduzećima, gde ima računara na svakom koraku.Fujitsu LifeBook PH530 ima tri USB 2.0 porta, te 10/100 LAN,Bluetooth, Sierra Wireless Gobi 2000 (UMTS), kao i WiFi Draft Nkonekcije. Takođe, ima VGA izlaz, ali i HDMI izlaz, preko koga jemoguće direktno izbaciti i sliku i zvuk na eksterni displej. Za zvuk,kada ga već pominjemo, je zadužen Realtek ALC269Q-VB5 čip. Tu su ičitač kartica 4-u-1 tipa koji podržava SD/MS/MS Pro/MMC formate, webkamera rezolucije 1,3 megapiksela, kao i audio priključci. FujitsuLifeBook PH530 stiže sa Windows 7 operativnim sistemom, u Professionalili Home Premium varijantama. Model sa našeg testa je došao sa Windows7 Home Premium operativnim sistemom.


Utisci

Polazni utisak kod ULV mašina jestekakav je nivo performansi koje pružaju, odnosno kakve performansemožete očekivati od štedljive platforme. Dobra vest je da, premaočekivanjima, ULV platforma nove generacije donosi pomak u odnosu naprethodnu, možda ne toliko značajan kada se izrazi u procentima, aliopet sasvim dovoljan da se platforma okvalifikuje kao vrlorespektabilna. Hardverska snaga je taman toliko poboljšana da jeostvaren potpun komfor u radu sa više aplikacija istovremeno. Uznesmetan rad u Office-u, razmenjivanju mailova i sličnom, možeteočekivati i sasvim pristojne multimedijalne performanse. Full HD slikaje nešto sa čime se PH530 vrlo lako izbori, što daje visok nivoupotrebljivosti ovom dopadljivom računaru ne samo kada je o poslovnimkorisnicima reč, već i za kućne korisnike. Windows Experience Index imaocenu od 3,2, odnosno po segmentima 4,1 za CPU, 5,1 za memoriju, 3,2 za2D grafiku, 3,4 za 3D grafiku, te 5,8 za disk.
BrilliantView ekran je - rekli bismo - tipičnih karakteristika.Odnos strana je 16:9, rezolucija je 1366 x 768, reprodukcija boja jesolidna, uglovi gledanja takođe nisu loše (pri čemu je vertikalni neštoranjiviji, po tradiciji), prikaz je živahan. Osvetljenje i kontrast sutakođe na visokom nivou, a radi se o glossy ekranu. Tastatura je veomadobra. Hod tastera je srednji, i iznosi dva milimetra. Tasteri susolidni i kucanje je relativno prijatno, a nakon navikavanja postajesve bolje. Naravno, na numerički deo tastature možete da zaboravite,ali je zato tu veliko Enter. Naših slova nema. Primetili smo da jepotrebna nešto veća aktivaciona sila da bi tačped registrovao komandu,što može da bude problematično naročito ako preko njega pokušavate danapravite dupli klik. Tačped možete i disejblovati, što je standardnafunkcija. Što se zvuka tiče, nemojte očekivati previše. Ovde je on narudimentarnom nivou.

LifeBook PH530 se isporučuje sa šestoćelijskom baterijomod 63 Wh, odnosno 5800 mAh. Fujitsu vrlo ambiciozno najavljuje da jemoguće ostvariti autonomiju od gotovo 9 sati! U praksi, rezultati sunešto skromniji, ali i dalje veoma, veoma dobri. Kako vam zvuči gotovošest sati autonomije? Mi smo "terali" laptop na 5 sati i 40 minuta, štoje rezultat za svako poštovanje. Bateriju biste mogli dodatno produžitikroz drastično zatamnjivanje ekrana, isključivanje WiFi-ja i slično.Kultura rada je odlična i nemamo ni najmanjih primedbi. Mašina jenečujna, nema značajnih izvora buke, što smo i očekivali. Garancija nalaptop je godinu dana.


Rezime

PH530 je odličan notebook! On spadau tako reći pero-laku kategoriju računara, koja je izuzetno pogodna zaprenošenje, a pri tome nudi sasvim solidan nivo performansi zarazličite vidove primena. Ono što nam deluje donekle diskutabilno jesteorijentacija računara. Da je Fujitsu usmerio LifeBook PH530 prema consumersegmentu, možda bi sve delovalo još bolje. Sa raskošnim eksterijerom,glossy ekranom i bez preterano značajnih opcija za povezivanje, koje suposlovnim korisnicima ponekad jako bitne (na primer, ExpressCard slotnedostaje), nismo sigurni da će preduzeća gledati toliko pozitivno nanjega. Sa druge strane, možda je to i dobro, jer su "obični" korisnicidobili vrlo, vrlo zanimljiv izbor. Mali, a dovoljno moćan za velikuvećinu potreba. PH530 je odlična mašina i sa te strane Fujitsu jeodradio odličan posao i stvorio balans koji će možda i više odgovaratikrajnjim korisnicima nego preduzećima. Da li ćete na to gledati kao namanu ili pozitivnu osobinu, vaš je izbor.Ocena reprezentuje naše viđenje kakonotebook zadovoljava potrebe kupaca u svojoj kategoriji i gde je uodnosu na aktuelnu ponudu i konkurenciju, a predstavlja mišljenjeautora. Fujitsu LifeBook PH530 je jednostavno odlična jedanaestica, bezobzira da li se gleda iz ugla biznis ili consumer korisnika, iako jeprevashodno namenjen prvima.

Ocena: 88%



Prednosti:

- Odličan dizajn
- Solidne performanse za ULV mašinu
- Odlična kultura rada
- Sjajna autonomija


Nedostaci:

- Samo jedna godina garancije
- Ne podržava Gigabit LAN, već samo 10/100
- (Uslovno) U consumer segmentu bi, nagađamo, prolazio još bolje nego u biznis segmentu.

ASUS Rampage III Formula i Sabertooth X58


Vreme kada je svetskoj javnosti predstavljena Nehalem generacijaprocesora zajedno sa X58 čipsetom sada deluje kako antička istorija isa te strane predstavlja i određeni fenomen u industriji PC računara.Svi znamo da je život vek jednog proizvoda u računarskoj industrijiokvirno šest do devet meseci i da nakon tog perioda dolazi do značajnogpada cena i laganog smenjivanja dotičnog proizvoda novom generacijom.Međutim, kada su u pitanju Core i7 procesori i X58 čipset izgleda da seradi o tehnologiji koja je bila „ispred svog vremena“ i koja bezproblema odoleva zubu IT vremena. Tylersburg (kodno ime za X58) i prvi Nehalemprocesori su se pojavili na tržištu u novembru 2008. godine. Dakle,cele dve godine ovi procesori i čipset predstavljaju sam vrhaktuelnosti i ponude. Tako je ova platforma i dalje broj jedan kada suu pitanju i performanse, ali i želje potencijalnih kupaca, što jeupravo jedan od dobrih pokazatelja stanja u kompletnoj industriji.Jednostavno, dve godine stare tehnologije i dalje predstavljaju vrh,konkurencija po tom pitanju za sve ovo vreme nije mogla ništaspecijalno da učini, pa je stoga i razumljivo zbog čega nam su nam Corei7 procesori i X58 čipset i dalje finalna meta pri odluci o kupovininovog računara. Shodno tome, takođe je sasvim razumljivo zašto vodećiproizvođači ploča i dalje ulažu vreme i tržištu predstavljaju novemodele matičnih ploča baziranim na dve godine starom čipsetu. Ovog putaimamo priliku da testiramo ASUS Rampage III Formula ploču kojapredstavlja najnoviji ASUS-ov X58 adut, a tu je i nešto stariji model -Sabertooth X58 koji jednostavno tokom vremena nismo stigli datestiramo. Sama ideji o testiraju novih X58 ploča povlači, sasvimlogično i postavljanje jednog pitanja, koje glasi: „da li tu išta novomože da se ponudi?“ Mislili smo da je sa ASUS Rampage III Extreme iGigabyte X58A-UD9 dostigli maksimum kada su X58 ploče u pitanju. Ustvari, kada malo detaljnije pogledamo situaciju, možemo reći da smo sanavedenim modelima verovatno i dostigli neki maksimum kada je u pitanjukompletan set mogućnosti koje jedna matična ploča može da ponudi. Svimodeli koji se sada pojavljuju zapravo predstavljaju dodatnu razraduteme i popunjavanje i osvežavanje „X58 ponude“.Kada pogledamo trenutnu ponudu kompanije ASUS kada su u pitanju X58matične ploče, videćemo da se na spisku nalazi „brdo“ modela, međukojima se nalazi i nekoliko njih iz „Republic Of Gamers“ serije kojesu, naravno, napredovale vremenom i tu su u svojim novim izdanjima.Uglavnom, od poslednje „Republic Of Gamers“ serije modela naraspolaganju imamo Rampage III Extreme, Rampage III Gene, a na scenustupa i Rampage III Formula. Logično, Rampage III Gene spada u posebnukategoriju zbog svojih MicroATX dimenzija, a Extreme bi trebalo dapredstavlja sam vrh. Tako za novi Rampage III Formula model ima mestaza „negde između“. Imajući u vidu razliku u ceni između Rampage IIIExtreme i Rampage III Formula modela, veoma je interesantno uporeditidve ploče i videti koje su razlike i gde se šta dobija ili gubi priodabiru jednog ili drugog modela. Naravno, pošto je u pitanju „RepublicOf Gamers“ ploča, sada već tradicionalno bogato pakovanje sepodrazumeva, a i isto važi za sadržinu paketa, pa nema potrebe da sezadržavamo ovde. Prvi pogled na Rampage III Formula ostavlja očekivan utisak da je upitanju malo modifikovana osnova koje postavljena sa Rampage IIIExtreme modelom. Interesantno, sam PCB je nešto manjih dimenzija pa jeRampage III Extreme 305 x 269 mm što odgovara ExtendedATX formatu, dokje Rampage III Formula 305 x 244 mm što je po standardu ATX dimenzija.Dakle, ASUS je skratio PCB za dva centrimetra kako bi malo uštede, alii iz prostog razloga što na Rampage III Formula nema ni potrebe ići savećom dimenzijom. Ova konstatacija postaje jasnija kada se vidi na sena Rampage III Formula nalaze tri grafička PCI Express slota, umestočetiri koliko ih ima na Rampage III Extreme. Dakle, Rampage III Formulanudi standardne mogućnosti kada su u pitanju SLI ili Crossfire modovirade, što znači 2x16 ili 1x16+2x8, što je u realnosti i više negodovoljno. Pored samih PCI Express slotova, promenjen je raspored iostalih, pa je tako jedan PCI slot prešao na skroz zadnje mesto, dok sejedan PCI Express x1 nalazi iznad primarnog grafičkog, a drugi tačnoizmeđu drugog i trećeg grafičkog slota. Ova promena „layouta“ je tačnoono što je trebalo da se uradi na Rampage III Formula. Jednostavno, ikad se koriste dve grafičke karte (najčešća kombinacija) naraspolaganju stoje jedan PCI i jedan PCI Express x1 slot, što je dostabitno za sve koji žele da koriste i neke dodatne karte na novojmatičnoj ploči. Druga upečatljiva razlika između Extreme i Formula varijante ploče jeheatpipe sistem za hlađenje, koji na Rampage III Extreme primetno većii masivniji. Na Rampage III Formula modelu je primenjeno nešto manje iočigledno jeftinije rešenje, ali koje i realno značajno ne smanjujeefikasnost hlađenja. No, jedan od ne toliko očiglednih (na prvi pogled)razloga za promenu heatpipe sistema je i promena „Extreme Engine Digi+“naponskej jedinice. Tako smo kod Rampage III Extreme imali"standardnijoj" naponskoj jedinici čiji je centralni deo oko procerskogpodnožja bio smešten kompletno sa zapadne strane, dok je kod RampageIII Formula to podeljeno, pa se ovde komponente naponske jedinicenalaze i sa severne strane (što je generalno standardna konfiguracija).Ukoliko malo detaljnije zagledamo dve naponske jedinice, možemo videtida Rampage III Extreme poseduje „8+3+3+3 Phase“ gde se dodatni delovibrinu za napajanje procesora, memorije i QPI veze. Kod Rampage IIIFormula ta konfiguracija je „8+3+2+2 Phase“, što znači da je ovde zanijansu „utanjeno“ radi dodatnog umanjenja troškova proizvodnje.Ipak, lepo da i posle ovih modifikacija na Rampage III Formulanalazi „Q-reset“ taster. Ovaj taster koji ima zadatak da resetujeračunar i obriše CMOS, a da se pri tome izbegne čuveni „S5“ modprilikom standardnog reseta koji može da uslovu totalnim smrzavanjemprocesora pod LN2 hlađenjem. Ono što je nedostaje u odnosu na RampageIII Extreme je set DIP prekidača za isključivanje grafičkih PCI Expressslotova, ali su svi ostali interesantni detalji prisutni i na Formulaploči.

Tako se odmah pored, „Power“, „Reset“ i „Q-Reset“ tastera nalaziset kontakta koji služe za merenje napona svakog vitalnog dela sistema,što je veoma korisna stvar jer unimerom veoma lako možete da izmeritenapon u bilo kom momentu rada. Da, ovde ne treba zaboraviti i dvajumpera namenjenih LN2 akcijama. Dakle, tu je QPI_LL jumper koji služida se pri overklokingu spreči eventualni pad QPI napona, što jehardversko „load-line calibration“ rešenje. Pored toga, tu je i LN2jumper koji služi da predupredi „cold boot“ probleme koji se mogujaviti pri ekstremnom overklokingu. Na kraju, tu je i „GO“ taster kojije ovoga puta smeštan nešto niže, i koji ima standardne dve funkcije.Kada je ploča upaljena, "GO" taster aktivira neki od podešenihoverkloking profila u BIOS-u, dok je druga funkcija "GO" tastera ustvari "MemoryOK" koji radi kada je ploča isključena i treba daprilagodi memorijske parametre ukoliko određena memorija odbijasaradnju sa pločom. Na južnom delu PCB-a možemo videti iROG čipove kojiimaju funkciju da obezbede ROG mogućnosti preko ROG Connecta. Pored iROG čipova možemo videti i dva BIOS čipa, što znači da i RampageIII Formula poseduje „DualBIOS“ mogućnosti slične onim koje Gigabyteveć dugo koristi. Ipak, kod Rampage III Formula ploče postoji „BIOSswitch“ koja aktivira određeni BIOS, što znači da možete koristitijedan za standardnu primenu, a drugi na primer neki beta BIOS koji jedodatno modovan na za LN2 overkloking. Dakle, sve bitna stvari koječine Rampage III Extreme su prisutne i na Rampage III Formula, štoznači da se izborom novog modela ne gubi mnogo. Međutim, izboromRampage III Formula modela se dobija kada je u pitanju audio podrška.Kod Rampage III Extreme ploče smo bili dosta iznenađeni primenomklasičnog audio rešenja, što se jedino moglo opravdati time daekstremnim overklokerima kvalitet zvuka nije na vrhu prioriteta. Ipak,kod Rampage III Formula ploče se opet ovo menja, pa se tako ovde zazvuk brine SupremeFX X-Fi2 koji predstavlja najpoželjnije audio rešenjekada su ljubitelji zvuka u pitanju. Dakle, EAX 5.0 i OpenAL podrška,sve zajedno sa lagano pozlaćenim audio konektorima za minimalizovanjegubitka na kvalitetu zvuka.

Ipak, kada se ovo malo bolje pogleda, ispod SupremeFX X-Fi2 poklopcase nalazi Realtek ALC889 čip, sa tim da je ovde omogućena instalacijasvog potrebnog EAX softvera i drajvera, što u krajnjoj liniji možeizvesti i na drugim pločama koje poseduju ovaj Realtek čip, pa takoipak treba praviti razliku između pravog Creative X-Fi čipa i navedenogrešenja. Tako kada iza sebe ostavimo pitanje audio podrško i pogledamoostale dodatne mogućnosti, one su iste na obe ploče, tako da po ovompitanju i nema neke razlike. Slično važi i kada pogledamo I/O panel,jer je razlika između dva modela minimalna. Jedino što se može odmahprimetiti je nedostatak Bluetooth modula koji se dobija u Rampage IIIExtreme paketu, dok kod Rampage III Formula toga nema. Sve ostalo jeisto, čak i položaj svih priključaka sem LAN konektora, dakle ništa okočega bi trebali biti uzbuđeni.

BIOS

Nakon štosmo prošli kroz sve hardverske razlike, možemo pažnju fokusirati naBIOS. Sa jedne strane, očekivalo bi se ima neke razlike između dvaBIOS, dok se druge opet i nije realno da budu neke bitnije razlikeizmeđu ponuđenih opcija. Ovoga puta, u pitanju je ova druga situacija,pa tako možemo reći da između BIOS na Rampage III Formula i Rampage IIIExtreme gotovo da nema nikakve razlike. Ono što smo prvi put videli naRampage III Extreme i ovde je prisutno, a to se odnosi na mogućnostipodešavanja memorije na 2400 MHz bez promene osnovnog BCLK takta. Iovde se kroz „Power“ sekciju mogu pratiti apsolutno svi detalji koju suvezani za radni napon i temperature, i to svih delova sistema koji subitni. Naravno, bolje rešenje je praćenja napona preko „ProbeIT“kontakta na PCB-u, ali ako vam nije na raspolaganju multimetar, onda jeovo drugo najbolje rešenje. Pored toga, i dalje su na raspolaganju sudva režima Digi+ naponske jedinice. „T-Balanced“ predstavlja standardnopodešavanje koje predstavlja optimum između potrošnje energije izahteva celog sistema, što znači da je on namenjen za nominalne radnetaktove i umereni overkloking. Naravno, za ozbiljan OC tu je „X-Power“režim koji dozvoljava da se iz procesora i celog sistem izvučeapsolutni maksimum. Ostatak stvari je standardan, bar kada su pitanu„Republic Of Gamers“ matične ploče, tako da su tu ROG Connect opcije,„GO“ podešavanja i slične ROG specifičnosti, pa nema više potrebe da seupuštamo u poređenje dva BIOS-a.

Zaključak;


ASUS Rampage III Extreme je model matične ploče sa kojom smouporedili Rampage III Formula i Sabertooth modele iz ovog testa i to jei bilo logično, bez obzira na to što jedan model spada u „ROG“kategoriju, a drugi ne. Performanse, iako generalno argument brojjedan, kod poređenja matičnih ploča baziranih na istom čipsetu imaveoma malu težinu. Ipak, interesantno je primetiti da se kroz većinurezultata testova može videti da je Sabertooth X58 za nijansu brži odostalih testiranih modela. Očigledno da manja kompleksnost ploče u ovomslučaju pravi tu minimalnu razliku u performansama. U poređenju RampageIII Extreme i Rampage III Formula i ta minimalna razlika izostaje, pase sve eventualne varijacije mogu podvući pod greške samih testova.Kada su u pitanju temperature tokom standardnog rada i overklokinga,opet između dva Rampage III modela nismo zabeležili neke razlike, takoda su i po ovom pitanju ove dve ploče na istom nivou. Kao što smo većrekli, Sabertooth X58 se tu pokazao nešto slabije, jer su temperaturena svim mestima (naponska jedinica, northbridge, southbridge,cpu) bile za par stepeni veće u odnosu na Rampage III Formula model,iako to možda ne bi trebalo da bude slučaj. Na kraju, kada su u pitanjuoverkloking dometi, sam test primerak procesora nam nije baš omogućioda maksimalno proverimo mogućnosti ovih ploča. Tako je BCLK takt kodoba modela bio ograničen na 200 MHz, odnosno na 199 MHz kod SabertoothX58 i 200 MHz kod Rampage III Formula. Bez obzira šta bismo radili saradnim naponima, ni moglo ići na više od toga, pa se može reći daprocesor u velikoj meri predstavlja ograničavajući faktor kod X58ploča. Sve dodatne mogućnosti za više napona se mogu iskoristiti tek sanekim ekstremnijim sistem za hlađenje procesora. Kada je maksimalniradni takt u pitanju, par „megahertza“ ispod 3.9 GHz je bio maksimalnistabilan radni takt, dok je sve preko toga bilo nategnuto. Opet,potrebno je neko jače hlađenje od kvalitetnog kulera, pa i ovde ostaječinjenica da su ploče ograničene mogućnostima procesora. Zbog toga smoi bukvalno isti rezultat zabeležili na obe testirane ploče.

ASUS Rampage III Formula - Benchmark Editor's Choice Award

Na kraju, kada iza ostavimo sve detalje vezane za mogućnosti iperformanse, ostaje samo pitanje cena kao finalnog elementa pri davanjukonkretnog zaključka, tj. preporuke. ASUS Rampage III Extreme trenutnokod nas košta oko 370 eura, što je u poređenju sa cenom za Rampage IIIFormula model dosta više. Rampage III Formula modela kod nas još nema,ali bi ovaj model trebalo da košta 50 do 70 evra manje, što je značajnojeftinije za ploču koju nudi gotovo iste mogućnosti. ASUS je RampageIII Extreme ostavio kao za nijansu „ekstremniji“ model (po nekim sitnimdetaljima), pa je shodno tome i namenjen za rad u vrlo ekstremnimuslovima (kao što je sportski overklok). Onim „umerenije ekstremnim“ jeRampage III Formula mnogo primamljivije rešenje. Za osetno manje novca,Rampage III Formula je rešenje koje trenutno preporučujemo kao najboljiizbor za sve one koji žele odličnu X58 ploču, a da pri tome minimalnoplate za neke mogućnosti koje nikada neće ni upotrebiti (kao na primerrad sa četiri grafičke karte). Zbog toga možemo reći da Rampage IIIFormula trenutno preuzima „Editors Choice“ nagradu kada su upitanju X58 ploče. Rampage III Extreme je još uvek fenomenalna ploča,naravno, ali smatramo da se, jednostavno, sa „Formula varijantom“dobija bolji „deal“. Što se tiče ASUS Sabertooth X58 modela,prvo što bi trebalo da istaknemo je da smo dobili informaciju da bi ovaploča trebalo da košta dosta ispod 200 evra, što je automatski činidosta primamljivom za Intel X58 klasu. Istina je da se za još manjenovca može uzeti neka od standardnih X58-baziranih ASUS ploča, ali namee ovoga puta čini da Sabertooth X58 predstavlja „pravu meru“ između„Republic Of Gamers“ i „vanilla“ X58 modela. Zbog toga Sabertooth X58definitivno zaslužuje da bar uđe u razmatranje pri izboru za kupovinuX58 ploče - sve što treba je tu, zajedno sa SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0podrškom i fantastičnim overkloking mogućnostima, tako da je ovoga putaASUS sa Sabertooth modelom napravio veoma interesantno rešenje u višemsegmentu srednje X58 klase.

Istraživanja pokazuju da najveći broj prodatih grafičkih kartica čine one koje predstavljaju krajnji entry-level ito tržište je još uvek veliko i bitno za AMD i NVIDIA-u. Integrisanagrafika već dugi niz godina nije uspela da potpuno eliminiše potrebu zapostojanjem disctrete grafike nižih klasa, ali mnogiprognoziraju da će grafički čipovi integrisani u CPU, koji su sve jači,u jednom trenutku zaista preoteti tržište svim onim akceleratorima kojisu po snazi smešteni u cenovni rang od oko 60-ak evra. Kartice koje sekoriste za malo aktivniji (čitaj 3D) “gejming” smešteni su kategorijekoje “kreću” od oko 100-ak evra za aktuelnu generaciju. Igračke konzolesu učinile high-end gamingna PC-ju potpuno specifičnom kategorijom – samo istinski hard-core igračiće kupiti karticu od 350 ili 400 evra da bi igrala relativno nezahtevneigre u specijalno visokim rezolucijama i sa uključenim umekšavanjemivica i anizotropnim filtriranjem tekstura. Iste te igre će raditi i natri-četiri puta jeftinijim grafičkim karticama koje podržavaju isti feature-set, aliće rezolucija u 3D modu biti ograničena na, recimo 1440 x 900 piksela,što je opet “više piksela” od onoga što gledamo na PlayStation 3 i Xbox360 konzolama. Nivo detalja u igri će, isto tako, biti “odvrnut dokraja” – potrebno je samo odreći se visoke rezolucije i za pravouživanje – odmaći se od monitora ili LCD televizora na koji je povezanvaš računar.Tržište grafičkih kartica je svakako jedno od najživljih u celoj ITindustriji, i stalna borba između dve vodeće kompanije, AMD-a iNVIDIA-e, je svakako veoma dobra za kupce, budući da prava konkerencijauvek donosi niže cene. Iako pravi igrači zaobilaze jeftinije kartice,budući da te performanse nisu dovoljne za njih, broj prodatih komada unižim klasama daleko prevazilazi one u nižim – oko 35% tržišta činemodeli sa cenom do 99$, a zajedno sa onima do 149 američkih dolara, tajprocenat daleko prelazi polovinu svih prodatih kartica. Stoga superformanse koje kartice iz ovog cenovnog ranga daju veoma važanpodatak, jer nam pokazuju šta najveći broj korisnika može očekivatikada je igranje u pitanju, a mi smo odlučili da to i proverimokorišćenjem nekih od danas najpopularnijih igara.

RadeonHD5750 i Radeon HD5770 su i definitivno najpopularnije su kartice zakoje se igrači danas odlučuju. Na strani novih modela je podrška zaDirectX 11, što za većinu znači i da su “future-proof”. Ipak, RadeonHD5770 se ne uklapa u koncept našeg testa, koji nas ograničava na cenuod stotinak evra, pa smo se odlučili da uz Radeon HD5750 akceleratordodamo i “prvi slabiji” – Radeon HD5670. Tu su, takođe i konkurentskimodeli – GeForce GT240 i GeForce GTS250. Prednost prvog modela jepodrška za DirectX 10.1, manja potrošnja i rad sa GDDR5 memorijom, kojeu češćem broju slučaja ima 1GB. S druge strane, GTS 250 ili GeForce9800 GTX kako mu je ranije bila oznaka, jeste komplikovaniji GPU,izrađen u starijem i “krupnijem” procesu, ali je snažniji i još uvekaktuelan na tržištu. Pogledajmo koje su to najpopularnije kartice kojekoštaju oko 100 evra i koje su njihove osnovne karakteristike.

AMD Radeon ponuda

Kao što možete da predpostavite,Juniper je baziran na istoj arhitekturi kao i Cypress, pa sa njim delii iste mogućnosti, odnosno feature set. Zbog toga i jesmočitavu priču o toj arhitekturi ponovili na prethodnoj strani. RadeonHD5700 GPU je takođe proizveden u 40-nanometarskom procesu, baš kao ipripadnik prethodne generacije, RV770 – Radeon HD4770, koji je i jediničip iz prethodne, DirectX 10.1 serije, koji je izrađen u ovom procesu,a istovremeno je i prvi GPU sa kojim se AMD “prebacio” na sitnijulitografiju. Juniper se sastoji od oko 1.04 milijarde tranzistora, štoje više od 50% manje u odnosu na 2.15 miliona ovih osnovnihpoluprovodničkih elemenata, koliko ih ima kod Cypress jezgra.Istovremeno, ova cifra je i nešto veća od 956 miliona tranzistora kodRV770 GPU-a (Radeon HD4890), koji je izrađen u 55-nm procesu. Svakako,usvajanje novijeg Shader Modela i dodatne optimizacije nanivou keš memorije i SIMD jedinica su učinile da GPU koji ima sličnu“snagu”, bude, mereno sirovim brojem tranzistora, nešto kompleksniji,bez obzira na to što čak ima i dva puta manji broj memorijskihkontrolera. Ako pogledamo dijagram Juniper jezgra…

Juniper jezgro

…videćemo da ima mnogo sličnosti sa onim koji smo prikazali priopisu Cypress-a. Zapravo, Juniper izgleda kao jedna polovina Cypress-a,što se čak prenelo i na memorijski kontroler. Dakle, sada je tu 800 streaming procesora,unutar istih SIMD jedinica, kojih je sada deset u jezgru. O ovim SIMDjezgrima više informacija možete saznati na prethodnoj stranici. Kao ikod Radeon HD4890, HD4870 i HD4850 grafičkih procesora, Radeon HD5700GPU poseduje 10 teksturnih jedinica, a o njima smo takođe detaljnijepisali na prethodnoj stranici. “Prepolovljen” je i render back-end, paje broj ovih jedinica kod Juniper-a – 16, ali su one naprednije od 16ROP-ova kod prethodne generacije (takođe savetujemo da pogledateprethodnu stranu). Memorijski kontroler se sastoji od dva crossbar dela, ili stanice, širine po 64-bita, što daje ukupnu širinu magistrale od 128 bita. Cypress poseduje četiri ovakva kontrolera.

Cypress jezgro

Radeon HD5770 je prva kartica sa Juniper GPU-om koju smotestirali. Grafički procesor, po default-u, radi na 850 MHz, baš kao ikod modela Radeon HD4890, što daje compute moć od čak 1.36TeraFLOPS-a. Impresivno je da ovaj mali “super kompjuter” sada možebiti vaš za 150-ak evra! 1GB GDDR5 memorije bi trebalo da radi na 1200MHz, a kako je GDDR5 praktično quad-data rate memorija, ovacifra pomnožena sa četiri daje efektivnh 4800 MHz, što je, upotrebićemoponovo isti epitet – impresivna cifra. Doduše, brza memorija je sadavrlo dobrodošla, jer je magistrala dva puta uža, pa bi Radeon HD5770mogli da posmatramo i kao karticu sa 256-bitnom magistralom i GDDR3memorijom na efektivnih 2.4 GHz. Istini za volju, GDDR3 memorija imanešto oštrije tajminge, ali to kod video kartica nije o tako presudnogznačaja za performanse kao kod sistemske RAM memorije.

Tehnologija o kojoj smo takođe pričali na prethodnoj strani, vezana za uštedu energije kada je kartica u idle režimu,odnosno kada je neopterećena, primenjena je i kod Radeona HD5770, apošto se radi o znatno manjoj kartici, znatno manjem GPU-u i manjojkoličini VRAM-a, maksimalna potrošnja u ovoj situaciji (dakle, kada jemonitor ugašen i kada mašina, recimo, izigravadownload server) je svega 18W, što je još jedan impresivan podatak. Kod Radeon HD5750 modela, Juniper jezgro ima manji broj aktivnih streaming processors jedinica (njih 720, odnosno jedan SIMD unit manje), a sam grafički čip radi na 700 MHz. O ovoj kartici ćemo, naravno, detaljnije pisati kada je budemo imali u rukama.
Pošto ste već upoznati sa arhitekturom i detaljima vezanim za dvagrafička procesora više klase, koji “pogone” jače modele serija HD5700i HD5800, ostaje da pogledamo koje izmene postoje kod najslabijeg čipa Evergreen familije, koji je takođe izrađen oko poznate AMD DX11 odnosno Cypressarhitekture. To znači da i Radeon HD5600 serija kartica podržava sveDirectX 11 / DirectCompute 11, ATI Stream, EyeFinity i ostale lepemogućnosti, a da je osnovna razlika u odnosu na jaču braću ta što jeovaj jeftiniji čip, sasvim logično – manje snažan, odnosno da ima manjeshader, render back-end iteksturnihjedinica, užu memorijsku magistralu i manje interne queue bafere.Redwood GPU je takođe izrađen u 40-nm litografiji, a sastoji se od 627 miliona tranzistora, što je dosta manje od 1.04 miliona kod Juniperjezgra (HD5700 serija). Ovo je sasvim očekivan broj osnovnihpoluprovodničkih elemenata za GPU koji ima 400 Stream Processorjedinica (HD5700 ih ima 800). Organizovani su na isti način – pet SIMD (single instruction, multiple data) jedinica sa po šesnaest jezgara, a u svakoj po pet SP shader ALU jedinica. Podsećanja radi, na svake četiri od ovih 16 ALU-ova, dolazijedna koja je sposobna za izvršavanje specijalnih matematičkih funkcijau jednom klok ciklusu (SIN, COS, EXP, 32-bit FP MAD (multiply/add)),dok su druge sposobne samo za rad sa FP instrukcijama (sa brojevima sapokretnim zarezom) uz 32-bitnu preciznost. Svakoj grupi od pet SPjedinica je dodeljena posebna jedinica za grananje i general purpose registre.Ovim jedinicama, naravno, zadatke daje “pametna” Ultra Threaded Dispatch jedinica koja uz konstantan load-balancing hrani pomenute jednice podacima. Kada je teksturna jedinica u pitanju, Redwood je takođe “upola” slabiji od JuniperGPU-a, pa poseduje pet teksturnih jedinica, od kojih svaka ima četiriteksturna procesora, sa po (opet) četiri jedinice za filtriranje, štoznači da na nivou grafičkoj procesora imamo 20 ovih (TMU) jedinica kojemogu da rade sa maksimalno 80 texture sample-ova po klokciklusu. Funkcionalnost jedinica za rad sa teksturama je jednaka onojkod najjačeg HD5800 GPU-a, najpre jer je to zahtevala DirectX 11specifikacija, što je AMD iskoristio da i kod najslabijeg Cypress jezgra omogući napredan anisotropic filtering koji je zaista nezavisan od ugla pod kojim se “posmatra” određena površina.

Redwood jezgro

Pri kreiranju Radeon HD5600 GPU-a, AMD je do kraja ostao dosledan sistemu “uzmite Juniper i secite na pola”, pa su i render back-end jedinice upola manje u odnosu na pomenuti GPU. Tako Redwood poseduje osam ROP jedinica koje će “provući” osam 32-bit color sample-ova i do 16 Z/stencil informacija (određivanje dubine i stencil operacije, postprocessing, senke). Render back-end jedinica je “vezana” za crossbar memorijski kontroler ukupne širine od 128 bita, ali pošto se kod Radeon HD5670 kartica koriste GDDR5 čipovi koji su quad-data rateprirode, ova magistrala može da se posmatra i kao 256-bitna, uzupotrebu GDDR3 memorijskih čipova. Sve u svemu, ovo su prilično dobrespecifikacije za karticu koja bi trebalo da košta oko stotinak evra umaloprodaji, ali sigurno neće ponuditi veće performanse od nekogstarijeg modela koji je ranije pripadao višoj klasi, a sada može da sepronađe po nižim cenama. Uostalom, na sve to smo se već navikli.AMD Radeon HD5750 512MB GDDR5
PowerColor Radeon HD5750 512MB GDDR5 (102 evra)

PowerColor je svoju Radeon HD5750 karticu “postavio” na referentan PCBcrvene boje, koji se u poslednje vreme retko viđa. Naravno, samrashladni sistem nije “referentan”, a iznenađuje nas i što Sama karticaje prilično kratka, ali ne samo u odnosu na Radeon HD5800 modele, štoje i očekivano, već je prilično kraća i od referentnog HD5770akceleratora. Odmah u oči pada i veliki ventilator, koji je svakakoefikasan i pri nižem broju obrtaja u minuti, pa smo bili u pravu kadsmo predpostavili da će sama kartica biti tiša od ventilatora u ostatkunašeg sistema (koji su takođe tihi). Kuler je smešten samo sa osnovnestrane i sa druge nema dodatnih zaštitnih šnala ili bracket-a koji bisprečili da se PCB iskrivi. To nije iznenađenje, jer je sam kulerlagan, iako zauzima dva slota. Ipak, nije bilo potrebe da se previšepričvrsti za karticu.
Kada se pogleda detaljnije, mogu se primetiti i oznake na ventilatoru,koji je proizvela čuvena kompanija Delta, a njegov promer je 80milimetara, visina 1.5cm, radi na 1200-1600 obrtaja, iako maksimalnomože da dođe i do čitavih 3400 rpm, kada obezbeđuje gotovo 36CFMprotoka vazduha. Kuler izgleda zaista potpuno obično, baš kao i oni zasistemske procesore od pre nekoliko godina (FOP 32, recimo). Ima sasvimstandardan oblik, načinjen je od legure aluminijuma i prekriva dobardeo površine kartice. S obzirom na to da nije naročito atraktivan, sagornje strane je postavljen i plastični poklopac, koji osim “fejslifta”služi i za bolje usmeravanje vazduha ka rebrima gornje stranealu-profila.
Kartica poseduje 512 MB GDDR5 memorije, smeštene sa obe strane štampaneploče - upotrebljeni su Hynix memorijski čipovi, koji mogu da rade naviše od 1150 MHz, što efektivno daje čak 4.6 GHz, što je praktično 4.6Gbps. Maksimalni propusni opseg je oko 74 GB/s. Naravno, kasnije smoproverili i koliko su raspoloženi da se ubrzaju iznad fabričkihvrednosti, jer su sami čipovi deklarisani na 5 Gbps. S obzirom na to dase radi o Evergreen čipu koji podrazumeva i treću generaciju ATIPowerPlay tehnologije, kartica maksimalno može da povuče svega 86W, doku stanju mirovanja “vuče” 16W. Verzija kartice sa 1GB GDDR5 memorijekoristi Samsung čipove slične specifikacije.
To možda znači da će naredna generacija kartica moći da se napajadirektno sa matične ploče, ali i to ćemo još videti, jer je jasno da ćenaslednik Radeona HD5750 biti i veći čip, po performansama negde izmeđumodela HD5770 i HD5830 (previše bi bilo očekivati performanse u rangusa ovom drugom). GV-R575D5-1GD je PCI Express 2.0 kartica koja ima HDMIkonektor, standardni DVI, ali i stari dobri D-Sub priključak.Pomenućemo i sada već čuveni CrossFire X konektor i sasvim je logičnošto postoji, pa ovoj kartici možete dodati neki drugi Radeon HD5000akcelerator (bitna je podrška za DX11, je za sada nije dozvoljeno“mešanje” generacija). Naravno, potrebno ju je povezati na 6-pinskiPCIe konektor kako bi radila na adekvatnoj frekvenciji za GPU imemoriju. PowerColor Radeon HD5750 kartica je fabrički podešena na 700MHz za GPU i 1150 MHz za memoriju (efektivno 4600 MHz). U radu jepraktično nečujna, osim nakon dužeg igranja u zatvorenom kućištu itokom overklok sesije, kada se šum malo pojačava, ali ništa strašno.
AMD Radeon HD5670 1GB GDDR5 (95 evra)
Sapphire Radeon HD5670 1GB GDDR5

Sapphire Radeon HD5670 kartica sa 1GB GDDR5 memorije je skuplja gotovo20 evra od varijanti sa 512MB memorije, ali smo želeli da se zadržimo ucenovnom rangu od 100-ak evra kako bismo napravili bolje poređenje idali odgovor na pitanje – šta je najbolje kupiti za 100 evra. RadeonHD5670 sa 512MB je naslednik modela Radeon HD4670, a “direktno” napadaGeForce GT240. I dok smo već zaključili da samo oni koji žele PhysX ilineobavešteni kupci mogu da pazare GeForce 9800 GT, a ne, po svemudaleko bolje Radeon HD5700 akceleratore, ostaje da vidimo da li je ikoliko Radeon HD5670 bolji od GeForce GT240 modela.(Sapphire) Radeon HD5670 je, očekivano, nešto manja kartica odmodela iz HD5700 serije, pa tako monstruozno velike Radeon HD5870 iliHD5970 modele nećemo ni pominjati. Dužina PCB-a je svega 17 cm, a kulerzauzima dva slota i potpuno se razlikuje od referentnog rešenja, kojenijedan AMD-ov partner nije primenio – pre svega jer je bučniji, iakoje njegova prednost što zauzima samo jedan slot. Već smo videli da separtneri odlučuju za najrazličitija third party rešenja kojasu i tiša i efikasnija od varijante koja se nalazi na referentnojHD5670 kartici. Sam layout je prilično čist i jednostavan, jer GPU nijepreviše gladan struje, a nekoliko memorijskih čipova sa osnovne stranePCB-a će biti lako podmireni i “strujom” koja dolazi sa PCI Express x16magistrale u verziji 1.0 ili 2.0.Iako je sam GPU prilično mali, a kartica pod maksimalnimopterećenjem troši svega šezdesetak vati, na kuleru stoji upozorenje daon može postati vreo tokom opterećenja, pa je i jasno zbog čega su sevendori odlučili da na ovu karticu ipak stave masivniji hladnjak iveći, sporiji ventilator, kako bi sve radilo malo “opuštenije”. Kulerje sličan onom na već opisanoj Gigabyte Radeon HD5750 kartici, s tomrazlikom što je niži, a radijator je manje mase. Zanimljivo je i to štose Sapphire odlučio za VGA kuler kompanije Arctic Cooling, pa verujemoda će tih šezdesetak vati disipacije biti lako “odnešeno” dalje odGPU-a, te da će Redwood čip na ovom modelu moći dobrano i dase overklokuje. Tokom mirovanja, kartica troši svega 14W, a primaksimalnom opterećenju ne prelazi 61W. Upravo zbog toga Radeon HD5670i nema konektor za eksterno napajanje, jer je 75W koje može da obezbediPCI Express x16 slot sada sasvim dovoljno. Naponska jedinica je svakako interesantna za opisivanje na višojklasi kartica, pa nam je uvek interesantno da istražimo njenekomponente. Ovoga puta, za napajanje GPU-a i memorije je bila dovoljnasekcija koja se sastoji iz dve faze koje kontroliše P6201mikrokontroler. Upotrebljeni memorijski čipovi su GDDR5 tipa i stižu izkompanije Hynix, baš kao i kod većine Radeon HD5700 kartica. Ipak, upitanju su nešto sporiji čipovi (oznaka H5GQ1H24AFR-T2C), a njihovpreporučeni takt je 1250 MHz, odnosno efektivno 5 GHz.
Sapphire Radeon HD5670 kartica ima Display Port konektor, standardniHDMI i DVI priključak. Zaista sjajan izbor, moglo bi se reći. Iako smosmatrali da će se u ovoj klasi mnogi od partnera odlučiti daDisplayPort zamene ili dodatnim DVI priključkom ili starim D-Subkonektorom, drago nam je da vidimo i HDMI i DisplayPort priključak nakartici ove klase. Sa druge strane kartice su dodatna četiri čipa, tj.drugih 512MB GDDR5 memorije. I dok je na referentnom modelu HD5670kartice nedostajao CrossFire konektor (CF veza se ostvaruje putem PCIExpress x16 magistrale ili kako se to “u žargonu” kaže – softverski),kod Sapphire modela, CF konektor je prisutan.

NVIDIA GeForce ponuda

NVIDIA GeForce GT240 1GB GDDR5
ASUS ENGT240 1GB GDDR5


GeForce GT240 zasnovana je na nešto starijoj tehnologiji, i čip koji jeugrađuje u ovu kartu podržava samo DirectX 10.1 API. GT215 izrađen je u40nm tehnologiji kompanije TSMC, i poseduje ukupno 727 milionatranzistora, kao i 96 unificiranih shadera i 32 tekstirne jedinice.Osnovna radna frekvencija čipa je 550MHz, sa shaderima podešenim na1340MHz, što je u skladu sa preporukama proizvođača čipa. Naravno,karta podržava sve softverske tehnologije koje kompanija NVIDIA redovnogura u prvi plan – CUDA i PhysX pre svega, iako je sasvim jasno dakarta ove klase nema dovoljno snage da istovremeno gura i 3D igru iračuna fiziku na grafičkom procesoru. Sve GeForce GT 240 grafičke kartese baziraju na Nvidia GT215 čipovima, 40-nanometarskim grafičkimčipovima čija je tehnologija direktan derivat G92 GPU-a, koji je jakodugo na tržištu, a koji je, opet, derivat više od tri godine stare G80tehnologije! Ipak, GT215 GPU donosi neke novine. Podržani su DirectX10.1 i Shader Model 4.1, što korak napred u odnosu na dosadašnje DX10 iSM 4.0. Referentne Nvidia specifikacije govore o radnom taktu jezgra od550 MHz, dok 96 shader jedinica rade na 1360 MHz. Karta ima 8ROP (raster operator), kao i 32 jedinice za teksture. Podržava OpenGL3.2, kao i HDMI, VGA, DVI i DisplayPort konektore, pri čemu karta imamesta samo za tri. Minimalna termalna disipacija iznosi 9 W, amaksimalna 70 W, tako da karta ne zahteva prisustvo dodatnog konektoraza napajanje, već se napaja samo iz PCI Express x16 slota. Što se tičememorije, Nvidia je bila poprilično fleksibilna. Dozvoljeno je dapartneri kreiraju modele sa 512 MB ili 1 GB memorije, ali i da pravevarijante sa GDDR3 ili GDDR5 čipovima. Preporučeni radni taktovimemorija iznose 2000 MHz (u slučaju GDDR3 memorija), odnosno 3400 MHz(u slučaju GDDR5 memorija). Memorijska magistrala je 128-bitna. No,proizvođači mogu da idu i iznad ovih specifikacija, naravno, kada suradne frekvencije u pitanju.Mi smo se odlučili za najjaču varijantu GeForce GT240 kartice – onukoja ima 1GB video memorije GDDR5 tipa. ASUS ENGT240 1GB GDDR5 je jedanod reprezentativnih modela koji ne koristi referentni PCB, a samim timni rashladni sistem, već stiže sa poznatim "Glacinator" kulerom o komesmo već pisali u testu GeForce 8800, 9800 i GTS 2xx kartica (koriste gamodeli EN8800 GS, GS TOP, GT TOP, GT 1024MB itd.). Bez ponavljanjaopisa, reći ćemo da se radi o veoma efikasnom hladnjaku, koji uspeva daohladi i deo kartice koji direktno ne dodiruje (rashlađuje vazduh iznadmemorijskih čipova, što je jako bitno, jer ima efikasan 75 mmventilator). Upravo zbog toga ASUS tvrdi da je ovaj model i do 18stepeni Celzijusa hladniji od referentnog GeForce GT240 modela.Karta stiže u klasičnom, stilizovanom kartonskom pakovanju. Unutarnjega zatičemo samu kartu, CD sa drajverima (naravno, uvekpreporučujemo korišćenje poslednje verzije istih sa matičnog sajta),uputstvo za korišćenje koje će početnicima olakšati instalaciju i uhardverskom i u softverskom smislu – i to je sve. PCB je plave boje,koriste se Samsung memorijski čipovi, koje Glacinator kuler prekriva,ali ih, naravno ne dodiruje i samim tim ne hladi direktno. Memorijskičipovi su raspoređeni desno i iznad grafičkog čipa. Pozadi se nalazeVGA, DVI, kao i HDMI konektor, koji služi za prenos slike i zvukaistovremeno i možete ga zateći na praktinčno svim danas dostupnim LCD iplazma televizorima. Zahvaljujući tome, na HDMI je moguće priključitiuređaje koji podržavaju FullHD (1920 x 1080, 1080p) rezoluciju iuživati u multimedijalnom sadržaju i visokoj definiciji. Treba reći daove karte ne podržavaju SLI, pa stoga nemaju ni odgovarajući MIOkonektor, ali mogu da rade u kombinaciji u kojoj je jedan akceleratorklasične 3D grafike, a drugi posvećeni akcelerator fizike (kroz PhysX,naravno). Trebalo bi napomenuti da kartica nema ni dodatno napajanje, jersvu potrebnu “struju” vuče sa PCI Express slota, koji može da joj pruži75W. ASUS ENGT240 1GB GDDR5 kartica ima GPU podešen na 550 MHz, dok shader jezgra rade na 1340 MHz. Memorija je podešena na 1700 MHz, a efektivna frekvencija je četiri puta viša.
NVIDIA GeForce GTS250 512MB GDDR3
Gigabyte GV-N250-512I (100 evra)

Istorija NVIDIA G92 grafičkog procesora je duga i prosto je neverovatnoda su kartice na njemu bazirane još uvek na tržištu i još uvek nisu uEOL statusu. Prva grafička kartica bazirana na njemu je bio GeForce8800 GT koji je imao debi u oktobru 2007. GeForce 8800 GT je bioverzija G92 čipa (G92-200) kome je 16 šejderskih jedinica ugašeno, teih je imao ukupno 112 uz nešto niže radne frekvencije za GPU i memoriju600MHz / 2000MHz. Prva puna implementacija G92 čipa kodnog imenaG92-400 je došla u decembru 2007. u vidu GeForce 8800 GTS 512MB karticekoja je spram prethodnika imala punih 128 šejdera i radne taktove na650MHz / 2000MHz za GPU i memoriju respektivno.Na proleće 2008. godine, NVIDIA je odlučila da osveži svoje redoverebrendiranjem nekih kartica iz svoje GeForce 8 serije. Tako je prvoniodakle “stvorena” GeForce 9800 GTX grafika, naslednik 8800 GTS 512MB,koja se za razliku od svog prethodnika sada odlikovala dvostrukim SLIkonektorima, višim radnim taktovima (675MHz / 2200MHz) i NVIDIA HybridPower tehnologijom koja omogućava uštedu energije tako što omogućavaprocesoru da se isključi kada se za njim nema potrebe, a zatimupravljanje grafičkim sistemom prebaci integrisanom grafičkom procesoruna ploči. Ipak, GeForce 9800 GTX je ostao na istom proizvodnom procesu,65nm, ali je ubrzo potom izašao 9800 GT (G92a, G92b), direktninaslednik GeForce 8800 GT kartica, ali sada kako u 65nm tako i u 55nmprocesu.Nova revizija G92 (G92b) čipa stigla je u julu 2008. Proizvedena u 55nmprocesu, GeForce 9800 GTX+ kartica je za osnovu opet imala 128 šejderjedinica uz znatno povećani takt za GPU na 738MHz. I da ovde ne bi biokraj G92 čipa pobrinuo se još jedan rebranding, paje tako nastao GeForce GTS 250 grafički akcelerator koji jepredstavljen 3. marta 2009, i koji je opet zasnovan na G92b čipu saidentičnim radnim taktovima kao 9800 GTX+ karta i dolazi u verzijama sa512 ili 1024MB memorije.
Kako ima jedan umesto dva šestopinska PCIe konektora koliko je imao9800 GTX+, a zbog uklanjanja viška elektronike sa naposke jedinice,GeForce GTS 250 je nešto kraći od svog prethodnika i sada ima dužinu od230, naspram prethodnih 270 milimetara. Istovremeno, karta je u startunešto jeftinija, a NVIDIA je partnerima dala i veće mogućnosti okokreiranja samostalnih rešenja, tako postoje verzije modela sa 512MB,1GB i 2GB memorije. Mi smo se, zbog cene, odlučili za verziju sa 512MBmemorije.

Karta dolazi u sada već standardnom pakovanju, upakovana u čvrstu iprilično kvalitetno urađenu kutiju. Što se sadržaja tiče, tu suCD-driver, uputstva, kablić za napajanje, DVI-to-D-Sub adapter,komponentni i kompozitni kablovi (TV-Out/HDTV). Nepotrebni detalji suovoga puta izostali!Gigabyte GV-N250-512Ije za razliku od svogbaznog modela GeForce 9800 GTX+ karte kraća za 4cm, te je sada dužina230 mm. Dual-slot hladnjak je opet tu i kao kod prethodnih modela oveklase kartica. Velike razlike u dizajnu naspram referentnog modelapostoje samo kod boje PCB-a koji je sada plav i kod hladnjaka, kojinije tunel tip, niti je masivan kao kod referentnog modela. Pokoncepciji je sličan orbolikim kulerima koji naležu na GPU, ali ne i namemorijske čipove, mada se može reći da je kuler na GV-N250-512Ikartciprlično masivan. Za razliku od referentnog modela temperature su neštoviše. U režimu mirovanja u zatvorenom kućištu, kartica je radila na55-56 stepena celzijusa, pri 35% obrtaja ventilatora. Kada se kartaoptereti, temperature prelaze i 75 stepeni dok ventilatora tadadostiže brzine na kojima postaje bučniji, pa je potrebno držati je ubolje provetrenom kućištu, bar ako cenite tišinu.

Samaštampana ploča, odnosno njen dizajn, raspored komponenti ili layout sejako malo razlikuje od referentne kartice, i to jedino na delu zanapajanje, gde je standardni šestopinski PCI Express naponski konektorza napajanje zarotiran za 90 stepen i tako premešten sa duže stranicena kojoj se nalaze SLI konektori, na kraću stranicu. Inače, naponskajedinica se sastoji iz 3+1 faze. Crna PCB ploča izgleda opako, kao daje matirana, što daje dodatni utisak. Od izlaza, kartica poseduje dvastandardna DVI konektora i S-Video priključak. Tu su i dva SLIkonektora na standardnom mestu koji omogućavaju da se dve ili tri istekartice povežu u Multi-GPU režim rada, radi viših performansi.

Gigabyte GV-N250-512I dolazi sa referentnimtaktovima za GPU i memoriju koje smo već apsolvirali kroz istoriju G92čipa, te tako procesor radi na 675 MHz, 128 šejderskih jedinica na 1620MHz, a memorija koje u ovoj verziji ima 512MB je podešena na 2000MHz(2x1000MHz). Pošto smo o GeForce 8800 GTX, 9800 GTX i GTS 250 pisalimnogo puta, ovde ćemo stati i uputiti vas na ovu stranicu, gde možete više da saznate o NVIDIA G92 čipu.

Zaključak

Nakon analizerezultata, dolazimo do nedvosmislenog zaključka da AMD ima bolju ponuduu klasi kartica koje koštaju oko 100 evra, kao i da ne postoji (mnogo)situacija u kojima 512MB memorije predstavlja veliki hendikep. RadeonHD5750 je šampion ovog testa i svakako je kartica na koju bi, u ovojklasi, trebalo obratiti pažnju. Ona će uskoro biti zamenjena novimmodelom, ali će, u to smo sigurni, još dugo ostati na tržištu, a jošduže u računarima mnogih igrača širom sveta. Ipak, moramo skinuti kapui NVIDIA-i. Njihova G80/G92 tehnologija se, kako-tako drži i nakonnekoliko godina boravka na tržištu, tokom kojih je promenila ime, aline i ćud i ono što se od nje može očekivati. Uskoro će "neki noviklinci", koji neće zahtevati ni dodatne konektore i koji će naizgleddelovati slabašno, tući GeForce 8800 GTX... pardon GeForce GTS 250, alito i jeste situacija sa kojom se, pre ili kasnije, suočava svako parčehardvera. Ono što je bitno napomenuti je, da se za 100 evra možeuživati u najnovijim 3D naslovima koji koriste blagodeti DirectX 11API-ja i Shader Modela četvrte generacije. Istina, neke igre suizuzetno zahtevne, pa ćete morati da se držite "male", HD Readyrezolucije. Kako moderne 3D i video akceleratorske kartice imaju HDMIkonektor, preporučujemo da ih povežete na (što veći) LCDTV uređaj ili"plazmu". Tako će užitak u igranju biti veći, a vama neće smetati manjarezolucija koja bi na desktop monitoru (koji obično nema rescaling engine i koji posmatrate sa veće blizine) izgledala prilično "krzavo".

Pobednik testa:Radeon HD 5750

U odnosu na svojeprethodnike, Radeon HD5750 troši isto, ali nudi mnogo veće performanse,zauzimajući isto prostora, uz niži ili jednak nivo buke, ali i podrškuza DX11 i OpenCL. Uz sve to, tu je i veći broj konektora tj. videoizlaza. Već smo i “apsolvirali” na temu da danas i akceleratori srednjeklase imaju dovoljno snage da aktuelne igre adekvatno (čitaj: dovoljnobrzo) prikažu i uz najviši broj detalja, pa ne postoji razlog zbog kogabi jedan umereno zahtevan igrač (koji ne mora da aktivira AA i AF urezoluciji 1920 x 1200) poželeo nešto brže i moćnije. I kada sunajzahtevnije igre u pitanju, ako se oprostite od jačih nivoa antialiasing algoritama i anisotropic filtriranjatekstura, moći ćete da računate na dobre performanse u rezoluciji 1280x 720 piksela, a često i u 1440 x 900 grafičkom modu. Tabelenedvosmisleno govore u prilog modelu Radeon HD5750 - u pitanju je brzakartica za svoju klasu, kartica koja je mali potrošač, solidanoverkloker i podržava sve aktuelne 3D i video tehnologije koje bi mogleda vam budu potrebne sada i u narednom periodu. Smatramo da se neisplati da uštedite dvadesetak evra i pazarite Radeon HD5670 (sa 512MBmemorije) ili da "idete" na GeForce GTS 250, koji ne podržava DirectX11 i koji je uvek sporiji od konkurenta.

Samsung Bada


U vreme kada smart telefoni postaju sve popularniji, ne čudi nas što sepored postojećih operativnih sistema pojavljuju novi. Samsung sa Badaplatformom pokušaće da stvori potpuno novi segment pametnih telefona,fokusirajući se na publiku koja (do sada) nije želela smartfon kakavpoznajemo.
Pre nekoliko dana, 13. oktobra, prisustvovali smo manifestaciji BadaDeveloper day, koju je Samsung organizovao u hotelu Zira u Beogradu.
Samsung se odlučio za novi operativni sistem, iako već pravi pametnetelefone sa Symbian, Windows i Android operativnim sistemima. Iz tograzloga Bada platforma nam nije bila najjasnija, sve do ovog događaja.Precizni da budemo, ova prezentaicija nije bila namenjena propagandnimaktivnostima, već je imala čisto tehničku komunikaciju između Samsungai programera. Način na koji Samsung samouvereno priča o Bada platforminas je uverio da u pitanju nije neki pilot projekat, već da Bada imaveliku budućnost.

Možda baš u tome može da leži opravdanje zaležernost Samsunga što se tiče prvih meseci života Bada platforme. Ceoproces, od predstavljanja platforme, do izlaska prvog uređaja i SDK, udoba kada svake nedelje imamo novosti na sceni smart telefona, činio sepomalo spor. Ipak, stekli smo utisak da Samsung ne žuri nigde.

Prva dobra vest za Samsung jeste da Bada platforma nije zamišljena kaokonkurencija postojećim sistemima. Čini se da su Android, iOS i WindowsPhone 7 u ovom trenutku previše jaki da bi dozvolili društvo bilo kogdrugog sistema, pa makar on bio plod velike korporacije kao što jeSamsung.
Ideja Bada platforme jeste da zameni postojeće touchscreentelefone koji nisu imali napredan operativni sistem. Generalno gledano,Samsung predviđa da će se udeo pametnih telefona svih vrsta značajnouvećavati narednih godina. Shodno tome, Samsung ne samo da vidi mestopod suncem za Badu, već predviđa da će uskoro pola smart telefona kojebude isporučio dolaziti sa ovim sistemom.


Ako malo bolje razmislimo, ova predviđanja su u potpunostiostvariva. Tokom 2009. godine, od 220 miliona prodatih Samsungtelefona, 40 miliona bili su touchscreen telefoni, od kojih mnogi nisuimali napredan operativni sistem. To znači da širom sveta živi velikibroj ljudi koji su usvojili ideju da njihov mobilni telefon nematastere, ali sa druge strane nemaju prilike da telefon unapređuju prekododatnih aplikacija.
Bitni Bada datumi:
- 10. novembar 2009 - najavljena Bada platforma
- februar 2010 - predstavljen prvi Bada telfona - S8500 Wave
-maj 2010 - objavljena beta verzija SDK, paralelno sa time Samsungorganizovao Bada Developer Challenge sa ukupnim nagradnim fondom od 2,7miliona dolara
- 1. jun 2010 - počela prodaja S8500 Wave, prvog Bada telefona
- avgust 2010 - predstavljena 1.0 verzija SDK

Kao što vidimo, gotovo cela 2010. godina služila je kako bi se tržištemobilnih telefona pripremilo za Badu. Događaj koji se desio u Beograduje jedan od poslednjih, a iz našeg ugla gledanja, označava da Badapostaje potpuno komercijalan proizvod. Istina, Samsung je već prodaoveliki broj S8500 Wave telefona, ali se ova godina i dalje možeokarakterisati kao "godina nulta". Sledeća godina će biti prva "prava"godina za Badu i Wave telefone, a za 12 meseci ćemo moći da analiziramopredviđanja koja je Samsung dao.


Ovaj događaj je označio i uključenje programera iz Srbije ukonkurs za izbor najbolje aplikacije i dobijanje vrednih novčanihnagrada. Konkurs će trajati do marta sledeće godine. Treba reći da će"naše" aplikacije u početku moći da budu samo besplatne, ali da se većoko nove godine ili početkom 2011., očekuje mogućnost naplaćivanjaaplikacija. Samsung neće limitirati cene, a odnos prihoda biće 70% zaprogramera i 30% za Samsung - što je normalan odnos, kao i kod drugihplatformi. Plaćanje aplikacija će se obavljati preko postpaid računa(za eventualno prepaid plaćanje, nismo dobili informacije). Na ovajnačin Bada platforma će, makar u jednom segmentu, preskočiti Android izperspektive Srbije, gde još nema rešenja za one koji legalno hoće dakupe neki program ili igru.

Spomenuli smo Wave telefone, apored postojećeg S8500, Samsung je najavio ili predstavio još pet novihtelefona. Telefoni će biti konkurentni u nižoj i srednjoj klasismartfona. Podsećamo, Samsung sa Badom nema želju da pobedi Android,iOS ili WP7, već samo da ponudi pametne telefone za neko novo tržište.Mada postojeći S8500 Wave i njegov naslednik S8530 Wave II su sve samone telefoni srednje klase (smatramo da su bolji). Samsung će očiglednoimati kvalitetan raspon telefona, a bez obzira što Bada kao sistem nećepretendovati na vrh, biće ponuđeno nekoliko hardverski izuzetnihtelefona.


Što se tiče razlike između telefona, treba imati umu da neće svitelefoni imati striktno definisane hardverske zahteve, kao što je toslučaj sa Androidom i novim Windows Phone 7. Ovo je bitna informacijaza programere, koji treba da znaju da korišćenje svih hardverskihmogućnosti na najboljim Bada telefonima, može da uslovi da aplikacijaneće raditi delimično ili potpuno na onim jeftinijim telefonima.Sigurno da ovo nije najsrećnije moguće rešenje, ali je Samsusng na ovajpotez bio primoran, kako bi u ponudu mogao da uvrsti jeftinije telefone.

Što se tiče Bada operativnog sistema, možemo reći da je korišćenrelativno poznat recept pravljenja otvorenog operativnog sistema.Naravno, ni jedan operativni sistem, ma koliko se predstavljao kao"open", nikada u potpunosti neće biti "open". Ipak, svi preduslovi zastvaranje dobrog ekosistema su tu. Nećemo vas zamarati pričom ipodacima o RTOS i Linux kernelu, Free/Net/Open BSD kodovima, jer onikoji te informacije treba da znaju ili se uveć obavešteni ili će ihtražiti u usko stručnoj literaturi. Bitnije od toga je što ulazak uprogramerske vode za Bada platformu prilagođen današnjim trendovima, paako ste se bavili programiranjem za Android ili iOS, neće biti teško dase "prebacite" na Badu.


Ono što je različito u odnosu na, primera radi, Android, jeste štoće se u Bada SDK programirati sa C++, preko Eclipse okruženja. C++umesto Jave je u teoriji bolji izbor, ali praksa će pokazati je li todobar potez ili ne, odnosno hoće li pozitivne stvari C++ programiranjabiti poništene manjim odzivom programera. U svakom slučaju, sve su toteme o kojima su predviđanja nezahvalna. Evidentan je trud Samsunga daprivuče programere, što kvalitetnim ekosistemom, što vrednim nagradama.Istina, bilo je reči o pojedinim ograničenjima i u procesuprogramiranja i u plasmanu aplikacija, mada smo sva ograničenja videliili kao već ustaljenu praksu ili kao način da softver bude adekvatanhardveru i ciljnoj grupi Bada platforme.

Što se tiče samihaplikacija i upotrebljivosti, nismo videli bilo kakve posebne razlike uodnosu na trendove. UI izgleda kvalitetno, a one najbitnije opcije kaošto su copy, paste, pinch-to-zoom, pregled interneta u tabovima suprisutne. Takođe, tu su najnoviji servisi socijalnih mreža i"lokacija". Naravno, na ovo treba dodati i iskorišćavanje hardverskihkomponenti zarad funkcionalnosti aplikacije, ali podsećamo da neće svitelefoni imati sve hardverske komponente. Ono što Bada sistem nema,jeste multitasking. Osnovni vid multitasking postoji, kroz radsistemskih komponenti "iz pozadine", ali bilo kakve dodatne aplikacijeneće moći da rade na ovaj način. O samoj problematici multitaskinga bimogla da se napiše omanja knjiga, pa zato nema smisla upuštati se ubilo kakve dalje analize. Sigurno da će se nedostatak multitaskingaetiketirati Bada telefonima kao mana, ali s obzirom da jedan iOS trigodine nije imao multitasking (ni sada nema klasičan MT), da ga WindowsPhone 7 nema, čini se da će Bada sistem moći da preživi bez istog, sobzirom da inicijalno nije ni namenjen da bude najbolji OS za mobilneuređaje.


Sve u svemu, Bada platforma nam deluje interesantnije nego što smoje ranije videli. Posebno nam se dopada što je Samsung napravio Badu neda bude "još jedan od operativnih sistema", već je jasno definisao tiptelefona i potencijalno tržište. Sigurno da je najveća mana Badaplatforme nedostatak "trećih" aplikacija, ali ta situacija se uskoromože popraviti. U ostalom, od 250.000 iOS i nešto manje od 100.000Android aplikacija, koliko se zapravo nalazi na vašem telefonu? Ne višeod 50 biranih, u većini slučajeva 20-ak, nekada svega 10. To je ono štonam od Bade treba - 50 vrhunskih aplikacija, kako bi ljudi u mirukoristili svoj telefon, ne razmišljajući o iPhone ili Android uređajima.

Sigurno da će aktuelan konkurs poboljšati situaciju u "prodavnici"aplikacija, a nadamo se da će se za Badu pojaviti i određeni brojaplikacija koje su korisne u Srbiji, kao što je to postignuto prilikomVip Android konkursa. Dodatan podsticaj našim programerima može da budešto će oni moći svoje aplikacije da naplate i to već za nekolikomeseci. Bada nema baš lak posao, ali iza ovog projekta stoji velikakorporacija i u tome vidimo dovoljan potencijal. Smatramo da na tržištutrenutno ima dovoljno mesta za još napredan operativni sistem, apogotovo nam se dopada ideja da će Samsung pokušati da pojedine ljudepo prvi put uvede u svet naprednih mobilnih telefona i operativnihsistema. Zbog toga poboljašanja mogu očekivati ne samo korisnici Badatelefona, već svih smartfona.

Fujitsu LifeBook S760


Iz kompanije Fujitsu stiže klasičan poslovni računar u 13,3-inčnojformi. Pred nama je LifeBook S760, koji se bazira na najnovijojgeneraciji hardvera namenjenog poslovnim korisnicima. Fujitsu očito negubi vreme, već je rešio da u novoj generaciji bude jedan od lidera,koji će tržištu nuditi rešenja pre ostalih.
"Drumski ratnici" je naziv koji se često rabi u poslednje vreme kadase opisuju poslovni korisnici koji su često u pokretu. Često je najvećinapor kome se pomenuti ratnici izlažu silazak do garaže po službeniautomobil, ili dvominutno izdržavanje u unutrašnjosti kola dok se čekada proradi klima. No, takvi su upravo ciljna grupa S760 mobilnogračunara kompanije Fujitsu. On nije namenjen onima koji često putuju poterenu, čija zanimanja nose određeni deo rizika i opasnosti. LifeBookS760 nema nikakva ojačanja, posebno kreirane kaveze za interneelemente, gumirane dodatke i slično. Naprotiv, radi se o računaruprilične elegancije, ali i "ranjivog" displeja - krhkom i delikatnomprimerku koga treba paziti i negovati. Fujitsu je inače prilično brižljiv kada se radi o dodatnojopremi i mogućnostima svoje poslovne linije računara. Stoga ne trebazačuditi da sličan pristup zatičemo i kada govorimo o S760 modelu. Upakovanju zatičemo sleeve torbicu za nošenje ovog elegantnog laptopa.Tu, međutim, nije kraj. Opciono je moguća nabavka dock-a, koji dodajedodatne portove, ne samo uvećavajući broj standardnih portova (poputUSB-ova, na primer), već i dodajući podršku za neke interfejse na kojesu krajnji korisnici davno zaboravili (a noviji ih nikada nisu niupoznali), ali koji su od interesa za funkcionisanje u preduzećima.Tipičan primer je serijski port. Dobijaju se još eSATA, DVI izlaz,paralelni port...Takođe, Fujitsu omogućava korisnicima da prilagoderačunar sopstvenim potrebama kroz opciju ugradnje optičkog uređaja,dodatnog hard diska ili dodatne baterije. Podrazumevana konfiguracijastiže sa optičkim drajvom. Zahvaljujući modularnom mehanizmu, on sezačas može zameniti dodatnom baterijom, zarad ostvarivanja još boljeautonomije, ili dodatnim diskom, zarad veće količine prostora.

LifeBook S760 ima plastični poklopac sa primesama magnezijuma. To upraksi znači da se isti poprilično ugiba prema unutra i da treba veomapaziti na njega. Srećom, poklopac ima mehanizam za zatvaranje, inače bibilo...svašta. Tastatura je klasična, tačped takođe, sa jednimizuzetkom - desno od njega se nalazi kružni deo, koji preuzima funkcijeskrolovanja i rotiranja. Nije nam baš najjasnije zašto je ovo učinjeno,ali se svakako radi o jedinstvenom rešenju. Šta je još posebno?Intelova vPro platforma, koja podrazumeva ugrađenu Intel Anti Thefttehnologiju, na primer. Trusted Platform Module 1.2 je takođeintegralni deo platforme, a valja izdvojiti i skener otisaka prstiju,kao i šok senzor za hard disk. Ne zaboravimo i modem! Svakako jeretkost u današnje vreme videti ga na notebook računaru. Konačno, tu jei pravi pravcati mehanizam za zaključavanje sa vrpcom, koja sekontroliše pomoću brojčanika za šifriranje. Kada jednom zavežete svojlaptop njime za sto, budite sigurni da niko neće moći tek tako da gaodnese! Prvi put smo videli da se uz neki laptop ovo serijskiisporučuje.

Hardver, specifikacija

Hardvera smo sedelimično već dotakli. Kompletna ideja jeste da se korisniku omogući dadođe do bezbednog i pouzdanog računara koji radi na proverenom hardverui u stanju je da izvrši bilo kakav zadatak koji bi se mogao stavitipred poslovni softver. Fujitsu se opredelio da konkretan model bazirana Intel QM57 Express čipsetu. Izbor za CPU je pao na Intel Core i5520M, brzi mobilni procesor koji radi na 2,4 GHz i ima 3 MB kešmemorije. Zahvaljujući podržanom Turbo režimu rada, radni takt se možepodići sve do 2,93 GHz u slučaju da postoje odgovarajući uslovi.Maksimalna toplotna disipacija je deklarisana na 35 W. Grafički čip jeintegrisan u samom procesoru (Intel HD grafički čip)., i njegov radnitakt se šeta od 500 do 766 MHz. Računar koristi 2 GB DDR3 memorije.


Specifikacija:

Fujitsu LifeBook S760
Ekran	13,3", 1366 x 768, glare-type, LED backlit
Procesor	Intel Core i5 520M, 2,4 GHz
Čipset	Intel QM57 Express
Grafika	Intel HD (integrisana u CPU)
Sistemska memorija	2 GB DDR3
Hard disk	320 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, Hitachi)
Optički uređaj	DVD RW
LAN, Bežične konekcije	Gigabit LAN, 802.11b/g/n, UMTS/3G, Bluetooth, modem
Konektori	3 x USB 2.0, VGA izlaz, HDMI izlaz,audio konektori, 4-u-1 čitač kartica (SD/MS/MS Pro/MMC), Smart Card(ExpressCard slot), modemski konektor, web kamera 2 megapiksela
Operativni sistem	Windows 7 Professional
Masa	1,9 kilograma
Dimenzije	314 x 222 x 31 milimetara
Cena	Od 1200 evra
Garancija	1 godina

Ekran ima dijagonalu od 13,3 inča, te radnu rezoluciju od1366 x 768 piksela. Takođe, ima LED pozadinsko osvetljenje, ali nemarefleksivni premaz visokog sjaja, što je vrlo bitna stvar u domenuposlovnih računara. Drugim rečima, radi se o mat ekranu. Hard disk imakapacitet od 320 GB i u pitanju je disk kompanije Hitachi, Radi se ostandardnom 2,5-inčnom disku, sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na5400 rpm, a već smo spomenuli šok senzor, koji doprinosi zaštitipodataka. Optički uređaj je prisutan u vidu DVDRW-a, a već smo rekli dase radi o modularnom rešenju umesto koga je moguće ugraditi dodatnubateriju ili hard disk.


Fujitsu S760 ima tri USB 2.0 porta, od toga jedan sa AnyTime Chargefunkcijom, koja omogućava punjenje uređaja čak i kada je računarugašen. Na raspored dva USB porta na desnoj strani imamo primedbu, jersu postavljeni jedan iznad drugog, što onemogućava istovremenokorišćenje gabaritnijih naprava. Zatičemo Gigabit LAN, Bluetooth,Sierra Wireless Gobi 2000 (UMTS), kao i WiFi Draft N konekcije. Takođe,tu su i VGA izlaz i HDMI izlaz, preko koga je moguće direktno izbacitii sliku i zvuk na eksterni displej. Za zvuk, kada ga već pominjemo, jezadužen Realtek ALC269 čip. Tu su i čitač kartica 4-u-1 tipa kojipodržava SD/MS/MS Pro/MMC formate, web kamera rezolucije 2 megapiksela,kao i audio priključci. Fujitsu LifeBook PH530 stiže sa Windows 7operativnim sistemom, u Professional varijanti. Važno je naglasiti daje model sa našeg testa došao sa potpuno lokalizovanim Windowsoperativnim sistemom, odnosno OS-om na srpskom jeziku


Utisci

Već smo se sretali sa kombinacijomWindows 7 operativnog sistema i Intel Calpella hardverom. Utisak se nemenja značajno. Mašina radi brzo i odlično, sve aplikacije se lakopokreću i izvršavaju, uključujući i zahtevnije. Računar će vrlo radopustiti bilo kakvu vrstu videa uključujući i Full HD, o prezentacijama,prostom radu u Office aplikacijama ili sa mailovima da ne govorimo.Naravno, na igranje zaboravite. Windows Experience Index ima ocenu od3,9, odnosno po segmentima 6,6 za CPU, 5,5 za memoriju, 3,9 za 2Dgrafiku, 5,1 za 3D grafiku, te 5,6 za disk. Ekran je mat tipa, bez refleksnog premaza, što je vrlo bitnastavka kod poslovnih korisnika, a mi bismo dodali i da podiže utisak unašim očima, jer nismo ljubitelji glossy ekrana. Odnos strana je 16:9,rezolucija je 1366 x 768. Implementirana je Edge LED tehnologija,zahvaljujući kojoj, u kombinaciji sa mat ekranom i vrlo dobrimosvetljenjem, S760 može veoma udobno da se koristi i napolju, uuslovima nešto jačeg osvetljenja, za razliku od mnogih notebook-ova. Netreba tražiti ultra-preciznu reprodukciju boja jer to nećete dobiti nina jednom notebook računaru (makar koji je u Srbiji u prodaji), ali suživahnost prikaza, jasnoća, reprodukcija boja i uglovi gledanja nasasvim pristojnom nivou. Tastatura je solidna i udobna za kucanje,premda nemamo nekih posebnih utisaka ni za nju ni za tačped. Solidnisu, nisu od onih koji oduševljavaju. Utisak pomalo kvari deo iznadtastature sa dodatnim komandama, koji se primetno ugiba. Tačped pomalozbunjuje zbog kružnog dela koji preuzima uloge skrolovanja i rotiranja. LifeBook S760 se isporučuje sa šestoćelijskom baterijom od 5800mAh. Fujitsu ambiciozno najavljuje da je moguće ostvariti autonomiju od6 sati, ali u praksi ona iznosi nešto više od 3 i po sata. Mi smouspeli da ostvarimo 3 sata i 40 minuta, što je opet sasvimzadovoljavajuć rezultat. Ponovimo da se autonomija može produžiti krozdodavanje dodatne baterije umesto optičkog drajva. Što se tiče kulturerada, laptop se ne greje posebno jer jednostavno nema značajnijihpotrošača u njemu, sa izuzetkom procesora. Takođe, zvuci koji seemituju (u praksi, buka kulera) su u nivou očekivanih. Nema piskavih ičudnih zvukova koji bi indicirali neki problem, prevashodno u dizajnu iizradi. Garancija na laptop je godinu dana.

Rezime

LifeBook S760 je sasvim dobarnotebook, sa par detalja koji nisu toliko loši, koliko bismo mi volelida ih vidimo drugačijim. Raspolaže solidnim mogućnostima iinteresantnim opcijama modifikacije. Ipak, njega cena odvaja odconsumer segmenta i realno je očekivati da će svoje potencijalnekorisnike naći isključivo u domenu korporativnih naručilaca, državnihfirmi, preduzeća koja tačno znaju šta im treba i čije uslove ovajnotebook ispunjava. To nije loša stvar, jer je koncept takav u startu.Radi se o poslovnoj mašini, koja treba i da impresionira na prvipogled, i da omogući udobnu kombinaciju snažne hardverske platforme idobre mobilnosti. On može da posluži i velikim i malim preduzećimapodjednako, a sigurno je da se tamo odnos cena i tehnologija kojedonose prenosni računari posmatra na drugačiji način.Ocena reprezentuje naše viđenje kakonotebook zadovoljava potrebe kupaca u svojoj kategoriji i gde je uodnosu na aktuelnu ponudu i konkurenciju, a predstavlja mišljenjeautora. Fujitsu LifeBook S760 je veoma dobar računar, ali ga cenaznačajno odvaja od consumer segmenta i kupovaće ga isključivo preduzećakoja tačno znaju zašto nabavljaju ovakve proizvode.

Ocena: 80%


Prednosti:

- Ugrađene tehnologije neophodne za biznis (Intel Anti Theft, TPM, vPro)
- Odlična kultura rada
- Vrlo dobra autonomija
- Mat ekran
- Balans koji omogućava 13,3-inčna forma


Nedostaci:

- Krhki displej
- Određeni detalji (deo iznad tastature, kružni "pomoćni tačped")
- Samo 2 GB RAM-a

PC Practic GamerX4 Core Unlocker


Iako se najveći broj naprednih korisnika retko kada odlučuje nakupovinu već sklopljenog računara, budući da žele da sami odaberukomponente u njemu, dešava se da ih (a i nas) ponekad i neka od domaćihIT maloprodaja iznenadi odlično koncipiranim računarom.
U situaciji u kojoj trenutno vlada IT tržištem naše zemlje, u kojojse velika većina komponenti koje koštaju više od 150 evra realno mogusmatrati visokom klasom, prodaja iole skupljih računara predstavljaveoma težak posao. Stoga se ni domaće IT trgovine ne bave previšeosmišljavanjem i sklapanjem konfiguracija kojima će želeti da ciljajuigrače i druge napredne korisnike. To su najbolje pokazali rezultatinedavno objavljenog teksta u kome smo obradili ponudu domaćihmaloprodajnih lanac u „Back to school“ periodu, kada ni jedan od njih uponudi nije posebno reklamirao iole skuplji računar koji se, izuzev zasvakodnevni rad u poslovnim aplikacijama, osnovnu multimedijalnuprimenu i internet, može iskoristiti i za igranje. Razlog je naravnocena, jer je po važećim zakonima za svaki računar se „proizvodi“ useriji mora dobiti atest nadležnih državnih službi, što naravno košta,i predstavlja dodatno opterećenje na ionako (u većini slučajeva) niskemargine za zaradu na računarskim komponentama. Stoga se pojava serijskiproizvedenog računara koji je tako koncipiran da pre svega cilja nadobro obaveštene kupce koji znaju šta traže i kupuju predstavljararitet na domaćoj IT sceni. Kompanija PC Practic, poznata kao pre svega kao kompanija kojapredstavlja relativno čestu stanicu kupaca koji su u potrazi za novimprenosivim računarom, nedavno je kupcima ponudila model pod imenomGamer X4 Core Unlocker. Već po samom imenu može se zaključiti da je upitanju nešto što će posebno interesovati napredne korisnike, koji voleda se „igraju“ sa sopstvenim hardverom. U poslednje vreme, međukorisnicima koji žele da plate manje a dobiju više, AMD-ovi dvojezgarnii trojezgarni procesori predstavljaju veoma čest izbor, pre svega zbogpovoljne cene i dobrog odnosa cene i performansi, ali i mogućnostiotključavanja. Naime, da bi zadovoljio potražnju i povećao svojuzaradu, AMD prodaje procesore kod kojih su fabrički isključeni delovičipa, a na pojedinim pločama ih je moguće ponovo uključiti. U praktičnosvakoj klasi postoji neki procesor ovog proizvođača koji je mogućeotključati – najjeftiniji jednojezgarni Semproni se potencijalnootključavaju u Athlon II X2, Athlon II X3 u Athlon II X4, Phenom II X3ili X4, Athlon II X4 u Phenom II X4, a Phenom II X2 i X3 u Phenom IIX4. Ni najnovije jezgro, šestojezgarni Thuban, nije ostalo „pošteđeno“,pa se njegovi derivati (za sada samo kroz OEM tržište) prodaju kaoPhenom II X4 960T procesori.

Naravno, ovakva strategija nije ostala bez uspeha, i AMD je odličnomponudom u nižim segmentima uspeo da zaustavi dalji pad tržišnog udela ipostane profitabilna kompanija, što se nije desilo u dvocifrenom brojukvartala uzastopno. Naravno, nema garancija da će se neki procesorzaista i otključati, ali ni da će raditi stabilno ukoliko se i otključa(svakako da je veliki procenat ovih procesora izašao iz fabrike sadefektnim delom, koji je isključen naknadno). Ipak, šta bi se desiloukoliko bi neka kompanija ponudila računar u koji je ugrađen procesorkoji je provereno mooguće otključati? Upravo to radi kompanija PCPractic sa svojim Gamer X4 Unlocker računarom.
PC Practic GamerX4 Core UnlockerU računar je ugrađen procesor Phenom II X2 555 Black Edition,zasnovan na Calysto jezgru. Sam po sebi već i ovaj procesor nudi mnogoprosečnim korisnicima, jer je u pitanju derivat Deneb jezgra, sa punih6MB L3 keš memorije, kao i prilično visokim radnim taktom od 3.2GHz.Takođe, pripadnost Black Edition seriji procesora označava da je upitanju model koji se isporučuje sa otključanim množiocem, pa je(relativno ozbiljan) overklok moguće izvršiti na veoma jednostavannačin, promenom množioca. Naravno, kako je u pitanju Deneb jezgro,svaki ovakav procesor moguće je potencijalno otključati i dobitičetvorojezgarni Phenom II procesor. Kako samo ime računara u sebisadrži X4 Unlocker, verujemo da su se u kompaniji PC Practic potrudilii da će na svakom računaru iz ove serije biti moguće otključati dvadodatna jezgra. Jednostavnom operacijom (prebacivanje jednog prekidačana ploči) naš procesor je postao Phenom II X4 B55, četvorojezgarniprocesor radnog takta 3.2GHz, sa identičnih 6MB L3 keš memorije. Uprogramima koji znaju da iskoriste prednosti većeg broja jezgara usleddobre optimizacije za multithreading, dobici su veoma značajni, što sui rezultati naših testova nedvosmisleno pokazali. Naravno, kako je poenta ovog računara u otključavanju, bilo jei logično za očekivati da će se u PC Practicu odlučiti na ugradnjumatične ploče koja ovo omogućava na jednostavan način. U tom slučajulogičan izbor je neki proizvod kompanije Asus, koja zahvaljujućiimplementaciji Core Unlocker tehnologije poseduje najelegantnijerešenje ovog tipa. Naime, jednostavnim prebacivanjem prekidača namatičnoj ploči hardverski se otključavaju delovi čipa, i operacija je„trajna“ – ni resetovanje stavki BIOS-a ili nadogradnja istog nećeponovo zaključati vaš procesor, dok vi to sami ne uradite vraćanjemprekidača u osnovni položaj. Kako je u serijskom računaru cena najčešćeosnovni faktor, svesno se išlo na kompromis i ugrađena je matična pločasrednje klase. Naravno, ovo srednje treba shvatiti priličnofleksibilno, budući da je u pitanju model M4A87TD/USB3 zasnovan na AMD870 platformi, koja sama po sebi donosi neka ograničenja. Naime, nepostoji podrška za CrossFire (dodatni PCIe slot radi u x4 režimu), paovu ploču svakako ne bi preporučili korisnicima koji razmišljaju o dvegrafičke karte. Ploča je Full ATX formata, pa postoji još mesta za proširenja uvidu jednog PCIe x1 i tri PCI podnožja, povrh svega onoga što je većintegrisano. A integrisano je mnogo, budući da je kroz SB850SouthBridge čip obezbeđena podrška za SATA6 standard, a preko dodatnogkontrolerskog čipa kompanije NEC implementiran je i USB 3.0. Kvalitetizrade je na veoma visokom nivou, a implementirane su i brojnemogućnosti koje Asus nudi na svojim znatno skupljim modelima,poputMemOK!, Fan Xperti ASUS EPU tehnologija, kao i brojnih overklokmogućnosti. Ploča poseduje podršku za sve aktuelne procesore kompanijeAMD namenjene AM3 soketu, uključujući i one deklarisane na 140W.

Druga odrednica u imenu računara, Gamer, sugeriše potencijalnim kupcimada je u pitanju proizvod koji je moguće koristiti i za igranje. Ipak,nakon što je kroz naše ruke prošao veliki broj gejmer računara sa ATI4550 ili NVIDIA GT220 grafičkim kartama, uvek smo sumnjičavi kada suunapred sklopljeni računari namenjeni igračima u pitanju. Ipak, PCPractic nas je i ovoga puta iznenadio… ATI Radeon HD5770 svakako nijenajjača grafička karta na tržištu, ali definitivno jeste karta na kojojse moguće prilično udobno igrati, čak i u Full HD rezoluciji ukolikoste spremni na neke kompromise oko kvaliteta prikaza. I ova komponentaje proizvod kompanije Asus, a bili smo prijatno iznenađeni da nije upitanju referentni model, već karta iz CuCore serije proizvoda. Nazivpotiče od sistema za hlađenje, čiju osnovu čini bakarni deo težine 5.8unci, kao i ventilator koji je veoma efikasan i tih. Još jedan dokaz daje u pitanju nereferentni dizajn je postojanje samo jednog CFkonektora, što znači da ćete sa ovim kartama biti ograničeni naCrossFire. Naravno, kako sama ploča ugrađena u ovaj računar ne posedujedva grafička podnožja, ovo ne treba posmatrati kao manu. Asus seodlučio da na ovom modelu ispoštuje radne frekvencije preporučene odstrane AMD-a, pa Juniper čip radi na 850MHz, a 1GB grafičke memorije na4800MHz. Promenjeni su i konektori za povezivanje, pa ovaj modelposeduje HDMI, DVI i D-Sub. Kao dodatnu posebnu mogućnost trebaizdvojiti izdvojiti Voltage Tweak tehnologiju, koja će omogućitidostizanje viših radnih taktova, čemu će naravno doprineti i efikasnijisistem za hlađenje. Još jedna komponenta bez koja se sa pravom može posmatrati kaosrce računara je i RAM memorija. Iako su u ovakve serijske računareobično po pravilu ugrađeni standardni i ni po čemu posebnoprepoznatljivi modeli nižih frekvencija, Gamer X4 Core Unlocker ni potome nije uobičajen. Naime, PC Practic je odlučio da u ovaj računarugradi 4GB DDR3 radne memorije kompanije Kingston, što naravno i nijepreterano iznenađenje, budući da je ovaj proizvođač veoma popularan izastupljen na našem tržištu, ali ono što jeste interesantno je podatakda su u pitanju moduli iz Hyper X serije deklarisani na čak 1600MHz.Prepoznatljivi plavi hladnjaci na memorijskim modulima nesumnjivogovore da je u pitanju viša klasa proizvoda. Prema ranijim iskustvimakoja smo imali sa ovim modulima, čipove je moguće dodatno overklokovatina više od 1850MHz, ukoliko se za time ukaže potreba.

Ostatakračunara je mnogo standardniji, i čine ga hard disk kompanije WesternDigital Green, kapaciteta 500GB, što je i inače najčešći izbor userijskim računarima viših klasa, brzine 7200 rpm, i sa 16MB kešmemorije, kao i DVD snimač kompanije LG. Računar je „spakovan” ukućište marke Bluberry, i model CN-832BKS se isporučuje sa napajanjemsnage 500W. Iako svakako ne spada u najkvalitetnije proizvode u ovomsegmentu, negde se moralo i uštedeti, kako bi krajnja cena bila štopovoljnija, a kako grafička karta nije veliki potrošač, sigurni smo daće se i ovo pokazati kao više nego zadovoljavajuće rešenje. Na prednjojstrani izvedena su ukupno četiri dodatna USB priključka, a budući da sumatična ploča i grafička karta proizvod iste kompanije, Asusa, računarje i brendiran diskretnim „Powered by Asus“ logoom.

Zaključak


Ne viđamo često serijskeračunare domaće proizvodnje čijem je konceptu teško šta prigovoriti.Obično su u pitanju konfiguracije pune kompromisa, kako bi se obezbedionajvažniji faktor na našem tržištu – što niža cena. Gamer X4 CoreUnlocker je po tom pitanju postpuno nestandardan pristup problemu, jerkompromisa, izuzev po pitanju izbora kućišta (mada se i po tom pitanjumože diskutovati) nema – „četvorojezgarni“ procesor, DirectX 11grafička karta i 4GB brze DDR3 memorije su sjajan izbor, čak i zanapredne korisnike.Ni po pitanju pedantnosti sklapanja nemamo zamerke –unutrašnjost kućišta je lepo organizovana, a kablovi su prvučeni tačnotamo gde treba kako ne bi ometali hlađenje.

Ipak,najinteresantniji podatak vezan za ovaj računar ostavili smo za kraj.Više puta smo tokom ovog teksta pomenuli činjenicu da prilikomkoncipiranja ovog računara nije bilo previše kompromisa, što je podatakkoji obično sugeriše nešto višu cenu. Ipak, kada je Gamer X4 CoreUnlocker u pitanju, i ona je veoma privlačna. Naime, za ovaj računar jepotrebno platiti 49.990 dinara, ili u prevodu manje od 500 evra. Većsama ova činjenica je dovoljna da se podigne pokoja obrva, jer je zbirnajnižih maloprodajnih cena upotrebljenih komponenti viši od onoga štoje potrebno izdvojiti za ceo ovaj računar, uz rizik da će vam kupovinompojedinačnih komponenti zapasti primerak procesora koji nije mogućeotključati. Pomenutih nešto ispod 500 evra i dalje nije mala cifra zaračunar kada je tržište Srbije u pitanju, ali sasvim sigurnopredstavlja sjajnu ponudu za iole zahtevnijeg korisnika koji kupuje novhardver. Stoga, ukoliko spadate u tu grupu i spremni ste da izdvojiteovu svotu novca, bolju ponudu na domažem tržištu svakako nećetepronaći. Četvorojezgarni procesor, 4GB veoma brze radne memorije,DirectX 11 kompatibilna grafička karta na kojoj se može i igrati,sasvim dovoljan kapacitet hard diska (makar za početak), više negoprihvatljiva cena i garancija od 36 meseci su sve više nego dovoljniplusevi da ovaj računar nedvosmisleno i preporučimo.

Acer Aspire 5943G "Ethos"


Acer je veliku letnju ofanzivu otpočeo kao što se svaka ofanzivaotpočinje - otvaranjem paljbe iz teške artiljerije. Kompanija jepostala prepoznata po inovativnim, sveobuhvatnim notebook računarimanamenjenim širokim slojevima kupaca. Kako se pokazuje jedan od njenihnajjačih aduta u toj klasi? Imamo priliku da se družimo sa Acer Aspire5943G (Ethos) modelom.
Tokom leta je Acer privukao dosta pažnje svojim najavamamultimedijalnih prenosnih računara visoke klase. U principu, oni subili ne samo proizvodi koje valja izbaciti, već i demonstracijasposobnosti kompanije da napravi kvalitetan računar, ali i svojevrsnavizija kako Acer vidi prenosni računar nove generacije umultimedijalnoj kategoriji. Izbačena su dva modela, zajedničke oznakeEthos. U Acer Ethos su spadali Acer Aspire 8943G i 5943G, od kojih smopotonji odabrali za test. Videćete uskoro i zašto, pošto se zaista radio vrlo, vrlo zanimljivoj mašini.
Vizuelno, laptop je rešen na vrlo dopadljiv način. Crni detaljise smenjuju sa dominantnom mat srebrnom bojom, koja karakteriše ipoklopac i ivice u unutrašnjosti, a kuriozitet je da je i tastaturametalik srebrne boje. Sa druge strane, nasloni za dlanove su crni,zajedno sa tačpedom i okvirom oko ekrana. Pride, uglovi i zakošenidetalji na stranama i u delu gde se ekran spaja sa bazom svakako čineda Aspire 5943G može da se podiči prilično jedinstvenim dizajnom. Onprkosi trendovima glossy laptopova i premaza u kojima se čovek možeogledati, koji svetlucaju i koji se tako lako prljaju. Što sematerijala tiče, sivi elementi su urađeni od brušenog aluminijuma i tuzaista nema nikakve dileme u vezi sa kvalitetom ovog laptopa, tim prešto nema vidljivih problema bilo kakve vrste. Za izradu - maksimalnamoguća ocena.

Šta pored dizajna čini Ethos laptop takojedinstvenim? Već smo rekli da je usmerenje prema multimedijalnojkategoriji. Za početak, tu su vrlo solidni zvučnici, specifičnogoblika. Dva zvučnika su smeštena iznad tastature, dok se na donjojpovršini laptopa nalazi subwoofer. Tastatura je čiklet tipa, satasterima koji "izviru" iz podloge, a specifičnost je srebrna boja,pošto nismo navikli da često viđamo ovakve tastature. Nasloni zadlanove su obliji što se više ide prema ivicama, a sa desne strane senalazi skener otisaka prstiju. Treba spomenuti i DVB-T tjuner, koji seisporučuje zajedno sa daljincem kojim možete kontrolisati brojneaspekte rada svog laptopa. No, vrlo zanimljiv je tačped. On ima dvojakufunkciju. Sa jedne strane, može da radi kao klasičan tačped, samultitač funkcijama. Moramo reći da nam se nije dopala glossy površina,posebno jer imamo utisak da nije dovoljno precizna. Međutim, pritiskomna sivo dugme između levog i desnog tastera tačpeda aktivira sesekundarna funkcija. Tada tačped postaje multimedijalni bar sekontrolama za reprodukciju videa, muzike i sl. Ove kontrole suosetljive na dodir i rasterećuju ostatak laptopa od implementacijetastera, što omogućava čistiji, pregledniji dizajn, a istovremenoomogućava korisnicima koji baš i ne koriste tačped previše da na nekinačin iskoriste ovu površinu. Isto tako, na prednjoj strani laptopa, posredini tačpeda, postoji analogni točkić za pojačavanje zvuka. Takođe,kod 5943G laptopa zatičemo izuzetno veliki broj konekcija, a timedolazimo i do hardvera..


Hardver, specifikacija

Hardver se oslanjana kombinaciju Intel HM55 čipseta i 32-nanometarskih Arrandaleprocesora kompanije Intel. Drugim rečima, osnovu sistema čini IntelCalpella platforma za mobilne računare. U principu, dostupno jenekoliko modela sa različitim procesorima, ali se kod našeg modelakoristi Intel Core i5-450M, brzi mobilni procesor koji radi na 2,4 GHzi ima 3 MB keš memorije. Zahvaljujući podržanom Turbo režimu rada,radni takt se može podići do 2,66 GHz u slučaju da postoje odgovarajućiuslovi. Nije previše, ali je svaki pomak dobrodošao, a pride ne pretida značajnijom emisijom toplote poremeti termalnu sliku laptopa.Maksimalna toplotna disipacija je deklarisana na 35 W. Grafički čipkoji se koristi je ATI Mobility Radeon HD 5650, čip niže srednje klasekoji ima 1 GB sopstvene memorije, a u stanju je da pozajmi još"poprilično" od sistemske memorije. Same sistemske memorije ima 4 GB, iona je DDR3 tipa.


Specifikacija:

Acer Aspire 5943G
Ekran	15,6" CineCrystal, 1366 x 768, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Core i5-450M, 2,4 GHz
Čipset	Intel HM55
Grafika	ATI Mobility Radeon HD 5650 (1 GB, do 2651 MB HyperMemory)
Sistemska memorija	4 GB DDR3
Hard disk	640 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	DVD RW
LAN, Bežične konekcije	Gigabit LAN, 802.11b/g/n, Bluetooth 3.0
Konektori	(3+1) x USB 2.0, 1 x eSATA/USB combo, 1 xFirewire, 1 x VGA, 1 x HDMI, 1 x Infrared, audio konektori, 5-u-1 čitačkartica (MMC, SD, MS, MS PRO, XD), Digitalni DVB-T TV tjuner, webkamera 1,3 mpx
Operativni sistem	Windows 7 Home Premium x64
Masa	3 kilograma
Dimenzije	382 x 269 x 39 milimetara
Cena	900 evra
Garancija	1 godina

Ekran ima dijagonalu od 15,6 inča, te radnu rezoluciju od1366 x 768 piksela. Takođe, ima LED pozadinsko osvetljenje, ali irefleksivni premaz visokog sjaja, što je praktično konstanta na svimlaptopovima današnjice, sa izuzetkom nekih poslovnih modela. Hard diskima kapacitet od 640 GB i u pitanju je disk kompanije WD. Radi se ostandardnom 2,5-inčnom disku, sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na5400 rpm. Optički uređaj je prisutan u vidu DVDRW-a. Dva kuriozitetastižu u vidu IR porta, kao i digitalnog TV tjunera, koji omogućavaprijem televizijskih kanala.


Acer Aspire 5943G ima četiri USB 2.0 porta, od toga jedanpredstavlja combo port koji podržava priključavanje USB ili eSATAuređaja. Zatičemo Gigabit LAN, Bluetooth 3.0 najnovije generacije, kaoi Acer InviLink Nplify (WiFi Draft N) konekciju. Takođe, tu su i VGAizlaz i HDMI izlaz, preko koga je moguće direktno izbaciti i sliku izvuk na eksterni displej. Na raspolaganju je i FireWire port. Zareprodukciju zvuka su zaduženi zvučnici koji podržavaju Dolby HomeTheater, odnosno Virtual SurroundSound tehnologije.Tu su i čitačkartica 5-u-1 tipa koji podržava MMC, SD, MS, MS PRO, XD formate, webkamera rezolucije 1,3 megapiksela, kao i audio priključci uključujući iS/PDIF. Na njihov raspored imamo malu primedbu, pošto se nalaze nadesnoj strani notebook-a, tamo gde se očekuje da ćete držati miša. AcerAspire 5943G stiže sa Windows 7 operativnim sistemom, u Home Premium64-bitnoj varijanti.


Utisci

Već smo se u mnoštvu navratasretali sa kombinacijom Windows 7 operativnog sistema i Intel Calpellahardverom. Utisak se ne menja značajno ni ovde kada se radi osposobnosti hardvera ugrađenog u računar da pokreće savremeni softver.Mašina radi brzo i odlično, sve aplikacije se lako pokreću iizvršavaju, uključujući i zahtevnije. Računar će vrlo rado pustiti bilokakvu vrstu videa uključujući i Full HD, o prezentacijama, prostom raduu Office aplikacijama ili sa mailovima da ne govorimo. Možete se ipoigrati, posebno pošto rezolucija ekrana nije prevelika, zahvaljujućiRadeon HD 5650 grafičkoj karti koja podržava DirectX 11. Ipak, ne trebaočekivati čuda u ovom segmentu, imajući u vidu da je Aspire 5943Gprevashodno multimedijalna mašina. Windows Experience Index ima ocenuod 5,9, odnosno po segmentima 6,8 za CPU, 5,9 za memoriju, 6,7 za 2Dgrafiku, 6,7 za 3D grafiku, te 5,9 za disk. Ono gde je notebookspecifičan jeste utisak koji imate u radu dok radite sa ovakodizajnerski dopadljivom celinom - ili možda bolje reći, dok ne raditeništa posebno, već posmatrate notebook na svom radnom stolu. Zaista,dizajneri Acer-a su odradili vrhunski posao.
Ekran je glossy tipa, sa refleksnim premazom. Odnos strana je16:9, rezolucija je 1366 x 768. Implementirana je "ivična" LEDtehnologija pozadinskog osvetljenja. Iako nemamo posebnih primedbi naekran, on je možda i slabija strana ovog notebook-a. U principu,najveći problem je što se performansama i rezolucijom ne izdvajapreviše od ostalih ekrana. Veliki broj proizvođača se opredeljuje za"HD ekrane" sa 1366 x 768 rezolucijom, valjda vodeći se idejom da je"dovoljan za HD", ali mi bismo ipak voleli da vidimo ili ekrannatprosečnih uglova gledanja ili barem veće rezolucije. Ruku na srce,ovakva mašina ga zaslužuje. Iako živahnost prikaza, jasnoća,reprodukcija boja i uglovi gledanja nisu podbacili, prosto nisu nioduševili. Tastatura je odlična! O njoj smo već dosta rekli u uvodu.Čiklet je tipa, boje srebra, sa numeričkim delom i vrlo udobna zakucanje, bez i najmanjih znakova ugibanja. Na tačped smo izrekliprimedbu u uvodu da zahvaljujući glossy nanosu treba više pažnjeobratiti na unos komandi. Što se položaja tiče, izmešten je od sredineprema levoj strani. Mogućnost prebacivanja tačpeda u režim rada u komepraktično predstavlja pad za multimedijalne komande je svakakojedinstvena i dobrodošla onima koji će više koristiti miš u svom radu.Prebacivanje se obavlja jednostavnim pritiskom na kružni taster.
Aspire 5943G se isporučuje sa - pozamašnom baterijom. Radi se oosmoćelijskoj bateriji od 6000 mAh, odnosno 88 Wh. Autonomija u praksiiznosi 3 sata i 20 minuta (nezahtevan rad, uključen WiFi, minimalnozatamnjivanje ekrana). Moguće je povećati taj period kroz postupke kaošto su isključivanje WiFi podrške ili značajnije zatamnjivanje ekrana.Rezultat je sasvim korektan. Mi smo se možda nadali nešto dužojautonomiji kada smo videli da je baterija osmoćelijska, ali realno,nema razloga da se previše žali na bilo šta. Zvuk je odličan za jedanlaptop! Podsetimo da notebook ima de facto ugrađen 2.1 sistemi zanimljivo je da se Acer nije previše pretrgao od brendiranja istog,a da je pitanje da li se u praksi oseća razlika u odnosu na neke odmodela koji se diče potpisima velikih imena audio industrije uposlednje vreme.
Što se tiče kulture rada, laptop se negreje posebno i korisnik je dobro izolovan od toplote, koja se disipirana bokovima i donjoj strani. Nema piskavih i čudnih zvukova koji biindicirali neki problem, prevashodno u dizajnu i izradi. Kada se laptopizloži zahtevnijim aplikacijama, postepeno će doći do blagogpojačavanja rada kulera, što je sasvim prirodno. Garancija na laptop jegodinu dana.

Rezime

Acer Aspire 5943G je odličanlaptop! Sa koje god strane da se posmatra, teško mu se može naćiizražena mana ili nedostatak. Pozitivnih stvari ima dosta, a sasvim jesigurno da je sa ovim modelom Acer otišao korak dalje uprepoznatljivosti na tržištu. Ethos serija notebook računara, kojoj iovaj model pripada, je zamišljena tako da donese nešto novo na tržištei postavi etalon u domenu multimedijalnih računara srednje i visokeklase, kao i da prezentira Acer viziju. Potez je u potpunosti uspeo.Korisnici dobijaju vrlo kvalitetnu mašinu, solidne hardverske snage iperformansi, dizajna i kvaliteta izrade, solidnog kvaliteta zvuka, samnoštvom opcija konektivnosti.
Ocena reprezentuje naše viđenje kakonotebook zadovoljava potrebe kupaca u svojoj kategoriji i gde je uodnosu na aktuelnu ponudu i konkurenciju, a predstavlja mišljenjeautora. Acer Aspire 5943G je odličan multimedijalni notebook računarbez značajnijih mana, kome su udarne karakteristike dizajn i kvalitetizrade, ali i posebnost koja je u njegovom slučaju jasno izražena.

Ocena: 90%




Prednosti:

- Skladan, dopadljiv dizajn
- Kvalitet izrade
- Tastatura, zvučnici
- Veliki broj opcija konektivnosti i dodataka
- Ukupan utisak o računaru kao celini


Nedostaci:

- Ekran ne razočarava, ali bismo voleli da je nešto bolji na ovakvom računaru
- Samo jedna godina garancije

Sony PlayStation Move


Nintendo Wii je gotovo četiri godine bio jedina next-gen konzola kojaje imala kontroler koji je omogućavao igranje ne samo pritiskom natastere, već i pokretima tela. Konkurencija iz Sonija i Microsofta sepojavljuje praktično istovremeno. PlayStation Move je kontroler koji jeSony pripremio kao odgovor na Wii i Microsoft Kinect.
Pogledajmo je liMove bolje rešenje i koliko će bitnu ulogu igrati igre?
Nintendo Wii je najprodavanija next-gen konzola, a najveće zasluge zato idu na račun motion kontrolera, koji je pre četiri godine bio pravarevolucija. Microsoft i Sony su u međuvremenu imali drugih problema isve do sada se nisu odlučili da ponude rešenje koje bi pariralo igranjuWii konzole. Sada, u svega dva meseca i Sony i Microsoft su spremni dauđu u svet motion kontrolera.

Zanimljivo je da su sva trimotion rešenje poslednje generacije konzola različita. Microsoft Kinectje potpuno drugačiji kontroler, ako se tako može nazvati, jer se nedrži u ruci, već stoji pokraj televizora i prati pokrete tela putemkojih upravljate igru. Nintento Wii ima najprostiji sistem, koji sezasniva na infracrvenim senzorima i accelerometru unutar kontrolera.Istina, Wii je kasnije dobio MotionPlus, sa novim senzorom, koji jepovećao preciznost - u igrama gde se to poboljšanje moglo primetiti.
Po svom konceptu, PlayStation Move je negde između. Principrada je sledeći. PlayStation Eye kamera postavlja se u blizinitelevizora. PlayStation Move kontroler na vrhu ima svetleću kuglu kojukamera prati i obrađuje pokrete. Unutar kontrolera nalazi se nizsenzora (accelerometer, three-axis angular rate sensor i magnetometer)koji sakupljaju podatke o brzini i smeru kretanja kontrolera. Svi tipodaci se šalju putem Bluetooth veze, gde Cell procesor uparujeinformacije sa kamere sa informacijama dobijenim od kontrolera i timestvara sliku o pokretima kontrolera u tri dimenzije.

Činjenica je da je PlayStation 3 hardverski najbogatija konzola, pa nastako nas ne čudi što je PlayStation Move hardverski najbogatiji motionkontroler. U poređenju sa Wii rešenjem, PlayStation ima kameru ipreciznije senzore. U poređenju sa Microsoft Kinectom, PlayStation Movevam nudi kontroler u rukama, koji pored spomenutih senzora ima itastere. Istina, Kinect ima moćniju kameru, koja može da zameni nekestvari koje se inače rade preko kontrolera, ali ne sve stvari.

Svetleća kugla na vrhu Move kontrolera menja boje, što može da bude deoodređene promene unutar same igre. Ipak, pravi razlog toga što kuglasvetli i menja boje jeste kamera. PlayStation će odrediti najbolju bojukugle kako bi kamera što bolje izdvojila kontroler iz ambijenta. Kameraomogućava da se precizno kretanje kontrolera detektuje ne samo uvertikalnom preseku, nego i u trećoj dimenziji (kada se kontroler bližei dalje od kamere).

PlayStation Move ima najdužu listuhardvera u svojim motion kontrolerima. Istina, ukoliko se svi činiocine sinhronizuju, rezultati neće biti ni malo pohvalni. Još u letoprošle godine, kada je svetu najavljen i prikazan Move, mogli smo da seuverimo u izuzetnu preciznost kontrolera. Čak i preko video snimakavidelo se da je Move značajno preciznji od Wii kontrolera. Istina, većideo Wii igara pisan je tako da ni ne zahteva veliku preciznost ilibolje reći - tek nekolicina Wii naslova zahteva precizno ikoncentrisano igranje. Na kraju krajeva, Move je morao da budeprecizniji, sve osim toga je bilo neprihvatljivo, jer je biosavremenije tehničko rešenje. Što se tiče Microsoft Kineca, uzdržaćemose od bilo kakvog komentara. Kinect mora da zaživi kako bi donosilibilo kakve sudove, jer je rešenje koje nudi prilično avangardno.


Hardver

Osnovne stvari da bi koristiliPlayStation Move jesu jedna PlayStation Eye kamera i jedan PlayStationMove motion kontroler. Po uputstvu, kamera se postavlja ispod ili iznadtelevizora i trebala bi da bude u visini vaših grudi. Tokom korišćenjasmo otkrili da položaj kamere ne mora da bude striktno definisan.Istina, najbolje bi bilo da je u osi sredine televizora, ali smo Eyekameru stavljali i sa strane dijagonalno metar (i to iza) od televizorai nikakve probleme nismo imali. Istina, to baš nije najudobnijerešenje, jer vam je onda telo okrenuto ka kameri, a glava katelevizoru, pa je vrat pod tenzijom.

Na kameri se možepomerati objektiv gore i dole, pa tako nije problem ukoliko ne može dase postavi u visini grudi. Samo pozicioniranje kamere nije problem, kaošto bi iz uputstva moglo da se nasluti. Ipak, otkrili smo jedanproblem, koji je lako rešiv, ali zna da iritira. Naime, kamera je veomalagana, a povezana je putem debelog i krutog usb kabla. Zavisno od togakako svam stoje uređaji, može se desiti da će kabl stalno okretatilaganu kameru levo ili desno. Još je veći problem ukoliko želite dastavite kameru na gornji deo oboda televizora. Kabl će je onda pomeratiu svim pravcima. Daleko od toga da je problem nerešiv - rešiv je za 5minuta, ali smo sigurni da je PlayStation Eye kamera morala da budestabilnija ili kabl drugačiji.


Sam kvalitet PlayStation Eye kamere je odličan i može se reći dasu rezultati u situacijama sa slabim svetlom dosta dobri (za uređajkoji je faktički web kamera). Naranvo, kao i svakoj kameri i ovoj ćetrebati normalna količina svetla. PlayStation Eye može da se koristi iza druge igre (koje zahtevaju) ili za video chat. Kamera poseduje iprilično kvalitetan mikrofon (koji će se koristiti u nekim igrama zaMove), preko koga možete da pričate i kada ste udaljeni nekolikometara, a koji, takođe, može da se koristi za druge namene.

Motion kontroler je napravljen od kvalitetne crne plastike, a kugla navrhu veličine stonoteniske loptice ima gumenu opnu i iznutra je šuplja.Moguće da je kugla namenski napravljena na ovaj način, kako bi seumanjila potencijalna šteta prilikom ispadanja kontrolera iz ruke i, naprimer, udaranja u televizor. Istina, jasno je naglašeno da se motionkoristi sa trakom koja ide oko ručnog zgloba, ali znamo da neće sviposlušati savet. Međutim, ova kugla ne može da bude potpuna zaštita,jer ako vam kontroler ispadne iz ruke i poleti ka televizoru, ne možeteznati kojim će delom udariti. Pre će biti da je kugla napravljenašuplja i gumena da ne bi prilikom zamaha povredili nekoga ko vam senađe u blizini.


Motion kontroler ima unutrašnju li-ion bateriju koja ne može da semenja i puni se preko mini-usb konektora (kao Sixaxis i DualShock). Tošto baterija ne može da se menja, ne vidimo kao manu, jer je brojotkaza baterija na originalnim kontrolerima za "trojku" beznačajan.Motion kontroler sa konzolom komunicira preko Bluetooth veze, a prviput ga je potrebno upariti putem usb kabla (kao i sve PS bežičneperiferije).
Move motion pored standardnih X, O, [ ], trougao,start i select, ima dva nova tastera: Move i T. Move je običan tasterkoji se pritiska palcem, a T je analogni triger na kažiprstu putemkojeg je moguće dozirati određene komande (naravno ukoliko igra totraži/podržava). Zapravo, Move i T tasteri će najviše koristiti, aostali zavisi od ozbiljnosti igre.

Posle dve osnovne stvarislede "komplikacije" i troškovi. U drugoj ruci moguće je imati iliPlayStation Move navigation kontroler ili još jedan PlayStation Movemotion kontroler. Navigation kontroler je jednako dobro napravljen kaoi sve Sony periferije, a pored d-pada, poseduje pečurku sa L3 klikom, Xi O tastere kao i L1 i (analogni) L2 taster pozadi. Move navigationfaktički ima funkciju levog dela Sixaxis ili DualShock kontrolera. Posadašnjim najavama, navigation kontroler, koji se dokupljuje, neće bitiobavezan za korišćenje, već njega moći da menja standardan kontroler.Mada se pitamo koliko će to rešenje biti praktično u pojedinim igrama.Navigation kontroler za sada nema bitnu primenu, a imaće kada počnu dase pojavljuju ozbiljni naslovi (kao što je Killzone 3).


Neke igre će zahtevati dva Move motion kontrolera ili pakomogućavati da koristite dva motion kontrolera zarad veće preciznosti iboljeg doživljaja. Ukupno na konzolu mogu da budu povezana četiri Movemotion kontrolera, za četiri igrača ili po dva kontrolere za dvaigrača. Sve u svemu, najjeftinija varijanta za jednog igrača jeste onau kojoj vam treba kamera i jedan Move motion kontroler, srednje skupaje gde vam treba kamera, motion i navigation kontroler, a najskuplja jegde će se koristiti kamera i dva motion kontrolera. Naravno, sve ovozavisi od igre do igre, a biće igara koje će dozvoliti fleksibilanizbor kontrolera.

Na testiranje smo dobili i PlayStation MoveCharging Station, za punjenje kontrolera bez usb kabla. Ovo postoljeima dva mesta za punjenje, a na oba može da se puni i navigation imotion kontroler. Sam uređaj je kvalitetno urađen i dostojan Sonyimena, a šteta je što nije napravljen tako da na njemu mogu da se punei Sixaxis/DualShock kontroleri. U tom slučaju bi upotrebna vrednostovog uređaja bila mnogostruko veća.




Kako to izgleda u praksi

Na testiranje smodobili demo disk sa nekoliko (demo) igara, a uspeli smo da se snađemo iza Sports Champions igru. Nismo se fokusirali na igre, jer one u većojmeri tek treba da izlaze, već smo se bavili time kako Move kontrolerradi i kakvu atmosferu obećavaju demoi igara koje smo dobili.Izdvojićemo najzanimljivije.

Sports Champions

Igra u kojoj možete igrati stoni tenis, gađati strelom, boćati se,igrati odbojku, boriti se (u antičkom stilu) i igrati frizbi-golf. Prvosmo probali stoni tenis i oduševili smo se činjenicom da sa reketommožete da radite apsolutno sve kao i u stvarnosti. Već na prvom korakuuvideli smo da je bogat hardver odlično povezan sa softverom. Odigralismo jednu partiju na srednjoj težini. Utisak je da lag kontrolapostoji, ali da je izuzetno mali i prestaje da se oseća posle svega petminuta. Nije nam se dopalo što skoro da ne možemo da promašimo sto, pasmo igru pustili na najvećoj težini. Tu smo uverili koliko je stonitenis dobar, ali i težak. Morate se navići na kontroler, imati taktikui znati felševe. Stoni tenis je fantastično urađen i pokazuje pravikvalitet Movea sa samo jednim motion kontrolerom, ali nam smeta štoizmeđu normal i hard nivoa težine fali jedan koji će biti zanimljivprvih nedelju (ili više) dana dok ne budete spremni za hard.


Dok stoni tenis može na hard biti zanimljiv na duže staze, ostaleigre nisu toliko interesantne kada se igraju protiv konzole. Odbojka jespora i laka (i ne baš šampion fizike), mada ima solidan broj poteza.Boćanje je fizički odlično urađeno, ali opet, pravi doživljaj je igratiprotiv nekoga uživo. Frizbi-golf nije posebno izazovan, iako je fizičkijako blizak stvarnosti, dok borbe brzo mogu da dosade ukoliko nemateživog protivnika. Gađanje strelom može biti zanimljivo zahvaljujućirazličitim modovima igre, ali za potpuni užitak potrebno je imati dvamotion kontrolera.

Start the Party


Ovo je igra koja će vam doneti veliki osmeh na lice. Sama igra neposeduje naprednu fiziku, ali koristi kameru, mikrofon i jako preciznepokrete motion kontrolera. Na ekranu vidite sebe i prostoriju u kojojse nalazite kako držite neku virtuelnu alatku i sa njome nešto radite.Igra poseduje nekoliko različitih modova, u kojima treba brzo dapogađate stvari po ekranu ili pak precizno nešto da radite. Pisati oovoj igri je nezahvalno, jer ona mora da se oseti. Odmah ćete jezavoleti, a ako vam je društvo u poseti, računajte da ćete ostati dojutra.

Tumble


Tumble je igra u kojoj ređate, rušite i radite različite stvari sakutijama i sličnim objektima. Ovako rečeno, ne zvuči ništa posebno, alise u ovoj igri jako dobro može videti milimetarska 3D preciznost Movekontrolera. Sama igra zahteva pažnju, preciznost i razmišljanje.Poseduje prijatnu grafiku i opuštajuću muziku. Daleko od toga da ćeigra mnoge oduševiti, ali sam koncept u kombinaciji sa Move kontroleromje odličan.

The Shoot


2D pucačina sa kretanjem kroz treću dimenziju između pucanja. Uprincipu, mnogo puta viđena igra, na svim igračkim platformama. Nedonosi ništa posebno, ali može biti zarazna zbog dobre atmosfere.Najbolje bi bilo prilikom igranja da stojite što bliže televizoru, a ibilo bi dobro zbog preciznosti da je televizor što veći.

Tiger Woods PGA Tour 11


Pre svega morate voleti golf da bi voleli ovu igru. Što se tičetoga kako je tehnički urađena kombinacija kontrolera i igre, možemosamo pohvaliti Move. Ovo nije 100% simulacija golfa, ali da bi igraliovu igru morate praviti prave golf pokrete i biti priličnokoncentrisani. Sumnjamo da postoji realniji način simuliranja golfa odove kombinacije, osim možda nekih trenažnih golf simulatora za koje nine znamo da postoje.


Utisci

Utisci o Move kontroleru dele se nadva dela. Prvi je kako je Move tehnički urađen i gde se postavlja upoređenju sa konkurentskim rešenjima. Drugi deo je priča o igrama,odnosno kakve nas igre očekuju i hoće li one učiniti da Move budevredna investicija.

Tehnički, Move je urađen gotovo savršeno.Kombinacija kamere i kontrolera sa mnoštvom senzora (i naravno kuglom,koja je kameri neophodna) je pravi pogodak. Kamera nekada služi samo daodredi položaj kontrolera, a nekada se uključuje u samu igru, tako štoćete vi i prostorija u kojoj se nalazite postadi deo igre. Move je dvegeneracije precizniji od Wii kontrolera i to niko ne može da ospori.Što se tiče poređenja Move - Kinect, teško je bilo šta komentarisati.Kinect ima mnogo moćniju kameru, ali i ništa osim nje. Zapravo, konceptSony i Microsoft motion kontrolera se toliko razlikuje, da ih jenemoguće porediti. Sigurno da Move ima više stavki od Kinecta, ali dokje nekome postojanje kontrolera u ruci prednost, drugima će biti mana.


Ipak, čini nam se da će uspeh ovih rešenja. Baš zato Nintendo nemora da brine što je Move par puta precizniji od Wii kontrolera.Nintendo ima armiju kupaca i stotine naslova koji su odavno učinili onošto Move i Kinect tek treba da urade. Mnogi komentari su da će Moveuspeti samo ako bude imao ozbiljne naslove. Sigurno da su većina kupacaPlayStation 3 konzole ozbiljni igrači, ali smatramo da bi bilo pogrešnovezivati uspeh Move kontrolera sa pojavom ozbiljnih naslova. Stonitenis, Start Party i Tumble su dovoljan razlog da već sada kupite Movei da ne napravite grešku. Naravno da će ozbiljni naslovi poboljšatipoložaj Move kontrolera, ali što se nas tiče, Move neće manje vredetiako se za njega budu pojavljivali "neozbiljni" naslovi. U ostalom, akoimate PlayStation 3, želite malo razonode, jeftinije je kupiti Move,nego ceo Nintendo Wii sa svim potrebnim dodacima.

U svakomslučaju, u vreme kada za mobilni dajemo 300 i više evra, za televizore700 i više evra, investicija od stotinak evra za PlayStation Move nedeluje nam strašno. Najbolje bi bilo kupiti dva motion kontrolera, anavigation kontroler uzeti kasnije, ako uopšte bude bio potreban. Nekeigre već sada traže (da bi bile bolje) dva motion kontrolera, a nekeprosto nisu zanimljive ako ih sami igrate, pa će vam i za to trebatidrugi motion kontroler. Sve u svemu, Sony je tehnički uradio posao začistu desetku, a sada očekujemo igre. Mada već sada ima nekoliko zbogkojih vredi uzeti PlayStation Move.


Cene u ComputerLand:

PlayStation Move Motion controller - 4999 din
PlayStation Move Navigation controller - 3699 din
PlayStation Move Charging Station 3699 - din
PlayStation Move Shooting Attachment - 1999 din
PlayStation Move Starter Pack (Motion kontroler, Eye kamera i Demo disk) - 7999 din