U korak s' vremenom

First topic message reminder :


bigoo.ws

Protekla nedelja nije bila obeležena bombastičnim proizvodima, koliko najavama onoga što ćemo u neko dogledno vreme imati prilike da vidimo na IT tržištu, bez obzira da li se radi o čipovima, trendovima ili softveru. I te najave nisu bile baš “naivne”, pošto su mnoge od njih zaista značajne u odgovarajućem segmentu. Iz Intela su “procurele” najave mobilnih Core i7 procesora, koji bi trebali biti lansirani već krajem septembra zajedno sa Calpella mobilnom platformom i PM55 čipsetom. Osim toga, izašle su i prve egzaktne specifikacije procesora koji će se pojaviti početkom naredne godine za desktop tržište, a koji će biti izrađivani korišćenjem 32-nanometarske proizvodne tehnologije. MSI sprema ploču sa Lucid čipom, oko koga se dizala i diže se velika prašina, a koga nikako do sada nismo imali priliku da isprobamo u praksi. Corsair je istupio sa flash drajvom rekordne brzine, a Samsung sa fotoaparatima sa frontalnim LCD ekranima, koji bi trebali da omoguće korisnicima nove vidove primene. Sony je izbacio novu Li-Ion baterije koje imaju veći kapacitet, trajnije su i brže se pune. Toshiba se priklonila Blu-ray grupaciji i zatražila zvaničan prijem u BD Asocijaciju, najavljujući da će do kraja godine izbaciti i prve uređaje. Microsoft, kao po običaju, šeta ivicom žileta, pa kuka kada mu bude određena basnoslovna kazna, a ovaj put je zbog zloupotrebe jednog patenta od strane najvećeg proizvođača softvera na planeti, pored velike odštete, izrečena ni manje ni više - mera zabrane prodaje Microsoft Word softvera u SAD. Kad smo kod Microsoft-a, najavljeno je da će Office aplikacije i prateći softver uskoro biti dostupni i na Nokia telefonima, odnosno Symbian platformi. Konačno, objavljene su statistike koje ukazuju na veliki rast prodaje smartfonova, ali i pad prodaje mobilnih telefona. Pogledajmo šta je obeležilo prethodnu nedelju:

Intel izbacuje mobilne "i7" procesore;
Septembar će biti veliki mesec ne samo za desktop platformu, koju tada čeka dolazak Socket 1156 podnožja, Core i5 procesora i P55 čipseta. I mobilno tržište će dobiti svoje novitete u vidu prvih mobilnih procesora baziranih na Nehalem mikroarhitekturi. Radi se o lansiranju Calpella mobilne platforme, čiji će deo biti pomenuti procesori. Do sada se znalo samo da će se to odigrati u drugoj polovini ove godine. Sada su se pojavile informacije da će nova platforma biti lansirana već 23. septembra. Za Calpella platformu Intel će izbaciti PM55 čipset, kao i tri 45-nanometarska četvorojezgarna procesora koji će koristiti mPGA-989 socket. Prvi talas mobilnih Nehalema, kodne oznake Clarksfield, će uključiti modele: Core i7 720QM na 1.6 GHz, 780QM na 1.8 GHz i 920XM na 2.9 GHz.

Model Core i7 720QM će koštati 364 dolara. Ovaj procesor će imati 6 MB L3 keš memorije, integrisan dvokanalni DDR3-1333 memorijski kontroler, TDP od 45 W, kao i Turbo Mode koji će omogućiti povećanje radnog takta na 2,8 GHz. Slična priča važi i za i7 780QM, samo što će on imati 8 MB L3 keš memorije i dostizaće 3 GHz preko Turbo Mode-a. Njegova cena će biti 546 dolara. Konačno, Core i7 920XM će koštati 1054 dolara i imaće TDP od 55 W, a u Turbo režimu njegov takt će ići do 3,2 GHz. Očekuje se da će notebook računari sa ovim procesorima postati dostupni do kraja godine.

Izvor: TC Magazine

Sony PlayStation Move


Nintendo Wii je gotovo četiri godine bio jedina next-gen konzola kojaje imala kontroler koji je omogućavao igranje ne samo pritiskom natastere, već i pokretima tela. Konkurencija iz Sonija i Microsofta sepojavljuje praktično istovremeno. PlayStation Move je kontroler koji jeSony pripremio kao odgovor na Wii i Microsoft Kinect.
Pogledajmo je liMove bolje rešenje i koliko će bitnu ulogu igrati igre?
Nintendo Wii je najprodavanija next-gen konzola, a najveće zasluge zato idu na račun motion kontrolera, koji je pre četiri godine bio pravarevolucija. Microsoft i Sony su u međuvremenu imali drugih problema isve do sada se nisu odlučili da ponude rešenje koje bi pariralo igranjuWii konzole. Sada, u svega dva meseca i Sony i Microsoft su spremni dauđu u svet motion kontrolera.

Zanimljivo je da su sva trimotion rešenje poslednje generacije konzola različita. Microsoft Kinectje potpuno drugačiji kontroler, ako se tako može nazvati, jer se nedrži u ruci, već stoji pokraj televizora i prati pokrete tela putemkojih upravljate igru. Nintento Wii ima najprostiji sistem, koji sezasniva na infracrvenim senzorima i accelerometru unutar kontrolera.Istina, Wii je kasnije dobio MotionPlus, sa novim senzorom, koji jepovećao preciznost - u igrama gde se to poboljšanje moglo primetiti.
Po svom konceptu, PlayStation Move je negde između. Principrada je sledeći. PlayStation Eye kamera postavlja se u blizinitelevizora. PlayStation Move kontroler na vrhu ima svetleću kuglu kojukamera prati i obrađuje pokrete. Unutar kontrolera nalazi se nizsenzora (accelerometer, three-axis angular rate sensor i magnetometer)koji sakupljaju podatke o brzini i smeru kretanja kontrolera. Svi tipodaci se šalju putem Bluetooth veze, gde Cell procesor uparujeinformacije sa kamere sa informacijama dobijenim od kontrolera i timestvara sliku o pokretima kontrolera u tri dimenzije.

Činjenica je da je PlayStation 3 hardverski najbogatija konzola, pa nastako nas ne čudi što je PlayStation Move hardverski najbogatiji motionkontroler. U poređenju sa Wii rešenjem, PlayStation ima kameru ipreciznije senzore. U poređenju sa Microsoft Kinectom, PlayStation Movevam nudi kontroler u rukama, koji pored spomenutih senzora ima itastere. Istina, Kinect ima moćniju kameru, koja može da zameni nekestvari koje se inače rade preko kontrolera, ali ne sve stvari.

Svetleća kugla na vrhu Move kontrolera menja boje, što može da bude deoodređene promene unutar same igre. Ipak, pravi razlog toga što kuglasvetli i menja boje jeste kamera. PlayStation će odrediti najbolju bojukugle kako bi kamera što bolje izdvojila kontroler iz ambijenta. Kameraomogućava da se precizno kretanje kontrolera detektuje ne samo uvertikalnom preseku, nego i u trećoj dimenziji (kada se kontroler bližei dalje od kamere).

PlayStation Move ima najdužu listuhardvera u svojim motion kontrolerima. Istina, ukoliko se svi činiocine sinhronizuju, rezultati neće biti ni malo pohvalni. Još u letoprošle godine, kada je svetu najavljen i prikazan Move, mogli smo da seuverimo u izuzetnu preciznost kontrolera. Čak i preko video snimakavidelo se da je Move značajno preciznji od Wii kontrolera. Istina, većideo Wii igara pisan je tako da ni ne zahteva veliku preciznost ilibolje reći - tek nekolicina Wii naslova zahteva precizno ikoncentrisano igranje. Na kraju krajeva, Move je morao da budeprecizniji, sve osim toga je bilo neprihvatljivo, jer je biosavremenije tehničko rešenje. Što se tiče Microsoft Kineca, uzdržaćemose od bilo kakvog komentara. Kinect mora da zaživi kako bi donosilibilo kakve sudove, jer je rešenje koje nudi prilično avangardno.


Hardver

Osnovne stvari da bi koristiliPlayStation Move jesu jedna PlayStation Eye kamera i jedan PlayStationMove motion kontroler. Po uputstvu, kamera se postavlja ispod ili iznadtelevizora i trebala bi da bude u visini vaših grudi. Tokom korišćenjasmo otkrili da položaj kamere ne mora da bude striktno definisan.Istina, najbolje bi bilo da je u osi sredine televizora, ali smo Eyekameru stavljali i sa strane dijagonalno metar (i to iza) od televizorai nikakve probleme nismo imali. Istina, to baš nije najudobnijerešenje, jer vam je onda telo okrenuto ka kameri, a glava katelevizoru, pa je vrat pod tenzijom.

Na kameri se možepomerati objektiv gore i dole, pa tako nije problem ukoliko ne može dase postavi u visini grudi. Samo pozicioniranje kamere nije problem, kaošto bi iz uputstva moglo da se nasluti. Ipak, otkrili smo jedanproblem, koji je lako rešiv, ali zna da iritira. Naime, kamera je veomalagana, a povezana je putem debelog i krutog usb kabla. Zavisno od togakako svam stoje uređaji, može se desiti da će kabl stalno okretatilaganu kameru levo ili desno. Još je veći problem ukoliko želite dastavite kameru na gornji deo oboda televizora. Kabl će je onda pomeratiu svim pravcima. Daleko od toga da je problem nerešiv - rešiv je za 5minuta, ali smo sigurni da je PlayStation Eye kamera morala da budestabilnija ili kabl drugačiji.


Sam kvalitet PlayStation Eye kamere je odličan i može se reći dasu rezultati u situacijama sa slabim svetlom dosta dobri (za uređajkoji je faktički web kamera). Naranvo, kao i svakoj kameri i ovoj ćetrebati normalna količina svetla. PlayStation Eye može da se koristi iza druge igre (koje zahtevaju) ili za video chat. Kamera poseduje iprilično kvalitetan mikrofon (koji će se koristiti u nekim igrama zaMove), preko koga možete da pričate i kada ste udaljeni nekolikometara, a koji, takođe, može da se koristi za druge namene.

Motion kontroler je napravljen od kvalitetne crne plastike, a kugla navrhu veličine stonoteniske loptice ima gumenu opnu i iznutra je šuplja.Moguće da je kugla namenski napravljena na ovaj način, kako bi seumanjila potencijalna šteta prilikom ispadanja kontrolera iz ruke i, naprimer, udaranja u televizor. Istina, jasno je naglašeno da se motionkoristi sa trakom koja ide oko ručnog zgloba, ali znamo da neće sviposlušati savet. Međutim, ova kugla ne može da bude potpuna zaštita,jer ako vam kontroler ispadne iz ruke i poleti ka televizoru, ne možeteznati kojim će delom udariti. Pre će biti da je kugla napravljenašuplja i gumena da ne bi prilikom zamaha povredili nekoga ko vam senađe u blizini.


Motion kontroler ima unutrašnju li-ion bateriju koja ne može da semenja i puni se preko mini-usb konektora (kao Sixaxis i DualShock). Tošto baterija ne može da se menja, ne vidimo kao manu, jer je brojotkaza baterija na originalnim kontrolerima za "trojku" beznačajan.Motion kontroler sa konzolom komunicira preko Bluetooth veze, a prviput ga je potrebno upariti putem usb kabla (kao i sve PS bežičneperiferije).
Move motion pored standardnih X, O, [ ], trougao,start i select, ima dva nova tastera: Move i T. Move je običan tasterkoji se pritiska palcem, a T je analogni triger na kažiprstu putemkojeg je moguće dozirati određene komande (naravno ukoliko igra totraži/podržava). Zapravo, Move i T tasteri će najviše koristiti, aostali zavisi od ozbiljnosti igre.

Posle dve osnovne stvarislede "komplikacije" i troškovi. U drugoj ruci moguće je imati iliPlayStation Move navigation kontroler ili još jedan PlayStation Movemotion kontroler. Navigation kontroler je jednako dobro napravljen kaoi sve Sony periferije, a pored d-pada, poseduje pečurku sa L3 klikom, Xi O tastere kao i L1 i (analogni) L2 taster pozadi. Move navigationfaktički ima funkciju levog dela Sixaxis ili DualShock kontrolera. Posadašnjim najavama, navigation kontroler, koji se dokupljuje, neće bitiobavezan za korišćenje, već njega moći da menja standardan kontroler.Mada se pitamo koliko će to rešenje biti praktično u pojedinim igrama.Navigation kontroler za sada nema bitnu primenu, a imaće kada počnu dase pojavljuju ozbiljni naslovi (kao što je Killzone 3).


Neke igre će zahtevati dva Move motion kontrolera ili pakomogućavati da koristite dva motion kontrolera zarad veće preciznosti iboljeg doživljaja. Ukupno na konzolu mogu da budu povezana četiri Movemotion kontrolera, za četiri igrača ili po dva kontrolere za dvaigrača. Sve u svemu, najjeftinija varijanta za jednog igrača jeste onau kojoj vam treba kamera i jedan Move motion kontroler, srednje skupaje gde vam treba kamera, motion i navigation kontroler, a najskuplja jegde će se koristiti kamera i dva motion kontrolera. Naravno, sve ovozavisi od igre do igre, a biće igara koje će dozvoliti fleksibilanizbor kontrolera.

Na testiranje smo dobili i PlayStation MoveCharging Station, za punjenje kontrolera bez usb kabla. Ovo postoljeima dva mesta za punjenje, a na oba može da se puni i navigation imotion kontroler. Sam uređaj je kvalitetno urađen i dostojan Sonyimena, a šteta je što nije napravljen tako da na njemu mogu da se punei Sixaxis/DualShock kontroleri. U tom slučaju bi upotrebna vrednostovog uređaja bila mnogostruko veća.




Kako to izgleda u praksi

Na testiranje smodobili demo disk sa nekoliko (demo) igara, a uspeli smo da se snađemo iza Sports Champions igru. Nismo se fokusirali na igre, jer one u većojmeri tek treba da izlaze, već smo se bavili time kako Move kontrolerradi i kakvu atmosferu obećavaju demoi igara koje smo dobili.Izdvojićemo najzanimljivije.

Sports Champions

Igra u kojoj možete igrati stoni tenis, gađati strelom, boćati se,igrati odbojku, boriti se (u antičkom stilu) i igrati frizbi-golf. Prvosmo probali stoni tenis i oduševili smo se činjenicom da sa reketommožete da radite apsolutno sve kao i u stvarnosti. Već na prvom korakuuvideli smo da je bogat hardver odlično povezan sa softverom. Odigralismo jednu partiju na srednjoj težini. Utisak je da lag kontrolapostoji, ali da je izuzetno mali i prestaje da se oseća posle svega petminuta. Nije nam se dopalo što skoro da ne možemo da promašimo sto, pasmo igru pustili na najvećoj težini. Tu smo uverili koliko je stonitenis dobar, ali i težak. Morate se navići na kontroler, imati taktikui znati felševe. Stoni tenis je fantastično urađen i pokazuje pravikvalitet Movea sa samo jednim motion kontrolerom, ali nam smeta štoizmeđu normal i hard nivoa težine fali jedan koji će biti zanimljivprvih nedelju (ili više) dana dok ne budete spremni za hard.


Dok stoni tenis može na hard biti zanimljiv na duže staze, ostaleigre nisu toliko interesantne kada se igraju protiv konzole. Odbojka jespora i laka (i ne baš šampion fizike), mada ima solidan broj poteza.Boćanje je fizički odlično urađeno, ali opet, pravi doživljaj je igratiprotiv nekoga uživo. Frizbi-golf nije posebno izazovan, iako je fizičkijako blizak stvarnosti, dok borbe brzo mogu da dosade ukoliko nemateživog protivnika. Gađanje strelom može biti zanimljivo zahvaljujućirazličitim modovima igre, ali za potpuni užitak potrebno je imati dvamotion kontrolera.

Start the Party


Ovo je igra koja će vam doneti veliki osmeh na lice. Sama igra neposeduje naprednu fiziku, ali koristi kameru, mikrofon i jako preciznepokrete motion kontrolera. Na ekranu vidite sebe i prostoriju u kojojse nalazite kako držite neku virtuelnu alatku i sa njome nešto radite.Igra poseduje nekoliko različitih modova, u kojima treba brzo dapogađate stvari po ekranu ili pak precizno nešto da radite. Pisati oovoj igri je nezahvalno, jer ona mora da se oseti. Odmah ćete jezavoleti, a ako vam je društvo u poseti, računajte da ćete ostati dojutra.

Tumble


Tumble je igra u kojoj ređate, rušite i radite različite stvari sakutijama i sličnim objektima. Ovako rečeno, ne zvuči ništa posebno, alise u ovoj igri jako dobro može videti milimetarska 3D preciznost Movekontrolera. Sama igra zahteva pažnju, preciznost i razmišljanje.Poseduje prijatnu grafiku i opuštajuću muziku. Daleko od toga da ćeigra mnoge oduševiti, ali sam koncept u kombinaciji sa Move kontroleromje odličan.

The Shoot


2D pucačina sa kretanjem kroz treću dimenziju između pucanja. Uprincipu, mnogo puta viđena igra, na svim igračkim platformama. Nedonosi ništa posebno, ali može biti zarazna zbog dobre atmosfere.Najbolje bi bilo prilikom igranja da stojite što bliže televizoru, a ibilo bi dobro zbog preciznosti da je televizor što veći.

Tiger Woods PGA Tour 11


Pre svega morate voleti golf da bi voleli ovu igru. Što se tičetoga kako je tehnički urađena kombinacija kontrolera i igre, možemosamo pohvaliti Move. Ovo nije 100% simulacija golfa, ali da bi igraliovu igru morate praviti prave golf pokrete i biti priličnokoncentrisani. Sumnjamo da postoji realniji način simuliranja golfa odove kombinacije, osim možda nekih trenažnih golf simulatora za koje nine znamo da postoje.


Utisci

Utisci o Move kontroleru dele se nadva dela. Prvi je kako je Move tehnički urađen i gde se postavlja upoređenju sa konkurentskim rešenjima. Drugi deo je priča o igrama,odnosno kakve nas igre očekuju i hoće li one učiniti da Move budevredna investicija.

Tehnički, Move je urađen gotovo savršeno.Kombinacija kamere i kontrolera sa mnoštvom senzora (i naravno kuglom,koja je kameri neophodna) je pravi pogodak. Kamera nekada služi samo daodredi položaj kontrolera, a nekada se uključuje u samu igru, tako štoćete vi i prostorija u kojoj se nalazite postadi deo igre. Move je dvegeneracije precizniji od Wii kontrolera i to niko ne može da ospori.Što se tiče poređenja Move - Kinect, teško je bilo šta komentarisati.Kinect ima mnogo moćniju kameru, ali i ništa osim nje. Zapravo, konceptSony i Microsoft motion kontrolera se toliko razlikuje, da ih jenemoguće porediti. Sigurno da Move ima više stavki od Kinecta, ali dokje nekome postojanje kontrolera u ruci prednost, drugima će biti mana.


Ipak, čini nam se da će uspeh ovih rešenja. Baš zato Nintendo nemora da brine što je Move par puta precizniji od Wii kontrolera.Nintendo ima armiju kupaca i stotine naslova koji su odavno učinili onošto Move i Kinect tek treba da urade. Mnogi komentari su da će Moveuspeti samo ako bude imao ozbiljne naslove. Sigurno da su većina kupacaPlayStation 3 konzole ozbiljni igrači, ali smatramo da bi bilo pogrešnovezivati uspeh Move kontrolera sa pojavom ozbiljnih naslova. Stonitenis, Start Party i Tumble su dovoljan razlog da već sada kupite Movei da ne napravite grešku. Naravno da će ozbiljni naslovi poboljšatipoložaj Move kontrolera, ali što se nas tiče, Move neće manje vredetiako se za njega budu pojavljivali "neozbiljni" naslovi. U ostalom, akoimate PlayStation 3, želite malo razonode, jeftinije je kupiti Move,nego ceo Nintendo Wii sa svim potrebnim dodacima.

U svakomslučaju, u vreme kada za mobilni dajemo 300 i više evra, za televizore700 i više evra, investicija od stotinak evra za PlayStation Move nedeluje nam strašno. Najbolje bi bilo kupiti dva motion kontrolera, anavigation kontroler uzeti kasnije, ako uopšte bude bio potreban. Nekeigre već sada traže (da bi bile bolje) dva motion kontrolera, a nekeprosto nisu zanimljive ako ih sami igrate, pa će vam i za to trebatidrugi motion kontroler. Sve u svemu, Sony je tehnički uradio posao začistu desetku, a sada očekujemo igre. Mada već sada ima nekoliko zbogkojih vredi uzeti PlayStation Move.


Cene u ComputerLand:

PlayStation Move Motion controller - 4999 din
PlayStation Move Navigation controller - 3699 din
PlayStation Move Charging Station 3699 - din
PlayStation Move Shooting Attachment - 1999 din
PlayStation Move Starter Pack (Motion kontroler, Eye kamera i Demo disk) - 7999 din

Canon EOS 550D





IakoCanon izgleda kao monopolista u SLR svetu, situacija ni izbliza nije takva. Može se reći da su Canon i Nikon dva glavna igrača u svetu profesionalnih SLR aparata, ali kada se spustimo na nivo početne isrednje SLR klase, onda stvari postaju znatno komplikovanije. Možda u tome treba tražiti razlog zbog čega je Canon bio tako velikodušan prema modelu 550D.
Dok Canon i Nikon sigurno drže u pozicije u svetu profesionalnih SLRaparata, situacija u nižim klasama ni izbliza nije tako izvesna. Jaka konkurencija učinila je da Canon značajno unapredi model 500D, koji je inače bio odličan fotoaparat. Podsetimo se bliže istorije. Canon je krajem prošle godine predstavio model 7D koji je momentalno postao hit.7D je balansirao između više i niže klase fotoaparata, a obzirom na cenu i karakteristike, ovaj fotoaparat je postalo izuzetno tražen i od amatera i od profesionalaca.
7D je imao dovoljno "normalnu"cenu da ne odbije amatere (makar one bolje stojeće), a sa druge strane je donosio dovoljno kvaliteta da su ga profesionalci posmatrali sa poštovanjem. Istina, Canon 7D nikome nije zamenio neki noviji 1D (to nije bio cilj), ali je dobro došao kao drugo telo ili kao aparat za neke specijalne namene. Ne želimo prethodnom rečenicom da omalovažavamo7D, ali znamo da profi fotografi mogu sebi da priušte skuplje telo od7D. Isto tako znamo uz dobre objetkive u pravim rukama 7D ipak može danapravi rezultate koji će zadovoljiti 99% klijenata.


Sve ovo govorimo da bi se stekao utisak koliko je bilo iznenađenje kada je novoprestavljeni Canon 550D doneo neke karakteristike koje je imao 7D. Iako Canon 7D nije preterano skuplji od 550D, pojedine stvari koje 550D ponudio u segmentu ispod 1000 evra/dolara su bile neočekivane. Pre svega, 1080p/24 video mod je stvar koja nas je najviše podsećala na 7D. Pored toga, 550D je imao sličan ili identičan senzor kao 7D, a novina je bila i sofisticirani sistem merenje svetla, koji je7D ranije dobio, a koji je jeftinije Canone trebao da približi jeftinijim Nikonima.
Canon 550D nikada neće biti kvalitetan kao 7D, ali mnogo pozajmljenih rešenja su dokaz da čak ni moćni Canon ne može da bude imun na veliki broj pristupačnih konkurentskih SLRaparata. Sve u svemu, Canon 550D je na papiru izuzetno zanimljiv fotoaparat, umerene cene, tako da nemamo razloga da sumnjamo u njegov uspeh.

Tehničke karakteristike, spoljašnost

Canon 550D je pretrpeo manje promene u odnosu na 500D.Interesantno je da Canon nije odustao od 500D modela, iako je 550Ddirektan naslednik. Model 550D je zauzeo svoju poziciju između 500D i7D. Mada je sada prošlo određeno vreme od kada se 550D pojavio i treba očekivati da će 500D tela ubuduće biti sve manje.
Novi aparat je minimalno promenjen u odnosu na prethodni. Tasteri su veći i kvalitentiji. Dodat je Q taster koji služi za brzi pristup najčešće korišćenim podešavanjima. Odmah do tražila je postavljen novi taster koji služi za snimanje videa, odnosno uključivanje prikaza na LCDekranu.

Canon 550D se fizički minimalno razlikuje u odnosu na 500D i 450D. Upoređenju sa prosumer i kompakt aparatima, 550D jeste osetno kvalitetniji, ali jasno zaostaje za skupljim SLR telima. Iako su ukonstrukciji korišćeni kvalitetni plastični i metalni (za samu osnovu) materijali, jasno je u kojoj se klasi model 550D nalazi. Sigurno je da aparat ne treba izlagati kiši, snegu, blatu, niti ga koristiti kao hladno oružje.
Veći nedostatak je ergonomija.
Rukohvat jeste dobar, ali se čini da je namerno umanjen. Još kada se pojavio model 350D, pre više od 5 godina,Canon se hvalio kako je smanjio dimenzije SLR aparata, ali još od tada za nas to nije prednost, nego mana. Čini se da Canon to namerno radikako bi naterao ljude koji mnogo fotografišu da razmišljaju o skupljim telima, što je potpuno legitiman potez. 550D jeste udobniji od bilo kog kompakta ili prosumera, ali je isto tako, na duže staze, neudoban upoređenju sa 7D i jačim Canon SLR telima.

Druga velika mana je tražilo.
Tražilo ima sasvim pristojnu veličinu i osvetljenje u poređenju sa klasom, ali u poređenju sa 7D je drastično manje. Ne treba zaboraviti da je u pitanju trocifreni SLR aparat. To što je Canon ponudio odličan senzor i video mod, apsolutno nije razlog da se očekuju stvari koje nisu karakteristične za klasu ispod 1000evra. Tražilo prikazuje sva relevantna setovanja i fokusne tačke, a tu je i korekcija dioptrije. Tražilo pokriva oko 95% onoga što će senzor videti.
Canon 550D ima prilično kvalitetan ekran sa dužinom dijagonale od 3inča. Odnos stranica je konačno 3:2, što je dobra vest iz dva razloga;
Prvi je taj što je 3:2 odnos stranica senzora, što znači da će fotografije u potpunosti popunjavati ekran. Kada smo već kod toga,treba reći da živi prikaz prilikom snimanja ima pokrivenost od 100%.
Drugi razlog zašto je 3:2 odnos stranica dobar je taj što 550D snima16:9 video klipove, pa će prilikom snimanja video klipova ekran biti popunjenji. Rezolucija ekrana je 720 x 480 piksela, a ukupan broj tačaka je nešto malo preko milion (a dobija se tako što se rezolucija pomnoži sa 3... tačke koje čine jedan piksel). Iako ekran poseduje sloj koji treba da spreči odsjaj, pri veoma jakom dnevnom svetlu, ekran sene vidi savršeno, ali ovo nije mana koja će praviti bilo kakve značajne probleme.


550D ima ugrađeni blic koji je identičan kao kod prethodnika.Tačnije, ovaj blic je isti još od 350D modela. Blic ima domet od 3.7mpri širokom i 2.3m pri tele položaju 18-55 kit objektiva. Sam blic je bolji nego na većini prosumer aparata, ali nije za bilo kakve profesionalne, pa ni napredne amaterske poslove. Biće dovoljan za uobičajeno fotografisanje ljudi na slavljima i putovanjima, ali ni za šta više od toga. Blic služi i kao asistencija AF sistemu kada treperi velikom brizom. Ova opcija zna da pomogne, ali isto tako može smetati ljudima.


Upotreba, performanse

Korišćenje Canona 550Dnije teško, ali zahteva određenu vežbu. Neka vas to ne brine, jer idalje možete staviti aparat na Auto i pritiskati okidač. Međutim, ako kupite ovaj aparat, očekuje se da ćete menjati podešavanja mnogo ćešće nego na kompaktima. Ni jedan SLR aparat na svetu nema savršenu kontrolu, jer podešavanja ima previše za jednu (i po) ruku, ali uz koju nedelju korišćenja, biće moguće i zatvorenih očiju podešavati aparat.
Brzina rada Canon 550D SLR fotoaparata je dosta dobra. Paljenje,gašenje, ulaženje u menije i menjanje podešavanja odvija se trenutno.Prilikom fotografisanja jedina usporenja koja mogu da se dese su pri snimanju sekvenci. Raw dodatno usporava, ali je to poznata stvar.Brzina snimanja sekvenci je, za jpeg, od 2.5 fps za najteža setovanja,do nešto preko 3.5fps za ona uobičajena. Prilikom snimanja jpeg/a faktički je nemoguće napuniti bafer. Snimanje raw materijala jednako je brzo kao i jpeg, ali se u tom slučaju bafer napuni posle samo nekoliko fotografija - obično 5 ili 6. Samim tim snimanje sporta, na primer,nije ni malo praktično kada je uključen raw.


Snimanje sporta generalno nije preporučivo da se radi sa 550D,ukoliko želite dovoljno profesionalnih rezultata. Ovo nije mana aparata, već prosto činjenica da je snimanje sporta i brzih dešavanja jedna od najtežih stvari za fotpaparat, za šta bi bilo bolje da imate neki noviji 1D i dosta svetao objektiv.
Canon 550D poseduje fazni i kontrasni autofokus.
Fazni fokus je klasičan autofokus SLRaparata i koristi se kada se gleda kroz tražilo. Kada je kadar gleda na ekranu putem live view opcije, moguće je koristiti i fazni i kontrasnisistem autofokusa. Fazni fokus je prilično brz i pouzdan. Probleme smo primetili u situacijama koji će inače zbuniti fotoaparate, čak i oneznatno skuplje. "Problem" je delimično i u kit objektivu koji nije baš šampion brzine - u prevodu, 550D bi pokazao bolje brzine autofokusa kada bi se koristio neki bolji objektiv. Kontrasni fokus koji sekoristi kod živog prikaza je u teoriji precizniji, ali treba imati na umu da je znatno sporiji.


SLR aparate danas možete da koristite kao obične kompakte -gledajući živi prikaz na ekranu, ali vam to ne savetujemo jer su performanse slabije. Kontrasni fokus će nekada i u praksi biti bolji,ali su te situacije ređe. Veći problem je malo tražilo koje ne omoguaćava jasan uvid da li je objekat u kadru fokusiran ili ne. Ovaj problem je na žalost nepremostiv i karakterističan je za gotovo sve aparate u klasi. Ipak, sve nesavršenosti u vezi sa fokusiranjem su ili neizbežne kod fotoaparata generalno ili karakteristika klase u kojoj se550D nalazi. U većini slučajeva, 550D će odlično fokusirati čak i sakit objektivom. Kvalitetniji objektivi i veće iskustvo će doneti još bolje rezultate. Ukoliko ne slikate brze kadrove, trebalo bi češće proveriti pouzdanost AF sistema na velikom ekranu, pošto tražilo za to nije baš najbolje rešenje.

Kvalitet fotografija

Kvalitet fotografijaCanona 550D je očekivano odličan. Canon se u svakoj klasi aparatakotira veoma visoko, a vrlo često je na prvom mestu po kvalitetu fotografija. Na kraju krajeva, jedna od najznačajnijih karakteristika ovog aparata jeste odličan senzor. Reprodukcija boja je u osnovi odlična, ali 550D ima veliki broj podešavanja koja mogu da utiču na reprodukciju boja i dinamiku. Daleko od toga da je neophodno za svaku situaciju birati posebno podešavanje, ali ne bi bilo loše koristitio dređena podešavanja kada znate da će ta podešavanja doneti još bolje rezultate.
Oštrina jpeg fotografija je karakteristična za Canon, što znači da nije najbolja moguća. Za to postoji više rešenja;
Prvo je da slikate u raw modu i kasnije samostalno razvijate fotografiju softverskim putem.
Druga je da koristite neke oštrije objektive nego što je kit.
Treća je da povećate oštrenje unutar kamere,ali ukoliko ne želite raw i nemate bolje objektive, najbolje bi bilo smanjiti oštrenje unutar aparata i potom putem nekog softver(Photoshop) povećati oštrenje. Sigurno da će ova situacija biti problemu manjem broju slučajeva, ali bi Canon mogao da revidira internoprocesiranje za jpeg, makar što se oštrenja tiče.
Kao što se moglo očekivati, Canon 550D je fantastičan što se tiče šuma. Na niskim osetljivostima senzora šuma faktički nema, dok ga je na onim najvišim respektabilno malo. Sve do ISO 1600 o šumu ne treba da brinete čak ni ukoliko su vam potrebne štampe većih dimenzija ili isečci iz fotografije. ISO 3200 podešavanje takođe isporučuje relativno malo šuma, ali se na ovom setovanju jasno vidi granica između nižih podešavanja. Ni ISO 6400 nije za bacanje, ali već od 3200 treba razmišljati o slikanju u raw modu i kasnijim eliminisajnem šuma krozadekvatan softver, ukoliko vam trebaju maksimalno dobri rezultati. Za uobičajene privatne potrebe čak i ISO 6400 jpeg-ovi će izgledati sasvim dobro.


Što se tiče video moda, možemo samo pohvaliti 550D za rezultate koje nudi. Suzdržaćemo se od bilo kakvih daljih komentara, jer nismo probali dovoljan broj fotoaparata koji snimaju HD video, da bismo mogli da upoređujemo mogućnosti i performanse, ali može se reći da Canon 550D ima iznenađujuće dobre video mogućnosti za aparat ispod 1000 evra.Upozoravamo vas da je potrebno imati izuzetno brzu SD memorijsku karticu za snimanje HD videa.

Acer Aspire TimelineX 5820TG


Tanko i lako je u modi. Ali, kako izvesti tanko i lako na notebookračunaru pozamašnog formata? Mnogi su pokušali, malo kome je uspelo.Acer nudi svoju viziju tog problema, i uspeva da se izbori sa njim navrlo efektan način. Pogledajmo zajedno notebook računar oznake AspireTimelineX 5820TG. Već u startu se vidi da se radi o vrlo interesantnomuređaju, koji ostvaruje sinergiju više elemenata i tvori celinu koja jedaleko iznad sume sopstvenih delova.
Nije više dovoljno da nešto bude snažno, čak nije ni neophodno. Morabiti dopadljivo, utegnuto, tako reći seksi. Dopalo se to nekome ili ne,to su trendovi koje diktiraju ne samo proizvođači, već i sami kupcisvojim opredeljenjem i kriterijumima prilikom kupovine. Biti tanji ilakši nije tako lako kao što se na prvi pogled misli, naročito ako sežele očuvati i funkcionalnost i estetski ugođaj. Neki proizvođačipokušavaju da ovaj problem reše kroz istanjivanje bočnih i prednjihdelova kako se ide prema njima, neki čak potpuno ignorišu trendovedržeći se tradicionalnih formi. Prvi utisak kada se korisnik susretnesa TimelineX serijom jeste upravo - kako je moguće da je ovako tanak iutegnut, a opet vrlo klasičan? Sve dalje je samo nadovezivanje na tajprvi utisak, koji je u slučaju TimelineX modela apsolutno pozitivan.




Dodatna stavka u svemu tome jeste što se radi o 15,6-inčnomračunaru. Dakle, o mainstream formatu uređaja koji se najviše prodaje,ali kod koga nije jednostavno zadržati kompaktnost, čvrstinukonstrukcije i kvalitet uporedo sa istanjivanjem. Baš zato je utisak olaptopu još pozitivniji što ga više imate u rukama i razmišljate onjemu. Kada dodirnete veliki aluminijumski poklopac, osetićete svuhladnoću koju metal može da pruži. Potom ćete istu stvar zateći i uunutrašnjosti, na naslonima za dlanove i bočnim delovima računara. Sveu svemu, odlično! Vizuelno dopadljivo i atraktivno, boje koja je negdeizmeđu sivkaste i braon, izuzetno na dodir, bez glossy površina i bezostavljanja otisaka prstiju na sve strane. Donji deo laptopa je, poobičaju, izrađen od krute i tvrde plastike.

Laptop jeosmišljen kao kombinacija lako prenosivog i multimedijalnog notebookračunara. Ne možemo reći da spada u kategoriju ultra-tankih iliultra-prenosivih, imajući u vidu da se ipak radi o 15,6-inčnomračunaru, a sama forma povlači za sobom određene dimenzije i masu.Ipak, ovo je sasvim sigurno najlakši notebook ovakvih dimenzija kojismo ikada držali u rukama. Njegova masa, zajedno sa pozamašnombaterijom (pozamašnom nikako po dimenzijama, već po masi) iznosi svega2,4 kilograma, što je zaista malo za 15,6-inčni laptop. Sve jeutegnuto, sve je tanko, od ivica i bokova do rama oko ekrana, a opet jesve tako klasično, da notebook možete uzeti kao odličan primer za"najtipičniji uređaj ovog tipa". Mnogi pokušavaju da se izdvojeukrasima, glossy površinama, ekstravagantnim dizajnom, jurećirazličitost po svaku cenu. Acer je primenio nešto drugačiji sistem,koji je najteže primeniti - napraviti nešto klasično, a istovremenoispratiti trendove i ponuditi dobar balans u svakom smislu. Zbilja,kompromis ovde ne zatičemo, posebno ne u hardveru.

Hardver, specifikacija

Ukoliko ste čitaliprethodni prikaz, na kome se našao Acer Aspire 5943G "Ethos" notebook,ova sekcija će vam delovati poznato. Zašto? Zato što je laptoppraktično identičan u hardverskom smislu. Inače, vrlo je zanimljivokako se od praktično istog hardvera prave značajno različite mašine itu je čar notebook-ova. Hardver se oslanja na kombinaciju Intel HM55čipseta i 32-nanometarskih Arrandale procesora kompanije Intel. Drugimrečima, osnovu sistema čini Intel Calpella platforma za mobilneračunare. U principu, dostupno je nekoliko modela sa različitimprocesorima, ali se kod našeg modela koristi Intel Core i5-450M, brzimobilni procesor koji radi na 2,4 GHz i ima 3 MB keš memorije.Zahvaljujući podržanom Turbo režimu rada, radni takt se može podići do2,66 GHz u slučaju da postoje odgovarajući uslovi. Nije previše, ali jesvaki pomak dobrodošao, a pride ne preti da značajnijom emisijomtoplote poremeti termalnu sliku laptopa. Maksimalna toplotna disipacijaje deklarisana na 35 W. Grafički čip koji se koristi je ATI MobilityRadeon HD 5650, čip niže srednje klase koji ima 1 GB sopstvenememorije, a u stanju je da pozajmi još "poprilično" od sistemskememorije. Same sistemske memorije ima 4 GB, i ona je DDR3 tipa.


Specifikacija:

Acer Aspire TimelineX 5820TG
Ekran	15,6" CineCrystal, 1366 x 768, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Core i5-450M, 2,4 GHz
Čipset	Intel HM55
Grafika	ATI Mobility Radeon HD 5650 (1 GB, do 2651 MB HyperMemory)
Sistemska memorija	4 GB DDR3
Hard disk	500 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	DVD RW
LAN, Bežične konekcije	Gigabit LAN, 802.11b/g/n, Bluetooth 3.0
Konektori	4 x USB 2.0, 1 x VGA, 1 x HDMI, audio konektori, 5-u-1 čitač kartica (MMC, SD, MS, MS PRO, XD), web kamera 1,3 mpx
Operativni sistem	Windows 7 Home Premium x64
Masa	2,4 kilograma
Dimenzije	379 x 250 x 24~31 milimetara
Cena	800 evra
Garancija	1 godina

Ekran ima dijagonalu od 15,6 inča, te radnu rezoluciju od1366 x 768 piksela. Takođe, ima LED pozadinsko osvetljenje, ali irefleksivni premaz visokog sjaja, što je praktično konstanta na svimlaptopovima današnjice, sa izuzetkom nekih poslovnih modela. Hard diskima kapacitet od 500 GB i u pitanju je disk kompanije WD. Radi se ostandardnom 2,5-inčnom disku, sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na5400 rpm. Optički uređaj je prisutan u vidu DVDRW-a. Ipak, ovo jespecijalan DVD RW...Ne radi se o standardnoj verziji, već o još tanjemmodelu optičkog uređaja za prenosne računare. On je toliko tanak da natray-u ne zatičemo taster za otvaranje. Taster za otvaranje vratanacaDVD drajva se nalazi u gornjem desnom ćošku unutrašnjosti laptopa,iznad tastature.




TimelineX ima četiri USB 2.0 porta, pri čemu imamozamerku na njihov raspored. Naime, na desnoj strani se tik uz prednjuivicu nalaze nanizana tri porta od ova četiri, što može predstavljatiproblemčić u praksi onima koji koriste miša na toj strani, a to jevećina korisnika. Od komunikacionih mogućnosti zatičemo Gigabit LAN,Bluetooth 3.0 najnovije generacije, kao i Acer InviLink Nplify (WiFiDraft N) konekciju. Takođe, tu su i VGA izlaz i HDMI izlaz, preko kogaje moguće direktno izbaciti i sliku i zvuk na eksterni displej.Spomenimo i čitač kartica 5-u-1 tipa koji podržava MMC, SD, MS, MS PRO,XD formate, web kameru rezolucije 1,3 megapiksela, kao i audiopriključke. Acer Aspire TimelineX 5820TG stiže sa Windows 7 operativnimsistemom, u 64-bitnoj Home Premium varijanti.

Utisci

Već smo se u mnoštvu navratasretali sa kombinacijom Windows 7 operativnog sistema i Intel Calpellahardverom. Utisak se ne menja značajno ni ovde kada se radi osposobnosti hardvera ugrađenog u računar da pokreće savremeni softver.Mašina radi brzo i odlično, sve aplikacije se lako pokreću iizvršavaju, uključujući i zahtevnije. Računar će vrlo rado pustiti bilokakvu vrstu videa uključujući i Full HD, o prezentacijama, prostom raduu Office aplikacijama ili sa mailovima da ne govorimo. Možete se ipoigrati, posebno pošto rezolucija ekrana nije prevelika, zahvaljujućiRadeon HD 5650 grafičkoj karti koja podržava DirectX 11. Ipak, ne trebaočekivati čuda u ovom segmentu, imajući u vidu da je Aspire TimelineXprevashodno multimedijalna mašina kada govorimo o performansama itumačimo šta nam one govore. Windows Experience Index ima ocenu od 5,9,odnosno po segmentima 6,8 za CPU, 5,9 za memoriju, 6,7 za 2D grafiku,6,7 za 3D grafiku, te 5,9 za disk. Ono gde je notebook specifičan jesteutisak koji imate u radu dok radite sa ovako dizajnerski dopadljivomcelinom - ili možda bolje reći, dok ne radite ništa posebno, većposmatrate notebook na svom radnom stolu. Zaista, dizajneri Acer-a suodradili vrhunski posao.

Ekran je glossy tipa, sa refleksnim premazom. Odnos strana je16:9, rezolucija je 1366 x 768. Implementirana je "ivična" LEDtehnologija pozadinskog osvetljenja. Na ekran u principu nemamoposebnih primedbi, ali bismo i ovde, baš kao i kod pre samo par danaobjavljenog Aspire 5943G modela, voleli da je ekran nešto bolji, ilimakar da ima nešto veću rezoluciju, iako je jasno da je većinskoopredeljenje proizvođača "HD ekran" sa 1366 x 768 rezolucijom. Da serazumemo, ekran nije loš, ali nije ni nešto specijalno, a iskrenosmatramo da TimelineX svojim kvalitetom zaslužuje nešto makar malobolje od proseka. Tastatura je sjajna! Radi se o Wave tastaturi, novomtipu tastature koji će, po svemu sudeći, zameniti dosadašnji hit"čiklet" tastaturu, a za tastere, koji su sada nešto dubljeg hoda,imamo samo reči hvale. Nema nikakvih znakova ugibanja. Tačpedom smoisto tako zadovoljni. Skrećemo pažnju da je isti blago izmešten premalevoj strani notebook-a.



Aspire 5943G se isporučuje sa baterijom od 6200 mAh,odnosno 67 Wh. Autonomija u praksi iznosi 3 sata i 15 minuta(nezahtevan rad, uključen WiFi, minimalno zatamnjivanje ekrana). Mogućeje povećati taj period kroz postupke kao što su isključivanje WiFipodrške ili značajnije zatamnjivanje ekrana. Rezultat je sasvimkorektan. Što se tiče kulture rada, laptop se ne greje posebno ikorisnik je odlično izolovan od toplote, koja se disipira na bokovima idonjoj strani. Nema piskavih i čudnih zvukova koji bi indicirali nekiproblem, prevashodno u dizajnu i izradi. Obilno korišćenje aluminijumaje itekako dalo rezultat i oseća se ne samo na dodir pod jagodicama,već ima i vrlo praktične reperkusije u domenu izolacije od toplote, paće tako površine na kojima korisnik ima dodir sa laptopom ostajatihladne i tokom najintenzivnijih naprezanja laptopa. Garancija na laptopje godinu dana.

Lexmark: Outsourcing štampe

Štampači u vašoj firmi su (pra) stari i trošite ogromne svote novca narefil, neoriginalne tonere. "Neko" dolazi i nudi vam potpuno BESPLATNOnajnovije modele na tržištu, stare bacate na otpad: od sada koristiteoriginalne tonere a vaš trošak za štampanje na mesečnom nivou je i do10 procenata niži! Fatamorgana? U Lexmarku kažu da nije, i da takvuponudu već imaju usmerenu ka svojim klijentima!
Na zapadu su uveliko dostupne nešto drugačije usluge od onih koje smatramo standardnim, koje korisnicima omogućavaju da praktično zaborave da poseduju štampače – i jednostavno ih koriste. Sličan sistem je već neko vreme dostupan klijentima i u našoj zemlji, i kako je u pitanju moderan sistem rada koji po našem mišljenju predstavlja budućnost, odlučili smo da ga i predstavimo na stranicama našeg sajta.

Svaka investicija u hardver i novu opremu uopšte u nekojkompaniji, bila ona malo ili srednje preduzeće, ili veliki sistemraspodeljen na velikom broju lokacija, nesumnjivo u današnje vremepredstavlja veoma veliki izdatak, koji sa sobom kasnije povlači i mnogedruge stvari. Štampači su još specifičniji slučaj, jer je za njihovonormalno funkcionisanje neophodno stalno ulagati u potrošni materijal,ali i rezervne delove i održavanje. Ipak, na zapadu su uveliko dostupnenešto drugačije usluge, koje korisnicima omogućavaju da praktičnozaborave da poseduju štampače – i jednostavno ih koriste. Sličan sistemje već neko vreme dostupan klijentima i u našoj zemlji, i kako je upitanju sistem rada koji po našem mišljenju predstavlja budućnost,odlučili smo da ga i predstavimo.



Outsourcing štampe – budućnost ili sadašnjost?

Prema nekim dostupnim izveštajima, u svetu se svake godine odštampagotovo 60 milijardi stranica (60 000 000 000). Iako je podatak sam posebi impresivan (ali istovremeno i zabrinjavajući sa stanovišta zaštiteživotne sredine), interesantnim brojkama tu nije kraj – 20% štampanihdokumenata traje manje od pet minuta, jedna od pet odštampanih stranase baca direktno u đubre, bez da ikada bude pročitana, a količinapapira iskorišćenog tokom procesa štampanja se udvostručuje na svakihpet godina. Naravno, mnoge od ovih stvari su posledica drugačijegpristupa i procesa štampe – nekada je štampanje u velikim kompanijama,a i uopšte, bilo centralizovano, budući da je na „ozbiljnim“ mašinamaštampana jedna kopija, koja je zatim umnožavana i distribuiranazaposlenima. Razvoj PC računara, radnih stanica i jeftinih tehnologijauveo je revoluciju u poslovanje, a ta revolucija je podrazumevala ijeftine štampače koji su sada bili raspoređeni u kancelarijama, idelilo ih je više korisnika. Pojava intraneta i interneta je doneo novemogućnosti i očigledne prednosti u procesu rada, ali istovremeno idodatne probleme kojih mnogi menadžeri inicijalno i nisu svesni.

Problem sa rastućim troškovima štampe je svakako veoma veliki,a procene govore da se i značajno pogoršava.Kompanija Gartner, jedan odlidera na globalnom nivou kada je analitika ICT tržišta u pitanju,objavila je još 2001. godine danas već čuveni izveštaj prema kome ukompanijama na troškove štampanja (uključujući štampače, aparate zafotokopiranje, faks mašine i skenere) odlazi između 3 i 5% godišnjegprihoda kompanije. Da stvar bude još gora, procene drugog velikana naovom polju, kompanije ICT, govore da 70% preduzeća uopšte ne zna kolikisu im troškovi štampe, kao i da prosečna firma, u zavisnosti od obimaposla, godišnje potroši između 400 i 1200 evra po zaposlenom na procesštampanja, uključujući nabavku nove opreme, potrošnog materijala iamortizaciju troškova.
Situacija u Srbiji je verovatno još goranego u svetu, jer ni stanje na polju računara nije na sjajnom nivou–računarske mreže su u najvećem broju slučajeva sastavljane po principuda investicija bude što manja, a to se automatski prenelo i naštampače.
U velikoj većini slučajeva nabavljani su uređajikoji ni po osnovnim karakteristikama nisu primereni obimu posla koji sestavlja pred njih (osnovni modeli koji su namenjeni kućnoj upotrebi, naprimer), a koriste se i refilovani kertridži, kako bi troškovieksploatacije bili što niži. Naravno, u procesu korišćenja u uslovimaza koje nisu ni zamišljeni, ovi „entry level“ modeli se češće kvare,što za sobom povlači veće troškove održavanja. Kompanija Lexmark, kojaveć veoma dugo posluje na našem tržištu, uvidela je prostor zamodernizaciju poslovanja, i klijentima nudi „Pay-per-copy“ uslugu,kojom garantuje smanjenje troškova štampanja na mesečnom nivou.Ukolikose pitate kako Lexmark ovaj sistem sprovodi u praksi, potrudićemo se daceo proces i objasnimo u nekoliko koraka.

Prva etapa prilikom prelaska na novi sistem poslovanja kada ještampanje u pitanju je analiza postojeće situacije. Već smo rekli da senova oprema u Srbiji u većini slučajeva nabavlja stihijski, sa rastomobima posla, i da su u većini slučajeva u pitanju različiti modeli nižeklase, u kojima se potom koriste neoriginalni kertridži kako bi sedodatno smanjili troškovi. Nakon procene stanja hardvera, dolazi na redprocena obima odštampanih stranica na mesečnom nivou, jer od njegadirektno zavisi i cena posla, ali i organizacija. Prosta analizaposlovanja može recimo ukazati na činjenicu da je u kompaniji sa 50-70zaposlenih mnogo efikasnije posedovati 15 mrežnih štampača više klase,u odnosu na 35 modela niže, koji su često čak i različiti, ili čakrazličitih proizvođača.


Analiza i implementacija


Nakon analizeprocesa štampe, koju će obaviti ili stručnjaci kompanije Lexmark ilinekog od njihovih partnera, kompanija će dobiti ponudu, koja možeuključivati čak i „otkup“ starog hardvera. Ponuđena cena najviše zavisiod obima štampe na mesečnom nivou, ali i od drugih usluga koje mogupratiti ovakav outsourcing štampe. Najčešće se preporučuje kompletanlizing, i u tom slučaju početna investicija za kompaniju ne postoji,već se cela amortizacija hardvera i troškova štampe obavlja krozfakture na mesečnom nivou, tokom trajanja ugovora. Naravno, ukolikoklijent želi da kupi štampače i poseduje opremu, Lexmark će mu i toomogućiti, a kalkulacija troškova će u tom slučaju biti neštodrugačija.

Na ovaj način se direktno smanjuju troškovi – kompanija dobijaunificirane mašine, koje će svojim karakteristikama biti u mogućnostida odgovore svim zahtevima u procesu štampe, pre svega brzinom, ali ikvalitetom i dugotrajnošću. Još jedna prednost postojanja ovakvogugovora je i obaveza kompanije Lexmark ili njenog partnera da svištampači budu održavani u skladu sa propisima, ukljujući redovnu zamenupotrošenih tonera originalnim, zamenu delova koji se habajukorišćenjem, ali i servis prema potrebama korisnika. Naravno, postojimnogo mogućnosti, budući da nekim korisnicima pojedini štampači morajubiti u funkciji 24/7/365, dok je za druge dovoljna i mogućnost servisaistog, ili čak narednog dana.

„Centralizovanje“ i organizacija štampe sa sobom, sem manjihtroškova, povlači i neke druge pogodnosti. Moguće je preko posebnogsoftvera raditi daljinski monitoring, odnosno pratiti sve umreženeštampače – obim štampe i stanje tonera, pre svega, kako bi se isporukanovih kertridža ili eventualni servis obavljao na vreme. Sistem možebiti podešen tako da automatski šalje upozorenje SMS-om ili mejlom, apoziv u bilo kom trenutku može obaviti i sam korisnik.Postoje i dodatnemogućnosti na polju bezbednosti, koje obuhvataju kako praćenje procesaštampe sa pojedinih radnih stanica, tako i dodatne opcije zaautentifikaciju kako se ne bi desilo da poverljivi materijal eventualnozavrši u pogrešnim rukama. Procene govore da se obim štampe možesmanjiti i do 35% na mesečnom nivou ukoliko su zaposleni svesni dakompanija ima mogućnost kontrole količine odštampanog materijala.Pomenute mogućnosti za dodatnu bezbednost poseduju obično veći iskuplji mrežni modeli, i obuhvataju mogućnost autorizacije štampeličnim pin brojem ili smart karticom. Naravno, u velikim sistemima ukojima je bezbednost prioritet, poput banaka, daljinsko očitavanjestanja uređaja može biti problem jer podrazumeva pristup mreži, ali iza to postoji rešenje, budući da je dovoljno postaviti server u„demilitarizovanoj zoni“ koji će prikupljati podatke u realnom vremenu,i biti dostupan serviserima kompanije Lexmark na udaljenoj lokaciji.


Prednosti za partnere


Još jedna od prednosti ovakvog načina poslovanja o kome se uSrbiji trenutno ne razmišlja dovoljno, ali bi u budućnosti mogao dabude jedan od veoma važnih faktora u proceni cene usluga, je i budućizakon o odlaganju elektronskog otpada. Naime, ukoliko posedujetesopstvenu opremu, nakon što odlučite da je bacite, moraćete to dauradite na zakonom propisan način, što će generisati dodatne troškove.Outsourcingom štampe o ovome nećete morati da razmišljate, budući daukoliko ste potpisali ugovor koji uključuje i isporuku štampača,Lexmarkov partner će ga jednostavno pokupiti nakon što on istekne,rešavajući vas na taj način potencijalne „glavobolje“. Naravno,odlaganje kertridža i drugog potrošnog materijala je poseban deoproblema. Kompanija Lexmark, kao jedina na domaćem tržištu u ovomtrenutku, svojim klijentima nudi LCCP program (Lexmark CartridgeCollection Program). U prostoriju u kojoj je instaliran štampač smeštase posebna i vidno obeležana kutija u koju se odlažu potrošeni toneriili kertridži, u zavisnosti od tipa štampača koji se koristi.Lexmarkova partnerska firma periodično prikuplja ovaj materijal, kojise zatim šalje na reciklažu ili uništavanje. Posebna prednost ovakvogpristupa je činjenica da nakon celog procesa klijent od Lexmarka dobija„Sustainability report“ koji sadrži detaljne informacije o svimkertridžima koji su poslati na reciklažu, prema njihovim serijskimbrojevima – u njemu se nalaze informacije o tome šta je urađeno saplatičnim i metalnim delovima otpada, a šta sa refilima. Ovakavizveštaj je dovoljno predati inspekciji, bez razmišljanja da li supodaci u skladu sa pravilima. Kao što smo rekli, LCCP program jetrenutno unikatna ponuda Lexmarka na tržištu Srbije, i njegoveprednosti u ovom trenutku koristi 27 klijenata na više od 50 lokacija,ali je izvesno da će se broj povećavati kako se bude približavao datumusvajanja zakona.

Kao što smo već rekli, cena po strani određuje se premaprocenjenom obimu štampe i drugim priključenim uslugama, i još jednaprednost je postojanje samo jedne fakture koju je potrebno plaćati –sve ostalo se, kao što ste verovatno i zaključili, obavlja poautomatizmu. Ugovor se sa kompanijom Lexmark ili njenim partnerompotpisuje na 36 meseci, i na fiksni broj stranica – ukoliko kompanijaodštampa manje, ipak plaća osnovni iznos, a ukoliko se pak desi daodštampa više, iznos na fakturi se proporcionalno uvećava za razliku ubroju strana. Ipak, ugovor nije rigidan kao što bi izgledalo na prvipogled, i izmena osnovne cene jeste moguća, ali samo u situacijiukoliko se posle par meseci eksploatacije utvrdi da je inicijalnaprocena obima štampe bila premala. U Lexmarku će uraditi novukalkulaciju i klijentu ponuditi novi ugovor, više prilagođen realnimpotrebama korisnika, koji će biti na snazi do isteka prvobitnog, a nena novih 36 meseci.


Iako ovakav sistem poslovanja donosi nesumnjive prednosti,ipak postoji i jedno ograničenje. Pre svega, saznali smo da jeneophodno da kompanija poseduje najmanje tri štampača da bi se prelazakna outsourcing štampe uopšte isplatio. Naravno, ovo i nije nekopreveliko ograničenje, budući da se kvalifikuju praktično svapreduzeća, uključujući i mnoga koja svrstavamo u mala. Lexmark nijejedina kompanija koja nudi ovakvu uslugu klijentima u Srbiji, budući daslične programe poseduju i HP i Xerox, tradicionalni „rivali“ ovekompanije na polju štampe, ali i neke domaće kompanije, poputPeriharda. Ipak, Lexmarkova ponuda se trenutno razlikuje odkonkurentskih, jer uključuje i već pomenutu unikatnu mogućnost, LCCPprogram, koji trenutno možda i nije presudan faktor u odlučivanju, alibi u budućnosti mogao biti.


Naravno, ono što interesuje većinu menadžera, direktora ilivlasnika firmi je kolika je u stvari ušteda prelaskom na outsourcingštampe koji nudi kompanija Lexmark. Taj broj naravno nije mogućeprecizno dati, ali iskustvo kroz veliki broj implementacija govori daće kompanija uštedi između 10 i 30% budžeta koji je prethodno izdvajalana celokupan proces štampanja materijala – nabavka hardvera, potrošnogmaterijala u vidu kertridžarezervni delovi i održavanje, kao i, čak iukoliko su koristili neoriginalne kertridže koji su u nabavci dalekojeftiniji od originalnih. U razvijenim zapadnim zemljama ovakav načinštampanja jeste sadašnjost, što dovoljno govori da će i u Srbiji bitisve popularniji i prisutniji, i to ne treba da čudi imajući u vidu svenjegove prednosti. Tržište za ovakav vid usluge jeste u povoju u našojzemlji, ali će se nesumnjivo povećavati kako prednosti budu postajalesve uočljivije. Lexmark u ovom trenutku nudi najviše potencijalnimklijentima, imajući u vidu neke unikatne delove njihove ponude, ali nesumnjamo da će se i drugi „takmičari“ pridružiti sličnim projektima.

U početku smo imali trku u dvoje, nakon toga apsolutnu dominacijujednog, zatim stidljive pokušaje jednog svežeg kandidata da se onaprekine, pa pojavu nekoliko novih takmičara... ne, ne pričamo oengleskoj Premier ligi, već o tržištu web browsera. Iako po tržišnomudelu dominira već više od 10 godina, Microsoftov Internet Explorer većodavno nije ni najbolji, ni najbrži, a ponajmanje usamljen – za titulugotovo ravnopravno može konkurisati pet kandidata.

Test najpopularnijih Web browseraUkoliko se u nekom širem društvu u priči vezanoj za računare povedediskusija o omiljenim web browserima, šansa da se svi prisutni slože povećini pitanja praktično ne postoji. Velika većina će svakako koristitiInternet Explorer, a oni veoma malo upućeni u računare čak prepotopskuverziju 6 koja je bila integralni deo (i danas najpopularnijeg)operativnog sistema Windows XP. Zaljubljenici u Apple će se kunuti uSafari, kontraši u duši će koristiti Operu, a ostatak će verovatnogotovo ravnomerno biti podeljen između Mozilla Firefox-a i GoogleChrome-a. Ko je od njih u pravu? Naravno, na to pitanje nije mogućedati odgovor, budući da savršen program ne postoji, a čak i danas skoropotpuno neupotrebljivi Internet Explorer 6 ima neke svoje maleprednosti.


Sa pojavom gotovo svake nove verzije nekog od najpopularnijihbrowsera, kompanije tvrde da je upravo to ona koja će jednom za svagdarešiti pitanje apsolutnog pobednika, prigabiti im titulu najbržegprograma ove vrste i obezbediti im globalnu dominaciju... ili makarrast tržišnog udela. Ipak, u poslednjih više od pet godina najveći jebio potpuno van ove trke. Microsoft je tvrdoglavo odbijao da sepovinuje trendovima, i kašnjenje novih verzija Internet Explorera uprihvatanju standarda svakako je i usporavalo razvoj cele webindustrije. Naravno, to nije prošlo bez posledica – krajem prošlegodine najpopularniji pojedinačni web browser na svetu u jednomtrenutku bio je Mozilla Firefox, iako je Internet Explorer i daljeukupno držao najveći tržišni udeo, doduše raspoređen na verzije 6, 7 i8. Zatim se pre nekoliko nedelja internetom proširila i vest da je,posle ko zna koliko godina, i on ipak pao ispod 50% tržišnog udela, štoje veoma važan detalj, koji otvara novo poglavlje u ovoj trci zakorisnicima.


Sa pravom se u ovoj trci može naći pet već nabrojanih kandidata– sem Internet Explorera, tu su i Mozilla Firefox, Google Chrome, Operai Apple Safari, svaki od njih u nekoliko različitih verzija,podverzija, Alpha i Beta stadijuma razvoja i drugih oblika. Opredelitise za jedan nije nimalo lako, budući da mnogi od njih imaju neke svojeprednosti, pa stoga veliki broj naprednih korisnika često koristi inekoliko istovremeno, za različite svrhe – Internet Explorer zbogelektronskog bankarstva, Mozilla Firefox zbog ogromnog broja dodataka(Add-On), Google Chrome zbog (navodne) brzine, a razlozi se svakakomogu pronaći i za ostale članove velike petorke. Stoga smo se odlučilida pripremimo jedan veliki uporedni test ovih programa, i to ne samoposlednjih verzija, već svih aktuelnih, sa kojima se možete sresti u„divljini“, ali i budućih izdanja koje se nalaze u ranim fazamarazvoja, ali ništa manje važnih, budući da se i sadržina web stranicaubrzano menja i osvežava novim tehnologijama.

Internet Explorer

U predvečerje početkainternet buma, i kompanija Microsoft je shvatila da će im za zauzimanješto boljih početnih pozicija biti neophodan i internet browser. Kao imnogo puta u istoriji kada je ova kompanija u pitanju, licencirana jetehnologija umesto razvoja od samog početka, i iskorišćen izvorni kodweb browsera Mosaic, kompanije Spyglass, Inc.


Prva verzija, predstavljena 16. avgusta 1995. godine kao deoMicrosoft Plus! Paketa za Windows 95 operativni sistem, a umnogomepoboljšana verzija 2.0 samo par meseci kasnije, krajem novembra istegodine. U narednih nekoliko godina, redovnim predstavljanjem novihverzija sa dorađenim mogućnostima, Internet Explorer se izdvojio kaonajbolji, a od 1999. godine je i daleko najpopularniji web browser nasvetu, čemu je svakako doprinela integracija u operativne sistemekompanije Microsoft, zbog čega je ona bila pod udarom antiminopolskihkomisija, kako u SAD, tako i u EU. Vrhunac popularnosti za InternetExplorer usledio je tokom 2002. i 2003. godine, kada je nakonpredstavljanja operativnog sistema Windows XP tržišni udeo ovogprograma iznosio neverovatnih 95%. Ipak, pojavom ozbiljne konkurencije,ali i konstantnim zaostajanjem u pogledu poštovanja standarda, tržišnoučešće je počelo rapidno da opada, da bi se pre nekoliko nedelja,posle više od 10 godina, ponovo spustilo na manje od 50%.


Poslednja finalna verzija je Windows Internet Explorer 8.0,predstavljen početkom marta 2009. godine, i dostupan za sve aktuelneverzije operativnih sistema kompanije Microsoft – Windows XP SP2,Windows Vista, Windows 7, kao i Windows Server 2003 SP2 i WindowsServer 2008, kako u 32-bitnim, tako i u 64-bitnim verzijama. InternetExplorer 9 se odnedavno nalazi u Beta fazi testiranja, ali već sadapredstavlja značajno unapređenje u odnosu na sve prethodne verzije, i uMicrosoftu očekuju da predstavljanje finalne verzije označi krajopadanja tržišnog udela, ali i njegov oporavak.


Mozilla Firefox

Ovaj web browser otvorenogkoda zasnovan je na Gecko endžinu, koji podržava praktično sve aktuelneweb standarde. Nastao na „ruševinama“ gubitnika u ratovima browserakrajem 90-ih godina prošlog veka, programa Netscape Navigator, ponudioje korisnicima ono što je bilo neophodno – alternativu, nove mogućnostii znatno viši nivo bezbednosti u odnosu na Internet Explorer, što je utom trenutku bilo sasvim dovoljno za početni tržišni uspeh. Prvastabilna verzija predstavljena je 9. novembra 2004. godine, nakonnekoliko promena imena tokom rada, i sa njom su zvanično predstavljenemnoge mogućnosti koje danas smatramo nezamenjivima – tabovi,integrisani download menadžer, podrška za Add-On-ove, RSS/Atom feed islično.
Naravno,sve ove mogućnosti nisu razvijene tokom rada na Firefox-u, ali su tadapo prvi put predstavljene u jednom paketu na jednoj mejnstrimplatformi. Verzija 2 predstavljena je 2006, verzija 3 2008. godine, atrenutno je aktuelna 3.6 (u podverziji 3.6.11). Gecko endžin jeuznapredovao do verzije 1.9.2, a u narednim mesecima očekuje sepredstavljanje verzije 4, koja je trenutno u Beta fazi testiranja,zasnovane na verziji endžina 2.0. i sa podrškom za HTML5, CSS3, WebGL imnoge druge tehnologije na kojima će se u budućnosti zasnivati najvećibroj web lokacija.


Već smo rekli da je Mozilla Firefox trenutno najpopularnijipojedinačni web browser na planeti, i da ga svakodnevno upotrebljavaviše od 20 procenata korisnika (poslednji podaci kompanije zaistraživanje Net Applications daju mu 22.96% tržišnog udela). MozillaFirefox dostupna je na svim najpopularnijim desktop i serverskimplatformama, uključujući razne verzije operativnih sistema MicrosoftWindows, GNU/Linux, Mac OS X, drugih sistema zasnovanih na Unix-u, kaoi na mnogim mobilnim platformama. 64-bitne verzije su dostupne na Linuxsistemima, dok su zvanična izdanja za Windows i Mac OS X trenutno upripremi, ali tačan termin predstavljanja i dalje nije poznat.
Google Chrome

Kompanija Google, jedna odnajvećih IT kompanija uopšte, nakon dominacije koju je ostvarila napolju pretraživanja, radila je na razvoju sopstvenog web browsera, kakobi upotpunila ponudu. Osnovna ideja tokom razvoja ovog programa bila jeda se korisnicima ponudi alternativa u odnosu na dva u tom trenutku, ai danas, najpopularnija programa ove namene, Internet Explorer iMozilla Firefox, a u kompaniji je procenjeno da je najbolji način da seto uradi predstavljanje brzog browsera male zahtevnosti. Google Chromekoristi WebKit endžin, i iako je inicijalno bilo planiranopredstavljanje samo na Windows platformi, objavljivanje izvornog kodazajedno sa prvom beta verzijom, u septembru 2008. godine, ubrzalo jepredstavljanje verzija namenjenih drugim platformama – Mac OS X iLinux. Prva stabilna verzija predstavljena za sve tri platforme bila je5.0, dostupna od kraja maja ove godine.
Prva finalna verzija korisnicima je postala dotupna 11.decembra 2008. godine, što znači da ovaj browser još uvek nije napunioni dve godine. Ipak, “kašnjenje” u stizanju na tržište mu nije smetaloda veoma brzo prigrabi prilično značajan deo tržišta (kompanija NetApplications ga trenutno smešta na 7.98%), podatak da Google Chromepredstavlja browser sa najvećom stopom rasta tržišnog udela uposlednjih godinu dana nikoga ne treba da začudi.


Chrome poseduje nekoliko veoma interesantnih mogućnosti, poputautomatskog prevođenja na 52 jezika po potrebi, zahvaljujućiintegraciji sa Google Translate servisom, istovremeno predstavlja iprvi web browser koji je sa uspehom prošao test Acid, koji testirapodršku za nove web tehnologije – od verzije 4.0 uspešno prolazi iposlednju verziju testa, Acid3.

Kompanija Google se ipak nijezadovoljila brzim uspehom na polju web browsera, i nastavlja rad nanjegovom razvoju, ali i na sličnim projektima, od kojih jenajinteresantniji Chrome OS, operativni sistem koji bi trebalo da budepredstavljen u narednim mesecima, verovatno pre kraja 2010. godine.Opera

Sem Internet Explorera, “najstariji”aktuelni igrač na tržištu web browsera je Opera, budući da je prvajavno dostupna verzija (2.0) predstavljena 9. decembra danas već daleke1996. godine. Interesantno je pomenuti da je razvoj programa počeo kaoistraživački projekat u Telenoru, da bi se nedugo zatim razvojni timodvojio u zasebnu kompaniju, Opera Software ASA, sa bazom u Oslu, uNorveškoj. Ova kompanija je već dugi niz godina predvodnik i inicijatormnogih promena vezanih za web (uvođenje CSS standarda, na primer), aimplementacija novih i inovativnih mogućnosti je nešto po čemu je Operapoznata. Neke od tih mogućnosti uključuju tabove (jedan od prvihprograma sa podrškom za ovu danas nezaobilaznu mogućnost), IRC itorrent klijent, mouse gestures, zaštita od mallware-a i veoma dobrapodrška za enkripciju podataka.

Kadaje podrška za različite platforme u pitanju, nove verzije postoje zaMicrosoft Windows, Mac OS X, Linux i FreeBSD, dok se do nedavno programrazvijao i za Solaris platformu. Mobilna verzija aplikacija, poznata ikao Opera Mini, dostupna je za sve aktuelne mobilne operativne sisteme,Symbian/Maemo, BlackBerry, Windows Mobile, Android i iPhone, a verzijazasnovana na Java ME radi i na velikom broju telefona starijegeneracije. Posebno su interesantne činjenice da zasebna verzijapostoji na Nintendo konzolama za igranje, a deo tehnologijaimplementiranih u Operu, pre svega nedžin Presto kompanija Adobe jelicencirala i za svoj Creative Suite paket grafičkih aplikacija.
Ipored svih ovih nespornih uspeha, dugogodišnjeg prisustva na tržištu ibrojnih inovacija koje je sama donela ili učestvovala u razvoju, Operajednostavno nije u stanju da se trka sa drugim programima ove namene –tržišni udeo je relativno zanemarljiv, iako ga korisnici koji garedovno upotrebljavaju stavljaju na sam vrh piramide po brojumogućnostima, stabilnosti i brzini.
Safari

Poslednji od “velike petorice”programa koji se mogu smatrati za velike takmičare na polju webbrowsera je ujedno i jedini koji nije potekao sa Windows platforme.Nakon nekoliko godina razvoja programa Internet Explorer for Mac, kojije bio osnovni web browser Macintosh računara na prelasku iz 20 u 21vek, Steve Jobs, CEO kompanije Apple najavio je početkom 2003. godineda je kompanija razvila sopstveni program za ovu namenu, nazvan Safari.Budući da je u pitanju projekat kompanije Apple, prva zvanična verzijaje za Mac OS bila dostupna od 23. juna 2003. godine, a prvi operativnisistem u koji je bila uključena je Mac OS X v10.3, kodnog imenaPanther. Na verziju za Windows operativne sisteme čekalo se nekolikogodina, i konačno je predstavljena 11. juna 2007. godine. Safarikoristi WebKit, kao i Google Chrome, iako je pre nešto više od polagodine najavljen i WebKit2, za koji se očekuje da će pokretati budućeverzije Safarija.
Kada su mobilne platforme u pitanju, Safari postoji samo najednoj, budući da predstavlja osnovni internet browser koji jeisporučuje na iPhone telefonima i iPad računarima, uz iOS operativnisistem. Zahvaljujući popularnosti ovih uređaja, i Safari na ovomtržištu zauzima lep procenat tržišta, daleko veći nego u slučajudesktop i laptop platformi. Na Mac OS platformi dostupna je i 64-bitnaverzija programa, za koju u Apple-u tvrde da može ubrzati rad na webu ido 50%.

Iako je ovaj program dugo vremena važio za jedan odnajsigurnijih web browsera, tradicionalna takmičenja PWN2OWN su dvegodine uzastopno pokazala da to baš i nije slučaj, budući da je uposlednje dve godine Mac OS bio prvi sistem koji je “pao” pod napadomhakera upravo zbog bezbedonosnog propusta u Safariju. Da se stvarimenjaju i na ovom polju govori i predstavljanje prvog antivirusnogprograma za Amc OS sistem, koji je nedavno najavila kompanija PandaSecurity.
Test;Ukoliko se pitate zašto smo se odlučili upravo za ovih pet browsera,odgovor je jednostavan – u pitanju je pet najpopularnijih programa ovenamene, ali i pet browsera ponuđenih kupcima Windows 7 operativnogsistema u zemljama Evropske Unije na prvoj strani. Naime, nakonantimonopolske presude u zemljama EU, Microsoft je morao da korisnicimaponudi alternativne browsere, a od ukupno 12 koji su se našli naspisku, ovih pet se našlo u ponudi na prvoj strani. Naravno, izbor webbrowsera koje ćemo testirati je bio lakši deo, a mnogo komplikovanijepitanje je skup testova koje smo koristili.Ipak, odlučili smo se da pokrijemo nekoliko najznačajnijih vrstaprimene web browsera, koji praktikuju korisnici širom sveta. Tako smokorišćenjem Acid3 testa proveravali implementaciju novih web standarda,Sunspder Javascript, kao što mu i samo ime kaže, testira javamogućnosti aktuelnih browsera, PeaceKeeper kompanije Futuremark,poznate po PC Mark i 3D Mark testovima, predstavlja sintetčki testkoji, nezavisno od platforme i brzine konekcije, proverava mogućnostiprograma, što ga čini dobrim izborom za ovakva testiranja. TestiranjeFlash mogućnosti izvršeno je pokretanjem Bitmap Game Test u GUIMark-u, a proveravali smo i SilverLight mogučnosti. Na kraju, kao poslednjitest, odabrali smo Browser Reading test, koji je deo Microsoft's TestDrive paketa kojim se promovišu nove mogućnosti Internet Explorera uverziji 9. Najupečatljivija razlika je postignuta upravo u ovom testu,pa rezultate treba uzeti u obzir sa velikom dozom rezerve, posebno štotest nije ni moguće izvršiti na starijoj verziji Internet Explorera,dok recimo na poslednjoj zvaničnoj verziji Firefoxa radi, ali sakatastrofalnim performansama. Takođe, u Safariju ga je takođe mogućepokrenuti, ali smo izvršavanje prekinuli nakon 80 minuta.
Uz sveovo, izmerili smo i količinu memorije koji svaki od ovih pet browserazauzima pokretanjem i učitavanjem tabova – jedan tab je početna stranaBenchmark sajta, dva dodatna taba u drugom delu ovog mini testa suBenchforum i početna strana B92 portala, a za poslednji deo njima smopridodali i početne stranice lokacija Google, Facebook, YouTube,Twitter i Wikipedia. Brojka koju vidite u tabeli predstavlja zbirmemorijskih zahteva svih procesa koji ovi browseri pokreću – GoogleChrome pokreće veliki broj procesa, dok Opera, na primer, zahteva samojedanTokom testiranja koristiti smo sveže instaliranu 64-bitnu verzijuoperativnog sistema Windows 7 Ultimate, Intel Core i5-750 procesor naosnovnom radnom taktu, P55A-UD6 matičnu ploču kompanije Gigabyte, 4GBradne memorije, Sapphire Radeon HD5770 grafičku kartu sa najnovijimBeta drajverima, Catalyst 10.10, Seagate SATA2 hard disk kapaciteta500GB, kao i kablovsku internet konekciju od 4.5Mbita. Svaki od testovaponovljen je tri puta, i u tabelama vidite srednju vrednost ta tripokušaja, a pre svakog restarta za novo testiranje brisali smo svefajlove koje web browseri smeštaju na hard disk.



Rezultati















Zaključak

Kao što možete videti izrezultata, Internet Explorer se sa verzijom 9 ponovo ozbiljno uključujeu trku kada je tržište web browsera u pitanju. Razlika u odnosu nakonkurenciju je smanjena, a u nekim slučajevima napravljen je i dodatnikorak unapred. Već smo rekli da rezultate poslednjeg testa treba uzetisa dozom rezerve, budući da je u pitanju deo paketa koji se zoveMicrosoft's Test Drive, namenjen specifično demonstraciji mogućnostinove verzije, IE9.

Kada su u pitanju programi koji suobeležili ovaj test, nesumnjivo su to Google Chrome i Opera. Uz Safari,ova dva programa na Acid3 testu postižu skor 100/100, što dokazujepotpunu implementaciju web aktuelnih Web standarda. Kada su testovibrzine u pitanju, Opera i Chrome su ravnopravno podelili najveći brojprvih mesta, sa tim da je Firefox browser koji zauzima najmanje radnememorije, dok je jedina pobeda za Internet Explorer 9 Beta, kao što smoveć rekli, pod znakom pitanja… makar u ovom trenutku.Da li će rezultati ovih testova ikoga “nagovoriti” dapromeni svoj osnovni browser? Iskreno, sumnjamo u tu mogućnost. Ponašem iskustvu, većina korisnika su robovi svojih navika, i nešto morada bude značajno bolje za njihove potrebe da bi ih nateralo na promenu.Taj zaključak i dalje najbolje pokazuje tržišni udeo Internet Explorera– iako je verzija IE 8.0 u apsolutno svakom pogledu inferiorna u odnosuna konkurenciju, a one prethodne koje se i dalje koriste (IE 6 i IE7)još gore, korisnici ga i dalje koriste. Naravno, ne kažemo nikako da jeto ispravno, ali jeste realnost, koja praktično svim web developerimaznačajno otežava posao.Najvažnija stvar od svega je postojanje konkurencije i izbora, kojidovode do bržeg usvajanja novih standarda i napretka kada su novisadržaji na webu u pitanju. I pored ovih rezultata, autor će se ipakzadržati na Firefoxu, zbog gomile instaliranih Add-On-ova (koji, dauzgred napomenemo, značajno podižu zauzeće memorije i dovode ovajprogram skoro na nivo Chrome-a i Opere), ali i navika. Verujemo da ćese veliki broj korisnika odlučiti na sličan postupak, makar dok mukorišćenje browsera ne postane ograničenje tokom rada. Ipak, za nekogako sada počinje da se upoznaje sa tajnama interneta, nema nikakvedileme – najbolja rešenja u ovom trenutku jesu Google Chrome ili Opera.Prvom u poslednjih godinu dana nezaustavljivo raste tržišni udeo, i topotpuno zasluženo, dok drugi program potpuno neopravdano stagnira naoko 2%, iako je u Srbiji nešto popularniji nego na globalnom nivou.Možda će baš ovaj test pokrenuti stvari sa mrtve tačke.

Već godinama unazad pričamo kako gejming izumire...Posledica sazrevanjaonih koji su devedesetih godina ispratili razvoj i nagli skok PCindustrije, a danas su zaposleni ljudi koji polako dobijaju decu inemaju vremena za igranje, posledica gubljenja fokusa na neke platformei bacanje u fokus na neke druge platforme - tek, igre su i dalje tu,među nama, i tek će da dolaze. Samo je jedno sigurno - evolucija jepermanentna. Šta možemo očekivati u narednom periodu od igara?
Možete ceo igrački staž provesti uz neku platformu a da uopšte nebudete svesni šta se sve događa na tržištu i šta se nudi na drugimigračkim platformama. I to je u redu, pošto svako ima svoj ukus, a ukrajnjoj liniji, svako ima svoj izbor. Neki vole da igraju najnovijenaslove, neki se pak fokusiraju na "old school" stvari, neki vole daprobaju sve i stalno se nadaju da bi baš naredna igra koja se pojavimogla biti hit, neki igraju samo kampanje u režimu za jednog igrača,neki samo multiplej naslove...Izbor je, kao i uvek, na vama. Međutim,ako hoćete da igrate najkvalitetnije naslove, odavno više ne možetesebi da dozvolite da se ograničite na jednu platformu. Mnogi od vasverovatno i nisu, jer pored PC računara ili konzole verovatno imate imobilni telefon ili neki sličan uređaj, koji vam omogućava da uronite iu svet "mobilnog gejminga".


Autor ovih redova spada u one koji ne igraju puno igara nagodišnjem nivou. Igra permanentno do dva multiplej naslova, uz najboljenaslove koji se pojave, a kojih nema više od dvanaestak na godišnjemnivou, što otprilike izađe na jednu igru mesečno. Međutim, želja da seigraju najkvalitetniji naslovi podrazumeva nabavku više igračkihplatformi. Dopadalo se to nekome ili ne, bez posedovanja više platformise najbolje igre današnjice jednostavno ne mogu igrati. Kroz ovajsvojevrsni prikaz ćemo pokušati da najavimo najiščekivanije naslove,skrenemo vam pažnju na nešto što će se pojaviti a da se niste nadali,kao i reći nekoliko reči o hitovima koji dolaze, uz propratni komentar.Za neke od ovih igara verovatno vrlo dobro znate, ali nikada nije odzgoreg da se još jednom "protrči" kroz najave. Mi smo se fokusirali naPC, Playstation 3 i Xbox 360 novitete, iz sasvim razumljivih razloga.Igre nismo odvajali po žanrovima i platformama, jer za to u današnjemtrenutku kada se većina igara pojavljuje na barem dve platforme nemaprevelike potrebe. Pa, da krenemo;


Call of Duty: Black Ops (PC, PS3, X360, Wii, DS, Mobilne platforme)
Žanr: FPS
Početak prodaje: 9. novembar 2010.


Nakon za mnoge igrače kontroverznog "šestog" dela, koji sepojavio pod oznakom Call of Duty 2: Modern Warfare, sledi redovnoosveženje na godišnjem nivou. Marketinški gledano, Modern Warfare 2 jeostvario senzacionalan uspeh. Možda to i nije veliko iznenađenje,imajući u vidu da je poslednji nastavak mejnstrim franšize imao budžetza marketing ekvivalentan Kameronovom senzacionalnom filmu Avatar!Stoga brojka od 20 i koliko već miliona prodatih primeraka i ne morabiti iznenađenje, ali svakako postavlja lestvicu na vrlo visok nivo. Unovom nastavku, Call of Duty: Black Ops, igrač je u ulozi specijalcakoji sprovodi operacije duboko u pozadini, iza neprijateljskih linija.Igru razvija Treyarch, a izdaje je Activision.
Očekujemo standarno kratku i eksplozivnu kampanju sabombastičnim tokom i "bioskopskim osećajem". No, za dugovečnost igre jedaleko bitnije šta se dobija u multiplej režimu. Podržane su mape za do18 igrača, a do 4 igrača će moći da kooperativno prelaze igru.Obećavaju se brojna ubojita oružja, perkovi, činovi, bonusi za nizoveubijenih protivnika, opcije za podešavanje karaktera...za PC igračedobra i loša vest. Biće podržani dedicated serveri, što jebila glavna zamerka prethodniku, ali će se, prema trenutno dostupniminformacijama, plaćati, tako da će biti iznajmljivani zainteresovanima.Lepo je znati da će postojati privatni serveri sa dedicatedopcijom. Kako će to u praksi izgledati, ostaje da se vidi. Jedno jesigurno - CoD danas doživljavamo na isti način kao što doživljavamoigre kao što su FIFA, PES, Need for Speed. Prodaja neće omanuti,zainteresovanih ima više nego dovoljno.

Need For Speed: Hot Pursuit (PC, PS3, X360, iPhone, Wii)
Žanr: Auto-trke
Početak prodaje: 16. novembar 2010.



Need For Speed: Hot Pursuit je imenjak davno izašlogpredstavnika franšize. Za razliku od Need for Speed 3 igre, novajlijupravi tim prilično kvalitetnog pedigrea, isti onaj koji nam je doneoBurnout - Criterion Games. Burnout je bio interesantno osveženje udomenu arkadnih vožnji, a videćemo da li će se isto odnositi i naovogodišnji Need for Speed. Štancovan kao pečurke posle kiše, ovajserijal je najprepoznatljiviji po toni instant zabave, koja ga jeučinila poznatim. Gomila automobila, najzvučnija imena, divljanje postazi, bez neke neophodnosti da se pusti gas, a kamoli da se prikočikatkad. Ipak, određeni pomaci u pozitivnom smeru su primetni - da li idovoljni, to je već teško reći i zavisi od ugla gledanja korisnika.
Kako god, tek Need for Speed: Hot Pursuit se "vraćakorenima", u vidu nadmetanja između ludih vozača i upornih policajacana drumovima. Možete graditi karijeru kao ulični trkač, ili kaopolicajac. Tu je i standardna doza online modova, kao i integracija uvidu Need for Speed Autolog opcije. Spektakularni sudari su bilizaštitni znak Burnout-a, a videćemo da li će i na koji način bitiimplementirani u novi NFS. Zlatna koka Electronic Arts-a uvek nađepubliku i ne sumnjamo da će isto biti i sa ovim novitetom.


Assassin's Creed: Brotherhood (PC, PS3, X360)
Žanr: Akciona avantura
Početak prodaje: 16. novembar 2010.



Assassin's Creed: Brotherhood je treći po redu nastavakAssassin's Creed trilogije. Započeta u tzv. Svetoj Zemlji, gde jejedino što je sveto bila borba za uticaj i moć, a nastavljena u Italijiu iznenađujuće osvežavajućem okruženju, ova igra vas stavlja u uloguatentatora, koji ima za cilj da razreši kontroverznu ulogu redaTemplara i izbori se sa njihovim pokušajima da ostvare dominaciju.Ezio, naš karakter, je sada već legendarni atentator koji se upućuje uRim, centar moći katoličkog sveta, a sada kao gospodar Bratstva ima naraspolaganju pravu mini-armiju koja će mu pomoći da pobedi neprijatelje.
Ubisoft je oduvek imao "talenat" da dobru ideju pretvori upolu-dovršenu izvedbu, ali ovaj put se čini da su na pravom putu. Poredrežima za jednog igrača, biće prisutan i kompetitivan multiplej mod ukome će igrači birati između ubica različitih mogućnosti i profila kojise bore na strani Bratstva ili na strani Templara. Obećano je nekolikomodova, a nama ostaje da sačekamo i vidimo kako će multiplej izgledatiu praksi u jednom gigantskom gradu. Naoko deluje zanimljivo, alividećemo hoće li držati pažnju onda kada stvarno bude postao dostupan.



World of Warcraft: Cataclysm (PC, Mac)
Žanr: MMORPG
Početak prodaje: 7. decembar 2010.


Ah, da li je zaista potrebno trošiti previše reči? World ofWarcraft...magična igra kompanije Blizzard koja je zadominirala celimjednim žanrom i zabeležila nezapamćen uspeh, ne samo po broju prodatihkopija, već i po zaradi koju je donela, imajući u vidu da se svakimesec igranja ovog MMORPG naslova plaća.Periodično, Blizzard osvežava WoW novim ekspanzijama, a na red je došlatreća i po svemu sudeći poslednja ekspanzija - Cataclysm. Svet WoW-aće, prosto rečeno, doživeti kataklizmu i ništa više neće bitiisto...kao i uvek do sada, dabome. Nove magije, novi predmeti, izmenecelokupnog sveta, novi boss-evi, kao i dve nove rase - sve to čekaigrače u novom WoW svetu.
Sve to zvuči lepo, ali kako deluje u praksi i koliko ćedržati pažnju, to ćemo videti. Naravno, onaj ko je i do sada igrao WoWse nimalo neće dvoumiti i pohitaće da nabavi Cataclysm. Ostali, koji sejoš nisu toliko iznervirali ili razočarali, će razmisliti, a oni kojisu odavno prestali sa igranjem ove igre verovatno joj se neće vraćati.Problemi sa rasama, balansom i sličnim stvarima, nerviranja oko dps-a,"nabudživanja" pojedinih klasa i slično - sve to bledi pred novimizazovima, novim event-ovima, i uopšte doživljavanjem izmenjenog sveta,a kontinenti će ovog puta pretrpeti najveću izmenu do sada od izlaskaprvog naslova. Sami znate šta vam je činiti...

Kinect & Kinect Adventures (X360)
Žanr: Kontroler, Akcija
Početak prodaje: 4. novembar 2010.


Kinect kontroler, ako se uopšte može tako nazvati, imapotencijal da promeni način na koji doživljavamo igre. Radi se osistemu kamera koji se montira na Xbox 360 konzolu i koji vršimonitoring tela i njegovih pokreta, sa idejom da ih verno prenosi naekran. Na taj način je omogućeno "učestvovanje u igri", a izazovesavlađujete tako što u realnom vremenu vršite pokrete telom neophodneda izbegnete prepreku ili uradite nešto (saginjanje, trčanje, hodanje,zamahivanje rukom...)
To je lepo u teoriji, ali u praksi je potrebno - igara, odnosnosoftvera koji će moći da adekvatno iskoristi ove mogućnosti. Microsoftplanira da za početak ponudi Kinect Adventures, koji će igračimaomogućiti da plutaju u svemiru, plivaju u morskoj dubini, izbegavajuprepreke, trkaju se, istražuju - sve to iz dnevne sobe. Videćemo kakoće se ovaj metod kontrole pokazati u praksi sa "naprednijim" igrama. Zajednostavne igre i nadmetanja, već sada je jasno da će to funkcionisatidobro. No, kako pucati, skočiti u zaklon i napuniti oružje istovremeno?Ili voziti automobil, povlačiti ručnu i skretati, korišćenjem samosopstvenog tela kao svojevrsnog "kontrolera"? Moramo da vidimo kako ćeto izgledati uživo kako bismo procenili potencijal Kinecta na pravinačin.

Playstation Move & Sports Champions (PS3)
Žanr: Kontroler, Akcija
Početak prodaje: U prodaji odnedavno



Playstation Move kontroler je tu.
Radi se o još jednom kontroleru osetljivom na pokrete, ali u formipalice, sa kontrolama, tako da - nagađamo - može biti izuzetnoprilagodljiv upotrebi u zahtevnijim igrama. To je demonstrirao i prvičovek Guerilla Games-a na primeru igre Killzone 3! Precizni sistemprati pokrete vašeg tela i verno ih prenosi na ekran. U skladu sa tim,Sony je izbacio i naslov koji donosi "6-u-1" paket sportova u kojima semožete oprobati sa novim kontrolerom.
Radi se o igri Sports Champions. U njoj se možete oprobati u šestsportova - odbojci, streličarstvu, stonom tenisu, frizbiju, boćanju i -gladijatorskom duelu. Istina, neki sportovi nisu privlačni kao i drugi,ali to treba doživeti. Samo stoni tenis sa fenomenalnom mehanikomigranja čini i igru i kontrolere vrednim kupovine. Reket se ponašaonako kako držite kontroler, bez problema zadajete spin, prate se vašipokreti ne samo u stranu, već i u kompletnom prostoru (naginjanje nadmrežicu, udaljavanje od ivice stola), reakcija se verno prenosi -jednom rečju, izuzetno zarazno! Tu nije kraj, već se za neke sportove(streličarstvo, odbojka, gladijatorski dueli) mogu koristiti dva Movekontrolera! Zamislite kako jednim kontrolerom kontrolišete štit, adrugim mač, pri čemu se uglovi udaranja i odbrane i siline udaracaverno prenose! Upravo to nudi Sports Champions. Nije bez mana, ali jeovakva kakva je igra strahovito zarazna!


Echochrome II (PS3/PSN)
Žanr: Logička
Početak prodaje: Q4 2010.



U svetlu dolaska Move kontrolera za PS3, još jedan sjajannaslov doživljava svoju reinkarnaciju, mada je "iteracija" verovatnopravi izraz. Radi se o igri Echochrome II, logičkoj igri, specijalnooptimizovanoj za korišćenje Move kontrolera. Korišćenjem efekataoptičke iluzije, inercije i drugih logičkih smicalica, rešavaćetezagonetke koje su ponekad strahovite glavolomke. Sada na nov način, saprostornom kontrolom koju nudi Move. Svi koji su igrali prvi deo, bilona PSP ručnoj konzoli, bilo na PS3 skidajući igru preko PSN-a, znaju okakvoj se posebnoj igri radi. Nastavak biti dostupan ekskluzivno naPSN-u za vlasnike PS3 konzola. Postojaće i verzija za PSP, ali će bitinešto drugačija i, naravno, neće moći da koristi prednosti Movekontrolera.
Šta je sve novo u Echochrome II naslovu? Uz nove nivoe, nove zagonetke,nove alatke za osmišljavanje zagonetki i deljenje nivoa sa drugima,možda najznačajnija novina jeste novi vizuelni stil. Umestoprepoznatljivog crno-belog okruženja, sada imamo svet raznobojnihblokova - crvenih, plavih i zelenih. Cilj je i dalje isti - provestičovečuljka sa jednog na drugi kraj nivoa. Ali, tu u stvari počinjeizazov..

Spellforce 2: Faith in Destiny (PC)
Žanr: RPG/RTS
Početak prodaje: novembar 2010.



Iznenadili smo vas? Dabome da jesmo. Sada nam samo preostajeda se nadamo da nas izdavači i/ili razvojni tim neće iznenaditieventualnim odlaganjem. Spellforce igre su jedinstveni spoj akcionogRPG-a i strateških igara. Vodite svog lika/Avatara kroz velike mape,kome povremeno radi prelaska mape ili nekog njenog dela treba pomoćvojske, koju onda gradite. Magični svet je prilično jedinstven i sjajnoosmišljen. Vašeg Avatara, kome se pridružuju još neki značajni likovi,ćete izgrađivati preko iskustvenih poena, omogućavajući mu da postanepravi gospodar sečiva i mađije. I tako, kroz epsku avanturu u mističnomsvetu, sve do kraja...Skloni smo da kažemo da oni koji nisu igraliprethodne Spellforce igre nisu ni svesni da su propustili neke odnajlepših momenata PC gejminga u poslednjih nekoliko godina.
Spellforce 2: Faith in Destiny je druga po redu ekspanzija zaSpellforce 2 i pridružuje se prvoj ekspanziji, Dragon Storm. Verovatno,u skladu sa dosadašnjim principima, neće zahtevati originalni disk iverovatno će ponuditi sadržaja barem koliko i original. Razvojni timobećava implementiranje "MMO-likih mogućnosti", nove multiplej modoveigranja, ali i pre svega značajan fokus na kampanju i razvoj naših Runeratnika, što je ono što nas prevashodno zanima. Spellforce igre su igrekojima se ne nadamo, i koje nas gotovo uvek iznenade svojimpojavljivanjem; ne očekujemo puno, ali zato dobijemo neverovatno mnogo.Nadajmo se da će tako biti i ovog puta.

Dragon Age 2 (PC, PS3, X360)
Žanr: RPG
Početak prodaje: 8. mart 2011.



Nakon više ekspanzija, te Dragon Age: Origins (UltimateEdition) verzije koja bi trebala da obuhvati kompletnu avanturu,uključujući i original i sve ekspanzije izdate za njega i koja bi setrebala pojaviti već u trenutku objave ovog teksta (ako ne i pre),prirodan sled je Dragon Age 2. Izlazi taman za osmi mart narednegodine, tako da eto idealne prilike da sa lažnom skrušenoću primitenatrag poklon od nezadovoljne nežnije (ne nužno i lepše) polovine kojane razume šta će njoj to, te da potom mirne savesti uplovite u avanturuepskih razmera. Bioware barem zna tačno šta će ponuditi. Neznani junakse bori sa mističnim zlom, koje dolazi niotkuda i proždire sve, pričemu će njegove akcije njega činiti manje ili više dobrim ili zlim, paće se to reflektovati na dijaloge sa članovima družine, za koje ćeponekad odraditi pomoćni kvest, dok će glavni kvest biti izdeljen na 4podjednaka dela koji se mogu proći proizvoljnim redosledom stvarajućiutisak nelinearnosti, dok će se po njihovom završetku odmotati linearanniz od nekoliko misija koje vode do kraja. Isprobano u KOTOR,Neverwinter, Mass Effect, Dragon Age i svim ostalim naslovima kojeBioware potpisuje. No, barem znate šta dobijate.
Šta nas ovaj put čeka na Fereldenu? Preuzimate kontrolu nad likom poimenu Hawke, izbeglicom bez igde ičega, koji će vremenom postati"najbitnija osoba u Dragon Age svetu", poznat po nadimcima "ŠampionKirkvola" i "Preživljavač upropašćenja" (da, vrlo "zanimljivo" zvučebombastični nazivi kada se sa engleskog prevedu na srpski). U svakomslučaju, vi ćete kontrolisati njegovo uzdizanje, koje je obavijenolegendom, glasinama i mitovima, tokom priče koja će pokrivati ni manjeni više nego deset godina. Naravno, prikupljaćete slavu, bogatstvo,predmete, armije, saveznike, i sve što ide uz gorostasni RPG. DragonAge je bio jedna od najboljih igara, a zajedno sa dodacima, činifantastičnu celinu koju svaki poklonik igranja na PC računarima moraodigrati. Igra će biti dostupna i u PS3 i Xbox 360 verzijama, ali je zaočekivati da će one biti dosta traljavije odrađene tamo, baš kao i prvideo.

Crysis 2 (PC, PS3, X360)
Žanr: FPS
Početak prodaje: 24. mart 2011.



Ah, odakle početi? Grafički jedna od najzahtevnijih, alisvakako najlepša igra koja se pojavila (a pojavila se sada već takodavne 2007. godine) će naredne godine dobiti svog naslednika. CrytekStudios vrlo dobro zna da nije sve u grafici, što je dokazao i pokazaoi u prvom izdanju. Ovaj put, igru pokreće njihov CryEngine 3, a samaigra će "učiniti jeres" pojavljivanjem na Playstation 3 i Xbox 360konzolama. Svi idu za novcem, pa tako i Crytek, što je i razumljivo.Famozno Nano-odelo je i dalje tu i pomoći će vam u herojskoj borbi zaspas Njujorka! Igra vas "baca" usred Njujorka koga napadaju mnogoozbiljniji protivnici od Talibana i Osame Bin Ladena -vanzemun...pardon, vanzemaljci! Haos, uništenje i katastrofa se osećajuna sve strane, i na našem heroju je da pomogne da se odbije napadvanzemaljaca, za šta će imati na raspolaganju ubitačan arsenal. Da liurbano okruženje više odgovara imidžu igre ili ne, ostavljamo vama daprocenite. Crytek obećava da će Crysis 2 nuditi istovetnu slobodu iizbor linije napada koja je postojala i u prethodnim naslovima.
No, šta nudi multiplej, komponenta koja danas prodaje igre? U slučajuCrysis 2 naslova, razvojni tim obećava oko 80 sati gejmpleja kako bi seotključali svi dodaci i mogućnosti, uz - dabome - neograničen broj satizabave u zavisnosti od želje igrača za igranjem. Odelo će funkcionisatinešto drugačije u multiplej režimu, a nudiće se šest režima igranja, uzsnažno izražen naglasak na "vertikalno kretanje i istraživanje". Namaodmah na pamet pada Unreal Tournament, ali se nadajmo da se odmaklo odtakvog koncepta. Koliko je poznato, igrači će igrati za neku od dvefrakcije - Marinci ili Cell, što je ime vanzemaljaca. Igranjem se stičeiskustvo, i postepeno otključava 80 činova, 20 apgrejdova zaNano-odela, preko 20 oružja i preko 250 pločica. Ovako napamet, čini seda ko ne krene na vreme neće imati šta da traži u multiju, jer ćeigrači koji od starta igraju biti u velikoj prednosti, ali trebamo dato vidimo u praksi. Da li će Crysis 2 nakon skoro 4 godine biti uprilici da upregne naše mašine do maksimuma? Saznaćemo krajem marta.

Little Big Planet 2 (PS3)
Žanr: Platforma
Početak prodaje: januar 2011.


Nikome ne prija kada se neka igra odloži tako reći neposredno preobjavljivanja, a to se dogodilo sa Little Big Planet 2 naslovom, čijeje pojavljivanje pomereno za januar 2011. godine. Little Big Planet 2obećava nova unapređenja, nove svetove, nove nivoe, nove alatke zakreiranje nivoa, lakše deljenje nivoa...U svakom slučaju, novi svetkoji za vašeg Sackboy-a. Verovatno znate da se ova platformska igramože prelaziti samostalno ili u društvu, a novina je da na svaki nivo ukampanji "utiču kulturni skor koji se beleži u prethodnim nivoima."Kako će to da izgleda, videćemo.



Treba reći da će Little Big Planet 2 takođe imati specijalnupodršku za Playstation Move kontroler, a Media Molecule je najavio daće kreirati i posebne nivoe, prilagođene baš Move kontroleru, tako daje to još jedan razlog da razmislite o nabavci istog. Igrači će moći damenjaju pravila na bilo kojim nivoima kroz nešto što nosi oznaku DirectControl, mehanizam koji će im omogućiti da putem raznih izmena svakinivo učine posebnijim. Takođe, moći će da se objedini više nivoa ujednu veliku celinu, a igrači će moći da iz same igre vide šta radenjihovi prijatelji, koje nivoe igraju, i šta unutar nivoa rade. I daljeje tu fenomenalna mehanika platformske igre, koja tera igrača danastavlja sa igranjem čak i kada mu nije sasvim jasno šta tačno radi. Usvakom slučaju, Little Big Planet je bio odlično primljena igra, kojaje pomogla diversifikaciji igara na PS3 platformi i učinila puno narevitalizaciji kompletnog žanra, a za očekivati je da će dvojka bitisamo još bolja.

Dead Space 2 (PC, PS3, X360, iPhone)
Žanr: Akciona horor avantura
Početak prodaje: januar 2011.


U potrazi za igrama koje EA nije uništio pre ili kasnije zakonomvelikih brojeva moramo pronaći naslov koji je potpuno suprotan -uspešna franšiza koju je EA uspostavio. Horor avantura, u užasavajućojatmosferi opustošenog svemirskog broda, sa napetošću koja prati svakikorak, odelom i oružjem ograničenog dejstva i municije, zadatak igračada preživi i pobegne kako zna i ume od pošasti koja je napala svemirskibrod, pri tome saznajući delove zavere verske sekte koja je usmrtonosnom objektu videla svetu relikviju a prodrla je u sve porepolitičkog života - to su karakteristike igre Dead Space. Dvojka jetrebala da se pojavi za prazničnu sezonu ove godine, ali je umeđuvremenu došlo do odlaganja, pa se sada Dead Space 2 očekuje ujanuaru.



Inženjer Isak Klark je i dalje glavni protagonista. Nakon užasa kojeje preživeo, on se budi iz kome u velikom svemirskom gradu znanom kao"The Sprawl", kao jedini preživeli. Pogađate, tu se suočava sa novomdozom noćne more, boreći se sa užasom i ludilom, kao i strahovitimvizijama koje ga obuzimaju. Gradom lutaju Nekromorfi, a na Isaku je dapokuša da ova stvorenja eliminiše i povede novu epsku bitku za goliživot! Isak je opremljen novim alatkama i odelom, a pored kampanje zajednog igrača, dvojka donosi i novitet - multiplej, koji u prethodnikunije postojao. Ljubitelji igre su tražili ovaj režim igranja i dobilisu ga. Koliko je on prilagođen ovakvom naslovu i koliko će bitizanimljiv, to je drugo pitanje, ali svakako da će učiniti igru makarmalo dugotrajnijom. Visceral Games, zadužen za razvoj Dead Space 2,nije u potpunosti posustao pred zahtevima, pa je tako odbio zahteve zakooperativnim modom, tvrdeći da bi isti oduzeo na osećaju užasa tokomigranja. Potpuno se slažemo!Killzone 3 (PS3)
Žanr: FPS
Početak prodaje: 22. februar 2011.


Killzone je jedna od najuticajnijih franšiza. Fantastična igra jepostavila visoke standarde koje mnogi još dugo neće dostići naPlaystation 3 konzoli, ali i van nje, i zašto ne reći, lični je favoritautora ovih redova. Epska storija o sukobu enigmatičnih stanovnikaplanete Helgan i invazionih trupa Međuzvezdane Alijanse (InterStellarAlliance) se nastavlja tamo gde je stala u dvojci. U pokušaju da zadržeinvaziju, Helgasti detoniraju nuklearna oružja u svojoj razrušenojprestonici čije je stanovništvo davno evakuisano, gotovo uništavajućiinvazione trupe. Oni koji su igrali Killzone 2 će se setiti da uzavršnoj sekvenci (pažnja, pažnja: spojler!) nakon smrti cara VisarijaISA marinci uspevaju da odahnu nakratko, ali u tom trenutku pristižeflota Helgasta, očigledno upućena odnekud kao pojačanje. Šta će se sadadesiti? Jedno je sigurno, brutalna borba se nastavlja. ISA marinci seviše ne bore da pobede u ratu koji su izgubili, već da prežive kakoznaju i umeju, dok se frakcije Helgasta bore za prevlast na planetiHelgan nakon smrti svog cara.



Guerilla Games je najavljivao kako će igračima dati mnogoviše onoga što oni žele - više informacija i pozadine vezane zaHelgaste (Killzone se igra iz perspektive ISA marinca, dok su Helgastineprijatelji), raznovrsnija okruženja, što bi trebalo da rezultuje"obojenijim" krajolicima (zamerka na prvi deo je bila u tome što je"sve bilo sivo", zbog toga što se cela igra odvijala u borbamarazrušenom glavnom gradu planete Helgan), te više oružja, više vozila,više načina borbe. Jedan od noviteta su i džet-pakovi, koji dodaju"treću dimenziju" pojedinim borbenim sekvencama. Naravno, tu je isjajan multiplej režim, koji će nuditi sate i sate dodatne zabave ikoji je bio sjajan adut dvojke, pre svega zahvaljujući odličnim mapama.Zanimljivo je da će postojati podrška za Playstation Move i Navigationkontrolere, tako da će igrači po prvi put moći da gađaju "kao ustvarnosti". Ispod možete naći i filmiće kako to izgleda u praksi, a zafinalnu ocenu, kao i uvek, čekamo završni proizvod.




Gran Turismo 5 (PS3)
Žanr: Auto-trke
Početak prodaje: praznici 2010.


Delićtoga šta nudi GT5 ste mogli da vidite u naslovu Gran Turismo 5Prologue, koji se pojavio pre 2,5 godine u Evropi i pre tri u Japanu, asamo Prologue je već do sada inkasirao skoro celokupan budžet kompletne"petice". Iako zvaničan datum igre do skoro nikada nije bio objavljen,činilo se da je Sony više puta odlagao izlazak "petice". Nikada tozvanično nije potvrđeno, ali u neku ruku je to bilo očigledno. Ipak,poslednje odlaganje je bilo zvanično. Umesto početkom novembra, novidatum pojavljivanja simulatora automobilizma, kako bi verovatno bilonajpravilnije nazvati ovaj naslov, jeste "praznična sezona 2010."



GT5 je igra koja se čeka ma koliko da je potrebno, jer se radi onaslovu koji se igra godinama! Stotine automobila, desetine vernoprenetih staza, fantastično ponašanje kola, verna fizika, svi elementikoji čine jednu vožnju su na najvišem mogućem nivou i najbliži sustvarnosti od svih igara koje postoje na tržištu, uključujući tu iaudio-vizuelni doživljaj. Radi se o najvećoj auto-franšizi nakonzolama, sa preko 57 miliona prodatih primeraka širom sveta! Razvojnitim, Polyphony Digital, na čelu sa zaljubljenikom u automobilizam,Kazunori Jamaučijem, radi tako da stvori ne samo igru, već umetničkodelo. Iako im se često podsmehuju zbog odlaganja, mišljenja smo da bigejming industriji bilo mnogo bolje kada bi još neki shvatili svojposao na takav način i pošli njihovim stopama. Gran Turismo 5 će imatistotine automobila sa verno prenesenim karakteristikama i ponašanjem,desetine staza, online modove igranja, podržavaće 3D tehnologiju,fenomenalan (mnogi bi rekli i jedini pravi upotrebljiv) pogled izkokpita, izuzetnu grafiku, Gran Turismo Anywhere mogućnost da održavatedaljinske trke putem weba, reli takmičenje, seriju specijalnihtakmičenja (AMG driving school, The Stig Challenge, Jeff Gordon NASCARSchool, Sebastien Loeb Rally Challenge i Gran Turismo Rally)...

Diablo 3 (PC, Mac)
Žanr: Akcioni RPG
Početak prodaje: tokom 2011.


Ah,stari dobri Diablo. Blizzard pozajmljuje, prerađuje, dorađuje,zakuvava, obrće, mesi, peče, kuva, krčka, ali kada izbaci proizvod, toje obično vrhunska igra svog žanra. Premisa Diablo igara je jednostavna- svet je preplavljen hordom monstruma; interveniši! Diablo 3 nastavljasa pričom dvadeset godina nakon dešavanja u Diablo 2 naslovu, tačnijenjegovoj ekspanziji Lord of Destruction. Demoni Mephisto, Diablo i Baalsu poraženi, ali je Worldstone, mistični kamen-barijera koja je štitilastanovnike sveta od snaga Nebesa i Pakla - uništen. Sada se zlo opetbudi i na heroju je da uspostavi balans (koji će biti ponovo narušen udogledno vreme ekspanzijom i nastavkom, bez sumnje). Igrač bira jednuod pet značajno različitih klasa: Demon Hunter, Witch Doctor, Wizard,Monk ili Barbarian. Na njemu je da pronađe i stvori nova oružja,predmete, magije, stiče iskustvo i uništi horde monstruma koje lutajusvetom.



Međutim, Diablo u singlu je tek, usudili bismo se reći, petinaiskustva. Iako teoretski Diablo nudi (barem je takav bio slučaj saprethodnim nastavcima) mogućnost da se igra nastavi ispočetka, sa jačimmonstrumima, visokim levelima, boljim predmetima i jačim oružjima (itako u krug do nemogućih nivoa težine), prava poenta je igrati umultiju i tamo to iskoristiti, a ne igrati u krug kao 1996. godine. Utom smislu je izuzetno važna integracija sa Battle.net servisom, kojiće nuditi više modova za igranje u ovom režimu. Predstavljen je i novimultiplej PvP Arena mod u kome se, na malim mapa, dva četvoročlana timabore do smrti. Ovo omogućava igračima viši nivo taktičke borbe, testvaranje malih timova prijatelja koji će se boriti sa drugima u PvParenama. Nema sumnje da će se do pojvljivanja igre još štošta saznati,kao i da će u hodu biti uvođene novine i činjene izmene.Vođa projekta, Jay Wilson, izjavio je da je rad na igri odavno zašao udrugu polovinu, kao i to da je beta test u planu. Diablo 3, za sada,nema određen datum izlaska. Nažalost, prognoziramo da, čak i ako bi sepojavio tokom 2011. godine, to ne bi moglo da se dogodi pre kraja tegodine...ali nada umire poslednja!


Do sledećeg susreta...

Ovo su igre koje nam se dopadaju, a koje bi trebale da se pojave unarednom periodu. Kao što ste videli, ima tu raznih žanrova, platformi,uopšte igračkih iskustava. Nije isto rešavati logičku zagonetku iliskakutati po okolini. Ako smo nešto propustili, ne zamerite. Nismonepogrešivi, niti je ovo poslednji prikaz najavnog tipa koji će sepojaviti na stranicama našeg sajta. Budite sa nama i pratite nas, bićetoga još! Na našu sreću, igara sasvim sigurno neće manjkati. Želimo vamugodno igranje po vašem ukusu, ma koju platformu da posedujete ikoristite za igranje! Nadamo se da smo vam pomogli u razrešenju nekihnedoumica, ili skrenuli pažnju na neki naslov za koji niste bili sasvimsvesni da će se uskoro pojaviti. Do nekih narednih najava.

Gigabyte GV-R685D5-1GD


AMD Radeon HD6800 serija kartica se već nametnula kao odličan odnos cene i performansi u klasi od 160 do 200-ak evra. Nakon detaljnih testova u kojima smo ih uporedili sa prethodnicima iz sopstvenog i suparničkog „tabora“, vreme je došlo da vidimo šta partneri kompanije AMD imaju da kažu na Radeon HD6800 temu. Posle odličnog ASUS HD6850Direct CU modela, red je došao na Gigabyte HD6850 sa Windforce x2 rashladnim sistemom.
Iako su mnogi od nas smatrali da će se, nakon Cypress-a, čipa koji je “pogonio” Radeon HD5800 seriju, Radeon HD6800 pokretati nešto mnogo jače, AMD se odlučio da napravi malo drugačiji korak. Naslednik Cypress-a kakvog je većina očekivala, AMD će tek predstaviti za dve nedelje.Cayman GPU i Radeon HD6900 seriju kartica svi željno iščekujemo, jer verujemo (ili se bar nadamo) da će Radeon HD6950 biti u rangu sa najbržim Fermijem, dok bi Radeon HD6970 trebalo da bude još brži. Kao što smo već pisali u prethodnim testovima - Barts GPU zapravo predstavlja “optimizaciju” Cypress arhitekture. Najviše je pojačan upravo ključni deo DirectX 11 hardverske implementacije - tesselation, a dodat je i novi UVD engine i urađen je reblans na relaciji shader – TMU/ROP. RadeonHDn800 serija je uvek zamišljena kao skup od dva do tri modela čija bi cena trebalo da se kreće oko 220 dolara, odnosno 190 evra, što je i bio slučaj sa modelima iz serija HD3800 i HD4800. Cypress i Radeon HD5800 su “probili” taj nivo, tako ostavivši prazan prostor između HD5700 iHD5800 serije i to na naj atraktivnijoj “koti” od 200-ak evra, koja je the most sweetest spot. Barts GPU predstavlja, dakle, optimizaciju arhitekture i uz postojeća ograničenja koje nameće razvoj litografije. Radeon HD6870,jači model, radi na 900 MHz, ima 32 ROP-a i 1120 stream processing jedinice. Memorija je podešena na efektivnih 4200 MHz, a maksimalna potrošnja je fantastičnih 151W, odnosno svega 19W u stanju “mirovanja”.Radeon HD6850 ima još manje aktivnih jedinica – 960 SP-a i radni takt od 750 MHz, uz VRAM koji radi na 4.0 GHz. Kao što smo rekli, Barts GPUje blago unapređenje Cypress-a, što znači da su shader jedinicei dalje 5-way tipa - VLIW5, dok Cayman koristi jednostavniji VLIW4, ali će zato verovatno njihov broj biti znatno veći.
Podsetićemo i da će AMD već postojeće Juniper-based Radeon HD5700 akceleratore zadržati na tržištu bez re-branding-a.Konkurencija je upravo na dan kada su lansirane Radeon HD6800 kartice,najavila sniženje cena svojih “ugroženih” modela, a izbacila je i nove drajvere. Tik pre nego što će AMD predstaviti Radeon HD6900 seriju,NVIDIA predstavlja GeForce GTX 580, a verovatno i naslednika GeForceGTX 460 modela. Više informacija ćemo imati kada i do nas stignu pomenuti modeli. Sada ćemo pogledati kako izgleda i Gigabyte Radeon HD6850 sa Windforce x2 kulerom.
Većina prvih serija Radeon HD6870 modela je bazirana na referentnom modelu, dok Radeon HD6850 modeli uglavnom imaju drugačije rashladne sisteme od onog viđenog na našem “inženjering semplu” koji smo predstavili u prethodnom testu. ASUS “DirectCU” verzija Radeon HD6850 modela koju smo takođe predstavili je nešto drugačija od one o kojoj smo pisali, a i Gigabyte Windforce verzija dolazi blago overklokovana i uz OC softver koji će pomoći da se jezgro i memorija ubrzaju za par stotina megaherca.Treća po redu Radeon HD6850 kartica koju smo testirali, stigla je kao “full retail” model iz lokalne kancelarije kompanije Gigabyte.Kutija je srednje veličine, a sama kartica u njoj dobro zaštićena velikim blokom stiroforma. Konektori su takođe obloženi gumiranim umecima kako ne bi došlo do njihovog oštećenja (pogledajte slike). Od propratnog materijala u kutiji smo zatekli drajver sa OC utility softverom i drajverima (beta, starija od one koju smo koristili i na našem prethodnom testu), papirni setup manual, zatim jedan Molex - 6 pin PCIe adapter i samo još jedan SL-DVI u D-Sub adapter, kao i jedan Crossfire mostić.Kao što znamo, Radeon HD6850 je nešto sporija verzija Single GPUimplementacije Barts tehnologije, koja ima svih 960 aktivnih streamingjedinica i koja radi na 750 MHz. Naravno, Gigabyte je blago ubrzao svojGV-R685D5-1GD Windforce x2 model, koji je, što je vrlo zanimljivo ijedini Radeon HD6850 model u ponudi ove kompanije, baš kao i u slučajuASUS-a. Gigabyte GV-R685D5-1GD ima GPU koji je sa 750 MHz ubrzan na 775MHz, što je, kako ćemo videti, opet daleko, daleko od krajnjih dometaovog modela. Broj TMU (teksturnih) jedinica je, kao i broj streaming jedinica- smanjen, ali je memorijska magistrala i dalje 256-bitna. 1 GB GDDR5memorije radi na 1000 MHz, efektivnih 4 GHz, baš kao i kod referentnogmodela. Propusna moć memorije je, dakle, 4 gigabita po sekundi.Gigabyte GV-R685D5-1GD nije previše dugačka kartica. Njenedimenzije su 228 x 100 x 37 mm, a već na prvi pogled se vidi daWindforce 2x nije “tunel” tipa, kakav AMD upošljava na svim svojimreferentnim karticama više i najviše klase još od pojave Radeon X1800 /R420 modela. I referentna i Gigabyte Radeon HD6850 kartica koristepraktično isti PCB. Sistem za hlađenje je, pak, dosta, dosta drugačiji.Prvo nam u oči je impresivan hladnjak, kao i ventilator koji je ustartu ipak tiši od NTK rešenja sa “tunel” rashladnog sistema kodreferentnog modela. Gigabyte WINDFORCE™ 2x je posebno dizajniran kulersa dva PWM ventilatora koji imaju tzv. anti-turbulence lopatice, dok sam kuler ima toplotne cevi od čistog bakra. Kuler ima tri tipa rebara: parallel-inclined, mirroring-inclined i 3D-inclined,što zajedno rezultuje najboljim hađenjem za Barts PRO karticu. Bar takotvrde u kompaniji Gigabyte. Uz WINDFORCE kuler za koji Gigabyte tvrdida će spustiti temperaturu i za 20 stepeni Celzijusa u odnosu nareferentno rešenje, skloni smo da poverujemo da je uz korekciju napona(pomoću GPU Tool-a ili, od nedavno, MSI Afterburner softvera, koji jedobio IC2 podršku za CHiL kontroler) moguće postići jako dobrerezultate. Barts kartice inače imau odličan overkloking potencijal, ami se samo pitamo da li će ASUS Radeon HD6850 DirectCU biti nadmašen.Sam kuler čini ALU baza čiji dva para toplotnih cevi od bakrane dolaze u direktan dodir sa GPU-om, ali dolaze u dodir sa njim prekobaze koja je takođe napravljena od bakra. Toplotne cevi imaj promera odšest milimetara. Dva ventilatora od 90 milimetara rade na malom brojuobrtaja i termalno su regulisani. Kada je karticau OC modu i podopterećenjem, kuleri umeju da se čuju, ali u većini slučajeva se možereći da je Gigabyte GV-R685D5-1GD prilično tiha kartica. Mesto na komekuler dodiruje GPU, na njegovim ivicama, posebno je ojačano i preciznoobrađeno kako bi bakarni umetak na donjoj strani na najbolji načinlegao na površinu jezgra. Bakarna baza koja dodiruje jezgro i memorijuje malo masivnija i duža, a takođe je jako dobro ispolirana. Kuler jenačinjen od kombinacije metala: heat-pipe “baza” je od bakra, dok jeglavni radijator sa listićima načinjen od aluminijuma. Windforce 2xrashladni sistem deluje moćnije od ASUS DirectCU rešenja, ali ćemo jošvideti kako se ova dva modela mogu uporediti u OC sekciji.Toplotne cevi, jasno, efikasno odvode toplotu sa bakarnog jezgra uveliki profil od aluminijumskih listića, koji hladi dva termalnokonrolisana ventilatora. Poklopac sa gornje strane je izuzetnoatraktivan i daje kartici pravi šmek jedne custom-designkartice namenjene overklokerima. Rashladni sistem zauzima dva slota ionemogućava izbacivanje toplog vazduha van kućišta, koje je moguće kod„tunel“ rešenja kakva stižu uz referentne modele, ali ne doprinosi damasa bude manja, a Gigabyte, baš kao i ASUS tvrdi da je njihovoWindforce 2x rešenje bar 20-ak stepeni Celzijusa hladnije odreferentnog. Ono što je interesantno za Gigabyte GV-R685D5-1GD je da ideo naponske jedinice ima sopstveni heat spreader, a ventilator jevelikog promera i dosta je tih u radu.Na poleđini uočavamo da Gigabyte GV-R685D5-1GD nije prekrivenmetalnim poklopcem koji je imao funkciju da zaštiti komponente na tojstrani, ali i da ih ohladi, mada smatramo da je bolje što ovog poklopcanema. Sam plavo prelakirani PCB ima relativno jednostavan layout zaovako naprednu karticu, najpre jer je sistem za napajanje potpunodigitalan. Naponski segment koji “hrani” GPU, izrađen oko istog CHILvoltage kontrolera kao i kod referentnog modela HD6850 i HD6870 karticai realizovan je u tri faze. Ostatak naponske sekcije kao da jepreslikan sa referentnog modela, pa će i naš opis biti isti. Layoutje relativno jednostavan za ovako naprednu karticu, najpre jer jesistem za napajanje potpuno digitalan. Naponski segment koji “hrani”GPU, izrađen oko novog CHIL CHL8214 kontrolera i realizovan je u trifaze (Cypress model je imao četiri faze), mada je predviđeno mesto i začetvrtu fazu. Tri digitalne vGPU naponske faze kontrolišu i dodatniVolterra čipovi – Volterra VT1157SF i VT242WF. Još jedan VolterraVT1165MF čip uočavamo blizu CrossFire konektora i on je ovoga putazadužen za pravilno napajanje VRAM-a. CHL8214 ima mogućnost za kontrolunapona putem I2C profila, pa neće biti problem da se podrška za istiimplementira u mnogobrojne OC i voltage-tweakingsoftvere (TechPowerUp GPU Tool, MSI Afterburner itd.). Kartica senapaja preko PCIe x16 magistrale i jednog 6-pinskog PCI Expresskonektora, smeštenog na samom kraju PCB-a.Gigabyte GV-R685D5-1GD, kao i referentni model, poseduje čak četirivideo konektora spremnih za prikaz XHD rezolucije, dok ih je prethodnikimao tri. Tu su, dakle, Dva DVI-I konektora, od kojih je jedan Single,a drugi Dual-Link i jedan HDMI 1.4 su tu, a AMD je posebno ponosan naimplementaciju dva nova DisplayPort 1.2 priključka. Kod testirane GAkartice, DisplayPort 1.2 konektor je čak i pozlaćen. Barts GPU ima šestTMDS linkova tj. transmitera. Kada se jednom rasklopi rashladni sistem,prvo što ćete zapaziti je da je GPU zarotiran za 45 stepeni u odnosu naravan matične ploče. Kao i jači model, i ASUS EAH6850 DirectCU koristiHynix GDDR5 memorijske čipove. Osam H5GQ1H24AFR-T2C čipova kapacitetaod jednog gigabita, rade na naponu od 1.42V i sposobni su zafrekvenciju od 1250 MHz (5 GHz, efektivno). Na kartici su, kao što smoi pomenuli na početku strane, podešeni na 1000 MHz (4.0 GHz, efektivno)jer je Barts-ov memorijski kontroler nešto inferiorniji od onog kodCypress-a. Ono što je interesantno je i da GV-R685D5-1GD, baš kao iASUS EAH6850 DirectCU - ima jedan šestopinski PCI Express konektor,iako smo mislili da će ih biti dva.

Zaključak

O Gigabyte GV-R685D5-1GDkartici ne možemo da kažemo mnogo toga novog što već nismo rekli oprvoj testiranoj Radeon HD6850 kartici, ali i o ASUS modelu koji smotestirali ubrzo posle referentnog modela. Sada je pred nama bilaGigabyte Windforce 2x verzija koja je jednako dobra kao i pomenutiASUS. Za nijansu se slabije "klokuje", ali je u tim "opterećenim"uslovima i tiša od ASUS-a. Ne treba smetnuti s ume da je svaki primerakkartice "priča za sebe", pa tako sigurno postoje kombinacije u kojimaje Gigabyte verzija bolji "overklokoker" od ASUS-ove. Radeon HD6800serija jeste nastala tako što je AMD pokušao da dva svoja udarna modelaiz višeg segmenta srednje klase, učini dostupnijim još širem krugukorisnika, a da se pritom ne izgubi na performansama. U tom smislu,Radeon HD6800 kartice zaista predstavljaju precizan pogodak u metu - ito dva puta zaredom. AMD Radeon HD6850 može da budebrz kao Radeon HD6870 na „default“ taktu. Dokaz za ovu tvrdnju je testASUS EAH6850 DirectCU kartice, koju smo, kao i Gigabyte model iz ovogtesta, svo vreme testa "vozili" na čak 1000 / 4560 MHz. Pošto niGigabyte GV-R685D5-1GD kartica, kao ni ASUS EAH6850 DirectCU nijeskuplja od najvećeg broja standardnih ne-overklokovanih izdanja HD6850akceleratora, smatramo da ne bi bilo fer da Gigabyte-ov model ostanebez naše zvanične preporuke (Benchmark Highly Recommended nagrada).

Gigabyte GV-R685D5-1GD – Benchmark Highly Recommended Award

Još jednom bi trebalo istaći da Radeon HD6800 serija nije performance naslednikHD5800 serije, a mi jedva čekamo Cayman i Radeon HD6900 seriju karticakoje su na njemu bazirane. Zanima nas koliko će biti brži i skuplji odBarts kartica, a to ćemo znati već za dve nedelje. Barts GPU je doneo ineke novitete u odnosu na Cypress: tesselator je efikasniji, a jezgro bolje izbalansirano za gaming, uz nižu potrošnju pod opterećenjem i tokom mirovanja, ali i nižu cenu kartica. Uz sve to, AMD je krenuo sa sopstvenom Stereoscopic 3D gaming(HD3D) inicijativom, poboljšao je EyeFinity, koji je sada smisleniji sasamo jednim akceleratorom u sistemu, a tu su i podrške za otvoreneGP-GPU standarde kroz AMD APP i podršku za OpenCL i DirectCompute 11.Tu su i HDMI 1.4, DisplayPort 1.2 i novi Unified Video Decoder 3.0,koji ubrzava i MPEG2 i DivX video kodeke. Iako sample primercikartica nisu bili previše raspoloženi za OC, ASUS i Gigabyte supokazali da je Barts GPU veoma dobar overkloker, što će smanjiti onomalo razlike u performansama u odnosu na Radeon HD5800 seriju kartica.Za sada, jednostavno, nema boljeg izbora u klasi od oko 160 i oko 210evra.

HTC HD7 - Windows Phone 7


Windows Phone 7 je nova verzija Microsoft operativnog sistema zamobilne telefone. Windows Mobile 6.5 je prethodna verzija sistema. Nekavas nazivi i brojevi ne zbune. Na prvi pogled, za nekoga ko nije utoku, 7 predstavlja logičan broj za prvu novu verziju posle 6.5.Međutim, Microsoft je sistem preimenovao iz Mobile u Phone i tako jasnodao do znanja da se tu nešto promenilo.

Windows Phone 7 sapravom možemo da nazovemo i Windows Phone 1.0, jer je sistem upotpunosti nov. Čini se da se Microsoft odlučio za broj 7 iz razloga dane bi zbunjivao većinu korisnika (koji baš i ne paze na oznake), aliisto tako naziv Windows Phone 7 veoma lepo ide uz postojeći Windows 7.U svakom slučaju, imajte na umu da je pred nama u potpunosti novioperativni sistem, koji se dugo spremao i promovisao.


Procenjuje se da je Microsoft uložio oko 500 miliona dolara samoza promociju. Iako je kompanija Microsoft poznata po tome da uvekraspolaže velikom količinom gotovine, mora se priznati da je 500miliona za promociju operativnog sistema za napredne mobilne telefonevrtoglava cifra.

Promocija novog sistema nije impresivna samopo uloženom novcu, već i po dužini trajanja. Gotovo cela 2010. godinaje u znaku Windows Phone 7 sistema. O novom sistemu priča se još odkraja zime i to sve u godini kada je Apple predstavio izuzetnopopularan iPhone 4 i kada je Android sistem napravio veliki proboj.
Microsoft je shvatio da je "krpljenje" starog sistema neefikasno iodlučio da napravi sistem od nule. Takođe, u početku su pametnitelefoni vezivani za poslovne korisnike, pa se zbog toga može reći daje Microsoft imao prilično stabilne pozicije (a bio je i među prvima).Vremenom su se navike potrošača promenile, a segment pametnih telefonaje svake godine nezadrživo rastao. Danas će kupci od 7 do 77 naćirazlog da kupe smarfon, što je dovelo do jačanja pozicija Androida iiPhone-a. Ma koliko se HTC trudio sa svojim Sense softverskim rešenjem,Windows Mobile telefoni su i dalje ostali zanimljivi samo vernimkupcima i onima koji svoje navike ne mogu da promene.
Microsoft je video da u tome nema budućnosti i rešio da napravioperativni sistem koji će biti interesantan, u najmanju ruku, kao dvanajpopularnija sistema za napredne telefone - iOS i Android. Microsoftje moćniji od Apple i Google kompanija, ali se postavlja pitanje je lito dovoljno da se zauzmu bolje pozicije nego one iz vremena WindowsMobile sistema. Ono što je tokom 2010. godine bilo očigledno je to daje Microsoft siguran u svoj uspeh i da neće žuriti u ostvarivanju novihciljeva.

HTC HD7

dimenzije	122 x 68 x 11.2 mm
masa	162 g
baterija	Li-Ion 1230 mAh
ekran	4.3", 480 x 800, S-LCD
kamera	5 MP, autofokus, dual LED, 720p video
prednja kamera	ne
procesor	1GHz Qualcomm Snapdragon
memorija	576 MB RAM
skladišna memorija	8 GB
proširenje memorije	ne
priključak za slušalice	3.5 mm
sistem	Windows Phone 7
accelerometer - orijentacioni senzor	da
konekcije	USB, Bluetooth, WiFi
ostali senzori	kompas
prenos podataka	GPRS, EDGE, 3G (HSDPA 7.2, HSUPA)
GPS	da
poruke	SMS, MMS
email	da
FM radio	ne

HTC HD7 je direktan naslednik najboljeg i (verovatno)najpopularnijeg Windows Mobile telefona - modela HTC HD2. Radni nazivovog telefona je Schubert, ali će zvanični naziv biti HD7. HTC seodlučio da očekivanu HD3 oznaku zameni sa HD7, kako bi naziv telefonaišao uz oznaku operativnog sistema, ali (verovanto) i zbog toga što suse mnogi konkurenti odlučili da broj 7 smeste negde u naziv WindowsPhone 7 telefona koje imaju u ponudi.


HTC HD7 se fizički sastoji iz tri dela. Najveći deo predstavljaprednja strana telefona na kojoj su smešteni ekran i tasteri. Tasterisu u ravni sa ekranom i kapacitivnog su tipa. To znači da nisu izvedeniu fizičkoj formi, već su to polja osetljiva na dodir. Tasteri radeveoma dobro i nismo primetili bilo kakve probleme. Drugi deospoljašnosti HD7 telefona je bočna metalna lajsna, koja ne služi samokao dizajnersko rešenje, već čini da telefon bude izuzetno čvrst.Zadnji deo je od gumirane-matirane plastike, koja povećava trenje isamim tim sprečava klizanje iz ruke. Na zadnjoj strani telefona postojideo koji služi da telefon u širokom položaju može na stolu da stojiuspravno. HTC HD7 je fizički izuzetno kvalitetan telefon, mada uvektreba paziti sa tankim poklopcem baterije.
Dimenzije HD7telefona su 122 x 68 x 11.2 mm, dok masa iznosi 162 g. Jedini problemmože biti širina. Telefon nije ni preterano težan, ni preterano dugačakza svoju specifikaciju, ali jeste izuzetno tanak. Širina telefona,posle dužeg korišćenja, može biti problem ukoliko imate manju šaku.Takođe, širina može predstavljati problem ukoliko planirate telefon danosite u prednjem džepu pantalona. Ipak, može se reći da je širinatelefona na granici prihvatljive, odnosno da HTC nije preterao i da jeovaj telefon jednako funkcionalan kao i svaki drugi. Mada treba imatina umu da će neka deblja futrola znatno otežati stavljanje telefona umanje džepove. U većini slučajeva dimenzije HD7 telefona neće smetati,ali ne treba zaboraviti da je ovo jedan od krupnijih telefona.


HTC HD7 nije hardverski značajno napredovao u odnosu na HD2, doksu "core" komponente ostale gotovo identične. Za to ima nekolikoopravdanja. Prvi razlog je taj što još neko vreme neće biti bržihprocesora od Snapdragon-a na 1 GHz. Tokom 2011. godine videćemo bržeprocesore koji će imati dva jezgra, ali za sada gigahercin Snapdragonostaje pravi izbor. Drugi razlog, zbog kojeg HD7 telefonu nije potrebanbrži hardver od HD2, jeste operativni sistem. Windows Phone 7 nećeimati multitasking i samim tim će značajno manje naprezati procesor imemoriju. To je i razlog zašto Windows Phone 7 sistemu ne treba više od576 MB radne memorije, koliko ima HD7.

HTC HD7 ima minimalanbroj konektora i tastera. Pored glavnih koji su u sklopu ekrana,prisutan je poseban taster za kameru, kao i standardni vol +/- tasteri.Sa gornje strane telefona nalazi se taster zauključivanje/isključivanje telefona (kada se drži) iotključavanje/zaključavanje (kada se samo pritisne). Na dnu se nalazi3,5 milimetarski konektor za slušalice i micro-USB koji služi kako zapunjenje, tako i za USB konekciju.



Ekran koji poseduje HD7 je veliki čak 4,3 inča, što je jednako kaonekoliko telefona koji već imaju ekran ove veličine (HTC HD2, HTC Evo4G, HTC Desire HD). U pitanju je najveći ekran za mobilne telefone -naravno, iz priče izostavljamo tablete sa većim ekranima koji imajumogućnost telefoniranja. Rezolucija ekrana je 480 x 800 tačaka, a ekranje S-LCD tipa. S-LCD ekrani nemaju tako dobar kontrast i žive boje kaoAMOLED ekrani, ali se mora priznati da je prikaz koji daju priličnodobar. S-LCD će se više dopasti onima koje vole mirniji i prirodnijiprikaz, mada je teško odupreti se utisku da je crna boja nedovoljnocrna, naročito posle iskustava sa AMOLED i Super AMOLED ekranima. Sve usvemu, ekran koji poseduje HD7 je dosta dobar, ali bolja crna boja iveća rezolucija je ono što bi ovom ekranu dobro došlo.
Fotografije je moguće snimiti u 5 MP, a video u 720p rezoluciji. Kameraje sasvim dobra, iako nije na nivou iPhone 4 ili Galaxy S telefona. HD7ima jednu od najboljih kamera, ako ne i najbolju, koju smo videli naHTC telefonima. To možda i nije neki uspeh, jer HTC nije poznat podobrim kamerama, ali HD7 ima sasvim dobru i više nego upotrebljivu.Ipak, treba znati da je i konkurencija značajno napredovala, pa se takoHTC i dalje nalazi u drugom delu tabele. HD7 neće biti savršeno rešenjeza fotografisanje, ali je kamera, kao što smo rekli, više negoupotrebljiva. Primere kamere možete pogledati u galeriji, koja senalazi na poslednjoj strani teksta.

Windows Phone 7

Microsoft je 15. februara ovegodine u Barseloni otkrio da radi na novom operativnom sistemu, a mesecdana je objavio detaljnije informacije. Windows Phone 7 se zvaničnopojavio 21. oktobra u Evropi, dok će se u Severnoj Americi pojaviti 8.novembra. Beta verzija SDK se pojavila tokom leta, a zvanična useptembru.
Prva stvar koja se primeti kod Windows Phone 7 operativnog sistema jeizgled. Glavna karakteristika izgleda jeste jednostavnost. Microsoft sepotrudio da maksimalno uprosti prikaz na ekranu, u meri koja do sadanije viđena ni na jednom operativnom sistemu. Sve što je moglo da seukloni sa ekrana, do najsitnijih detalja, uklonjeno je. Na primer,ukoliko koristite sat sa AM i PM oznakama, sistem će za oznakekoristiti samo A ili P. Ovo jeste banalan primer, ali vam pružamo slikuo tome kako je sa ekrana zaista uklonjeno sve što je moglo da budeuklonjeno. Čak ni osnovne informacije o prijemu, bateriji i uključenimkonekcijama nisu uvek prisutne, već se samo ponekad pojave, odnosnokada ih pozovete klikom u deo ekrana.

Messaging
Po našem mišljenju Windows Phone 7 izgleda fantastično. Naravno, nijeizgled razlog zbog kojeg treba da zaboravite na vaše iPhone i Androidtelefone, ali je vrlo moguće da će mnogi operativni sistemi mobilnihtelefona ubuduće težiti ovakvom izgledu. Na neki način, jednostavanizgled koji donosi Windows Phone 7 čini da zaboravite da u ruci imateprilično kompleksan uređaj.

Internet Explorer
Osnovni ekran sistema (ili Start ekran) poseduje prečice za najčešćekorišćene programe. Međutim, to nisu obične prečice, već polja kojamenjaju svoj izgled zavisno od situacije. Primera radi, polja za pozivei poruke prikazivaće broj propuštenih poziva i nepročitanih poruka.Polje za pristup fotografijama će biti parče neke slike. "People" poljeće listati fotografije vaših prijatelja sa Facebooka. Međutim, za sadanije jasno hoće li ova polja biti funkcionalna (kao što su widgeti naAndroidu) ili samo informativnog tipa. Na primer, da li će neka "treća"aplikacija omogućiti da se preko polja kontrolišu bežične konekcije. Dali će postojati polje za direktan unos statusa na Facebooku iliTwitteru. Windows Phone 7 za sada nema polja preko kojih je mogućevršiti kontrolu uređaja ili unositi podatke, a videćemo kako će sesituacija po tom pitanju odvijati u budućnosti.

Calendar
Veoma zanimljiva aplikacija koja fabrički dolazi uz Windows Phone 7jeste People. Ova aplikacija objedinjuje vaše kontakte u telefonu,Facebooku, itd. People aplikacija je podeljena u tri ekrana. Prvi ekranpredstavlja skoro pregledane kontakte, bilo da ste gledali nečijiprofil na Facebooku, bilo da ste otvorili kontakt koji se nalazi usamom telefonu. Drugi ekran je mesto gde se nalaze svi vaši kontakti.Windows Phone 7 je u stanju da prepozna postojeće kontakte sa profilimana Facebooku i da te kontakte spoji u jedan, pa ćete tako klikom naneko ime na jednom mestu dobiti i informacije o kontaktu i informacijeo aktivnostima na Facebooku. Ono što zameramo jeste pretraga kontakatageneralno. Potrebno je proći nekoliko ekrana kako bi pretražili vašimenik, što vremenski traje duže nego na drugim telefonima. Ipak,olakšanje je da su poslednje pozvani telefoni znatno bliži nekokompletan imenik, kao i to da je omiljeni kontakt moguće izdvojiti naStart ekran u vidu zasebnog polja.

Pictures
Što se tiče osnovnih funkcija telefona, poziva i poruka, situacija jeveoma slična kao kod konkurentskih operativnih sistema. SMS poruke sudanas standardizovane kod svih sistema i fundamentalne razlike uaplikacijama gotovo da ne postoje. Ono što nam se nije dopalo prilikompozivanja, jeste što nema pristupa kontaktima direktno sa brojčanka (usmislu da se nečiji kontakt pojavi kada se započne kucanje broja iliimena). Generalno gledano, vreme koje je potrebno da bi došli do nekogkontakta u imeniku je jedna od najvećih mana ovog sistema.

Music + Video
Kada je reč web browseru, odnosno Internet Exploreru, situacija jedrastično bolja nego na Windows Mobile sistemu. Internet explorerposeduje pinch-to-zoom opciju što je najbitnija stvar koju web browserdanas mora da poseduje. Ono što Windows Phone 7 za sada nema jestepodrška za flash. Međutim, najavljeno je da će Adobe uraditi 10.1 flashza Windows Phone 7, ali nije poznato kada će se pojaviti. Sam browserje dosta dobar, mada smo primetili pojedine mane. Pre svega, ma kolikosmanjivali zoom, nikada nije moguće na ekranu prikazati celu webstranu. Ovo nije značajna mana, ali u pojedinim situacijama može dasmeta. Prilikom brzog skrolovanja strana neće biti zaključana navertikalni ili horizontalni skrol, već će ići u oba pravca, što opet umanjem broju slučajeva može da bude nezgodno. Kada je reč orenderovanju strana, novi Internet Explorer je dosta dobar, mada smoprimetili da u pojedinim situacijama previše uveličava fontove, štojeste dobro jer olakšava čitanje, ali se nekada struktura web stranemože poremetiti.

Mail
Što se tiče pregleda fotografija i video snimaka, kao i slušanjamuzike, novi Windows Phone 7 je odličan. Windows Phone 7 je u ovomslučaju identičan kao Zune plejeri koji su se na ovom polju pokazalisjajno. Pregled fotografija je odlično urađen, a pored gledanja slikakoje imate na telefonu, moguće je gledati i Facebook galerije vašihprijatlja. Ispod fotografija korisnika telefona automatski se dodajualbumi koje imate na Facebook profilu, koji se tako integrišu u samuaplikaciju. Pregled elektronske pošte je slično zamišljen kao pregledfotografija, muzike ili video snimaka. Jer je u aplikaciji mogućekretanje po vertikalnoj i horizontalnoj osi, čime su vam mnoge opcijena dohvat ruke.

Alarm, Calculator, Camera
Ono što je nedostatak, iz našeg ugla gledanja, jesu Bing mape kojenemaju detaljno uređenu Srbiju, kao što to imaju Google mape. Da li ćeubuduće moći da se koriste Google mape i kako će izgledati aplikacijeza navigaciju, saznaćemo najranije krajem ove godine, a najverovatnijetokom 2011.

Utisci

HTC HD7 koji smo imali na testu nijefinalni proizvod, ali nismo primetili bilo kakve probleme, štosoftverske, što hardverske, pa sa punim pravom možemo da kažemo da ćeHTC HD7 biti hardverski odličan telefon - ništa manje od HTC-a nismo niočekivali.

Pravi problem smo imali u tome što nismo mogli dapristupimo Marketplace-u i Xbox Live servisu, jer nismo bili umogućnosti da aktiviramo naš Windows Phone 7 telefon. Detaljnijeinformacije o dodatnim aplikacijama i online servisima ćemo imatiprilikom testa nekog sledećeg Windows Phone 7 telefona.


O Windows Phone 7 sistemu treba znati još neke stvari. Pre svega,sinhronizacija sadržaja se na Windows operativnom sistemu vrši putemZune softvera i radi veoma dobro, dok je sam Zune softver za čistudestku. Što se tiče Mac OS korisnika, Microsoft je izbacio Connectoraplikaciju, koja je u Beta fazi i preko koje smo uspeli samo da skinemosadržaj sa telefona, ali ne i da prebacimo nešto sa Maca na WindowsPhone 7.

Windows Phone 7 u odnosu na Windows Mobile i pojedinekonkurentske sisteme ne poseduje pojedine mogućnosti. Pre svega, nemacopy i paste opcije, ali je Microsoft najavio da će ta mogućnost bitidodata početkom 2011. godine. Adobe Flash podrške za sada nema, ali ćeje biti, mada nije poznato kada. Windows Phone 7 nema multitasking, aliodređene sistemske aplikacije mogu da rade u pozadini. Microsoft nijeisključio dodavanje mogućnosti multitaskinga u budućim verzijama, alise te informacije svode na nivo špekulacija. Windows Phone 7 nemapotpunu podršku za Exchange, kao što je imao Windows Mobile, ali nekavas to ne brine, jer velika većina korisnika ni ne koristi sve naprednemogućnosti koje Exchange nudi. Poslednja bitna mana jeste da WindowsPhone 7 ne može da pokrene verzije aplikacija koje su napisane zaWindows Mobile. Windows Phone 7 ima još neke nedostatke, ali smatramoda oni nisu toliko bitni, pa ih tako nećemo ni spominjati.

Microsoft možemo pohvaliti za koncept novog sistema, ali je evidentnoda Windows Phone 7 pruža manje naprednih mogućnosti u odnosu na iOS iliAndroid. Istina, taktika Microsofta je da napravi čist operativnisistem i to im je u potpunosti uspelo. Najbitnije osobine naprednogmobilnog telefona su tu, ali je pitanje koliko će Windows Phone 7 bitidobar za korisnike koji uvek žele nešto više. Sigurno da će WindowsPhone 7 svakoga dana biti sve bolji i bolji, ali je i pitanje u komsmeru će Microsoft voditi razvog svog sistema, jer ako previše budeinsistirao na jednostavnosti, moguće je da će odbiti određenu grupukupaca.


Windows Phone 7 jeste idealno rešenje već danas za sve one kojižele napredan sistem, a ne žele kompleksnost koju donose Android iliiOS. Veliki adut bilo kog telefona sa ovim sistemom je sam izgledsistema koji je perfektan i koji će stalno mamiti poglede. Doživljajtokom rada sa Windows Phone 7 telefonom je veoma prijatan, ali ćepojedine animacije u sistemu previše trajati, čime će vas usporavati usituacijama kada treba nešto brzo da završite.

Sve u svemu,HTC HD7 je odličan mobilni telefon, kao što je Windows Phone 7 odličanoperativni sistem. HTC je perfektno uradio svoj posao i o tome ne trebatrošiti reči. Windows Phone 7 treba da izbegnu oni koji smartfonkoriste do samih granica upotrebljivosti - videćemo kako će sesituacija po ovom pitanju odvijati ubuduće. Ukoliko vam je bitan lep ijednostavan sistem telefona, koji nudi sve najbitnije opcije, a pritome želite malo "opušteniju" varijantu u odnosu na konkurentskesisteme, ozbiljno razmislite o telefonu sa Windows Phone 7 sistemom, apogotovo o modelu HTC HD7.




Prednosti

- kvalitet izrade, spoljašnost
- veliki i kvalitetan ekran
- izgled sistema
- jednostavnost korišćenja
- pregled fotografija, muzike i filmova
- web browser
- prilagođavanje osnovnog ekrana

Nedostaci

- kontakti nisu pri ruci
- broj dodatnih aplikacija će u startu biti mali
- širina telefona ponekad može biti problem
- multitasking, copy-paste, flash...

ASUS EAH6850 DirectCU


Radeon HD5000 familija video i grafičkih kartica je i definitivno bilanajuspešnija za kompaniju AMD, odnosno ATI, od kako se ova kompanijabavi dizajniranjem grafičkih čipova. Sa gotovo 18 meseci prednosti kadaje u pitanju podrška za DirectX 11 i čak dve godine prednosti uupotrebi GDDR5 memorije, može se reći da je AMD uživao u samom vrhukada su tehnologija, ali i performanse u pitanju. Od nedavno, i tržišniudeo discrete grafike je “na strani” kompanije AMD, a preko90% DirectX 11 kartica u računarima širom sveta ima u sebi Radeon GPU.Iako su svi smatrali da će se, nakon Cypress-a, čipa koji je “pogonio”Radeon HD5800 seriju, Radeon HD6800 pokretati nešto mnogo jače, AMD seodlučio da napravi malo drugačiji korak. Naslednik Cypress-akakvog je većina očekivala, AMD će tek predstaviti za nekih dvadesetakdana. Cayman GPU i Radeon HD6900 seriju kartica svi željno iščekujemo,jer verujemo (ili se bar nadamo) da će Radeon HD6950 biti u rangu sanajbržim Fermijem, dok bi Radeon HD6970 trebalo da bude još brži.Već smo pisali o tome da Barts GPU zapravo predstavlja“optimizaciju” Cypress arhitekture. Najviše je pojačan upravo ključnideo DirectX 11 hardverske implementacije - tesselation, a dodat je i novi UVD engine i urađen je reblans na relaciji shader – TMU/ROP. RadeonHDn800 serija je uvek zamišljena kao skup od dva do tri modela čija bicena trebalo da se kreće oko 220 dolara, odnosno 190 evra, što je i bioslučaj sa modelima iz serija HD3800 i HD4800. Cypress i Radeon HD5800su “probili” taj nivo, tako ostavivši prazan prostor između HD5700 iHD5800 serije i to na najatraktivnijoj “koti” od 200-ak evra, koja je the most sweetest spot.Barts GPU predstavlja, dakle, optimizaciju arhitekture i uz postojećaograničenja koje nameće razvoj litografije. Radeon HD6870, jači model,radi na 900 MHz, ima 32 ROP-a i 1120 stream processing jedinice.Memorija je podešena na efektivnih 4200 MHz, a maksimalna potrošnja jefantastičnih 151W, odnosno svega 19W u stanju “mirovanja”. RadeonHD6850 ima još manje aktivnih jedinica – 960 SP-a i radni takt od 750MHz, uz VRAM koji radi na 4.0 GHz. Kao što smo rekli, Barts GPU jeblago unapređenje Cypress-a, što znači da su shader jedinicei dalje 5-way tipa - VLIW5, dok Cayman koristi jednostavniji VLIW4, aliće zato verovatno njihov broj biti znatno veći.
O nekim stvarima o kojima AMD nije pričao na zvaničnoj prezentaciji, akoji su nam bili nejasni, pitali smo g. Erika Demersa, pa je tako brojinformacija koje ćete naći u našem testu Radeon HD6800 serije karticamožda nešto veći u odnosu na ono što su napisale kolege. O samojtehnologiji GPU-a smo već detaljno pisali u gore linkovanom članku, paćemo na sledećoj stranici već pričati o novoj ASUS EAH6850 DirectCUkartici koja nam je stigla odmah nakon što smo završili testiranje engineering semplova koje smo doneli iz Los Anđelesa.
Podsetićemo i da će AMD već postojeće Juniper-based Radeon HD5700 akceleratore zadržati na tržištu bez re-branding-a.Ono što je zanimljivo je da AMD zvanično ne menja cenu starim RadeonHD5850 i HD5870 modelima, koje su “preko noći” postale znatno manjeatraktivne. U redu, jasno je da su nešto brže, ali nisu ni blizu tolikobrže koliko su skuplje – očigledno je da se AMD-u ne žuri da ih proda ida ih na tržištu ima taman toliko za sve one koji će se u narednihtri-četiri meseca ipak odlučiti za starije modele. Konkurencija jeupravo na dan kada su lansirane Radeon HD6800 kartice, najavilasniženje cena svojih “ugroženih” modela, a izbacila je i nove drajvere.GeForce GTX 460 sa 768 MB memorije tako sada košta oko 160 dolara (150evra) u e-tail-u, dok je jači model pretrpeo još veći “popust” injegova nova cena je svega 190 dolara, odnosno 180 evra, ako se naručion-line.

Kartica na testu - ASUS EAH6850 DirectCU

Barts GPU pokreće dva nova Radeon HD6800 modela – RadeonHD6870, jači od njih, ima početnu cenu od 239 dolara ili oko 200-210evra na evropskim tržištima, dok bi jeftiniji, Radeon HD6850 trebalo dase prodaje za 179 američkih dolara, odnosno za oko 150-160 evra naStarom Kontinentu. Kao što smo i ranije rekli, većina prvih serijaRadeon HD6870 modela biće bazirana na referentnom modelu, dok će RadeonHD6850 modeli uglavnom imati drugačije rashladne sisteme od onogviđenog na našem “inženjering semplu” koji smo predstavili u prethodnomtestu. ASUS “DirectCU” verzija Radeon HD6850 modela koju danaspredstavljamo je nešto drugačija od one o kojoj smo pisali, a što jemnogo bitnije, dolazi sa Smart OC softverom sa kojim je, uz korekcijunapona, moguće “postići čuda”.Druga Radeon HD6850 kartica koju smo testirali, stigla je kao “fullretail” model iz lokalne kancelarije kompanije ASUS. Kutija je vrlovelika, a sama kartica u njoj dobro zaštićena. Od propratnog materijalau kutiji smo zatekli drajver sa OC utility softverom i drajverima (beta, starija od one koju smo koristili i na našem prethodnom testu), papirni setup manual, zatim jedan Molex - 6 pin PCIe adapter, jedan stari dobri SL-DVI u D-Sub adapter, jedan Crossfire mostić i jedan kožni CD-wallet.Kao što znamo, Radeon HD6850 je nešto sporija verzija Single GPUimplementacije Barts tehnologije, koja ima svih 960 aktivnih streamingjedinica i koja radi na 750 MHz. Naravno, ASUS je blago ubrzao svojRadeon HD6850 DirectCU model, koji je, što je vrlo zanimljivo i jediniRadeon HD6850 model u ponudi ove kompanije. ASUS EAH6850 DirectCU imaGPU koji je sa 750 MHz ubrzan na 790 MHz, što je, kako ćemo videti,opet daleko, daleko od krajnjih dometa ovog modela. Broj TMU(teksturnih) jedinica je, kao i broj streaming jedinica -smanjen, ali je memorijska magistrala i dalje 256-bitna. 1 GB GDDR5memorije radi na 1000 MHz, efektivnih 4 GHz, baš kao i kod referentnogmodela. Propusna moć memorije je, dakle, 4 gigabita po sekundi.ASUS EAH6850 DirectCU nije previše dugačka kartica. Njene dimenzijesu 228 x 100 x 37 mm, a već na prvi pogled se vidi da DirectCUrashladno rešenje nije “tunel” tipa, kakav AMD upošljava na svim svojimreferentnim karticama više i najviše klase još od pojave Radeon X1800 /R420 modela. I referentna i ASUS DirectCU Radeon HD6850 kartica koristepraktično isti PCB. Sistem za hlađenje je, pak, dosta, dosta drugačiji.Prvo nam u oči je impresivan hladnjak, kao i ventilator koji je ustartu ipak tiši od NTK rešenja sa “tunel” rashladnog sistema kodreferentnog modela. Sam kuler čini velika bakarna baza čije dvetoplotne cevi dolaze u direktan dodir sa GPU-om, tj. njegovimheat-spreader-om, što je i razlog zbog koga je ovaj kuler nazvanDirectCU (od “direktno” i “bakar” – hemijska oznaka Cu). Naravno, sadaje moderno da bakar na sebi ima sloj legure nikla, koji ide i preko dvetoplotne cevi promera od osam milimetara. Ne znamo čemu ovo “farbanje”,ali je jasno da sve lepše izgleda kada deluje da je u klasičnoj bojimetala. Mesto na kome kuler dodiruje GPU, na njegovim ivicama, posebnoje ojačano i precizno obrađeno kako bi bakarni umetak na donjoj stranina najbolji način legao na površinu jezgra. Bakarna baza koja dodirujejezgro i memoriju je malo masivnija i duža, a takođe je jako dobroispolirana. Kuler je načinjen od kombinacije metala: heat-pipe “baza”je od bakra, dok je glavni radijator sa listićima načinjen odaluminijuma.Toplotne cevi, jasno, efikasno odvode toplotu sa bakarnog jezgra uveliki profil od aluminijumskih listića, koji hladi dva termalnokonrolisan ventilator. Poklopac sa gornje strane je izuzetno atraktivani daje kartici pravi šmek jedne custom-design kartice namenjene overklokerima. ASUS nije naveo na svom websajtu dali i njihova Radeon HD6850 DirectCU kartica poseduje GPU Guard –poseban sloj metala koji ojačava PCB i smanjuje mogućnost njegovedeformacije ili lomljenja, ali je “lajsna” koja sa gornje strane --spolja ojačava integritet štampane ploče, prisutna! Rashladni sistemzauzima dva slota i onemogućava izbacivanje toplog vazduha van kućišta,koje je moguće kod „tunel“ rešenja kakva stižu uz referentne modele,ali ne doprinosi da masa bude manja, a ASUS, takođe, tvrdi da jenjihovo DirectCU rešenje bar 20-ak stepeni Celzijusa hladnije. Ono štoje interesantno za ASUS EAH6850 DirectCU je da i deo naponske jediniceima sopstveni heat spreader, a ventilator je velikog promera i dosta jetih u radu.Na poleđini uočavamo da Radeon HD6850 DirectCU nije prekrivenmetalnim poklopcem koji je imao funkciju da zaštiti komponente na tojstrani, ali i da ih ohladi, mada smatramo da je bolje što ovog poklopcanema. Sam PCB, tj. layout je relativno jednostavan za ovako naprednukarticu, najpre jer je sistem za napajanje potpuno digitalan. Naponskisegment koji “hrani” GPU, izrađen oko istog CHIL voltage kontrolera kaoi kod referentnog modela HD6850 i HD6870 kartica i realizovan je u trifaze. Ostatak naponske sekcije kao da je preslikan sa referentnogmodela, pa će i naš opis biti isti. Layout je relativnojednostavan za ovako naprednu karticu, najpre jer je sistem zanapajanje potpuno digitalan. Naponski segment koji “hrani” GPU, izrađenoko novog CHIL CHL8214 kontrolera i realizovan je u tri faze (Cypressmodel je imao četiri faze), mada je predviđeno mesto i za četvrtu fazu,što se lepo vidi i na priloženoj slici (thanx, W1zzard!), pasmatramo da će neki od partnera možda to i da iskoriste za svojaoverklokovana, pre-volt-modovana izdanja. Tri digitalne vGPU naponskefaze kontrolišu i dodatni Volterra čipovi – Volterra VT1157SF iVT242WF. Još jedan Volterra VT1165MF čip uočavamo blizu CrossFirekonektora i on je ovoga puta zadužen za pravilno napajanje VRAM-a.CHL8214 ima mogućnost za kontrolu napona putem I2C profila, pa nećebiti problem da se podrška za isti implementira u mnogobrojne OC i voltage-tweakingsoftvere. pa nema potrebe da se ponavljamo. Kartica se napaja prekoPCIe x16 magistrale i jednog 6-pinskog PCI Express konektora, smeštenogna samom kraju PCB-a.ASUS Radeon HD 6850, kao i referentni model, poseduje čak četirivideo konektora spremnih za prikaz XHD rezolucije, dok ih je prethodnikimao tri. Tu su, dakle, Dva DVI-I konektora, od kojih je jedan Single,a drugi Dual-Link i jedan HDMI 1.4 su tu, a AMD je posebno ponosan naimplementaciju dva nova DisplayPort 1.2 priključka. Barts GPU ima šestTMDS linkova tj. transmitera. Kada se jednom rasklopi rashladni sistem,prvo što ćete zapaziti je da je GPU zarotiran za 45 stepeni u odnosu naravan matične ploče. Kao i jači model, i ASUS EAH6850 DirectCU koristiHynix GDDR5 memorijske čipove. Osam H5GQ1H24AFR-T2C čipova kapacitetaod jednog gigabita, rade na naponu od 1.42V i sposobni su zafrekvenciju od 1250 MHz (5 GHz, efektivno). Na kartici su, kao što smoi pomenuli na početku strane, podešeni na 1000 MHz (4.0 GHz, efektivno)jer je Barts-ov memorijski kontroler nešto inferiorniji od onog kodCypress-a. Ono što je interesantno je i da ASUS EAH6850 DirectCU imajedan šestopinski PCI Express konektor, iako smo mislili da će ih bitidva.Zaključak

Radeon HD6800 serija jeste nastalatako što je AMD pokušao da dva svoja udarna modela iz višeg segmentasrednje klase, učini dostupnijim još širem krugu korisnika, a da sepritom ne izgubi na performansama i u tom smislu, AMD sa Barts-om nijemogao da napravi bolji kompromis. Prema onome što korisnici postuju nanašem forumu, a i prema zaključcima koje donose naše kolege novinari izcelog sveta, možemo reći da su Radeon HD6800 kartice zaista pravipogodak u metu. Ako su se neki od vas razočarali, jer su se preranoponadali u to da će Radeon HD6850 moći da se „otključa“ i pretvori uRadeon HD6870, ne morate preterano da se brinete. Radeon HD6850 možeda bude brz kao Radeon HD6870 na „default“ taktu. Dokaz za ovu tvrdnjuje upravo čitav ovaj test i tabele koje se nalaze na prethodnimstranama. Upravo zbog toga što Radeon HD6850 DirectCU nije skuplji odnajvećeg broja standardnih ne-overklokovanih izdanja HD6850akceleratora (najavljena maloprodajna cena je oko 185 evra), ali i zbogtoga što se uz žestok, ali stabilan „overklok“ mogu postići i prestićiperformanse koje nudi jači i skuplji model, kompaniji ASUS, ovoga putasledi i zvanična „Best Buy“ nagrada.

ASUS EAH6850 DirectCU – Benchmark Best Buy Award

Radeon HD6800 kartice jesu podigle kriterijume, jer sada očekujemomnogo više od kartice koja košta 200-ak evra. Još jednom bi trebaloistaći da Radeon HD6800 serija nije performance naslednikHD5800 serije, već prvi korak u daljem segmentiranju GPU tržišta, te daće Radeon HD6900 serija za dve-tri nedelje stići i u tom smislu“naslediti” Radeon HD5870 i HD5970 modele. Barts GPU, pak, nije samo“preslikan” Cypress, jer je doneo i neke novitete: tesselator je efikasniji, a jezgro bolje izbalansirano za gaming, uz nižu potrošnju pod opterećenjem i tokom mirovanja. Takođe, AMD je krenuo sa sopstvenom Stereoscopic 3D gaminginicijativom, poboljšao je EyeFinity, koji je sada smisleniji sa samojednim akceleratorom u sistemu. Tu su i HDMI 1.4, DisplayPort 1.2 inovi Unified Video Decoder 3.0, koji ubrzava i MPEG2 i DivX videokodeke. Iako sample primerci kartica nisu bili previšeraspoloženi za OC, ASUS je pokazao da je Barts GPU veoma dobaroverkloker, što će smanjiti ono malo razlike u performansama u odnosuna Radeon HD5800 seriju kartica. NVIDIA je tek počela da dobijapozitivne kritike za GeForce GTX460 seriju kartica, koja je krunisanakao “kralj $200 klase”. Ipak, taj tron joj sasvim sigurno preuzimajuRadeon HD6800 modeli, a naš favorit je, za sada, svakako ASUS EAH6850DirectCU.

Karticu na test ustupio ASUS.

F-Secure Internet Security 2011

F-Secure Internet Security 2011 – sveobuhvatna zaštita računara

Različiti korisnici imaju različite zahteve u pogledu bezbednostisvojih računara, a mnogi od njih očekuju apsolutnu zaštitu po svakompitanju. Stoga su gotovo sve kompanije koje se bave ovim poslovimaobjedinile različite programe i predstavile sveobuhvatne paketenamenjene zaštiti računara. Gotovo bez izuzetka, ovi paketi u svomimenu imaju odrednicu Internet Security, budući da u današnje vreme,kada je internet polako ali sigurno zašao u sve sfere naših života,najveći broj pretnji potiče upravo sa njega.

F-Secure Corporation je finska kompanija, sa sedištem u Helsinkiju,koja se poslovima vezanim za bezbednost bavi od početka devedesetihgodina prošlog veka, nakon što je predstavljen njihov prvi antivirusniprogram za Windows operativni sistem, ali i razvijen prvi heurističkiskener za taj tip programa, što je funkcija bez koje se danas ozbiljnaantivirusna zaštita ne može ni zamisliti. U značajna dostignuća ovekompanije svakako treba svrstati i razvoj prvog sistema za detekciju iuklanjanje Rootkit-ova, nazvanog BlackLight, koji je predstavljen 2005.godine, i takođe predstavlja veoma značajno unapređenje bezbednostiračunara.

Osnovne karakteristike

Jedna od glavnihkarakteristika paketa F-Secure Internet Security je, što nam je poznatojoš iz prethodnih verzija, velika lakoća korišćenja, posledica presvega jednostavnog interfejsa koji će nakon kratkog vremena navikavanjabiti razumljiv čak i početnicima. Instalacija se svodi na par klikovamišem i završava se veoma brzo, posebno ukoliko odlučite da instaliratepaket bez sekcije „Parental Controls“, koja će mlađima onemogućiti daposećuju sajtove koji im nisu namenjeni prema sadržaju. U slučaju daipak instalirate i taj deo paketa, instalacija će biti nešto duža, zbogprilično detaljnih podešavanja za tinejdžere i malu decu, koji ćedobiti različite privilegije – deca će moći da koriste samo one sajtovekoje ste eksplicitno dozvolili i uneli ih u predviđeni spisak, dok ćetinejdžeri automatski imati pristup sajtovima, dok ih sam program neblokira prema ključnim rečima. Nakon instalacije i apdejta programa ibaza, F-Secure Internet Security 2011 je spreman za upotrebu.Prva stvar koja će vas sačekati je izuzetno jednostavan interfejs,koji se sastoji od tri veće i tri manje ikonice. Imajući u vidu znanjeprosečnog korisnika, moramo reći da je ovo odlično rešenje, koje će muomogućiti adekvatan nivo zaštite, ali bez preteranog zalaženja u gomiluopcija koje svaki ovakav program krije u sebi. Dve od ovih većih su presvega informativnog karaktera – leva, Status, namenjena je da korisnikainformiše o trenutno aktivnim procesima zaštite, a desna, Statistics, osvemu onome što se u prošlosti desilo na vašem računaru, uključujućidetaljne izveštaje o pronađenim i uklonjenim virusima, blokiranimupadima i sličnim „napadima“. Ipak, najvažniji deo se krije izacentralno postavljene ikonice, nazvane Tasks, sa detaljnimpodešavanjima ponašanja programa u pojedinim situacijama. Ukoliko neželite da proveravate ove opcije, ili vam nije prijatno da čačkate ponečemu u šta se baš i ne razumete, možete ih slobodno zaboraviti, poštoje automatsko podešavanje savim dobro za najveći broj korisnika.Pomenuli smo i tri manje ikonice, smeštene u donjem delu glavnogprozora. Pomoću njih pokrećete zadatak skeniranja računara, startujeteapdejtovanje programa ili potrebnih baza, ili automatski otvarateprozor sa detaljnim podešavanjima, do koga bi inače došli kroz sekcijuTasks. Očekivano, sva podešavanja mogu biti zaštićena šifrom, kako nebi došli u situaciju da neko kome je potreban veći nivo slobodejednostavno promeni sva podešavanja programa. Moramo reći da nam seovakav interfejs veoma dopao, budući da ne zatrpava ekran mogućnostimai izveštajima, iako je sve to lako dostupno kroz pojedine sekcije.
F-Secure Antivirus 2011

Glavni deo svakogpaketa namenjenog sigurnosti na internetu je svakako antivirusnaaplikacija. F-Secure svoju razvija veoma dugo, a uz to ima ikomercijalne ugovore sa nekim drugim proizvođačima bezbedonosnogsoftvera da njihova rešenja može implementirati u svoje proizvode, nataj način dodatno poboljšavajući nivo bezbednosti. Na komparativnimtestovima širom interneta F-Secure Antivirus je obično veoma dobroplasiran, često i među prvih pet prema stepenu detekcije zlonamernihprograma. U našem slučaju tokom nekoliko dana korišćenja nismo naišlini na jedan problem, a aplikacija se veoma uspešno izborila i sa jednimTrojancem koga smo namerno ostavili aktivnim u trenutku instalacijepaketa na sistem – uklonila je aktivni proces, a nakon restarta iobrisala izvršne fajlove. Ni par dugih virusa koji smo joj namernopodmetnuli nije uspelo da se „ušunja“ u sistem, pa sa te strane nemamonikakvih zamerki.Jedna od najvažnijih karakteristika F-Secure Antivirus 2011aplikacije je velika brzina rada, budući da je često i više puta bržakada je skeniranje u pitanju u odnosu na AVG Free koji uobičajenokoristimo. Ipak, sama brzina bez zavidnog nivoa zaštite nije preteranovažna, bar po našem mišljenju, i situacija u kojoj je antivirusniprogram „lak za računar“, ali ne nudi dovoljan nivo zaštite svakakonije dobra. Osim standardne AV aplikacije, nova verzija F-SecureInternet Security nudi i dodatne nivoe zaštite računara od pretnji sainterneta. Tako je nezaobilazni deo paketa DeepGuard, tehnologijarazvijena baš u kompaniji F-Secure. U aktuelnoj verziji 2.0 DeepGuardpredstavlja jedinstvenu „in-the-cloud“ zaštitu računara, budući da usvakom trenutku komunicira sa serverima kompanije na kojima se nalazenajnoviji podaci o procesima koje pokreću virusi i drugi zlonamerniprogrami. Ceo sistem je veoma dobro osmišljen, i predstavlja dodatnunadgradnju heuristike koja se oslanja na zajedničke karakteristikevirusa i obrasce ponašanja programa i procesa, koji mogu bitinepoželjni na računaru, ali to ni u kom slučaju nije pravilo.DeepGuard 2.0 funkcioniše na nešto drugačiji način, prateći sveprocese operativnog sistema, i obaveštavajući automatizovanelaboratorije kompanije o svim neobičnim dešavanjima. Nakon pokretanjaaplikacije ili procesa na računaru, DeepGuard ih detektuje, a zatimzahvaljujući funkciji zvanoj Network Lookups, integrisanoj uaplikaciju, kontaktira online bazu znanja, i prema odgovoru dopuštapokretanje, ili ga sprečava. Ceo proces je automatizovan, i traje(prema navodima kompanije) manje od jedne sekunde, što znači da ćekorisnici kod kojih je ova opcija aktivirana biti zaštićeni odinstalacije ili pokretanja čak i onog mallware-a koji se zvanično idalje ne nalazi u antivirusnim bazama. Kompanija navodi da im u prosekuza analizu procesa treba do 60 sekundi, što znači da će, uzsinhronizaciju servera smeštenih širom sveta, svi računari na kojima jeaktivna DeepGuard 2.0 tehnologija biti zaštićeni od novih pretnji nakonsamo nekoliko minuta, što je daleko kraće vreme u poređenju sa onimtipično potrebnim za pripremu i puštanje za slobodan download noveverzije baze. Ovakav nivo zaštite bi mogao biti veoma značajan ubudućnosti, i izvesno je da će se njegove sposobnosti samo uvećavatikako bude rastao broj korisnika koji ga primenjuju. Naravno, ukoliko neželite sve da prepustite automatici, dostupno je nekoliko nivoapodešavanja – DeepGuard vas može pitati za mišljenje o detektovanomprocesu čak i ukoliko je sa servera dobio informaciju da je u pitanjunešto što treba automatski blokirati.Dodatan nivo zaštite je automatsko blokiranje URL adresa na kojimaje potvrđeno prisustvo virusa, i ovo je proces koji se takođe obavljaautomatski. Naravno, ovo nije ništa posebno napredno, budući da i mnogidrugi proizvođači bezbedonosnog softvera, pa i neke besplatne verzijeovih programa, poseduju ovu mogućnost, ali opet doprinosi podizanjunivoa zaštite. Automatski se blokiraju i sajtovi za koje postojiinformacija da se koriste za Phising i mnoge druge pretnje bezbednosti,a oni koji sadrže pretnje su kodirani bojom u listi koju dobijatepretragom na Google-u i sličnim lokacijama.Firewall aplikacija

Prvo što ćete primetiti nakon instalacije i korišćenja je daFirewall aplikacija nije previše zahtevna – gotovo da nećete niprimetiti da je pokrenuta, jer neće tražiti dodatne informacije oponašanju programa. Iako se ovo može učiniti kao dobra stvar, moramoreći da baš i nije – preporučeno podešavanje automatski dopušta savsaobraćaj koji odlazi sa računara. Iako će mnogi verovatno „gunđati”,logika iza ovoga je sasvim jasna – u kompaniji F-Secure veruju da ćeAntivirusni program, uz pomoć DeepGuard tehnologije, ionako sasvimsigurno sprečiti pokretanje i aktivnost svakog zlonamernog programa iprocesa, koji bi mogao pokušati slanje podataka sa računara. Rekli smoda nam se ne dopada, ali to ipak zavisi od stepena poznavanja računara– neke mogućnosti mogu biti previše za nedovoljno iskusne korisnike.Naravno, detaljnija podešavanja su dostupna, i kao što je uobičajeno zaovakav tip programa, možete kontrolisati i podesiti baš sve.Za one koji ipak žele da promene nivo zaštite ponovo postoji načinda olakšate postupak – dovoljno je odabrati jedan od predefinisanihprofila. Izuzev ekstrema (Block All i Allow All), nalaze se i profilipod imenima Office, Strict i Normal. Od ova tri većina će se svakakoodlučiti za Normal, ali i ostala dva imaju svoje prednosti, posebno unekim okruženjima. Poslednji predefinisani profil u stvari to i nije –Custom vam omogućava da krenete od nule i formirate svoj set pravilašta je dozvoljeno, a šta nije. Svi dolazni „napadi“ su i na osnovnimpodešavanjima ipak bili blokirani, što smo isprobali korišćenjem drugihračunara u mreži. Naravno, u opcijama je moguće odabrati i mrežniadapter čiji saobraćaj uopšte neće biti proveravan, što je u nekimsituacijama veoma korisna opcija, ali definitivno treba biti veomaoprezan sa njom.
Firewall aplikacija sasvim solidno obavlja svojzadatak, iako ipak nedostaju neke mogućnosti koje imaju najboljeaplikacije ovog tipa, a moramo ponoviti da nam se osnovno podešavanjebaš i ne dopada. Doduše, možda smo i previše paranoični, jer je ipak upitanju paket tako osmišljen da se njegove komponente međusobnodopunjuju.

Anti-Spam zaštita

Već dosta davnosmo od jednog od najvećih svetskih autoriteta kada je pitanjebezbednosti na računarima po sredi čuli istinitu definiciju – ukolikoimate e-mail adresu, primaćete neželjenu poštu, i tu pomoći nema.F-Secure Spam Filer, koji je deo Internet Security paketa, integriše sebez problema sa programima Windows Mail i Outlook Express, i proveravaPOP3 naloge. Nismo primetili probleme, iako se par neželjenih porukaipak provuklo kroz filtere. Ipak, ovo je daleko manji problem negosituacija koja nas je u prošlosti zadesila sa nekim sličnim paketima,koji su „uspevali“ da pogrešno klasifikuju i neke važne poruke i označeih kao spam. Ukoliko vam se osnovni sistem zaštite ne pokaže kaodovoljan, možete preći na agresivniji metod detekcije, ali buditespremni na činjenicu da će vam se u tom slučaju svakako dešavati goreopisani problem. Naravno, i za ovu situaciju postoji donekle zaobilaznoi pomoćno rešenje, pa korisnici mogu sve svoje kontakte dodati u listukorisnika čije poruke neće biti filtrirane. Naravno, ni ovo nijesjajno, budući da od svakoga u nekom trenutku morate primiti prvuporuku. Zamerka Antispam delu paketa je nedostatak podrške za drugeprotokole – iako će i većini POP biti dovoljan, neki korisnici ipakneće biti zadovoljni ovakvim rešenjem. Parental Controls

Iako za većinu populacijekoja posećuje sajt kao što je Benchmark nema previše koristi odmogućnosti kao što je zaštita dece od „pogubnog“ sadržaja sa interneta,znamo da postoje ljudi kojima je ova mogućnost više nego korisna.Naime, svi roditelji tinejdžera svakako vole da imaju pod kontrolomkoje sajtove posećuje njihovo dete, a to će i dobiti instalacijom ovemogućnosti – F-Secure Internet Security će u logu zabeležiti sve što jeotvarano na računaru.Ova sekcija ima dva režima rada – „Children“ i „Teenagers“, a naosnovne razlike među njima smo već ukazali u uvodu. I ova sekcijaposeduje brojna podešavanja, uključujući i vremena dana u kojima jemoguće koristiti internet u ova dva režima, kao i periode koliko je tomoguće raditi. Zaštita u modu za tinejdžere automatski filtrira savsadržaj koji smatrate nepoželjnim – pornografiju, pominjanje ključnihreči, poput oružja, droge, nasilja i mržnje, a na listu možete dodati iforume, blogove, chat i sajtove za socijalno umrežavanje. Kakvi sutrenutni trendovi korišćenja, imamo osećaj da tinejdžer kome jeuskraćena poseta ovoj poslednjoj grupi ne bi imao šta da radi nainternetu, ali eto – opcija postoji.

Naravno, ova sekcija imai par mana. Pre svega, sva podešavanja su globalna, za sve one koji neposeduju šifru za potpuni pristup, što ukoliko računar koristi više odjednog deteta može predstavljati problem. Rešenje je svakako vezivanjeza posebne korisničke naloge, i verujemo da će ta opcija bitiiskorišćena u nekom od narednih izdanja paketa. Takođe, ni ugrađenazaštita nije savršena, budući da smo i u Teenage modu uspeli da jezaobiđemo i otvorimo neke sajtove sa škakljivim sadržajem.


Rezime
Kao što smo rekli, posedovanje jednog intergisanog paketa namenjenogzaštiti računara nije bez prednosti – konponente se međusobnodopunjuju, a i update se radi centralizovano. Naravno, svi ovi paketisu komercijalne prirode, i to se može posmatrati kao mana, budući da jeprograme sposobne da bez problema pariraju nekim komponentama ovakvihpaketa, pa čak ih i nadmaše, moguće koristiti potpuno besplatno. Kadasu hardverski zahtevi u pitanju, moramo reći da nisu preveliki, i dasvi procesi koje pokreće ovaj paket u punom obimu, sa aktiviranim svimkomponentama, ne prelaze 50MB, što je u današnjim uslovima, kada retkokoji računar poseduje manje od 2GB memorije, odličan rezultat. I tokomkorišćenja nismo primetili značajnija usporenja, čak ni prilikomkopiranja velike količine malih fajlova.

Kada je cena upitanju, kao i mnoge druge kompanije, i F-Secure nudi veliki brojmogućnosti za kupovinu. Najskuplja je naravno opcija jedne licence zajedan računar, za šta je u ovom trenutku neophodno izdvojiti 49.90evra. Interesantnija je ponuda prema kojoj ćete, za ukupno tri licence,morati da izdvojite 59.90 evra za identičan period, dok se svakakonajviše isplati odmah kupiti tri licence koje možete koristiti tokom 24meseca, za šta je potrebno izdvojiti 99.90 evra. Naravno, ove verzijesa više licenci dostupne su samo ukoliko kupovinu obavljate prekointerneta, dok je prvu moguće nabaviti i u retail pakovanju (kutiji)čak i u Srbiji.

Glavne prednosti paketa F-Secure InternetSecurity 2011 su sjajno osmišljen korisnički interfejs, koji ćeomogućiti udoban rad i početnicima, ali i naprednim korisnicima kojižele da sve imaju pod kontrolom. Pozitivna stvar je i mala zahtevnost,dok ima i nekih negativnih – Parental Controls sekcija i dalje nijedovoljno fleksibilna i efikasna, a voleli bi i nešto veće mogućnostiAnti-Spam filtera. Kada je detekcija virusa u pitanju, za nekoliko danakorišćenja nismo imali problema, ali to naravno ne znači da je samaaplikacija dobra, iako je većina nezavisnih testera na internetustavlja u gornji dom po stepenu detekcije i efikasnosti uklanjanjapretnji. DeepGuard koncept nam se veoma mnogo dopao, i verujemo da ćesličan pristup problemu ranog otkrivanja pretnji u budućnosti koristitii mnogi drugi proizvođači softvera namenjenog bezbednosti računara.Naravno, njegova efikasnost pre svega zavisi od brojnosti, i svakako daće biti mnogo efikasniji kada se dostigne kritična masa korisnika širomsveta kod kojih je ova mogućnost aktivirana. Ovaj paket i dalje nijedostupan na našem jeziku, pa i ova barijera može doprineti nešto manjojpopularnosti u odnosu na neke već lokalizovane objedinjene paketenamenjene bezbednosti na internetu.Ovaj tekst možete posmatrati i kao uvodni u ovoj temi, budući daćemo se u narednom periodu mnogo češće baviti pitanjima bezbednosti nainternetu, a u fazi pripremanja je i jedan sveobuhvatni testantivirusnih programa, koji će uključivati i testiranje nivoadetekcije, brzine i efikasnosti uklanjanja virusa i drugih zlonamernihprograma.

Acer Aspire One D255, dvojezgarni Atom i dva OS-a

U jeku popularnosti netbook računara pojavili su se tableti, koji suim oštra konkurencija, daleko više nego drugi, da tako kažemo, klasičniračunari. Stoga nije čudno što se proizvođači okreću nekim novimnačinima osvajanja tržišta, odnosno kupaca. Svi pokušavaju da ponudeneku vrstu dodatne vrednosti, da podignu nivo upotrebljivosti svojihnetbook uređaja, i/ili da ih učine dizajnerski dopadljivijim, i tomeslično. Istovremeno, proizvođači hardvera su "dali zeleno svetlo" da sekrene sa novom generacijom dvojezgarnih Atom procesora. Kako seizboriti sa restrikcijama koje nameću Microsoft i Intel svimproizvođačima netbook računara, u pokušaju da spreče negativan uticajprodaje istih na prodaju notebook računara? Nije lako, jer prostoranema mnogo. Ali ga ima, i to pokazuje Acer novim modelom. Izmeđuostalog, on to čini Androidom, mobilnim operativnim sistemom koji možepuno značiti korisnicima naviklim na korišćenje Android aplikacija namobilnim telefonima. Naravno, za tradicionalno korišćenje tu jeWindows, i to u Starter verziji "sedmice".


Dizajnerski gledano, Aspire One D255 je vrlo lepo uklopljen.Solidne izrade koja se uglavnom oslanja na kvalitetnu plastiku,dominantan osećaj daje kontrast između crnih površina (donja stranalaptopa, tastatura i deo iznad nje, okvir oko ekrana) i osnovne boje(poklopac, naslon za dlanove), koja može biti crna, pink, plava, tamnobraon...Zahvaljujući većem broju boja, korisnici mogu odabrati šta imse čini pravim izborom po njihovom sopstvenom ukusu. No, ono što jebitno jeste da je netbook prilično istanjen, naročito na prednjojstrani, ivice su zaobljene, a ćoškovi takođe, tik pre završetaka.Rezultat je vrlo dopadljiv prenosni računar, nenametljivog dizajna,koji ne pokušava da se nametne bombastičnim detaljima, već skladnouklopljenim linijama. Na donjoj strani se celom prednjom dužinomprostiru otvori iza kojih se nalaze zvučnici, ali koji služe i kaootvori za ventilaciju, te nema značajnih otvora na bokovima koji binarušavali dizajn.

Vredi spomenuti izuzetno dobru "Wave"tastaturu, kao i tačped, koji ima jedan taster. U zavisnosti od mestapritiska ponaša se kao levo ili desno dugme miša. Tastatura jedeklarisana na "93% tipične tastature". Površina tačpeda i nasloni zadlanove su relativno malih dimenzija, iz sasvim razumljivih razloga.Iznad ekrana je smeštena web kamera sa mikrofonom, na uobičajenojpoziciji. Interesantno je da baterija, iako popriličnog kapaciteta, nenarušava linije računara. Ipak, o bateriji ćemo neštokasnije...Pogledajmo sada gde je još načinjen pomak - u konkretnomslučaju, u domenu hardvera.


Hardver, specifikacija

Najveća novost su,bez svake sumnje, novi dvojezgarni procesori kompanije Intel.Konkretno, model N550 radi na 1,5 GHz, a pored toga što je dvojezgaran,zahvaljujući Hyper-threading podršci je u stanju da obrađuje do četirithread-a simultano. Ima 1 MB keš memorije (512 KB po jezgru), izrađujese u 45-nanometarskom proizvodnom procesu i ima toplotnu disipaciju od8 W, koja je poprilična. Integrisana grafika (kada kažemo integrisana,mislimo na integraciju u sam procesor) je dodatno "usporena" kako bištedljivost bila na maksimalnom mogućem nivou. Tako Intel HD čip (znanjoš i kao GMA 3150) radi na 200 MHz, što je 3-4 puta niži takt od onogna kome isti ovaj čip radi u, recimo, Core i3 i Core i5 procesorima.Sistemska memorija je DDR3 tipa, a što se količine tiče, u D255 jeugrađeno 1 GB. Nadogradnja u samostalnoj izvedbi nije baš laka, jer seunutrašnjosti teško pristupa - makar je takva naša opservacija naosnovu stečenog utiska.


Specifikacija:

Acer Aspire One D255
Ekran	10,1", 1024 x 600, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Atom N550, 1,5 GHz
Grafika	Intel HD (integrisana u procesor)
Sistemska memorija	1 GB DDR3
Hard disk	250 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n
Konektori	3 x USB 2.0, 1 x VGA, audio konektori, čitač kartica, web kamera
Operativni sistem	Windows 7 Starter
Masa	1,2 kilograma
Dimenzije	258 x 185 x 24 milimetara
Cena	32,990 dinara
Garancija	1 godina

Ekran ima dijagonalu od 10,1 inča, te radnu rezoluciju od1024 x 600 piksela. Ovaj ekran sa 16:9 odnosom stranica ima LEDpozadinsko osvetljenje, ali i refleksivni premaz visokog sjaja, što jepraktično konstanta na velikom broju dostupnih netbook računara. Harddisk ima kapacitet od 250 GB i u pitanju je disk kompanije WD. Radi seo standardnom 2,5-inčnom disku, sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na5400 rpm. Optički uređaj nije prisutan. Od komunikacionih opcija,zatičemo Wireless Draft N, kao i 10/100 LAN (nažalost, ništa od GigabitLAN podrške).


Acer Aspire One D255 ima tri USB 2.0 porta, i njihov rasporedje sasvim korektan. Takođe, tu su i VGA izlaz preko koga je mogućeizbaciti sliku na eksterni displej, čitač kartica, audio izlazi, kao iweb kamera za komuniciranje preko interneta. Masa računara je priličnomala, dimenzije su takođe manje-više standardne za računar ove klase.Što se operativnih sistema tiče, uz netbook se isporučuju već spomenutiAndroid, kao i Windows 7 Starter.


Rezultati testova

Acer Aspire One D255
PC Mark 05 - Score	2052
PC Mark 05 - CPU	1780
PC Mark 05 - Memory	2273
PC Mark 05 - HDD	3580
Cinebench 10- OpenGL	271
Cinebench 10 - CPU rendering	1482
NucleaRUS	2476
wPrime (32M)	67,248 sec
HDTune HDD average transfer	52,2 MB/s
Autonomija	6h

Iz dobijenih rezultata je jasno da postojiodređena razlika u odnosu na modele netbook računara sa jednojezgarnimprocesorima, naročito u procesorski zahtevnim aplikacijama. Ipak, to jemanje-više nedovoljno da se dobije neka nova primena za netbook sa AtomN550 CPU-om. Da li je to sasvim dovoljno ili ne, procenite sami. Usvakom slučaju, čak i u nezahtevnim aplikacijama se oseća pomak, rad jelakši i komotniji kada se, na primer otvori više tabova u browseru,deluje da je lakše kada se aktivira više aplikacija i slično, da je rad"komotniji." Opet, to je subjektivni utisak. Značajan pomak uperformansama u tom smislu da će se otvoriti neke nove mogućnostiprimene ne treba očekivati.


Utisci

Za početak - Android. Radi se o mobilnom operativnom sistemu, koji jepak prilagođen za korišćenje prevashodno na mobilnim telefonima, ekranado 4 inča i rezolucije do 800 x 480 piksela. Sa jedne strane, pogodnoje što korisnici već navikli na Android okruženje ovde mogu da se snađubez najmanjih problema, i što mogu da koriste poznate aplikacije. Nataj način se proširuje upotrebna vrednost računara. Za razliku odzatvorenih Linux varijanti koje se mogu sresti na modelima konkurenatakoji svoje računare njime opremaju, ovde je lako dostupno mnoštvoaplikacija. Na taj način je moguće koristiti pogodnosti Fast Bootsistema. Sa druge strane, prilagođenost OS-a i aplikacija velikomekranu nije na zavidnom nivou, a i interfejs se ne doživljava na istinačin kao kada se radi prstima po ekranu osetljivom na dodir, umestomišem.

Kada prvi put upalite Windows, on vas pita da li želiteda instalirate i Android i da to bude pre-OS okruženje. Ukolikoodgovorite potvrdno, Android će biti instaliran, i da uđete u njegabiće potrebno da odmah nakon paljenja pritisnete neki taster. Uprotivnom, nakon 10 sekundi idete "pravac Windows". O radu u Windowsusmo već rekli dosta u komentarisanju rezultata u prvom pasusu ovestranice. Rad jeste nešto lakši, ali ne dramatično. Nažalost, nemaništa od Full HD-a, makar kada se radi o 1080p klipovima - x264 fajlićkoji koristimo za testiranje ne može da se pokrene u iole dovoljno fps.Dotle će 720p video raditi bez problema. Windows Experience Index imaocenu od 2,0, odnosno po segmentima 3,1 za CPU, 4,5 za memoriju, 2,9 za2D grafiku, 2,0 za 3D grafiku, te 5,7 za disk.

Ekran je glossy tipa, sa refleksnim premazom. Odnos strana je16:9, rezolucija je 1024 x 600. Implementirana je LED tehnologijapozadinskog osvetljenja. U principu, ekranom smo sasvim zadovoljni. Zajedan netbook, ima sasvim korektan prikaz i živahne boje. Naravno, idalje se radi o jeftinom LCD ekranu, a ne Super AMOLED-u ili IPS-u, alisve u skladu sa cenom i mogućnostima. Tastatura je odlična, što smo većkomentarisali na prvoj strani. Radi se o novom tipu Wave tastature, sanašim slovima i sasvim korektnim doživljajem kada je kucanje u pitanju.Verovatno najbolja tastatura koju smo zatekli na netbook računaru.Nemojte zaboraviti da se i dalje radi o tasterima manjih dimenzija, alibolji doživljaj na uređaju ovog tipa trenutno ne možemo ni dazamislimo. Tačped je korektan - niti posebno oduševljava, nitirazočarava. Ponekad je potrebna nešto veća aktivaciona sila, ali to jesve što mu možemo zameriti. Radi se o sasvim korektnom rešenju.Naravno, podržava multitač komande, što je za svaku pohvalu.

Aspire Aspire One D255 se isporučuje sa, ni manje ni više,baterijom od 6 ćelija, što je za svaku pohvalu u odnosu na baterije sa3 ili 4 ćelije, kakve se uglavnom isporučuju uz netbook računare. Važnoje reći da nismo dobili nikakav sempl ili "fantoma" koji se u ovomobliku neće pojaviti u prodaji, već je laptop uzet direktno izprodajnog kanala, što znači da se upravo ovakva baterija dobija uprodaji za sumu novca iz tabele. Baterija omogućava i do 6 satiautonomije (nezahtevan rad, uključen WiFi, minimalno zatamnjivanjeekrana). Moguće je povećati taj period kroz postupke kao što suisključivanje WiFi podrške ili značajnije zatamnjivanje ekrana.Rezultat je zaista dobar. Što se tiče kulture rada, nema piskavih ičudnih zvukova koji bi indicirali neki problem u izradi. Međutim, nespada u najhladnije netbook računare, sa mlakom površinom na levojstrani. Garancija na netbook je godinu dana.


Rezime

Acer Aspire One D255 je veoma dobramašina. je odličan laptop! Sa koje god strane da se posmatra, teško muse može naći izražena mana ili nedostatak. Pozitivnih stvari ima dosta,a sasvim je sigurno da je sa ovim modelom Acer otišao korak dalje uprepoznatljivosti na tržištu. Ethos serija notebook računara, kojoj iovaj model pripada, je zamišljena tako da donese nešto novo na tržištei postavi etalon u domenu multimedijalnih računara srednje i visokeklase, kao i da prezentira Acer viziju. Potez je u potpunosti uspeo.Korisnici dobijaju vrlo kvalitetnu mašinu, solidne hardverske snage iperformansi, dizajna i kvaliteta izrade, solidnog kvaliteta zvuka, sadobrim opcijama konektivnosti. Nije najjeftiniji, a daleko je odnajskupljeg. Dobar balans zlata vredi kada se radi o integrisanimmašinama, kakve netbook računari svakako jesu.

Ocena reprezentuje naše viđenje kakonotebook zadovoljava potrebe kupaca u svojoj kategoriji i gde je uodnosu na aktuelnu ponudu i konkurenciju, a predstavlja mišljenjeautora. Acer Aspire One D255 predstavlja solidan pomak u odnosu naprethodnika, dizajerski lepo zaokruženu celinu i ukupno gledano računarkojim smo zadovoljni. Ostaje nam da sačekamo i vidimo šta konkurencijaima da ponudi...

Ocena: 85%



Prednosti:

- Kvalitet izrade, skladan dizajn
- Tastatura
- Dva operativna sistema za one kojima znače neke Android aplikacije
- Ukupan utisak o računaru kao celini
- Dobra autonomija


Nedostaci:

-(Uslovno) performanse su primetno bolje, ali ne toliko da donesu novevidove upotrebljivosti, pa sami procenite da li zadovoljavaju vašekriterijume i potrebe ili ne
- (Uslovno) samo jedna godina garancije (zajedničko za sve netbook računare)
- Samo 10/100 LAN

Netbook na test ustupio Ewe Comp.

Asus N53Jg notebook


iz Asusa stiže i 15,6-inčni model N53Jg. Po svom konceptu, dizajnu iizgledu, on je daleko približniji modelu N73, te predstavlja "umanjenu verziju" istog u određenom smislu. I dalje ga karakteriše vrhunski dizajn, kao i prisustvo audio sistema koji potpisuje Bang &Olufsen. Asus se zaista puno potrudio oko najnovije serije luksuznih multimedijalnih računara N serije, te tako treća generacija istihzaista ima čime da se podiči. U hardverskom smislu, računar se bazirana Intel Calpella platofrmi i Fermi grafici, a kvalitet izrade je na vrhunskom nivou u svakom pogledu.

Aduta ne manjka kada se radi o N73 i N53 modelima kompanije Asus. Za početak, tu je novi Wave dizajn. Valovite linije koje karakterišu računar se spuštaju od vrha poklopca, pa sve do ispod naslona za dlanove, čineći naizgled uniformnu, kontinualnu celinu elegantnog oblika. Tu je i već spomenuto audio rešenje visokog kvaliteta zvuka, koje potpisuje čuveni Bang & Olufsen.Implementirane su tehnologije koje omogućavaju da se izvuče što je moguće više kada govorimo o performansama, kroz overklokovanje procesora i brojne režime rada koji optimizuju trajanje baterije, ali i druge parametre sistema (na primer, osvetljenje i prikaz ekrana) i time pomažu korisniku da prilagodi notebook svojim potrebama. Sonic Focustehnologija pomaže "pročišćavanju zvuka" kroz adaptivni sistem,doprinoseći kako kvalitetu zvuka u svakodnevnoj upotrebi, tako i jasnoći prenosa glasa tokom VoIP komunikacija i slično. Tu su i brziUSB 3.0 port, do deset puta brža od svog prethodnika u i dealnim slučajevima, kao i kao i Bluetooth verzije 2.1.

Računar je izrađen od brušenog aluminijuma, u skladu sa visokim standardima kompanije za multimedijalne računare visoke kategorije. Raspored portova je takav da su dva USB konektora smeštena na desnoj ivici pri prednjoj strani, zajedno sa audio priključcima (što je možda malo nesrećan izbor ako imate nameru da koristite miša), dok se naspram njih na levoj strani nalaze USB 3.0 port, eSATA/USB combo port, te HDMI izlaz. Ono što je na desnoj strani optički drajv, na levoj su veliki otvori za ventilaciju. Na pomalo neuobičajenom mestu, makar kada govorimo o novijim generacijama mobilnih računara, pozadi prema levoj strani, nalazi se VGA izlaz. Unutrašnjost je urađena stilu istovetnom spoljašnjosti, sa velikim naslonima za dlanove (ponovo, brušenialuminijum), prostranom tastaturom sa numeričkim delom, velikim i odličnim tačpedom, dok se iznad tastature na levoj strani nalaze multimedijalni tasteri sa belim pozadinskim osvetljenjem, a sa desne indikatori rada i taster za paljenje. Iznad tastature, a ispod ekrana sa crnim okvirom, pažnju privlače veliki zvučnici (ili bolje rečeno zvučnik imajući u vidu da su povezani u kontinualnu celinu) metaliksive boje, specijalno dizajnirani od strane kompanije Bang &Olufsen.


Hardver, specifikacija

Hardver računara se bazira na Intel Calpella mobilnoj platformi. Osnovu čini HM55 čipset u kombinaciji sa Arrandale 32-nanometarskim procesorom. U konkretnom slučaju, N73JN koristi Intel Core i5 460M, a očekuje se da će biti dostupno još nekoliko varijanti procesora u samoj prodaji. Radni taktiznosi 2,53 GHz, a radi se o dvojezgarnom procesoru sa 3 MB keš memorije. Kako je podržan Hyper-threading, fizička jezgra nude mogućnost simultanog obavljanja četiri thread-a. Radni takt u Turborežimu po specifikacijama može ići do maksimalnih 2,8 GHz. Ono što nas buni je što u praksi CPU ide sve do 3,06 GHz u Turbo modu. Maksimalna toplotna disipacija je deklarisana na 35 W. U odnosu na Core i5 540M,model 460M ne podržava AES, VT-d i Trusted Execution instrukcije.

Jedan grafički čip je integrisan u samom procesoru (Intel HD grafičkičip), i njegov radni takt se šeta od 500 do 667 MHz. Drugi grafički čipje diskretni Nvidia GeForce GT 415M model, koji koristi 1 GB sopstvenememorije. Kako računar podržava Optimus tehnologiju, moguće je „šetati“između ovih grafičkih čipova u letu, u zavisnosti od potreba i zahtevnosti. Nvidia grafički čip je deo Fermi generacije mobilnih rešenja, koja se polako pojavljuju na tržištu. U konkretnom slučaju,radi se o čipu niže klase, dovoljnom za multimediju i nezahtevno igranje igara ranije generacije. Računar koristi 4 GB DDR3-1066sistemske memorije.


Specifikacija:

Asus N53Jg
Ekran	15,6" VesaLike, 1366 x 768, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Core i5 460M, 2,53 GHz
Čipset	Intel HM55
Grafika	Intel HD, Nvidia GeForce GT 415M
Sistemska memorija	4 GB DDR3
Hard disk	640 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	DVD RW
LAN, Bežične konekcije	Gigabit LAN, 802.11b/g/n, Bluetooth 2.1
Konektori	1 x USB 3.0, 1 x eSATA/USB comboport, 2 x USB 2.0, 1 x VGA, 1 x HDMI, audio konektori, 5-u-1 čitačkartica (SD, MMC, MS, MS-Pro, MS-Duo), web kamera 0,3 mpx
Operativni sistem	Windows 7 Ultimate x64
Masa	2,71 kilogram
Dimenzije	391 x 266 x 39 milimetara
Cena	880 evra
Garancija	2 godine

Ekran ima dijagonalu od 15,6 inča. Radna rezolucija ekrana iznosi1366 x 768 piksela, i on ima LED pozadinsko osvetljenje. Ekran ima refleksivni premaz visokog sjaja, odnosno radi se o glossy ekranu. Harddisk ima kapacitet od 640 GB, a reč je o standardnom 2,5-inčnom diskusa 8 MB keš memorije, koji se vrti na 5400 RPM. Diskovi od 500 GB i 320GB dolaze u verzijama sa 5400 RPM ili u nešto bržoj varijanti od 7200RPM. Optički uređaj je DVD RW; opciono će korisnici moći da birajuizmeđu DVD pisača, Blu-ray combo drajva i Blu-ray pisača.

Asus N53Jg ima dva "obična" USB 2.0 porta, jedan combo eSATA/USB 2.0 port, kao i jedan USB 3.0 port (mnogo brži transfer), Gigabit LAN, kaoi WiFi Draft N konekcije, te Bluetooth 3.0. Ima VGA izlaz, ali i HDMIizlaz, preko koga je moguće direktno izbaciti i sliku i zvuk naeksterni displej. Za razliku od N73JN većeg modela, nema ExpressCardslota. Čitač kartica je 5-u-1 tipa i podržava SD, MMC, MS, MS-Pro,MS-Duo, web kamera ima 0,3 mpx, a tu su i audio priključci sa 5.1izlazom.Model sa našeg testa je došao sa Windows 7 Ultimate operativnimsistemom u 64-bitnom izdanju, ali ostaje da se vidi da li će finalnaverzija stići sa Ultimate ili Home Premium verzijom Windows 7operativnog sistema.


Utisci

Na opisivanje utisaka u radu netreba trošiti suviše reči. Moderna hardverska platforma, operativni sistem nove generacije, bez ikakvih iznenađenja - sve skupa rezultuje odličnom brzinom rada. Sve vrste nezahtevnih primena se izvršavaju besprekorno, OS je vrlo živahan i odzivan, sve radi "kao podmazano"zahvaljujući veoma dobroj hardverskoj podlozi. Asus N53Jg je vrlosnažan računar,te ćete veoma teško naći potrebu koju on ne može da podmiri, van igranja najzahtevnijih 3D naslova današnjice. Naročito bismo se osvrnuli na specifičnu udobnost u radu koju omogućava prenosnik veće dijagonale, što u praksi rezultuje time da se računarmirne duše može preporučiti kao odličan desktop replacement. Što serada tiče, spomenuli smo Optimus tehnologiju koja “šeta” između integrisane i diskretne grafike, a svakako treba izdvojiti i Power4Gearkoji služi za power management, kao i Super Hybrid Engine, tehnologiju koja automatski vrši podešavanja parametara rada centralnog procesora idrugih čipova, čime omogućava uštedu u trajanju baterije ili boljeperformanse. Naravno, može se isključiti ukoliko korisnik zazire odovakvih rešenja. Ipak, upravljanje brojnim opcijama jednostavnimpritiskom na dugme uvek dobro dođe kao opcija.


Ekran je solidnih karakteristika, sa solidnom reprodukcijom boja, dobrim uglovima gledanja, živahnog prikaza. Ipak, rekli bismo daje ekran nešto slabijih karakteristika od onog na N73Jn modelu, i to ne samo zbog rezolucije. Imamo utisak da je ekran u N53Jg još više refleksivan. Rezolucija ne izdvaja računar od ostalih modela multimedijalnih računara, koji uglavnom takođe imaju 1366 x 768 tačakana ekranu, što je šteta jer se po svemu ostalom N53Jg itekako izdvaja.Tastatura je odlična! Već smo spomenuli da se radi o svojevrsnoj mešavini - barem je takav naš utisak - savremene čiklet i klasične tastature. Tasteri su široki, vrlo prijatni za kucanje. Numerički deotastature je tu, a jedino nam je žao što nema velikog Enter tastera.Tačped je velikih dimenzija, prijatan na dodir, sa multitač podrškom ikonceptom jednog tastera, koji je zajednički za sve Asus računare višeklase. Zvuk je odličan za jedan laptop. Zvučnici su prilično glasni, azvuk se može značajno pojačati bez da dođe do prevelike distorzije(premda je to dosta subjektivno), dok Sonic Focus tehnologija pomaže kada je u pitanju audio podsistem.


Asus N73JN se isporučuje sa šestoćelijskom baterijom od 4400mAh. Kao što možete videti iz tabele rezultata, ostvaruje se autonomija od oko tri i po sata. Nije bombastična cifra, ali je više nego pristojna. Vodite računa da će autonomija zavisiti od načina na koji ćete koristiti računar dok radi na bateriju, da li ćete unositi dodatne, posebne parametre rada, zatamnjivati ekran, isključivati WiFii slično. Kultura rada je savršena i nemamo ni najmanjih primedbi.Mašina je nečujna, a pri tome je korisnik zahvaljujući obilnom korišćenju aluminijuma prilikom izrade odlično izolovan od toplote koju emituju čipovi. Garancija na laptop iznosi 2 godine.


Rezime

Nema potrebe previše mudrovati, većnam ostaje da konstatujemo da je Asus ponovo odradio vrhunski posao.N53Jg je vrhunski dizajniran multimedijalan računar, odličnihperformansi, koji će savršeno služiti kao desktop replacement,ali se istovremeno uklopiti u dizajnerski koncept vašeg doma. Bang& Olufsen i Asus su uradili odličan posao po tom pitanju i zaistajedva čekamo da vidimo kakve će još plodove izroditi ova saradnja. Naperformanse ne treba trošiti reči. Jasno je da Asus ispunjava datoobećanje da će mogućnosti, karakteristike i dizajn multimedijalnihlaptopova više klase postepeno "spuštati" u ostale kategorije, na našuradost i radost budućih kupaca i vlasnika.
Ocena reprezentuje naše viđenjekako notebook zadovoljava potrebe kupaca u svojoj kategoriji i gde jeu odnosu na aktuelnu ponudu i konkurenciju, a predstavlja mišljenjeautora. Asus N53Jg je odličan računar, snažan, kvalitetan, lep ielegantan, jednom rečju pravi primer dobrog multimedijalnog računara.Ocena: 90%


Prednosti:

- Vrhunski dizajn
- Kvalitet izrade
- Veoma dobre performanse
- Odlična kultura rada
- Audio podsegment iznad klase


Nedostaci:

- Voleli bismo ekran veće rezolucije koji bi dodatno pomogao da se računar istakne
- Bez ozbiljnijih nedostataka



Notebok na test ustupio Asus.

Nokia N8


Dugo očekivana Nokia N8 konačno je ugledala svetlost dana. U vreme kadase Nokia ne može pohvaliti finansijskim i menadžerskim uspesima,finskoj kompaniji potreban je proizvod koji će joj vratiti stari ugled.Još uvek najveći proizvođač telefona doživeo je kadrovske promene navrhu koje bi uzdrmale i osrednje države, a kamoli jednu kompaniju.
Zamislite da jedna država promeni premijera, sve ministre, predsednikai pola skupštine u kratkom vremenskom periodu. Da li bi ta država moglada se okarakteriše kao stabilna? Svakako ne. Upravo su se tako krupnepromene desile i još uvek se dešavaju u Nokiji. To ne bi bilo tolikočudno da je u pitanju neka omanja, relativno (ne)uspešna kompanija. Alikada je reč o najvećem proizvođaču mobilnih telefona na svetu, takvasituacija nije baš lako objašnjiva.

Svakako da Nokiapreispituje svoje pozicije i budućnost, ali se čini da to ne radi nanajbolji mogući način. Nokia je u zadnjih godinu dana imala strmoglavpad na tržištu Indije, koje je potencijalno najveće tržište na svetu -a ovo je samo primer šta se sa Nokijom dešava na različitim tržištima.Po svim analizama, Nokia i dalje stoji visoko na vrhu bilo koje tabelevezane za prodaju i udeo mobilnih telefona, ali te cifre ni izblizanisu dobre kao što su nekada bile.


U poslednje 3-4 godine stvari su se u sferi mobilnih telefonaznačajno promenile, a Nokija nije dovoljno brzo reagovala na tepromene. Danas se hardver najskupljeg telefona naručuje od fabrika uKini za šaku metalnih dolara i svako može da ga ima, a ono gde se pravirazlika je softver. Nokia nije softverska kompanija. To pokazuje izjavajednog od glavnih ljudi Nokije za softver, koji je takođe napustiokompaniju, a koji je pričao o tome kako je softversko odeljenje uNokiji po hijerarhiji daleko ispod hardverskog. Pored toga, rekao je dasoftversko odeljenje gotovo da nije donosilo nikakve odluke, a da jehardversko odeljenje samostalnim preradama softvera više puta činio dasoftver bude lošijeg kvaliteta.

Problemi ne moraju da segledaju iznutra, moguće ih je videti spolja. Kada je model N900 izašao,Nokia je delovala sasvim zainteresovano za Maemo operativni sistem.Tokom 2010. Nokia je objavila da od Maemo OS-a odustaje i da prelazi naMeeGo. Usput, MeeGo u osnovi nije ništa bolji ili lošiji od Maemosistema, pa nam nije jasno zašto je ova promena morala da se desi.Takođe, tokom 2010. godine, a i ranije, Nokia stidljivo želi da priznada je Symbian "out of date", ali se, kao zavisnik, stalno vraća naSymbian. Iako su se tokom 2010. godine desile neke promene i dalje nijejasno šta Nokia vidi kao svoju softversku budućnost.
Na žalost(nas korisnika naprednih mobilnih telefona), Nokia se i dalje krije izakrupnih brojki koje donosi Symbian, ali koliko je Symbian u redu zatelefone srednje klase, toliko ne može da parira iOS i Androidoperativnim sistemima, a uskoro će se toj listi pridružiti WindowsPhone 7, pa i QNX i webOS - zašto da ne.
Nokia N8 jehardverski odličan telefon, to je odavno poznato, ali je pitanje hoćeli softver stajati na putu da ovaj telefon ukupno postane odličan.

dimenzije	113.5 x 59.1 x 12.9 mm
masa	135 g
baterija	Li-Ion 1200 mAh
ekran	3.5", 360 x 640, AMOLED
kamera	12 MP, autofokus, xenon blic, 720p video
prednja kamera	da
procesor	680 MHz ARM 11
memorija	256 MB RAM
skladišna memorija	16 GB
proširenje memorije	MicroSD
priključak za slušalice	3.5 mm
sistem	Symbian^3 OS
accelerometer - orijentacioni senzor	da
konekcije	USB, Bluetooth, WiFi
ostali senzori	kompas
prenos podataka	GPRS, EDGE, 3G (HSDPA 10.2, HSUPA 2.0)
GPS	da
poruke	SMS, MMS
email	da
FM radio	stereo, RDS

Sigurno je da Nokia N8 neće pobediti ni na jednom takmičenjulepote. Ipak, čini se da dizajn ovog telefona mnogima može bitiinteresantan. Nokia N8 nas je, u ovoj boji, podsećala na telefon kojiodlično ide uz neku vojnu opremu. Čini nam se da će oblik i izgled ovogtelefona više pogotovati muškoj populaciji, ali je krajnji sud na jesamo subjektivna kategorija.

Što se tiče kvaliteta kućišta tuje stvar veoma objektivna. Nokia N8 poseduje jedno od najkvalitetnijihkućišta koje smo ikada videli na mobilnom telefonu. U pitanju je upotpunosti metalno kućište, faktički napraljeno "u komadu". Ovakvorešenje je zahtevalo da korisnik nema pristup bateriji, dok se MicroSDi SIM kartica ubacuju u dva slota sa strane. Ovo će neki korisnicivideti kao manu, ali sigurni smo da će baterija u Nokia N8 telefonudovoljno izdržati, pre nego što budete morali telefon da odnesete uservis radi promene baterije (jer bez alata i iskustva to nije mogućeuraditi).


Što se tiče dimenzija, Nokia N8 je normalno široka i visoka zasvoju veličinu ekrana, ali je telefon nešto deblji. Razlog za tosigurno leži u većem senzoru kamere - pa samim tim i objektivu - jer jebi metalno kućište, u teoriji, trebalo da omogući da telefon bude tanjinego inače. Ipak, Nokia N8 je sve samo ne veliki telefon, a lako će sesmetiti i u manje džepove.

Nokia N8 poseduje AMOLED ekrandužine dijagonale 3,5 inča i rezolucije 360 x 640 tačaka. O AMOLEDekranima se već dosta zna, a njihova glavna karakteristika su izuzetniuglovi gledanja i neverovatno tamna crna boja. AMOLED ekrani ne mogu dase pohvale po 100% realnom prikazu boja, već su boje veoma izražene(što će se mnogima dopasti). Ekran je kapacitivnog tipa, što je retkostu Symbian svetu. Odziv ekrana je odličan dobar, a može se reći dakapacitivni ekran generalno ubrzava rad sa Symbian operativnimsistemom. Sve u svemu, ekran koji poseduje ovaj telefon je odličan, alije šteta što nije makar malo veći.

Nokia N8 ima kameru od 12MP, ali je to manje bitan podatak. Bitni podaci su sledeći: veličinasenzora je, za mobilni telefon neverovatnih, 1/1.83", dok je žižnadaljina objektiva 5.9 mm ili 28 mm ekvivalentno "lajka" formatu.Primera radi, većina kompaktnih i ultrazum fotoaparata ima manjisenzor. Kvalitet fotografija je izuetan za mobilni telefon. Nokia N8ima i klasičan blic (xenon), pa će tako ovaj telefon biti upotrebljiv iu mračnijim situacijama, kada su mobilni telefoni običnoneupotrebljivi, ma koliko jako LED osvetljenje imali.


Rezolucija od 12 MP je, na žalost, preterana. Ni jednom amateru netreba ovolika rezolucija, a jedino što je ovolika rezolucija "postigla"jeste da poveća nivo šuma. Bez obzira, Nokia N8 fantastično snima ifotografije i video i jedan je od retkih mobilnih telefona koji upotpunosti može da zameni fotoaparat. Naravno, pojedine nesavršenostisu prisutne, kao što su deilmično zamućeni uglovi, ali se to moževideti i kod fotoaparata malih dimenzija.

Core komponentetelefona su skromnije nego kod konkurencije, ali treba znati da jeSymbian značajno manje zahtevan operativni sistem, nego iOS iliAndroid. Smim tim 680 MHz ARM 11 procesor i 256 MB radne memorije ćebiti sasvim dovoljno, čak i za one zahtevne stvari. Nokia N8 se puni ipovezuje sa drugim uređajima putem micro-USB priključka. Pored ostalihstvari koje su očekivane, kao što su vol +/- tasteri, dugme za kameru i3,5 milimetarski priključak za slušalice, Nokia N8 poseduje i mini-HDMIport sa gornje strane telefona, a odlična je vest da se u standardnompakovanju dobija adapter za povezivanje na standardan HDMI kabl.
Nokia N8 dolazi sa Symbian^3 operativnim sistemom. U pitanju je prvasledeća generacija operativnog sistema viđenog na N97 ili 5800telefonima. Ističe se da nova verzija sistema donosi čak 250 noviteta,ali je vidljivo tek nekoliko novih karakteristika.

Menu
Neke od novina su tri osnovna ekrana koja je moguće detaljnoprilagoditi. Pored toga, ubačena je mogućnost za multitouch, odnosnopinch-to-zoom. Ističe se da je novi Symbian doneo pravi multitasking,mada ni prethodnom se ništa značajno nije moglo zameriti. Još jedna odznačajnih novina u vezi sa novim sistemom je Qt platforma za razvojaplikacija, putem koje će se odjednom razvijati aplikacija i zaSymbian^3 i za Meego operativni sistem.

Calendar
Suština Symbiana sa novim sistemom nije promenjena. Ukoliko stekoristili neki touchscreen Symbian telefon novijeg datuma, nećete imatiproblema da se prilagodite. Ipak, da bi Symbian držali u malom prstu,potrebno je dosta znanja i dobro pamćenje. Mnoge alatke i opcije nisupristupačne i neretko su nelogično postavljene. Ipak, Symbian^3 ne možeda se okarakteriše kao težak OS za korišćenje, ali organizacijom nemože pohvaliti.

Contacts
Ono po čemu su karakteristični svi Symbian Nokia mobilni telefoni jesteogromna količina aplikacija i alatki koje dolaze zajedno sa sitemom.Istina, mnoge alatke nikada nećete koristiti, a za neke opcije nećeteznati za šta služe.

Music Player
Nokia N8 zahvaljujući kapacitivnom ekranu i poslednjoj verzijioperativnog sistema poseduje multitouch mogućnosti. Multitouch radisasvim lepo prilikom pregleda fotografija ili web strana. Istina, odzivnije tako dobar kao kod Apple uređaja, ali je više nego zadovoljavajući.

Web
Pregled multimedijalnog sadržaja je putem ovog telefona odličan. Štetaje što Nokia N8 ne poseduje nešto veći ekran, ali je i postojeći AMOLEDsasvim dobar kada je reč o multimediji. Pored samog pregleda, Nokia N8ima i veoma dobre alate za obradu fotografija i videa, što je za svakupohvalu.

Messaging
Internet browser odlično prikazuje strane, a dobra je vest da posedujepodršku za flash. Strane se ne učitavaju munjevito brzo, a sam rad sabrowserom nekada može biti težak, jer se vidi da browser vuče korene sauređaja koji nisu imali ekran osetljiv na dodir. U prevodu, web browsernije dovoljno prilagođen za touchscreen telefon

Photos
Nokia je putem Ovi store i ostalih Ovi servisa uspela da uđe u korak saaktuelnim trendovima u svetu mobilnih telefona. "Ovi" servisi supozitivna stvar Nokia telefona i možda najsvetliji softverski aspekt N8modela.


Najveća prednost Nokia N8 telefona je hardver. Najveća mana ovogtelefona je softver. Jeste da je u pitanju nova verzija Symbianoperativnog sistema, ali je N8 konačni dokaz da je vreme da se Symbianpošalje u penziju ili makar da prestane da se nudi uz mobilne telefonetop klase.

Da budemo jasni, Nokia N8 može da uradi gotovo svakizadatak koji mogu da urade iPhone ili neki jači Android telefon, a nekestvari će čak i bolje uraditi. Međutim, nije sve funkcionalnosti, većse od sistema najviše klase telefona traži da bude intuitivan, moderan,lak za korišćenje.


Novi Symbian ne koristi u potpunosti prednosti kapacitivnogekrana, a jedan od problema je i taj što nisu očišćeni "repovi" ukorisničkom interfejsu koji su se u poslednje vreme pokazali kaoneefikasni. Symbian ne može da se pohvali ni lakoćom korišćenja.Ukoliko niste svakodnevni korisnik ovog sistema, imaćete problema dapronađete opcije, aplikacije, a raspored svih ikonica i foldera nećevam biti baš logičan. Naravno da na ovo može da se utiče, ali samodelimično. Nekada ćete pet minuta pokušavati da nađete opciju koju stekoliko juče koristili. Pored toga, Nokia N8, kao i većina Nokia Symbiantelefona, ima makar 20-30 aplikacija i opcija za podešavanje koje 99%korisnika neće koristiti, a koje će često stajati na putu (da ne kažemosmetati) kada nešto bitno treba da se nađe u meniju.

Što setiče hardvera, Nokia N8 zaslužuje čistu desetku. Krenimo od kamere kojabriljira. Možda na svetu postoje mobilni telefoni sa boljom kamerom odN8, ali ćete ih na našem tržištu teško naći. Nije samo stvar urezoluciji (rezolucija je, kao i kod svakog mobilnog telefona,preterana), već u veličini senzora. Veći senzor je za sobom doneo iveći objektiv. Ipak, kao najbitniju stvar kamere vidimo klasičan blic(poznatiji kao xenon blic). Ovaj blic omogućava da Nokia N8 budeupotrebljiva u mračnim svetlosnim uslovima, a poznato je da je tonajveći problem prilikom fotografisanja mobilnim telefonom. Blic ćemoći da osvetli objekte tek nekoliko metara udaljene, ali to je slučaji sa bilo kojim blicom ugrađenim u fotoaparat. Nokia N8 je prvi telefonkoji smo testirali koji u potpunosti može da zameni fotoaparat. Dok udnevnim uslovima iPhone 4 i Galaxy S lako mogu da pariraju N8-ici, urealnim situacijama Nokia je sveukupno dvostruko upotrebljivija.

Ništa manje pohvala ne zalužuje ni kućište telefona. U potpunostimetalno kućište napravljeno je faktički u komadu i neverovatno ječvrsto. To znači da nije moguće bez alata i iskustva zameniti bateriju,a je li baterija u telefonu skuplja nego inače i koliko će koštati"ruke", ne možemo da znamo. Mada mislimo da ovo neće biti problem,makar u prve dve godine korišćenja telefona.

AMOLED ekranpruža veoma kvalitetan prikaz, ali je šteta što Symbian sam po sebi neizgleda malo atraktivnije, jer pomalo "mrtve" boje ne pokazuju pravekvalitete ovog ekrana.

Sve u svemu, Nokia N8 je izuzetnokvalitetan telefon, ali nam je jako teško da ga preporučimo zbogoperativnog sistema. Ukoliko Symbian držite u malom prstu, a želitedobar ekran, kućište i kameru, onda će vas N8 veoma interesovati. Ipak,za one koji bi da osete šta znači moderan operativni sistem, ne može sebaš reći da je Nokia N8 pravo rešenje. Takođe, ukoliko ste se naviklina iOS ili Android, možete naići na dosta poteškoća u početku. Šteta ješto Nokia N8 nema bolji operativni sistem, ali ne želimo da vasobeshrabrimo. Symbian će neke stvari raditi sporije, čudnije, teže, aliće ih na kraju ipak završiti. Ukoliko vam je hardver telefona na prvommestu, a pogotovo fantastična kamera, Nokia N8 može biti pravi telefonza vas.




Prednosti

- fantastična kamera
- pravi blic
- odlično metalno kućište
- kvalitetan AMOLED ekran
- multitouch
- multimedija

Nedostaci

- izgled operativnog sistema
- organizacija strukture, ikonica, opcija sistema
- "repovi" starijih operativnih sistema
- nedovoljna optimizacija za touchscreen i kapacitivni ekran

Acer je vrlo agresivan na tržištu TFT monitora, pogotovo na brzorastućim tržištima, kakva su u Istočnoj Evropi ili na tržištima koja sujako velika, ali nemaju ogromnu kupovnu moć (Indija i zemljeJugoistočne Azije). Na njima valja zauzeti dobre pozicije i izgraditise kao brend. Acer je to na našem tržištu krenuo da radi još prenekoliko godina. Jasno je da u poslednje i LCD monitore prodaje najvišeatraktivna specifikacija i dizajn, jer će malo ko da se potrudi ipogleda veći broj testova o nekom modelu, pre nego što se za njegaodluči u samoj prodavnici. Većina kupaca se odlučuje prema ceni,dijagonali i ono malo „specifikacije“ navedene u samom prodajnomobjektu. Iako se kasnije neretko dese i razočarenja, jasno je zbog čegase proizvođači trude da izbace nove modele i zbog čega se dizajnom, akogotovo ničim više, bore za svoje parče tržišta. Tehnologija koju činemonitori svakako ne napreduje onom brzinom kojom nam stižu novigrafički čipovi ili procesori, pa kao i u slučaju hard diskova, zaistanove tehnologije stižu u proseku tek svake druge ili čak treće godine. Edge-lit LED BLU monitori su sve češći gost naše "test sobe", a pravi Full-grid LEDBLU će uskoro postati nešto na šta ćemo se navići, nakon čega ćemo,verovatno, čekati prve prave 3D monitore (mislimo na 3D monitore kojise gledaju „golim okom“). Ali, da se vratimo u sadašnjost, u kojojpravim novinama ne smatramo povećanje dinamičkog kontrasta, koje nebismo podveli ni pod „evolutivnim poboljšanjima“, već nešto što ćezaista podići kvalitet prikaza. U slučaju jeftinijih TFT monitora, tosu bolji vidljivi uglovi, realniji prikaz boja i širi kolorni opseg.Međutim, tu je i rezolucija, koja u slučaju TFT monitora za desktopračunare nije značajnije napredovala već nekoliko godina unazad. Kadasu monitori integrisani na notebookove u pitanju, sa jedne strane, onisu neko vreme u prednosti u odnosu na desktop braću, ali ih ipak nisudostigli kada je kontrast u pitanju, a utisak svakako kvare razni glarepremazi koje proizvođači prenosnih računara danas ne izostavljaju čak ina modelima koji bi trebalo da su namenjeni grafičkim i DTP, odnosnoCAD profesionalcima. Osim navedenih poboljšanja koje smo pomenuli napočetku teksta, kvalitet prikaza se može podići i većom rezolucijom.Upravo na ovom polju su podbacili modeli rezolucije 26 ili 27 inča, jerje njihova radna rezolucija svega 1920 x 1200 piksela. Neki korisniciće reći da je to taman – ali se sigurno ne bi ljutili da je ona veća.Jer, font i prikaz ikonica se u modernim grafičkim operativnimsistemima lako može prilagoditi, a postoje korisnici notebook računarakoji gledaju u 1920 x 1200 na dijagonali od 13 ili 15 inča.Predstavili smo već mnogo monitora dijagonale od 22 inča kojinude FullHD rezoluciju od 1920 x 1080 piksela. Takav je i Acer G225HQ,s tim što je njegova zvanična dijagonala 21.5 inč, baš kao i kod većinepomenutih, testiranih konkurenata. Acer je na tržištu već nekolikokvartala prisutan sa vrlo atraktivnim modelima koji nude baš ovaj odnosstranica, ali i veliki broj piksela na umerenim dijagonalama, a sve povrlo, vrlo atraktivnim cenama. Zapravo, u odnosu cene i kvaliteta (saakcentom na obe stavke), Acer je u mnogim stvarima i nadmašio čuveniSamsung, a pogotovo LG, koji i dalje imaju legendarnu prepoznatljivostbrenda i fenomenalan dizajn. Ipak, u poslednje vreme se i Samsung i LGmonitori mogu kupiti po sve povoljnijim cenama, ali je Acer i dalje uprednosti kada je isplativost u pitanju. A, prema našim iskustvima, sakvalitetom nas nikad do sada nisu (neprijatno) iznenadili...

Spolja gledano, Acer G225HQ izgleda veoma zanimljivo - sav je u uglovima, pa nas podseća na stealth trkačke automobile i infamous F-117A, koji je bio ponos američkog ratnog vazduhoplovstva sve do aprila 1999. godine. Okvir oko ekrana je načinjen od glossy plastike, ali je, nažalost, takav i ekran. Doduše, ekran nije previše glossy, ne kao na većem broju Acer notebook računara, ali je ipak i previše shiny za naš ukus. Sama plastika oko ekrana je, dakle, glossy, aona iza je matirana i blago zrnastu teksturu, što pomaže da se otisciod prsta ne zadržavaju. Kućište ekrana nije previše slim, pa je u ovomsmislu Acer G225HQ sasvim prosečan monitor. Ipak, na kraju bismo moglireći da se radi o zanimljivo dizajniranom monitoru sa tilt postoljem. Iako postolje izgleda kao da ima dodatne zglobove, podržan je samo osnovni tilt tj. promena ugla. Tasteri su smešteni ispod donje desne ivice i, za divno čudo nisu touch-sensitivetipa, što je i dobro. No, nisu preterano udobni, pa je sva sreća da jeOSD savršeno logičan i intuitivan. U kućištu panela je i AC adapter, apostolje je na njega vezano na samoj sredini. Baza postolja nije baškonvencionalnog oblika, već se sastoji od četiri "kraka", a dopada namse što je relativno masivna, pa je monitor prlično uravnotežen istabilan. Acer G225HQ ima standardan broj video konektora, a to suD-Sub i DVI. Kvalitet izrade je konstrukcijski veoma dobar, a plastičnisklopovi bez gapova, pa monitor pod pristiskom ispod dlanova nimalo ne“krcka”.

Sam OSD meni je prilično dopadljiv, a dopada nam se što je bitnojednostavniji u odnosu na one kod poslednje generacije LG ili Samsungmonitora. Tu je i poseban taster za brzu izmenu profila slike, a opcijaza podešavanje nema previše, iako monitor ima dosta predefinisanihprofila, od kojih bi, pored standardnih User, Text, Standard, Graphics i Movie istakli i Reduced mod koji je vrlo prijatan kako dolazi veče, pa smo zažalili što nema ambijentalnog senzora. Standard i Normal pružaju najbolji ditheringkada radite u default Windows okruženju, ali ako koristite Mac,preciznije boje i maksimalni gamut biće prikazan kada se koristi sRGBprofil. Acer G225HQ ne koristi neki od panela koji bi smo mogli daprepoznamo po oznaci ili da damo referencu ka još nekom modelu koji gakoristi. TFT panel database je "naveo" da ovaj monitor koristi neki od AU Optronics 21.5 ws TN panela, a to smo već i sami mogli da pretpostavimo...

Twisted nematicpanel ovog monitora svakako poseduje očekivane karakteristike: 5 msodziva i kontrast od 1000 : 1 uz digitalni kontrast „procenjen“ na50.000 : 1 (što Acer naziva Adaptive Contrast Management(ACM)). Osvetljenje od 300 cd/kvm je sasvim dovoljno izraženo, pa nesmatramo da je bilo potrebno da stave tipičnu vrednost od 250 cd/kvm.Ekran poseduje glossy premaz, koji uporno reflektuje sveizvore svetlosti iz ambijenta, ali se na to možete navići, osim ako nabaš to niste "alergični". Na prvi pogled, Acer G225HQ daje vrlokontrastnu i živopisnu sliku. Boje su jarke, a kontrast postavljen na50% deluje kao da je dobro odmeren, ali solidno izražen. Na 60% je većviše nego dovoljno, pa nam je samo žao zbog toga što crna nije bilaubedljivija. Acer G225HQ u startu nudi veoma dobar kontrast, ali su“početne” vrednosti zapravo vrlo blizu njegovom optimalnom maksimumu.Ako kontrast povećate već preko 62%, iako će biti još izraženiji iretko kome će biti potrebno više od toga, gradijenti osnovnih boja, anajpre zelena, pokazaće da slika postaje “spaljena” , a kontrastprenaglašen (najsvetlije nijanse se stapaju u jednu). Bez obzira na to,na 55-60% kontrast je veoma izražen i sasvim dovoljan, čak i kadaradite u jako osvetljenoj prostoriji i tada na kolornim gradijentimanema nikakvih grešaka. U startu, kolorit je prilično precizan i veran,pa dithering radi posao na najbolji mogući način i ne može seprimetiti da monitor ima 18-bit panel. Acer je naglasio da Acer G225HQnije monitor za grafičke profesionalce i istaknut je i podatak daspektar boja koji može da prikaže pokriva tek 72% NTSC kolornogprostora. Tako će, kada pređete da radite u Adobe RGB ili nekom odnaprednih Mac OS profila, nedostaci polako doći do izražaja. Kada jereprodukcija boja u pitanju u klasičnom default Windows okruženju, Acer G225HQ se prilično dobro oslanja na ugrađene dithering algoritme, pa se u našim standardnim testovima gradijenti prikazuju odlično.Za naš ukus, slika je u startu pomalo svetla (brightness je podešen na77%), ali to nije tako strašno jer je i sama dinamika solidna, iakobismo mi savetovali da idete na vrednost od 62-63% za osvetljenje, jerse neki detalji gube u svetlijim delovima sive, delom i zbog standardnouskog vertikalnog vidljivog ugla. Ipak, detalji se, ako uzmemo u obzirda je ovo TN panel, sasvim dobro vide u tamnijim delovima sive. AcerG225HQ je tako i veoma dobar za igranje tamnih igara, a posebno zagledanje filmova. Ovaj utisak, Acer G225HQ je donekle pokvario na testucrne, koja nije preterano crna, već je u rangu proseka kod jeftinijihTN-film monitora. Crna, zapravo i nije toliko loše prikazana, ali je čitava desna strana imala malo izraženiji backlight bleeding,što je pokvarilo utisak o prikazu tamnih nijansi, generalno. Vidljiviuglovi su jedan od izraženih problema TN matrica, ali je i u ovojkategoriji Acer G225HQ sasvim solidan. Logično, vertikalni ugao jenešto lošiji, iako u specifikaciji stoji da je isti kao i horizontalni.Horizontalni ugao je nešto malo bolji, ali opet u granicama tolerancijeza ono što TN tehnologija može da ponudi.

Uniformnost,dakle, nije idealna, osim prilikom prikaza jedne nijanse preko celogekrana i kada je osvetljenje pojačano. U igrama smo lako primetiliblaži zaostatak u odnosu na najbrže modele koje smo testirali uposlednje vreme. Pomenućemo da je bilo moguće videti tragove „duhova“ inešto veću lenjost piksela od one na koju smo navikli u sezoni 2010.Napomenućemo, samo, da je Acer G225HQ „sporiji“ čak i u poređenju sapomenutim konkurentima, a pogotovo u odnosu na najbrže i manje širokemonitore istih ili čak većih dijagonala (Viewsonic i BenQ modeli od 19inča). S druge strane, reprodukcija SD i HD video materijala je na ovomAcer monitoru bila sjajno iskustvo, a prema iskustvima ljudi saAVForuma, možemo reći da su izmerili minimalan, gotovo zanemarljiv input lag, pa je s te strane ovo dobar monitor za igrače.

Za svakodnevnu upotrebu, a u slučaju da vam ne smeta glossy premazna ekranu, Acer G225HQ bi mogao da bude sjajan monitor. Za manjezahtevne korisnike, biće sjajan. Nije ni skup, a ni jeftin, pa postoje,verovatno i Acer monitori koji su za nijansu bolji (ili imaju većudijagonalu) za istu količinu para, ali nijedan nema tako specifičan iupečatljiv dizajn. Acer G225HQ bi lepo mogao da se "uklopi" sa nekim "gejmerskim" kućištima.Njegove prednosti su dobar kontrast i verna reprodukcija boja, teglatki gradijenti, a mane su nešto uži kolorni prostor koji može daprikaže, prosečni vidljivi uglovi i ne-tako-sjajna reprodukcija tamnihmaterijala, što se može rešiti tako što ga nećete posmatrati u totalnozatamnjenoj prostoriji. Za one koji traže nešto više, za sličan novac,naša preporuka i dalje ostaje pri modelu Acer H233H.

Za:

• Kvalitet izrade
  
• Dizajn
  
• Veoma dobar statički kontrast
  
• Solidna dinamika
  
• Generalno ubedljiva, snažna slika
  
• Izuzetni kolor gradijenti, odsustvo hue grešaka
  

Protiv:

• Curenje pozadinskog osvetljenja
  
• Niska ergonomija

  Proizvođač	Acer
  Model	Acer G225HQ
  Dijagonala / tehnologija	21.5” class /TN film
  Fizička rezolucija / boje	1920 x 1080 / 16.7 M 72% NTSC
  Pitch	0.248 x 0.248
  Horizontalno osvežavanje	54~83Khz
  Vertikalno osvežavanje	49-75 Hz
  Odziv	5 ms GTG
  Osvetljenje	300 cd/m²
  Kontrast	50.000:1 Dynamic (1000:1 Static CR)
  Ugao gledanja (H/V)	160˚/ 160˚
  Bandwidth / potrošnja (*max)	220 MHz / 39W
  Dimenzije	387.21 x 519.44 x 187.9 mm
  Masa	4.0 kg
  Specijalne mogućnosti, Input	Tilt: Yes Swivel: No Pivot: No Height adjustment: No DVI-I, D-Sub
  Preporučena Cena (sa PDV-om)	13,990 dinara

ASUS EAH6870/2DI2S/1GD5

AMD je nedavno predstavio dva nova Radeon HD6800 modela i drugu po reduDirectX 11 seriju kartica – Radeon HD6870, jači od njih, ima početnucenu od 239 dolara ili oko 200-210 evra na evropskim tržištima, dok sejeftiniji Radeon HD6850 prodaje za 179 - 190 američkih dolara, odnosnoza oko 150-170 evra na Starom Kontinentu. AMD je u Los Anđelesunapravio “hard launch”,a kako smo imali prilike da vidimo i na primeru domaćeg tržišta,problema sa isporukama nema. Većina prvih serija Radeon HD6870 modela ijeste, kao što smo najavili, bazirana na referentnom modelu, dok custom RadeonHD6850 modeli niču kao pečurke posle kiše i to sve sa drugačijimrashladnim sistemima i maštovitim "učestanostima" i krajnjim dometima.AMD će Radeon HD5700 seriju zadržati i produžiti joj životni vek, madanam nije jasno zbog čega i Juniper bazirani modeli nisu dobili novinaziv – Radeon HD6800 serija nije preterano tehnički modernija, već jepre optimizovana i pojeftinjena, pa u tom smislu, ne verujemo da bire-branding HD5700 modela u HD6700 ili HD6600 seriju bio nefer potezprema kupcima. Trenutno sa nestrpljenjem čekamo na Cayman bazirane modele (Radeon HD6900 serija), a hype nam pravi i nedavno predstavljanje NVIDIA GeForce GTX580 kartica, čije bi semplove takođe trebalo uskoro da testiramo...Upravo na dan kada su lansirane Radeon HD6800 kartice, NVIDIA jenajavila sniženje cena svojih “ugroženih” modela. GeForce GTX 460 sa768 MB memorije tako sada košta oko 160 dolara (150 evra) u e-tail-u,dok je jači model pretrpeo još veći “popust” i njegova nova cena jesvega 190 dolara, odnosno 180 evra, ako se naruči on-line.

Kartica na testu - ASUS EAH6870/2DI2S/1GD5

Druga poredu Radeon HD6870 kartica koju smo testirali, stigla je kao “fullretail” model iz lokalne kancelarije kompanije ASUS. Kutija je srednjeveličine, a sama kartica u njoj dobro zaštićena velikim blokomstiroforma. Od propratnog materijala u kutiji smo zatekli drajver sa OCutility softverom i drajverima (beta, starija od one koju smo koristili i na našem prethodnom testu), papirni setup manual, zatim jedan Molex - 6 pin PCIe adapter i samo još jedan SL-DVI u D-Sub adapter, kao i jedan Crossfire mostić. Najbrža verzija Single GPU implementacije "Northern Islands" tehnologije, koja ima svih 1120 streaming jedinicaaktivno i koja radi na sjajnih 900 MHz - u ASUS-ovom izdanju čiju punuoznaku vidite u naslovu ove strane ima GPU koji radi na 915 MHz. Dakle,procesor je neznatno ubrzan, dovoljno da ASUS "za nijansu" pobedi uslučaju da ga poredite sa referentnim modelima. 1GB GDDR5 memorije radina 1050 MHz, efektivnih 4.2 GHz, što daje propusnu moć memorije od 4.2gigabajta po sekundi. Barts je samo jedan GPU iz Northern Islands familije, tj. generacije i predstavlja Performance Single GPUklasu. Ove kartice imaju tržišni naziv Radeon HD6870 i HD6850. Jačimodel GPU-a, kodnog imena Cayman će biti ugrađivana u High-end Single iDual GPU klasu kartica sa oznakama Radeon HD6950, HD6970 i HD6990 (DualGPU). Dual GPU solucija će naslediti Radeon HD5970, a dva slabija ćebiti pravi performance naslednici Cypress modela.ASUS EAH6870 je kartica koja je na prvi pogled identična referentnommodelu - što i nije daleko od istine. U pitanju je prilično dugačkakartica – čak 266 milimetara, što je za milimetar kraće od prethodnika,modela Radeon HD5850 i za nijansu duže od Radeona HD4870X2, ali iGeForce GTX285 i GTX295 akceleratora, ali ne toliko da bi bilo problemau smeštanju iste u standardno kućište. Plastični poklopac ovoga putaima i dodatak u vidu metalne ploče koja je tu radi bolje distribucijetoplote (pogledajte ilustraciju). Kartica je, spolja gledano, vrlojednostavna - nekih dizajnerskih aspiracija na kuleru nema, pakomponenta deluje prilično monolitno, a ako zanemarimo dva usisnika saprednje strane i logotip kompanija ASUS i AMD, mogli bi smo reći da jeovo do sada najelegantnija i krajnje minimalistički dizajnirana Radeonkartica.Na poleđini uočavamo da kartica nije prekrivena metalnim poklopcem.Sam PCB, tj. layout je relativno jednostavan za ovako naprednu karticu,najpre jer je sistem za napajanje potpuno digitalan. Naponski segmentkoji “hrani” GPU, izrađen oko novog CHIL CHL8214 kontrolera irealizovan je u tri faze (Cypress model je imao četiri faze), mada jepredviđeno mesto i za četvrtu fazu, pa smatramo da će neki od partneramožda to i da iskoriste za svoja overklokovana, pre-volt-modovanaizdanja. Tri digitalne vGPU naponske faze kontrolišu i dodatni čipovi –Volterra VT1157SF i VT242WF. Još jedan Volterra VT1165MF čip uočavamoblizu CrossFire konektora i on je ovoga puta zadužen za pravilnonapajanje VRAM-a. CHL8214 ima mogućnost za kontrolu napona putem I2Cprofila, pa neće biti problem da se podrška za isti implementira umnogobrojne OC i voltage-tweaking softvere.Upravo pomenuti CHIL i Volterra čipovi obezbeđuju pametni monitoring i predstavljaju temelj AMD power management sistema koji nam je poznat kao PowerPlay.Kartica se napaja preko PCIe x16 magistrale i dva dodatna 6-pinska PCIExpress konektora, za koja je bilo potrebe jer ASUS EAH6870 za nijansuprekoračuje ono što nude PCI Express 2.0 slot i jedan 6-pin konektor –150W. Naime, maksimalna potrošnja Radeon HD6870 kartice je 151W.
Standardni Radeon HD 6870 poseduje čak četiri video konektora spremnihza prikaz XHD rezolucije, a to važi i za ASUS EAH6870. Dva DVI-Ikonektora, od kojih je jedan Single, a drugi Dual-Link i jedan HDMI 1.4su tu, a AMD je posebno ponosan na implementaciju dva nova DisplayPort1.2 priključka. Barts GPU ima šest TMDS linkova tj. transmitera. Kadase jednom rasklopi rashladni sistem, prvo što ćete zapaziti je da jeGPU zarotiran za 45 stepeni u odnosu na ravan matične ploče, baš kao iR600 (Radeon HD2900XT) i primetno je manji od Cypress-a, što i niječudno ako znamo da ima čak 450 miliona tranzistora manje i površinu od255 kvadratna milimetra. Nakon toga se vrlo lako uočava da RadeonHD6870 koristi Hynix GDDR5 memorijske čipove. Osam H5GQ1H24AFR-T2Cčipova kapaciteta od jednog gigabita, rade na naponu od 1.5V i sposobnisu za frekvenciju od 1250 MHz (5 GHz, efektivno). Na kartici supodešeni na 1050 MHz (4.2 GHz) jer je Barts-ov memorijski kontrolernešto inferiorniji od onog kod Cypress-a.Plastični poklopac prekriva čitavu površinu PCB-a, a primetnoje da se rashladni sistem, po konceptu, nije bitno promenio u odnosu naprethodna Single GPU rešenja. Plastčni poklopac jeste drugačiji, ali jeispod njega poznati i već viđeni “kuler”, prilagođen Barts XT layout-u,kao i ASUS-ov specijalni dodatak u vidu metalne ploče koja dodatnohladi i distribuira toplotnu energiju. Mesto na kome kuler dodirujeGPU, na njegovim ivicama, posebno je ojačano i precizno obrađeno kakobi bakarni umetak na donjoj strani na najbolji način legao na površinujezgra. Sam rashladni sistem se ne razlikuje mnogo od onog kod RadeonHD5870 kartica, ali deluje za nijansu manje masivno. Bakarna baza kojadodiruje jezgro i memoriju je malo masivnija i duža, a takođe je jakodobro ispolirana. Kuler je načinjen od kombinacije metala: baza je odbakra, dok je glavni radijator sa listićima načinjen od aluminijuma. Zabolju distribuciju toplotne energije, u sistem su sada dodate tribakarne heat-pipe cevčice promera od 6 mm.Princip funkcionisanja se nije promenio – ventilator (NTKTechnologies, 12V, 1.0A) uvlači hladniji vazduh u tunel u kome senalaze zagrejani listići koji su preuzeli toplotnu energiju sa bazekulera. Toplotna energija se predaje vazduhu koji velikom brzinomprolazi kroz tunel i izlazi van kućišta, što je vrlo bitan detalj i štoje jedna od osnovnih razlika u odnosu na single-slot kulere koji umejuda zagreju unutrašnjost sistema (temperaturu matične ploče, pa čak isamog procesora). Takođe, dual slot kuleri su često i tiši od onihužih, „jednoslotnih“. Čak i naponska jedinica ima posvećeni hladnjakkoji je spojen sa ostatkom kulera. Pomenuta naponska jedinica se,između ostalog, sastoji i od niza VRMS elemenata od kojih su neki ipasivno hlađeni.Ventilator kod ASUS EAH6870 akceleratora je nešto tiši nego što smoočekivali da će biti, što nam se prilično dopalo – ova velika karticaje prilično tiha u radu. Ono što je, pak, važnije je nešto što smo većnekoliko puta pomenuli, a to je potrošnja u stanju mirovanja kojaiznosi impresivnih 19W. Poređenja radi, u idle režimu, RadeonHD4870 je trošio čak 90W. Kao što smo već pisali u prethodnom testu,ovako niska potrošnja je sada moguća jer Barts GPU može čak i GDDR5čipove da stavi u low-power režim, tako bitno smanjujući radne napone i potrošnju memorijskih čipova koji su zbirno takođe solidno veliki potrošači.


Zaključak;

Radeon HD6800 serija kartica predstavlja AMD-ov i tržišni Sweet Spot ikada su peformanse, ali i kada je isplativost u pitanju. AMD je uspeoda dva udarna modela iz višeg segmenta srednje klase učini dostupnijimjoš širem krugu korisnika, a da se pritom ne izgubi na performansama ida se, istovremeno, ostvare odlični profiti - moda i najbolji koje jemoguće postići pre nego što se, na proleće, migrira u 28-nm. Barts nijesamo “preslikan” i malo optimizovan Cypress. Novine koje je doneo suipak značajne - novi, brži tesselator bolji balans resursa i odnos shading i ROP/TMU dela GPU-a, niža potrošnja pod opterećenjem i tokom mirovanja,Stereoscopic 3D gaming"otvorenog tipa", impresivniji EyeFinity, pregršt video konektora (HDMI1.4, DisplayPort 1.2...), kao i novi Unified Video Decoder 3.0, kojiubrzava i MPEG2 i DivX video kodeke. ASUS je već pokazao da je Barts GPU veoma dobar overkloker, što će smanjiti ono malo razlike u performansama u odnosu na Radeon HD5800 seriju kartica.
Sasvim je očigledno da je AMD još jednom uspeo da podigne standarde iučini da želimo više od kartice koja košta 200 evra i koja se, oddanas, može smatrati zaista moćnim akceleratorom, što do "juče" nikakonije bio slučaj. ASUS je još jednom pokazao da gotovo uvek ponudi (barmalo) više, pa to nije izuzetak ni sa EAH6870 modelom. U pitanju jekartica koja je skoro 100 evra jeftinija od ASUS EAH5870 modela, a kojaga u performansama sustiže, a sve uz nižu potrošnju i veći brojmogućnosti, pogotovo kada je igranje na više monitora u pitanju. Za onekoji žele skuplje i brže modele, prave naslednike Radeona HD5870 iHD5850, Cayman GPU je “iza ćoška”, pa će biti prilike da se pravilnopotroši 300 i više evra.

Pre našeg novogodišnjeg vodiča za kupovinu u klasi LCDTV i plasma uređaja, podsetićemo se koji su to modeli na nas ostavili najjači utisak. Naravno, vodili smo računa i o tome da ove modele još uvek možete pazariti u nekoj od domaćih prodavnica. Napominjemo da u tekstu ne navodimo naše best buy modele, odnosno modele koje zvanično preporučujemo, pogotovo jer se mahom radi o skupim LCD televizorima.


LCDTV: Najbolje u 2010.

LCD tehnologija je dosta napredovala u poslednjih pet godina, a nešto slično se može reći i za plazma ekrane. Međutim, TFT odnosno LCD panele razvija i proizvodi daleko veći broj proizvođača, a sami ekrani od tečnih kristala se nalaze svuda - od displeja na satovima i mobilnim telefonima, preko ekrana unutar monitora i TV aparata, sve do ogromnih ekrana u izlozima i na bilbordima. Plazma tehnologija je u nešto užoj upotrebi, pa se gotovo isključivo može naći u TV prijemnicima. Istina, televizor je danas i mnogo više od TV prijemnika, jer mnogi modeli imaju ne samo mogućnost da rade kao monitori, već i da (autonomno) pristupaju internetu, dekodiraju DivX ili HD video signal ili snimaju TV program. Nakon nekoliko uporednih testova LCDTV uređaja i "plazmi", došao je red i da se podsetimo najboljih modela koje smo testirali ili imali prilike da se s njima družimo (neke od njih smo detaljnije opisali). Pre našeg novogodišnjeg vodiča za kupovinu u klasi LCDTV i plasma uređaja, podsetićemo se koji su to modeli na nas ostavili najjači utisak. Naravno, vodili smo računa i o tome da ove modele još uvek možete pazariti u nekoj od domaćih prodavnica. Napominjemo da u tekstu ne navodimo naše best buy modele, odnosno modele koje zvanično preporučujemo, pogotovo jer se mahom radi o skupim LCD televizorima, već o primercima koje želimo da imamo, a nalaze se u prodaji u nekim od domaćih radnji, kakve su Big Bang, ComTrade Shop, Gigatron Shop, Tehnomanija, TehnoMarket Evropa i sl. Krenućemo od kompanije LG...

LG 42SL8500 je svakako klasa za sebe i kada je u pitanju dizajn, ali i funkcije koje podržava i tehnologije koje objedinjuje. Ovaj model je kod nas u ponudi već skoro devet meseci, a kako pripada visokoj klasi, tu su sve tehnologije koje smo pominjali i kod prethodno opisanog modela, ukljući i Bluetooth. Ono što je zanimljivo kod ovog modela je broj opcija za podešavanje slike i zvuka – tu ne mislimo na čarobnjaka kakav postoji kod modela za 2010. godinu, već na broj mogućih setovanja unutar OSD-a, koji, čini se, prevazilazi i broj opcija kod nekog TFT monitora za profesionalnu upotrebu.Dizajn kod ovog modela je uniformniji, jednostavniji i dopadljiviji od dizajna LH7000 serije, bar ako nam dozvoljavate da budemo subjektivni. Ne, nismo pali na reklamu i priču o tome da je ovo jedini TV koji nema okvir oko ekrana (tzv. borderless), jer je to besmisleno – naravno da ima okvir, ekran je samo jako dobro „utopljen“ u ostatak dizajna, a sam LCDTV je fantastično tanak. Ne kao najtanji Samsung LED modeli iz serije 9, ali je prilično tanak i izuzetno kvalitetno dizajniran i finiširan. Slike vam to ne mogu dočarati, ali nama se toliko dopao da smo u tom smislu morali da reagujemo (ako ste nestrpljivi pogledajte zaključak).Kada je kvalitet prikaza u pitanju, samo ćemo se nadovezati na priču o modelu 42LH7000, pa ukazati na razlike između ova dva modela. Kao i pomenuti model, 42SL8500 ima svetlu sliku kojoj nedostaje malo statičkog kontrasta, a kada se sve kompenzuje „softverski“ to rezultuje gubitkom suptilnih detalja u tamnijim delovima sive. Iako u manjoj meri, sablasni indigo tonovi i ovde kvare utisak u tamnim scenama, a primetili smo da TV ima i problema sa TruMotion 100Hz algoritmom (super-pozicioniranje piksela i delova slike pri promeni kontrasta u brzim scenama), ali samo na testnoj verziji firmware-a, pošto smo kasnije saznali da je taj problem rešiv prostim apgrejdom na noviju verziju. Kao i 42LH7000, i ovaj model pruža odlične rezultate u svim LCD testovima – desktop zaista izgleda fenomenalno, a odlično su prošli i test konvergencije, gradijenta, uniformnosti... gotovo svi osim testa dinamike, koji je za nijansu bolji u odnosu na 42LH7000, ali takođe uz izražene „greške“ tj. nemogućnost prikaza duboke crne i uz gubitak detalja u tamnijim delovima sive. To u praksi ne predstavlja problem, ako TV ne posmatrate u potpuno zamračenom ambijentu. S druge strane, izvor svetlosti ne bi trebalo da bude direktan i jak, jer 42SL8500 ima reflektivniji ekran zbog „borderless“ dizajna. Kao i kod velike većine LG TV uređaja, zvuku pomalo nedostaje basa, a pogotovo kod modela sa „skrivenim“ zvučnicima, smetaće i lošija definicija srednjih tonova. Da jedan LCDTV može da zvuči i bolje, pokazali su drugi testirani modeli, pa nam nije jasno zbog čega se LG toliko diči audio segmentom koji je podesio gosn. Mark Levinson. S obzirom na cenu ovog modela, koliko god opremljen i fantastično dizajniran bio, neki nedostaci kada je u pitanju kvalitet prikaza (tamni tonovi, kontrast) koji je tek za nijansu bolji od prethodno opisanog. S druge strane, odlično „barata“ video signalom, izgleda sjajno (svakako bi oplemenio svaki prostor) i nudi ogroman broj audio i video konektora, dodatnih tehnologija i mogućnosti. Napomenućemo još i da ova dva LG LCDTV uređaja svakako nisu lošija od modela iz nižih klasa, ali od njih nekako i očekujemo da budu bolji i kada je kvalitet prikaza u pitanju, a ne u rangu ili tek neznatno bolji od dva puta jeftinijih proizvoda, uz možda još izraženiju manu kada su statički kontrast i reprodukcija tamnih tonova u pitanju.

LG 47LH9000Kao što smo već pisali u našem editorijalu koji je govorio o prednostima LED LCDTV tehnologije u odnosu na CCFL, LG je poznatiji po svojim Full LED backlight LCDTV uređajima sa funkcijom local dimming-a, dok je Samsung uvek više „forsirao“ Edge-lit LED modele. Naravno, oba proizvođača imaju modele i iz jedne i iz druge kategorije. Ovakav LCDTV zaista zaslužuje da mu se malo detaljnije posvetimo kada je samo opisivanje u pitanju, ali vas u startu moramo upozoriti da se radi o uređaju koji košta 1800 evra. U pitanju je fenomenalno dizajniran i kvalitetno izrađen Full LED LCDTV koji stiže i sa pet godina garancije. Glossy-black sa providnim slojem plastike koja je plavičasto nijansirana na krajevima. Nažalost, LH9000 serija nema podršku za sve web-based tehnologije kao niže LH ili novije LD serije. Mnogo bitnija je implementacija novog de-judder i anti-blur algoritma, kao i poboljšanog i TruMotion 240 Hz sistema. Zanimljivo je i da Real Cinema 24p opcija automatski isključuje 240 Hz procesiranje, što nije slučaj kod Samsung-a, ali mi to svakako preporučujemo. Osim svih tehnologija za procesiranje statične slike i video signala svakog tipa, novina je i 10-point-white-balance sistem koji omogućava da se podesi čak i balans bele u odnosu na ambijentalno osvetljenje.U našem velikom testu LCDTV uređaja smo bili veoma pozitivno iznenađeni kvalitetom prikaza kod tada prvog testiranog Full-LED backlight modela. LG 47LH9000 je drugi sa kojim smo se susreli, a za razliku od prethodno testiranog Sharp modela, podržava i high speed motion processing. U praksi, local LED dimming znači i odličnu reprodukciju crne i tamnih nijansi i to istovremeno sa prikazom svetlih, što je sjajna stvar i što je omogućilo LCDTV uređajima da se približe plazma TV modelima. I zaista, crna je najbolja koju smo ikad videli na jednom LCD televizoru, uz zadržane suptilne detalje na svetlijim delovima sive i to prikazane u isto vreme kada i tamni delovi slike. U ovome nas je 47LH9000 podsetio na kvalitetne plazma TV uređaje. Tamniji deo sive, tzv. shadow detail je takođe reprodukovan odlično i u testovima, a i u nekoliko scena u HD filmovima (kraj Spiderman-a 3 ima nekoliko odličnih scena upravo za posmatranje ove „kategorije“). Naravno, kao i kod pomenutog Sharp modela, i ovde smo primetili „glow“ efekat koji je primetan kod sitnijeg fonta i suptilnijih svetlih detalja na crnoj pozadini. Jasno je zbog čega se ovo dešava, jer je mreža LED dioda iza TFT matrice daleko „ređa“ od samih piksela, pa je nemoguće postići najprecizniju moguću definiciju kada je potrebno prikazati svetle detalje na tamnoj pozadini. U narednim generacijama LCDTV uređaja, pak, verujemo da će se ovaj problem sve manje javljati.

U testovima uniformnosti, LG 47LH9000 je pokazao rezultate koji zaslužuju samo najviše ocene. Ne samo da je bolja od uniformnosti kod Edge-lit LED modela, već je bolja i od one viđene kod CCFL televizora. Ipak, iako su sami vidljivi uglovi veoma dobri, prikaz crne i tamnih tonova nije jednako dobra kada se gleda samo malo sa strane. Ovo je jedna od retkih mana Full-LED LCDTV uređaja, a kod LG 47LH9000 je izraženija nego kod konkurencije zbog premaza na ekranu koji je mat (što inače pozdravljamo) ali je isto tako i teže da se zadrži prikaz crne kada se posmatra pod uglom.Kada je reprodukcija boja u pitanju, LG 47LH9000 je takođe briljirao, a pogotovo nam se dopalo kako je prošao test dinamike i prikaza sivih chart-ova, na kojima nije bilo ni nagoveštaja hue grešaka. Ne samo da su gradijenti glatki, a boje realne, bez pojačanja na nekom od R, G ili B kanala, već je testirani LCD prošao i najproblematičniji test koji jedan LCD može da „doživi“, a to je prikaz tonova ljudske kože. Može se reći da je u ovoj kategoriji 47LH9000 gotovo dostigao najbolje plazma uređaje, a svakako je bolji od skoro svih do sada testiranih LCD televizora (uz izuzetak u vidu nekoliko Sony i jednog Samsung modela koji su u ovome jednako dobri).Kada je procesiranje video signala u pitanju, možemo reći da je 240 Hz TruMotion odradio fenomenalan posao, te da je u našem testu motion resolution bio sposoban da prikaže gotovo 1000 linija, što je gotovo na nivou plazma TV-a. Poređenja radi, 100-120 Hz LG LCDTV uređaji prikazuju oko 700-750 linija pokretne rezolucije, dok je za 60 Hz modele standardno da prikažu svega 350 linija, a nekad i manje od toga! Svakako, TruMotion je potrebno isključiti kada gledate Blu-Ray naslove, što je stvar koju uvek napominjemo. 24 frejma po sekundi nije toliko brzo da biste morali da imate prikaz od 240 “sličice” u sekundi – štaviše, to kvari čuveni cinema osećaj koji inače možete da imate u zamračenoj sobi. Koliko smo uspeli da vidimo na najpoznatijim AV forumima, jedini problem koji ovaj i još neki LG LCDTV uređaji imaju kada je procesiranje signala u pitanju je de-interlacing 1080i video sadržaja, što je verovatno bilo vezano za starije primerke ovog modela, pošto to nije bilo izraženo u našem testu. Sveukupno bismo mogli da kažemo da je ovo jedan od najboljih LCDTV uređaja koje smo do sada testirali, ali je isto tako i jedan od najskupljih.

Sharp (Aquos LC-40LE600EV)

Ime Sharp se vezuje za LCDTV uređaje na sličan način kao što se Panasonic vezuje za “plazme”. Ovaj japanski proizvođač na velikom broju tržišta nastupa sa serijama LCD televizora koji su “od početka do kraja” proizvedeni “pod istim krovom”. Pre dve godine, Sharp je snažno nastupio na našem tržištu i od cele priče bi danas možda bilo i nešto više da se nije desila svetska ekonomska kriza, kao i da mentalitet domaćeg kupca ne diktiraju cena, inertnost i navike. Istina, Sony je Sony, ali je u poslednje vreme Samsung “sve i svja”, dok je LG odmah za petama – bar posmatrano iz aspekta prosečnog srpskog kupca potrošačke elektronike, odnosno video opreme. No, to ne znači da Sharp nije zaista veliki inovator na tržištu LCD televizije, a njihova Aquos serija “TV prijemnika” je prilično popularna i na novom kontinentu, a posebno u Zemlji izlazećeg sunca. Kao i u slučaju Panasonica i Philipsa, nama je izuzetno žao što je u uslovima koje smo mi imali tokom dugotrajne pripreme i realizacije ovog uporednog testa, na raspolaganju bio samo jedan Sharp LCDTV. Jedan, ali ruku na srce – vredan. Radi se o modelu dijagonale od 42 inča sa LED pozadinskim osvetljenjem: Aquos LC-40LE600EV. Ovo je svakako aktuelan model i pripada višem segmentu srednje klase. I Sharp je odustao od dizajnerskih dodataka kakvi su krasili njihove starije modele, pa je LC-40LE600EV prilično jednostavnog “pravougaonog” oblika, a njegovu monolitnost jedino narušava srebrna lajsna na donjoj ivici. Kvalitet izrade je na nivou očekivanog, ali tu Sharp ne oduševljava kao, recimo Samsung ili LG u višim klasama, odnosno Sony, već od srednjih segmenata.

Kada su u pitanju LED modeli, ovaj Sharp i nije preskup za to što, bar na papiru nudi (pogledajte specifikaciju). Cena od 120 i kusur hiljada dinara (1200 evra) može da vam deluje kao velika, ali ako vam napomenemo da se radi o LED LCDTV uređaju koji ima Full LED backlight (kao LG i Samsung modeli serija 8 i 9, koji su znatno skuplji), onda ćete na ovaj model gledati kao na prilično dobru kupovinu. Uostalom, usudićemo se da kažemo da su Direct LED lighting ili Local LED dimming LED tehnologije kakve bi samo i trebalo da postoje. Umesto da se nalaze samo na ivicama ekrana i omoguće da TV uređaj bude tanak i jako štedljiv (uz dobar kontrast i solidnu crnu, ali i uznemiravajuću opciju krajnje ne-suptilnog isključivanja i uključivanja pozadinskog (bolje rečeno ivičnog) osvetljenja)), LED diode su smeštene iza TFT (LCD) matrice i polarizatora / difuzora, uz mogućnost „lokalnog zatamnjivanja“. Dakle, ako je potrebno da određen deo piksela bude osvetljen, samo će taj deo ekrana i biti osvetljen, dok će ostatak površine biti „u mraku“, tj. LED diode iza tih piksela neće uopšte svetleti. Kako je kod edge-lit LED televizora to nemoguće, jasno je da isti ne mogu da pruže tako preciznu dinamiku koja je ostvariva kod Local / Direct LED modela. Istina, ovakvi modeli moraju imati dodatnu logiku koja kontroliše i LED „matricu“ kao i samu LCD matricu, a znatno veći broj LED dioda povećava i cenu i potrošnju. Nagrada za sve to je još veći kontrast, bolja kontrola dinamike, odlična i duboka crna, kada je to potrebno i fenomenalna „bela“ (i svetliji tonovi), preko celog ekrana ili samo na delovima ekrana gde je to potrebno. No, u teoriji sve to uvek zvuči fantastično, ali kakva je situacija kod našeg prvog Full LED backlight TV uređaja koji smo testirali?

Pomenuli smo da je ovo, uzevši LED local dimming tehnologiju u obzir, prilično pristupačan model i to je tako sa razlogom. Naime, odmah ćemo vas razočarati kada kažemo da je LC-40LE600EV standardni 60Hz model – od 100 Hz procesiranja možete da se pozdravite. Tu su tri HDMI konektora i nedostatak nekih naprednih multimedijalnih opcija (mada je USB konektor tu) koje krase skoro sve LCDTV uređaje u ovom cenovnom rangu. Isti, ruku na srce retko imaju LED diode i na ivicama ekrana, a kamoli iza čitave LCD matrice, pa je jasno da je Sharp namenio LC-40LE600EV tačno određenom krugu korisnika. Ovaj model preuzima neke od tehnologija koje su postojale i kada je Sharp nastupio na našem tržištu (Mega Contrast i Brilliant Color Processor), a i sama LCD matrica (X-Gen) je nešto starija od ovih koje se ugrađuju u skuplje modele. Za razliku od prethodnih serija Aquos LCDTV uređaja koji su imali sličnih problema sa reprodukcijom tamnih tonova kao i neki LG modeli (plavičasti tj. indigo tint-ing na uniformno crnim površinama), LC-40LE600EV reprodukuje crnu toliko dobro, da smo se zapitali da li možda ne gledamo u plazma ekran. U redu, možda smo malo preterali, ali crna je zaista bila – crna i to u trenucima kada je na ekranu prikazano i dosta svetlijih tonova. Tada smo shvatili da “lokalno zatamnjenje svetlećih dioda” zapravo radi baš kako je i reklamirano u pratećim video demoima. Nivo detalja u tamnijim delovima sive nas je opet podsetio da gledamo u LCD matricu i verovatno će proći još vremena do trenutka kada plazme budu dostignute – možda ćemo, čak, morati da sačekamo OLED ekrane da bi se to desilo. Ipak, da ne bude zabune, Aquos LC-40LE600EV je sposoban da prikaže zaista mnogo suptilnih detalja u tamnijim delovima sive, što se lepo vidi tokom pregleda tamnih scena sa sitnim, nisko-kontrastnim promenama sadržaja na ekranu. Trebalo bi napomenuti da ovo nije “savršen” Full backlight LED LCDTV, jer su sve LED diode koje se nalaze u ulozi pozadinskog osvetljenja čisto bele, dok Samsung i Sony na svojim (dosta skupljim) modelima poseduju i kolorne RGB filtere koji, po potrebi, šalju tačno “obojenu” svetlost koja je pogodnija za dalje formiranje tačno određene nijanse piksela. I dok ovaj princip obezbeđuje širi color gamut tj. bogatiji kolorit, kod modela sa „belim diodama“ teže može doći do grešaka pri procesiranju boja. Ovo su sve prilično nove tehnologije, pa će samo vreme pokazati koja je bolja, mada će se, sasvim sigurno, dugo vremena svaki proizvođač držati sopstvenog rešenja.

Iako su i ranije Aquos LCDTV uređaji imali procesore za obradu i poboljšanje video materijala, mnogi korisnici su bili nezadovoljni tokom pregleda SD video materijala na najboljim modelima koji su se pre 18 do 20 meseci nalazili na našem tržištu. Upravo ovaj nedostatak je bio ključni razlog zbog koga je potpisnik (svih) ovih redova i odustao od kupovine Sharp LCDTV uređaja od 50 inča i odlučio se za 46” Panasonic plazmu. Nismo sigurni da su i tada top modeli (za USA i Japansko tržište) imali slične probleme, ali znamo da nove generacije modela koji se danas prodaju i kod nas ispravljaju ovaj nedostatak. SD je reskaliran na Full HD rezoluciju uz prirodan i konzistentan sharpening efekat, koji istovremeno pegla i šum koji se tom prilikom neumitno javlja, ali uz zadržavanje detalja, koliko god je to moguće. Istina, mi nismo ljubitelji SD materijala koji dolazi sa kablovske, ali isto tako je jako bitno kako jedan LCDTV prikazuje DVD i DivX materijal iz sub-480p definicije (brojne serije i filmovi koje smo godinama skupljali spadaju u tu kategoriju).

Kada je prikaz brzih scena u pitanju, ne bi trebalo da se brinete, jer je ovo jedan od onih 60 Hz modela koji ima solidno brzu TFT matricu, a pixel response nema artifakte kakvi nekad mogu da se jave kod raznih True Motion sistema (halo, pre-pixeling, off-glow) čiji bi algoritmi trebalo da se „peglaju“ bar još jednu generaciju. Ipak, sama činjenica da se radi o 60 Hz ekranu dovoljno govori o slabijoj dinamičkoj rezoluciji ovog modela (350-ak linija, u najboljem slučaju). Bez obzira na to, scene su retko kada toliko brze da bi ovo trebalo previše da vas zabrine, a ne postoji nijedan LCDTV na kom ćete moći da vidite šta se zapravo dešava u tako haotičnim scenama kakve su u 90% filma Transformers 2 (u kome se više ne zna ko je na čijoj strani i ko se s kim bori). Da li u tom momentu vidite 350 ili 550 linija, možda i nije toliko bitno, ali će dobrom broju zahtevnih korisnika verovatno biti jedan od razloga protiv za ovaj LCDTV.Dakle, jasno je da procesiranje video sadržaja i slike generalno nije jača strana ovog TV uređaja. Iako ne postoji 100 Hz tehnologija, 24p cinema pulldown je prisutan, a slika je verna i, ako nekad može da deluje mutnije (brze scene), ne postoji ni bojazan od artifakta kakvi se mogu videti na nekim drugim modelima. Ipak, sve što je (kada je sam prikaz u pitanju) nedostajalo starijim modelima Sharp LCDTV-a, ovaj model nadoknađuje. Kontrast i dinamika su jako dobri, broj detalja u tamnim i svetlim delovima sive, reprodukcija gradijenta – gotovo svi LCD testovi prolaze jako dobro. Kada je sama tehnologija preciznog “light dimming-a” u pitanju, nemamo još dovoljno iskustva da bismo rekli da li je ovo što nam je prikazao Sharp LC-40LE600EV dobro ili veoma dobro, ali ako baš tražimo dlaku u jajetu, onda možemo reći da smo primetili da se nekad javljaju i greške kod prikaza čisto crne boje direktno pored čisto bele ili jako svetle nijanse, što verovatno znači da “grozd” LED dioda iza piksela ne odgovara, bar ne najpreciznije, pikselima na samoj matrici, ali s obzirom na to da je ovo niža klasa Full LED backlight TV-a i njegova, praktično, prva generacija, možemo da oprostimo kompaniji Sharp na ovoj sitnici. Jer, mnogi korisnici ovo nikad neće primetiti – dok se benefiti ovakvog LED/LCD koncepta primećuju dokle god gledate u njega. Iskreno, jedva čekamo dan kada će LED diode iza piksela od tečnih kristala biti jednako precizni kao i sama matrica tj. postavljeni u odnosu 1:1. Sharp LC-40LE600EV je jedan vrlo bitan korak ka tom cilju.

Smatramo da ne bi bilo u redu da jedan LCD koji dolazi iz kompanije koja se zove Sharp podbaci na testu oštrine. Šalu na stranu, istina je da su Sharp LCDTV uređaji uvek nudili zaista oštru sliku i dobru definiciju prikaza, generalno. Uz prosečno skaliranje SD materijala, koji smo negde i očekivali, dolazi odlično prikazan HD materijal, dokle god se ne radi o prikazu jako brzih scena – o čemu smo već pričali u prethodnim pasusima. Iskreno nam je žao što se na testu nije našao model iz viših serija (700 i 800), koji poseduju 100 Hz i brojne druge, naprednije tehnologije za obradu video signala, jer smatramo da bi imali odličnu šansu da se nađu među nagrađenima. Kao što smo već napomenuli, reprodukcija boja zaslužuje najviše ocene, a one su prilično jarke čak i u tamnim scenama, ponovo zbog opcije kontrolisanog zatamnjenja pozadinskog osvetljenja. I u ovom smislu, LC-40LE600EV podseća na plazma televizore. Kvalitet zvuka je u rangu proseka za ovu klasu, mada smatramo da i ne postoji nekakva klasa za “audio” segment kada su HDTV uređaji u pitanju (ovde slobodno ne morate da se složite sa nama).Sharp LC-40LE600EV je bogat tehnologijom za prikaz slike i ima odlično rešen Full LED backlight sistem koji je odmah pokazao sve svoje prednosti. Ipak, nedostaju mu neke od opcija koje bi učinile da brze scene budu preciznije definisane, kao i da SD materijal (DVD, DivX) izgleda bolje iako su neke od njih prisutne (24p cinema mod). Pored toga, njegova spoljašnjost i dizajn nisu “plemeniti”, a nema nijednu od novih fensi opcija poput bežičnog povezivanja, nevidljivih zvučnika, pristupa internetu, čarobnjaka i drugih novotarija. Nama je, ipak, bio neobično drag zbog toga što je, za ipak razumnu količinu novca, pokazao koliko LCD tehnologija može i ume. Prikaz slike visoke definicije na ovom modelu će oduševiti svakog posmatrača!

Samsung LE-40B750

Prosto je neverovatno koliko je Samsung postao popularan na tržištima displeja svih vrsta. Najveći proizvođač ekrana na svetu je i jedan od najvećih inovatora, pa su njihovi LCD TV uređaji, poznati koliko i desktop monitori, ali i HDTV plazma setovi. No, svakako vam je jasno koliko je velika i poznata ova kompanija, pa nećemo da trošimo ni vaše, a ni naše vreme. Samsung LE-40B750 je model iz 2009. godine, ali je i tokom 2010. predstavljao odličnu kupovinu i jedan od najboljih LCDTV uređaja ove dijagonale - u višoj klasi. Dizajn je jednostavan i elegantan, te nam se izuzetno dopada. Konektivnost televizora je odlična. Televizor poseduje čak 4 HDMI porta, od kojih se 3 nalazi sa zadnje strane i četvrti koji se nalazi sa desne bočne strane televizora.Jedan od tih portova je predviđen baš za povezivanje sa računarom a to je HDMI 3 port. Od ostalih konekcija poseduje VGA (D-sub) ulaz, Component ulaz, Analogni audio izlaz, Digitalni audio izlaz (Optical), 2 DVI audio ulaza, ulaz za slušalice, LAN ulaz, 2 skart priključka i antenski ulaz. Sa strane televizora imamo dva USB ulaza, jedan označen sa HDD, četvrti HDMI ulaz i Composite ulaz. Pomenuli smo LAN (Ethernet prikljucak). Možda ste se zapitali čemu on služi. Radi se o opciji “Internet@TV” Na televizoru možete da downloadujete “Widgets”. Pomocu “Widgeta” imate ograničenu konektivnost sa internetom u vidu vesti, vremenske prognoze, Flickr servisa, pa cak i Youtube widget koji će vam se verovatno najviše svideti. Možete puštati klipove sa Youtuba direktno na vašem televizoru. Ove opcije su korisne, i za ovakve stvari će vam zameniti vaš PC, naravno ne u potpunosti. Navigacija je malo otežana jer nemate tastaturu i miša, već se navigacija vrši preko vašeg daljinskog upravljača. Naravno, da bi ste mogli zapravo nešto da otkucate, Samsung vam je obezbedio “On screen Keyboard”Putem USB porta možete, očekivano, povezati eksterni hard disk ili flash disk. Time dobijate mogućnost da puštate muziku, slike i filmove. Ove mogućnosti su po defaultu podrzane u firmweru televizora, baš kao i kod modela B650, a za razliku od B550 kod kojeg smo pomenuli da možete da dobijete iste mogućnosti ali uz pomoć “hackovanja” firmwarea i podesavanja opcija u servisnom meniju. Ono što će većinu vas obradovati je da mozete puštati filmove u MKV (Matroska) formatu čak i u 720p i 1080p rezoluciji. Ovaj B750 LCDTV poseduje i Wireless DLNA tehnologiju, pomoću koje možete bežično streamovati bilo koji Media sadržaj na televizor sa vašeg laptopa, mobilnog telefona ili video kamere i sličnih uređaja koji podržavaju DLNA. Primer je da želite da pustite neki film sa vašeg laptopa direktno na ekran televizora bez ikakvih kablova. Dovoljno je da pustite film na laptopu i televizor će ga prepoznati i bežično ga streamovati. Ako ne želite DLNA bežičnim, možete streamovati materijal putem Ethernet kabla. Dovoljno je povezati vaš računar sa televizorom i spremni ste za žično streamovanje. Veoma zanimljiva opcija! Takođe, ovaj svestrani multimedijalni televizor poseduje Media content – posebnu biblioteku koja sadrži veliki broj poznatih slika širom sveta, recepte za kuvanje, mini igrice, dečije priče i još mnogo stvari koje možete downloadovati direktno sa Samsung sajta.Samsung LE-40B750 je možda i najbolji non-LED backlight LCDTV koji se našao na ovom velikom uporednom testu. I dok mu reflektivnost ekrana ne ide u prilog, sve ostale karakteristike su bile top notch, uključujući i savršenu regulaciju judder nuspojave. Kvalitet reprodukcije crne je toliko dobar da je ovaj model prilično snažno konkurisao LED modelima iz sopstvene “avlije”. Preciznost kolorita je takođe na najvišem nivou, praktično u rangu sa najboljim Sony modelima sa ovog testa. Bravia modeli novije generacije (Bravia Engine 3) i dalje reprodukuju tonove kože za nijansu bolje, ali su ove razlike veoma suptilne, pa su možda čak i stvar ukusa. S obzirom na to da poseduje True Motion 240Hz, redukcija blur-a u brzim scenama je odrađena gotovo bez greške, tj. baš kao što bismo i mogli da očekujemo od uređaja ove cene i klase. Kako biste zadržali dobru dinamičku rezoluciju i pri gledanju filmova, ali i sportskih scena i igara, morate se malo poigrati sa blur reduction i de-judder slajderom kako biste došli do optimalnog podešavanja, ali će se, na kraju balade, trud itekako isplatiti.Uniformnost ekrana je na zavidno visokom nivou, čak i u poređenju sa Full LED modelima (Edge lit LED modeli u ovoj kategoriji umeju da podbace), ali nije bez grešaka, pa je ovo jedna od mogućih blažih zamerki koje imamo na LE-40B750. Vidljivi uglovi su dobri, ali ne i najbolji koje smo videli u ovoj klasi, mada se sasvim slobodno može reći da ne kvare odličan utisak koji ovaj LCDTV generalno ostavlja na korisnika, testera i posmatrača. U pitanju je, još jednom ćemo reći, fantastičan TV set koji poseduje brojne tehnologije i nudi izuzetan kvalitet prikaza statičkog i pokretnog SD i HD materijala.

Samsung LE-40C650 Samsung LE-40C650 (i podverzije 40C65x) je model više srednje klase za 2010. godinu, koji kao i prošlogodišnji model, krasi Crystal Dizajn o kome smo već pisali. Sa zadnje strane uočavamo metalni poklopac, što se obično viđa kod plazma ekrana, dok je retkost u svetu LCDTV uređaja. LAN konekcija, 4 HDMI priključka i USB su nešto što se već podrazumeva. U odnosu na modele za 2009. i 2008. godinu, broj podešavanja je znatno veći, a tu se ističe i mogućnost promene “balansa bele”, kao i gamma tinting, grayscale control i druge opcije koje omogućavaju da iz ovog LCD televizora zaista izvučete maksimum. Kao i kod modela iz prethodnih godina, prisutan je i LAN konektor, a tu je i DLNA kompatibilnost, dok sam uređaj ima mogućnost pristupa brojnim internet servisima, od kojih je jedan vezan za vremensku prognozu, što je posebno interesnantno. Samsung LE-40C650ima 100 Hz procesiranje slike, Ultra Clear Panel, 2 USB porta, CI slot i 4 HDMI priključka (za ostatak pogledajte specifikaciju). Osim brojnih widgeta koje možete sami dodati, u startu su podržani servisi poput YouTube-a i Flickr-a, a Samsung, kao i Sony ima zanimljivu online biblioteku (Content Library) u kome je moguće obogatiti pozadinu menija raznim skrin-sejverima ili skinuti nove teme za OSD meni, a tu je i nekoliko desetina zaraznih igara. Tu je i novi meni - Internet@TV, o kome ćemo detaljnije pisati u posebnom tekstu, kada ga budemo detaljnije i istestirali. Takođe, kao i na modelima za 2009. godinu - moguć je i lak i brz apgrejd firmware-a.

Već u startu, balans boja i preciznost reprodukcije, tj. balans je bio veoma dobar, pa pozdravljamo što se u novijim serijama Samsung zaista trudi da korisnici dobiju “sve na gotovo”. C600 i jače serije LCD televizora čak poseduju i tri različita setovanja kolornog prostora, kao poseban deo Colour Management sistema (CMS), u kome je osim svakog od kanala (R,G,B ali i C, M, Y) moguće podesiti i hue, ali i zasićenost boja, kao i vibrantnost, tj. osvetljenost kolorne slike. Reprodukcija crne je prilično dobra, crna je zagasita i tamna, tj. deep, a utisku da je sve još bolje nego što jeste doprinosi činjenica da je i ovo Ultra Clear Panel, što znači da je prisutan premaz na ekranu koji je blago-glossy, što se mnogima možda neće dopasti. Premaz pomaže i boljem utisku kada je kontrast u pitanju – dosta refleksija koje bi pale na panel se odbija, što zauzvrat smeta jer se nekad na njemu mogu primetiti odrazi objekata u sobi u kojoj se nalazi, ali zato ambijentalna svetlost neće kvariti prikaz slike niti se mešati sa svetlošću koja dolazi od pozadinskog osvetljenja. Drugi proizvođači (Sony, na prvom mestu) ovaj problem rešavaju na drugi način, putem specijalnog polarizatora i pod-filtera, što opet pomalo smanjuje ukupan kontrast i brightness, ali zato mnogi korisnici prilično cene anti-glare premaz koji krasi njihove modele. Dakle, vratimo se na temu – Samsung LE-40C650 ima odličnu crnu i prilično dobru dinamiku, pa nije jedan od modela koje nije preporučljivo gledati u totalno zamračenim prostorijama. Takođe, gradijenti su prikazani sa savršenom glatkoćom, a broj detalja u tamnijim delovima sive jedan od najboljih viđenih na ovoj klasi LCD ekrana. Moguće je da ga samo Sharp-ov model sa local-dimming LED sistemom nadmašuje na ovom polju…Kada su vidljivi uglovi u pitanju, možemo sa zadovoljstvom reći da je LE-40C650 ima izuzetno dobar na ovom polju, možda i najbolje među testiranim modelima sa ovakvim LCD panelom (uključujući i ogroman broj modela čije smo opise već objavili). Posebno je impresivno to što ovaj model ima LCD panel urađen po Vertical Alignment tehnologiji, a iz iskustva (i teorije) znamo da su oni za nijansu lošiji od IPS panela. Uniformnost je takođe dosta poboljšana u odnosu na modele ove i većih dijagonala iz B, a pogotovo iz A serija (2008.), pa i na ovom testu, LE-40C650 zaslužuje najviše ocene. 100 Hz procesiranje je prilično agresivno, ali ne prate ga neželjeni efekti, niti artifakti, čak ni u testovima koji bi ga inače naglasili. Naravno, i dalje preporučujemo da ga isključite ili postavite na low kada posmatrate filmove, kako 5:5 pulldown imao smisla – a znamo i iz starijih modela, da 24p Real Cinema radi jako dobro na Samsung LCDTV uređajima, pa ni LE-40C650 tu nije izuzetak. Štaviše, novi Motion Plus čini da odziv u scenama koje bi trebalo da budu brze (sport, igre) budu zaista brze i prikazane bez grešaka.

Preporučujemo da eventualno isprobate nešto više nivoe podešavanja opcija De-blur i De-judder, jer čak i kada ne posmatrate sport i kad gledate SD materijal, ove opcije mogu biti korisne. Takođe su jako korisne dok igrate igre, pa preporučujemo da pomalo eksperimentišete jer su razlike vrlo vidljive i uočljive. U nekim verzijama ovog LCDTV-a, neki korisnici su primetili propuštene frejmove i greške u de-judder funkciji na višim nivoima, posebno vidljive u testovima sa paternima koji testiraju ovu funkciju, ali mi, koliko god se trudili, nismo naišli na iste probleme. Još jedan problem na koji se većina “forumaša” žali kod ovog Samsung i još nekoliko sličnih modela je i input-lag koji iznosi oko 50ms, što nije zanemarljivo, pa ako ste igrač, obratite pažnju i na ovaj detalj. Najbolje bi bilo da ga isprobate na licu mesta i vidite da li je ovaj problem za vas deal-breaker ili ne…Kada je reskaliranje SD sadržaja u pitanju, možemo reći da se sa C serijom LCDTV uređaja više srednje klase, Samsung prilično približio, ako nije i sustigao do nedavno neprikosnoveni Sony i njihov Bravia Engine 3. Samsung-ov edge-adaptive SD-to-HD upscaling engine ne donosi povećan nivo šuma niti veštački izgled scena koji kao da podseća na prejak unsharp-mask filter primenjen na video fajl. Ne, SD će izgledati prirodno, jer Samsung ne želi da učini sliku preoštrom, što je možda i bolje – veći broj detalja ne može se dodati nikakvom magijom. Ako informacija ne postoji, ona jednostavno ne postoji i ne možete očekivati čuda, pogotovo ne na televizijskom programu. Reskaliranje koje rade video plejeri na čistijem formatu kakav je MPEG2 na DVD disku je nešto drugo – algoritmi ne moraju da se bore sa tolikom količinom šuma, a uklanjanje šuma neumitno dovodi do dodatnog gubitka detalja, iako HD prikaz traži dodatnu količinu istih. Pogotovo je impresivan algoritam koji se “rešava” velike količine MPEG kompresionih blokova, koji su posebno vidljivi u brzim scenama (najčešće sportskim) prilikom posmatranja via-sat kanala.

Pri prikazu HD materijala nije bilo neprijatnih iznenađenja – čak i kada smo, poučeni onim što smo videli – pokušali da postrožimo kriterijume. Istina, nije nam se dopalo što se i u Movie modu TV konstantno bori sa uklanjanjem šuma, pa neke filmske scene snimljene u pravom mraku (uz povećan nivo šuma na fotografiji koji tu i treba i mora da ostane) dosta gube na detaljima. Srećom, mračne scene se u filmovima, u 95% slučajeva snimaju u nešto osvetljenijim uslovima, pa se i ASA tj. ISO vrednost filma drži na niskim vrednostima, kao i kada se snima tokom dana, te ovaj problem kod LE-40C650 i njemu sličnih Samsung LCDTV-a neće biti izražen.

Samsung LE-40C650 je jedan od najboljih LCDTV-a ove klase koji smo testirali. Poseduje ogroman broj korisnih funkcija i konekcija, kvalitetno je izrađen, dizajn je prilično dopadljiv, a karakteristike i u praksi prilično uravnotežene. Takođe, dopalo nam se što je kod ovog modela Samsung konačno isključio LED dimming (ova funkcija bi morala da ostane rezervisana za local-dimming LED modele koji imaju full-LED backlight) – kao da su u ovoj dalekoistočnoj kompaniji čuli naše dugogodišnje “kukanje” na ovu temu. Najveći problem za ovaj model je input-lag, pa ga ne preporučujemo igračima PC igara i FPS-a (verujemo da na konzolama neće biti većih problema, osim ako ponovo ne igrate FPS igre u kojima je 40-50ms kašnjenja zaista ogroman problem).

Samsung UE-46B8000

Svi znaju da su Samsung i LG najprodavaniji na domaćem tržištu, a sličan trend se može primetiti u gotovo svakoj evropskoj državi. Prosto je neverovatno koliko je Samsung postao popularan na tržištima displeja svih vrsta. Najveći proizvođač ekrana na svetu je i jedan od najvećih inovatora, pa su njihovi LCD TV uređaji, poznati koliko i desktop monitori, ali i HDTV plazma setovi. No, svakako vam je jasno koliko je velika i poznata ova kompanija, pa nećemo da trošimo ni vaše, a ni naše vreme. Nakon što smo testirali i opisali nekoliko modela čije opise možete videti u gore linkovanom testu, prelazimo na nešto skuplje i novije modele.

Samsung UE-46B8000 je model Edge-lit LED LCDTV uređaja više klase za 2009. godinu, koji kao i prošlogodišnji model, krasi Crystal Dizajn o kome smo već pisali. Veoma je tanak, svega 30 milimetara, ako, naravno, ne računamo postolje koje se može demontirati u slučaju da želite da ga postavite na zid.LAN konekcija, 4 HDMI priključka i USB su nešto što se već podrazumeva. U odnosu na modele za 2009. i 2008. godinu, broj podešavanja je znatno veći, a tu se ističe i mogućnost promene “balansa bele”, kao i gamma tinting, grayscale control i druge opcije koje omogućavaju da iz ovog LCD televizora zaista izvučete maksimum. Kao i kod modela iz prethodnih godina, prisutan je i LAN konektor, a tu je i DLNA kompatibilnost, dok sam uređaj ima mogućnost pristupa brojnim internet servisima, od kojih je jedan vezan za vremensku prognozu, što je posebno interesnantno. Samsung UE-46B8000 ima 200 Hz procesiranje slike, Ultra Clear Panel, 2 USB porta, CI slot i 4 HDMI priključka (za ostatak pogledajte specifikaciju). Osim brojnih widgeta koje možete sami dodati, u startu su podržani servisi poput YouTube-a i Flickr-a, a Samsung, kao i Sony ima zanimljivu online biblioteku (Content Librar) u kome je moguće obogatiti pozadinu menija raznim skrin-sejverima ili skinuti nove teme za OSD meni, a tu je i nekoliko desetina zaraznih igara. Tu je i novi meni - Internet@TV, o kome ćemo detaljnije pisati u posebnom tekstu, kada ga budemo detaljnije i istestirali. Takođe, kao i na modelima za 2010. godinu - moguć je i lak i brz apgrejd firmware-a.Iako smo već napravili generalnu priču o tome kako funkcionišu LED LCDTV tehnologije i objasnili prednosti Full LED i Edge LED tehnologija (dajući veću prednost ovoj prvoj), Samsung, koji je “promoter” Edge-lit LED modela se ne slaže da je sve što smo izneli baš tako. Naime, Samsung tvrdi da prednost Edge-lit LED tehnologije nije samo mogućnost kreiranja tanjih televizora, već da oni, sveukupno, nude i bolji prikaz. Iako ne postoji mogućnost lokalnog zatamnjenja LED dioda, Samsung navodi da standardno smanjenje intenziteta osvetljenja omogućava veću dinamiku, što se odražava i na standardni, statički kontrast. Takođe, Edge-lit LED televizori iz ove kompanije navodno imaju brži dimming response u odnosu na Full LED modele sa local dimming opcijom. Osim toga, kako je kućište manje, Edge-lit modeli obezbeđuju viši ukupni brightness, jer Full backlight LED modeli imaju mnogo manje transparentne difuzore, što dovodi do nižeg osvetljenja i potrebe za jačim diodama, što opet rezultuje i većom potrošnjom. I to nije sve, jer Samsung tvrdi da njihovi Edge-lit LED modeli imaju i do 40% duži vek trajanja. Mi se, iskreno ne možemo baš složiti za uniformnost, mada neke stvari koje navode ipak imaju smisla. Kada je reprodukcija boja u pitanju, u Samsungu priznaju da direct RGB LED backlight modeli mogu da obezbede širi opseg boja (veći color gamut), ali da to donosi i određen broj problema sa reprodukcijom nekih nijansi (crvena i zelena) zbog specifičnosti većine video standarda, koji se bolje prikazuju na ekranima koji imaju uži spektar boja. Naravno, i ovde moramo da iznesemo napomenu da su Full LED modeli sa RGB diodama uvek bili poznati po fantastičnoj reprodukciji skin-tone-ova, u čemu je Sony tradicionalno najbolji, pa je, izgleda sve stvar u internoj kalibraciji.Već u startu, balans boja i preciznost reprodukcije, tj. balans je bio veoma dobar, pa pozdravljamo što se u novijim serijama Samsung zaista trudi da korisnici dobiju “sve na gotovo”. B6000 i jače serije LCD televizora čak poseduju i tri različita setovanja kolornog prostora, kao poseban deo Colour Management sistema (CMS), u kome je osim svakog od kanala (R,G,B ali i C, M, Y) moguće podesiti i hue, ali i zasićenost boja, kao i vibrantnost, tj. osvetljenost kolorne slike. Reprodukcija crne je prilično dobra, crna je zagasita i tamna, tj. duboka, a utisku da je sve još bolje nego što jeste doprinosi činjenica da je i ovo Ultra Clear Panel, što znači da je prisutan specijalan premaz na ekranu, koji pomaže i boljem utisku kada je kontrast u pitanju – dosta refleksija koje bi pale na panel se odbija, što zauzvrat smeta jer se nekad na njemu mogu primetiti odrazi objekata u sobi u kojoj se nalazi, ali zato ambijentalna svetlost neće kvariti prikaz slike niti se mešati sa svetlošću koja dolazi od pozadinskog osvetljenja. Drugi proizvođači (Sony, na prvom mestu) ovaj problem rešavaju na drugi način, putem specijalnog polarizatora i pod-filtera, što opet pomalo smanjuje ukupan kontrast i brightness, ali zato mnogi korisnici prilično cene anti-glare premaz koji krasi njihove modele. Dakle, vratimo se na temu – Samsung UE-46B8000 ima odličnu crnu i prilično dobru dinamiku, pa nije jedan od modela koje nije preporučljivo gledati u totalno zamračenim prostorijama. Takođe, gradijenti su prikazani sa savršenom glatkoćom, a broj detalja u tamnijim delovima sive jedan od najboljih viđenih na ovoj klasi LED LCDTV ekrana.Kada su vidljivi uglovi u pitanju, možemo sa zadovoljstvom reći da je UE-46B8000 izuzetno dobar na ovom polju. Uniformnost je takođe dosta poboljšana u odnosu na ranije viđane Edge-lit LED modele ove dijagonale, mada je i dalje lošija od viđenog na najboljim CCFL i direct-lit LED modelima. Ipak, greške u uniformnosti se vide samo u testovima, a ne smetaju u realnom radu kao kod prvih generacija Edge-lit LED modela iz Samsunga. Tako možemo reći da na ovom testu, UE-46B8000 zaslužuje prolaznu ocenu. 200 Hz procesiranje je prilično agresivno, ali ne prate ga neželjeni efekti, niti artifakti, čak ni u testovima koji bi ga inače naglasili. Naravno, i dalje preporučujemo da ga isključite ili postavite na low kada posmatrate filmove (pogledajte i vidite šta vam se više sviđa). Poznato nam je da je i kod starijih modela, 24p Real Cinema radio jako dobro na Samsung LCDTV uređajima, pa ni UE-46B8000 tu nije izuzetak. Štaviše, novi Motion Plus čini da odziv u scenama koje bi trebalo da budu brze (sport, igre) budu zaista brze i prikazane bez grešaka.Preporučujemo da eventualno isprobate nešto više nivoe podešavanja opcija De-blur i De-judder, jer čak i kada ne posmatrate sport i kad gledate SD materijal, ove opcije mogu biti korisne. Upscaling SD materijala je odrađeno izuzetno dobro, a već znamo da je Samsung apsolvirao na temu de-noise filtera koji su efektivni, ali ne i agresivni. Takođe, 200 Hz processing opcija može biti korisna i dok gledate filmove (samo držite niža setovanja za redukciju blura i judder-a), a naravno, sam odziv je dosta brz što se vidi dok igrate igre, pa preporučujemo da pomalo eksperimentišete jer su razlike vrlo vidljive i uočljive. U nekim verzijama ovog LCDTV-a, neki korisnici su primetili propuštene frejmove i greške u de-judder funkciji na višim nivoima, posebno vidljive u testovima sa paternima koji testiraju ovu funkciju, ali mi, koliko god se trudili, nismo naišli na iste probleme. Reprodukcija HD materijala u startu deluje da je previše oštra, ali ako obratite pažnju, videćete da nema onih neželjenih artifakta koji dolaze sa veštačkim uoštravanjem slike – jednostavno, Samsung UE-46B8000 izvorno nudi jako oštru sliku i jasno pokazuje sve prednosti jednog dobrog LCD ekrana. Iako smo mislili da ovo nećemo skoro reći, moramo priznati da nam se jedan Edge-lit LED LCDTV uređaj prilično dopao. Istina, ima on svojih prepoznatljivih mana, ali one su sada toliko dovedene na minimum, da u realnom radu ne smetaju koliko god zahtevni da ste kao korisnik.

Samsung UE-46B6000 i UE-46C6000

Modeli UE-46B6000 i UE-46C6000 su dosta slični, pa ih možemo opisati na istoj stranici. Naravno, samo ćemo se nadovezati na priču koja važi i za prethodno opisani model, jer se takođe radi o Full HD LCDTV-u sa LED pozadinskim osvetljenjem na ivicama, ali dok B model ima ne tako sofisticiran dimming koji nam se i ne dopada, kod C modela je on dosta suptilniji i nije prisutan u tako preteranoj i očiglednoj meri. U odnosu na UE-46B8000, modelu B6000 nedostaje Internet@TV servis, a umesto 200 Hz TruMotion procesiranja, ima 100 Hz procesiranje. Dakle, ako preskočimo detalje o konektorima i tehnologijama o kojima smo više puta pisali u našem velikom uporednom testu, možemo odmah da krenemo u priču o tome šta ovi LCDTV uređaji nude u praksi. Dakle, LED diode se nalaze samo na ivicama ekrana i omogućavaju da TV uređaj bude tanak i jako štedljiv (uz dobar kontrast i solidnu crnu, ali i uznemiravajuću opciju krajnje ne-suptilnog isključivanja i uključivanja pozadinskog (bolje rečeno ivičnog) osvetljenja)). LED diode smeštene iza TFT (LCD) matrice i polarizatora / difuzora, uz mogućnost „lokalnog zatamnjivanja“ su prisutne kod Full-LED modela i oni poseduju local-dimming funkciju. Dakle, ako je potrebno da određen deo piksela bude osvetljen, samo će taj deo ekrana i biti osvetljen, dok će ostatak površine biti „u mraku“, tj. LED diode iza tih piksela neće uopšte svetleti. Kako je kod edge-lit LED televizora to nemoguće, jasno je da isti ne mogu da pruže tako preciznu dinamiku koja je ostvariva kod Local / Direct LED modela. Serija 6, 7 i 8 kod Samsung modela i dalje znači da se LED diode nalaze na ivicama, ali nam se dopalo što noviji model nema tako agresivnu LED dimming opciju.Osim nekoliko suptilnih detalja koje su vidljive utreniranom oku i to pri prikazu video materijala visoke definicije, kao i nešto drugačijih TruMotion algoritama, sve što smo rekli na prethodnoj strani za UE-46B8000 za kvalitet slike, važi i za dva modela koja sada opisujemo. Razlika između 46B6000 i 46C6000 modela je u tome što je noviji, C model imao u startu dosta bolje podešenu sliku. Međutim, jednom kada smo B model “provukli” kroz naš standardni calibration wizard, situacija se prilično promenila, a C i B modeli izjednačili. I ovoga puta, oduševio nas je nivo crne i broj detalja u tamnijim i svetlijim delovima, što govori o izuzetnoj dinamici ovih modela. Ista stvar važi i za boje, koje su precizne (u startu nešto bolje podešene kod C modela), a sami LCD-ovi sposobni da prikažu glatke gradijente čak i kada je aktivirana opcija deep black, odnosno kada je postavljena na high (naravno, dinamički kontrast bi trebalo isključiti, a opciju deep black savetujemo da stavite na low). Slično Sony modelima, kod 40C6000 oduševljava i reprodukcija skin tonova / nijansi, a tu je, čini se, model za 2010. opet bolji od modela za 2009. godinu. Samsung je definitivno u ovom periodu napravio male, ali vidljive korake kada je kalibracija boja u pitanju.Razlika u odnosu na UE-46B8000 je, kao što smo i pomenuli - u Motion Plus tehnologiji, koja je jednostavno inferiornija kod 46B6000 modela, ali ovde odmah moramo napomenuti da se radi o suptilnim nijansama koje ni mi ne bismo primetili da nije bilo de-judder i de-blur testa u okviru našeg testiranja pokretne rezolucije i 24p video moda. U ovim stvarima, UE-46B8000 je nešto ispred UE-40B6000, dok mu je 40C6000 gotovo identičan, što je i logično, jer se radi o identičnim elektronikama i sistemima. U svim ostalim stvarima, UE-46B6000 i UE-46C6000 su jednostavno međusobno identični. Koriste identičan panel i edge-lit LED sisteme, a čak se ne razlikuju ni po broju konektora ili prisutnih tehnologija, pa ne želimo da se ponavljamo. Mi bismo ipak preporučili model za 2010. godinu, koji je skuplji za 10 hiljada dinara.Kada je reskaliranje SD sadržaja u pitanju, možemo reći da se sa C serijom LCDTV uređaja više srednje klase, Samsung prilično približio, ako nije i sustigao do nedavno neprikosnoveni Sony i njihov Bravia Engine 3. Samsung-ov edge-adaptive SD-to-HD upscaling engine ne donosi povećan nivo šuma niti veštački izgled scena koji kao da podseća na prejak unsharp-mask filter primenjen na video fajl. Ne, SD će izgledati prirodno, jer Samsung ne želi da učini sliku preoštrom, što je možda i bolje – veći broj detalja ne može se dodati nikakvom magijom. Ako informacija ne postoji, ona jednostavno ne postoji i ne možete očekivati čuda, pogotovo ne na televizijskom programu. Reskaliranje koje rade video plejeri na čistijem formatu kakav je MPEG2 na DVD disku je nešto drugo – algoritmi ne moraju da se bore sa tolikom količinom šuma, a uklanjanje šuma neumitno dovodi do dodatnog gubitka detalja, iako HD prikaz traži dodatnu količinu istih. Pogotovo je impresivan algoritam koji se “rešava” velike količine MPEG kompresionih blokova, koji su posebno vidljivi u brzim scenama (najčešće sportskim) prilikom posmatranja via-sat kanala.Pri prikazu HD materijala nije bilo neprijatnih iznenađenja. Istina, nije nam se dopalo što se i u Movie modu TV konstantno bori sa uklanjanjem šuma, pa neke filmske scene snimljene u pravom mraku (uz povećan nivo šuma na fotografiji koji tu i treba i mora da ostane) dosta gube na detaljima. Srećom, mračne scene se u filmovima, u 95% slučajeva snimaju u nešto osvetljenijim uslovima, pa se i ASA tj. ISO vrednost filma drži na niskim vrednostima, kao i kada se snima tokom dana, te ovaj problem kod UE-46B6000 i 46C6000 i njemu sličnih Samsung LCDTV-a neće biti izražen. Samsung UE-46C6000 je jedan od najboljih LCDTV-a ove klase koji smo testirali. Poseduje ogroman broj korisnih funkcija i konekcija, kvalitetno je izrađen, dizajn je prilično dopadljiv, a karakteristike i u praksi prilično uravnotežene. Takođe, dopalo nam se što je kod ovog modela Samsung konačno optimizovao LED dimming.

Sony KDL-46W5500

Sony KDL-46V5500 i KDL-46W5500 se možda spolja ne razlikuju mnogo, ali se radi o dosta, dosta drugačijim LCDTV uređajima. Oba modela pripadaju generaciji 09. a “dabl-ju” model je skuplji za 200-i-kusur evra. Ipak, ako smo kroz ovaj uporedni test više puta rekli kako se možda ne isplati doplatiti za jači model, ovo je upravo suprotan primer. Jer je KDL-46W5500 jedan od najboljih CCFL LCDTV uređaja sa kojim smo ikad imali prilike da se družimo.Kao što smo već napomenuli, dizajn vas neće ostaviti bez daha, jer Sony daje specijalan “outfit” samo svojim super high-end modelima. Osim donje hromirane lajsne, ništa ne narušava njegovu monolitnost, dok se sa zadnje strane uočava nedostatak finog finiša, pa sam uređaj izgleda kao da je doputovao iz 2005. godine. Doduše, ne može se reći da je i toliko “dubok”, jer je činjenica da je solidno tanak za jedan CCFL LCDTV uređaj, a pohvaljujemo i kvalitet izrade. Kao i 46V5500, i ovaj model podržava reprodukciju sadržaja sa USB drajvova, a ako ga povežete na LAN kabl sa šerovanom konekcijom prema Mreži, možete aktivirati neki od preinstaliranih servisa ili mini aplikacija (RSS feed, World Clock itd.) koje su objedinjene pod Sony AppliCast kapom, tu uključujući YouTube, Yahoo, Flickr i Picasa servise. OSD meni je urađen u XMB “fazonu”, dakle, kao na PlayStation 3 konzoli.No, pošto to podržava i jeftiniji model, pomenimo da W5500 serija ima MotionFlow 100Hz opciju koju V5500 serija ne poseduje. Takođe, tu je i Eco funkcija koju potpomaže light sensor, a koja takođe nedostaje slabijem modelu. Ali, pređimo na to kako se KDL-46W5500 pokazao u praksi. Već u startu smo primetili da W5500 pruža daleko impresivnije tamne tonove od svog slabijeg brata, a ubrzo nakon toga nam je bilo jasno da je dinamika bolja za bar dve klase od u ovoj disciplini ne-tako-lošeg V5500 modela. Svakako možemo preskočiti deo koji se tiče reprodukcije boja, jer je on bio sjajan i kod 46V5500, ali zato, MotionFlow 100Hz čini da V5500 tokom igranja igara ili posmatranja brzih scena u HD filmovima, izgleda kao pravi mediokritet. Pokretna rezolucija je procenjena na oko 850-950 linija, u zavisnosti od testa, a pri posmatranju demoa, slika i igara nismo mogli da ostanemo ravnodušni na oštrinu, boje, suptilne detalje u tamnijim i svetlijim delovima sive, suptilno procesiranje… Praktično sve što bismo mu “podmetnuli”, KDL-46W5500 je prikazao sa gotovo savršenom preciznošću. SD materijal je reskaliran gotovo perfektno, a HD filmovi su izgledali i prirodno i savršeno detaljno u isto vreme. I pomenućemo još jednom – reprodukcija boja je savršena. Toliko smo želeli da pronađemo neku manu, ali nam to nije pošlo za rukom. Smatramo da, kada je CCFL LCDTV u pitanju, teško može bolje.Pa ipak, od najvišeg priznanja ga ipak deli to što statički kontrast nije impresivan, već je “samo” vrlo dobar (a mi smo zaista “teški” kad je Editor’s Choice nagrada u pitanju), ali to ne znači da zaslužuje našu zvaničnu preporuku i da je sasvim sigurno, naš miljenik u čitavom ovom uporednom testu.

Best in Serbia...

Tekst koji ste čitali obuhvata nekoliko najboljih LCDTV uređaja koji su se nalazili i nalaze u regularnoj prodaji u radnjama u Srbiji tokom 2010. godine. Samsung i LG već u prodaji imaju novije i bolje modele koje smo testirali ili ćemo testirati narednih dana, ali njih "ostavljamo" za 2011. godinu. Možemo reći da su i LCD televizori počeli da nas impresioniraju kvalitetom slike i da po mnogim stvarima konačno dostižu najbolje "plazme", koje su i dalje šampioni odnosa kvaliteta i dijagonale sa jedne i cene sa druge strane. Dijagonale od 46” i više su one koje za potpisnika ovih redova spadaju u zanimljive kada je primarni TV uređaj u pitanju. Za mnoge od nas HDTV predstavlja mnogo više od samo TV prijemnika. Najčešće se koristi za posmatranje sadržaja sa računara, plejera, igranje igara sa PC-ja ili igračkih konzola – standardna televizija, polako ali sigurno smanjuje svoj share u dužini vremena tokom kog se prikazuje na modernom, digitalnom HDTV uređaju. Budućnost je, sasvim je jasno, internet televizija, birani, naručeni sadržaji, stream-ovani iz oblaka udaljenih servera. Jedan od takvih servisa je nedavno zaživeo (Hulu), a Google TV će sasvim sigurno postati jedan od vodećih servisa ovog tipa. I kada se gigabitni širokopojasni pristup ka mreži svih mreža uvuče i u kutke ove planete kakav je Srbija, onda će biti sasvim biti da li se Star Wars: Episode III u 1080p ili nekoj većoj rezoluciji nalazi na serveru u Španiji ili Tajvanu... ili na vašem SSD disku. Ne, nadamo se da ne govorimo o dalekoj budućnosti, jer će gigabitni internet biti realnost u većini razvijenijih zemalja već tokom ove i naredne godine.Ponovićemo još jednom onu našu izreku da „isuviše veliki“ i „televizor“ nikako ne možete staviti u istu rečenicu. I prosto ne verujemo da bi u bilo kojoj standardnoj dnevnoj sobi 46 inča bilo preveliko. Sve je relativna stvar, ali verujte nam da se na dobro (veće) uvek možete navići i jednom kada se, kao mi, recimo naviknete na 46 inča, počinjete da razmišljate o daleko većim dijagonalama – 52” nije neki poseban upgrade, a 60+ inch modeli se kod nas teško nalaze u prodaji, a i ako na njih naletite, u pitanju su jako stari modeli koji tu stoje izloženi duže nego što bi vam ijedan prodavac to priznao. U narednom tekstu ćemo pričati o najboljim "plazmama". Najviše nas raduje to što će i ponuda PDP ekrana u Srbiji biti znatno bolja tokom naredne godine. Nakon onoga što smo videli na prezentacijama novih modela Panasonica i Samsunga možemo samo reći da smo impresionirani. 2011. godina će doneti jeftinije 3D-kompatibilne modele, a "dijagonala" koja se najviše traži postaće konačno 37 inča, dok će se znatno više prodavati 42" i 46" modeli.

Do skora je kombinacija Intel procesora i Intel grafike bila "relativnobezbedna", ali stanje se poprilično zakomplikovalo. Doskora je ovakombinacija bila relativno bezbedna, jer su oni koji su odlučivali daponude kombinaciju Intel Atom procesora i Nvidia ION grafike uglavnomto "pakovali" u 12 inča. Međutim, sada se nastupa agresivnije, i očitoje došlo vreme za Intel CPU + Nvidia GPU u 10 inča, baš kao u modelu naovom našem testu. Sa druge strane, AMD najavljuje Bobcat / Fusionrešenja za narednu godinu, koja će prema prvim rezultatima ozbiljnoprodrmati ovaj dvojac, nudeći superiorne performanse, makar na papiru.Da li će to biti "plaćeno" na drugoj strani kroz znatno viši stepenzagrevanja ili na neki drugi način, ostaje da se vidi. Tek, ne verujemoda su Intel i Nvidia slučajno dali zeleno svetlo za implementacijunjihovih rešenja u desetoinčne modele mini-prenosnih računara. Jedantakav model vam predstavljamo ovom prilikom, Asus Eee PC 1015PN.
Asusova nova mašina je član Seashell serije netbook računara, štoautomatski znači da izgleda veoma dopadljivo, što se i očekivalo odnove iteracije Seashell dizajna, sa čijim smo se predstavnicima većimali prilike upoznati. Model koji smo mi dobili na test je bele boje,ali treba znati da će na raspolaganju biti još nekoliko boja - crna,plava, boja trule višnje su takođe na raspolaganju korisnicima. Dizajnse ne razlikuje puno od onoga što smo videli kod prethodno testiranog1015PEM modela. Plastika na donjem delu računara, umesto da bude krutai neobrađena na šta smo već navikli, puna je reljefnih detalja koji seprotežu celom donjom površinom. Pri prednjem delu zatičemo zvučnike,kao i otvore za hlađenje. I ovde nam u oči upada kontrast izmeđuprednjeg i zadnjeg dela računara kada je u pitanju masa. Prednje ibočne ivice su vrlo, vrlo istanjene, dok je zadnji deo notebook-amasivniji, ali i značajno teži, jer se gro komponenti (bateriju da nespominjemo) nalazi u tom delu. Rezultat je uređaj prilično neujednačenetežine, pa vodite računa kada ga ostavljate blizu ivica.

Unutrašnjošću dominira boja poklopca, u konkretnom slučaju, bela.Tastatura je čiklet tipa, a tačped maksimalno pokušava da iskoristidostupan prostor, te je sasvim pristojne širine za jedan netbook. Okviroko ekrana je crne boje i to glossy okvir, a iznad njega je web kameraod 0,3 megapiksela. Najprijatnije iznenađenje zatičemo na samom ekranu- radi se o mat ekranu, koji nije karakterističan za mobilne računaredanašnjice, na našu veliku žalost. Asus je poznat kao kompanija kojaforsira nove tehnologije, pa tako i ovog puta imamo situaciju da se saEee PC 1015EPM i Eee PC 1015PN promoviše nova platforma - dvojezgarniprocesori, koji bi trebali da dodatno olakšaju rad na ovakvim malimračunarima.


Hardver, specifikacija

Već smo u višenavrata spominjali da su glavna novost nove generacije Pine Trailplatforme bez svake sumnje dvojezgarni procesori kompanije Intel. PineView je nova iteracija Pine Trail platforme i treba da donese boljeperformanse i udobniji rad. Konkretno, model N550 koji se koristi u EeePC 1015EPM modelu radi na 1,5 GHz, a pored toga što je dvojezgaran,zahvaljujući Hyper-threading podršci je u stanju da obrađuje do četirithread-a simultano. Ima 1 MB keš memorije (512 KB po jezgru), izrađujese u 45-nanometarskom proizvodnom procesu i ima toplotnu disipaciju od8 W, koja je poprilična. Sistemska memorija je DDR3 tipa, i ugrađeno je1 GB iste. Dolazimo do grafike, koja je svakako jedna od najznačajnijihodrednica 1015PN računara. Naime, uređaj podržava kombinacijuintegrisane i diskretne grafike. Integrisana grafika je dobro poznatiIntel GMA 3150 grafički čip smešten u procesoru. Diskretna grafikadolazi u vidu ION čipa, koji izrađuje Nvidia, i koji ima 512 MBsopstvene memorije. Ova low-end grafika je u stanju da omogući novefunkcije na netbook-u, od igranja starijih i nezahtevnih igara, pa svedo gledanja Full HD sadržaja. Možda ne na malom ekranu netbook-a, alisvakako zahvaljujući HDMI izlazu.


Specifikacija:

Asus Eee PC 1015PN
Ekran	10,1", 1024 x 600, mat, LED backlit
Procesor	Intel Atom N550, 1,5 GHz
Grafika	Intel GMA 3150 (integrisana u procesor), Nvidia ION (diskretna) 512 MB
Sistemska memorija	1 GB DDR3
Hard disk	250 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n, Bluetooth 3.0
Konektori	3 x USB 2.0, 1 x VGA, 1 x HDMI, audio konektori, čitač kartica, web kamera 0,3 megapiksela
Operativni sistem	Windows 7 Starter
Masa	1,25 kilograma
Dimenzije	262 x 178 x 23,6 milimetara
Cena	42,000 dinara
Garancija	1 godina

Ekran ima dijagonalu od 10,1 inča, te dobro poznatu radnurezoluciju od 1024 x 600 piksela. Ovaj ekran sa 16:9 odnosom stranicaima LED pozadinsko osvetljenje. Hard disk ima kapacitet od 250 GB iimplementiran je uređaj kompanije WD. Radi se o standardnom 2,5-inčnomdisku, sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na 5400 rpm. Spomenimo i 500GB obezbeđenih na Asus serverima za online storage. Optički uređaj nijeprisutan, što je standardno u netbook svetu. Od komunikacionih opcija,zatičemo Wireless Draft N, kao i 10/100 LAN (nažalost, ništa od GigabitLAN podrške), ali i Bluetooth 3.0, koji nudi i do 8 puta veći transferod prethodne iteracije Bluetooth tehnologije.


Asus Eee PC 1015EPM ima tri USB 2.0 porta, i njihov raspored jesasvim korektan. Takođe, tu su i VGA izlaz preko koga je mogućeizbaciti sliku na eksterni displej, spomenuti HDMI izlaz kojim se poredslike može "izbaciti" i zvuk, čitač kartica, audio izlazi, kao i webkamera za komuniciranje preko interneta. Masa računara je relativnomala, premda treba voditi računa da je nejednako raspoređena što možeodati drugačiji utisak usled koncentracije u zadnjem delu računara.Dimenzije su takođe manje-više standardne za računar ove klase. Što seoperativnih sistema tiče, uz netbook se isporučuju ExpressGateinstant-on OS kompanije Asus, kao i Windows 7 Starter.
Rezultati testova

Asus Eee PC 1015PN
PC Mark 05 - Score	1938
PC Mark 05 - CPU	1766
PC Mark 05 - Memory	2232
PC Mark 05 - HDD	3694
Cinebench 10- OpenGL	996
Cinebench 10 - CPU rendering	1434
NucleaRUS	2395
wPrime (32M)	66,37 sec
HDTune HDD average transfer	61,9 MB/s
Autonomija	do 5h 30min (integrisana grafika) / do 4h (ION grafika)

Utisci

Višeputa smo pisali o ExpressGate OS rešenju. Svaka nova iteracija donosinaizgled značajne izmene u odnosu na prethodnika, prevashodno u domenukorisničkog interfejsa. Ipak, visok nivo funkcionalnosti je i dalje tu.Treba imati u vidu da se radi o okruženju dizajniranom za bazičnestvari - da možete časkom da odete na neki sajt, proverite mejl,pustite muziku, dakle za vrlo, vrlo nezahtevne operacije, pri čemunemate posebnih prohteva kada su u pitanju same aplikacije. Potpunoočekivano, mogućnosti samih aplikacija su ispod onih koje možete naćiza Windows operativni sistem. Rad u Windows OS-u je nešto olakšan, ali ne bismo govorili odramatičnim ubrzavanjima koji će netbook računarima doneti veliki brojnovih funkcija. Iz dobijenih rezultata u testovima je jasno da postojiodređena razlika u odnosu na modele netbook računara sa jednojezgarnimprocesorima, naročito u procesorski zahtevnim aplikacijama. Da li je tosasvim dovoljno ili ne, procenite sami. U svakom slučaju, čak i unezahtevnim aplikacijama se oseća pomak, rad je lakši i komotniji kadase, na primer otvori više tabova u browseru, deluje da je lakše kada seaktivira više aplikacija i slično, da je rad "komotniji." Opet, to jesubjektivni utisak. Pomak je načinjen i što se tiče Full HD-a, odnosnoreprodukcije 1080p klipova. Zahvaljujući prisustvu Nvidia ION grafike,i to je sada moguće, pod uslovom da adekvatno podesite softver.

Sitnica koja kvari utisak je odsustvo Nvidia Optimus podrške, odnosnomogućnosti za "prebacivanje" sa jedne na drugu grafiku u letu. Asus jepokušao da to premosti uključivanjem aplikacije (pogledati slikuiznad), ali postupak promene aktivne grafike zahteva resetovanjeračunara. Nvidia Optimus zahteva prisustvo Windows Home Premiumverzije, dok na Windows 7 Starter ne može da radi. Stoga korisnik mora"peške" da menja grafiku. Usled toga je nešto redukovana i učinkovitostSuper Hybrid Engine power managementa, koji bi svakako omogućio"najbolje iz dva sveta" kada bi se promene mogle vršiti u letu. Ovako,bićete prinuđeni da resetujete računar kada želite da koristite "onudrugu" grafiku. Naravno, Nvidia ION je tu ako vam trebaju performanse,Intel grafika ako vam trebaju štedljivost i autonomija uz niži stepenzagrevanja. Na vama je šta ćete koristiti, ali pažljivije razmatrajtesvoje potrebe ako vas zamara resetovanje mašine.Generalno, utisci o delovima računara se ne razlikuju puno od1015PEM, jer su brojne karakteristike zajedničke. Ekran je standardnosolidan za jedan netbook računar. Odnos strana je 16:9, rezolucija je1024 x 600. Implementirana je LED tehnologija pozadinskog osvetljenja.U principu, ekranom smo veoma zadovoljni, pošto nudi vrlo korektneperformanse, živahan prikaz, solidne boje, sve u svemu performanse nanivou mejnstrim ekrana u domenu notebook računara. Tastatura jekorektna, a već smo spomenuli da se radi o čiklet tastaturi. Površinatastera je mala i potrebno je određeno privikavanje na rad na njoj - nepredugo, srećom. Tačped je solidnih dimenzija, ali nam se i ovde, baškao i kod 1015PEM, dešavalo da ponekada izgubi kontakt prilikom dužegpokreta prstom, što bismo mogli "staviti na dušu" sempl primerku.
Asus isporučuje 1015EPM sa baterijom od 4400 mAh sa 6 ćelija.Kompanija najavljuje bombastičnih 10 sati autonomije. U praksi, uzavisnosti od toga u kom režimu koristite računar, možete očekivatidrastično različite rezultate. Ako koristite integrisanu Intel grafikui ne opterećujete mašinu previše, očekujte oko 5 i po sati rada. Akopak koristite Nvidia ION grafiku, ta brojka će se smanjiti na oko 4sata. Dabome, dosta toga zavisi i od uslova korišćenja, zatamnjivanjaekrana, eventualnog naprezanja mašine u nekoj zahtevnijoj aplikaciji,upotrebi WiFi i Bluetooth tehnologije i slično. Što se tiče kulturerada, nema piskavih i čudnih zvukova koji bi indicirali neki problem uizradi. Ipak, uređaj ume da se solidno zagreje u iole intenzivnijemkorišćenju ako je aktivna Nvidia ION grafika. Garancija na netbook jegodinu dana.

LG Flatron E2360V LED

Treći po veličiniproizvođač LCD matrica i drugi najveći svetski snadbdevač tržišta LCDTVuređajima, kompanija LG, poznata je po svojim odličnim IPS matricama(ko je pomenuo Apple Cinema i Retina Display?), ali i Full Grid ArrayLED televizorima viših klasa. Ipak, na tržištu TFT monitora koji bitrebalo da budu jeftini i tanki, i oni se, kao i Samsung, odlučuju zaedge-lit LED modele. Dakle, iako su najpoznatiji po svojim S-IPSpanelima, LG na tržišta desktop monitora najagresivnijenastupa sa jeftinim TN-baziranim modelima. Potražnja za monitorima jetoliko velika da se dešava da u njihove udarne modele "ubace" i panelekonkurentskih proizvođača, pa je tako, primera radi, LG Flatron L245WPu sebi imao AU Optronics P-MVA panel sa oznakom M240UW01 V0, dokjeftini LG L246WH ima TN Film panel istog proizvođača sa oznakomM240UW04. Po pravilu, TN Film se koristi u monitorima koji se prave uogromnim serijama, pa se ovakvi paneli proizvode u daleko većimkoličinama od IPS ili VA panela. Već neko vreme nam na test stižubrojni 21.5, 23, 24 i 26” modeli bazirani na Twisted Nematictehnologiji poslednje generacije. Proizvođači sve češće u nove premium serije monitora ugrađuju TN panele, pa smo tako kod LG artistic ili ultra slimserija viđali upravo matrice izrađene upotrebom ove tehnologije.Flatron E2360V je monitor koji danas predstavljamo i on pripadasrednjoj klasi monitora, ali je svakako istovremeno i premium, barako sudite po slikama i tehnologijama koje su primenjene (LEDbacklight, naravno). U pitanju je, u svakom slučaju, izuzetno tanak ifenomenalno dizajniran monitor. Ovaj 23-inčni monitor nudi Full HDrezoluciju, visoki dinamički kontrast, a s obzirom na to da je baziranna TN matrici, odziv od pet milisekundi je očekivan (2ms je ostavljenoza modele koji koštaju nešto više), kao i vidljivi uglovi odstandardnih 170, odnosno 160 stepeni. Skuplji modeli, bazirani na istojtehnologiji često imaju i bolje specifikacije (2 umesto 5 ms za brzinuodziva i 176 / 170 stepeni za horizontalni i vertikalni vidljivi ugao,umesto 170 / 160), ali u praksi je teško da monitor sa nešto boljomspecifikacijom realno i nudi viši kvalitet u ovim kategorijama - TNtehnologija je u tom smislu dostigla svoje limite.

Poznato je da vrhunski dizajn i imidž brenda najviše doprinoseuspešnoj prodaji nekog proizvoda, a to je izuzetno uočljivo u Consumer Electronicssegmentu. Kvalitet prikaza na monitorima je stagnirao i ostao nasličnom nivou u poslednjih nekoliko godina, a njihova cena podijagonali je takođe dostigla neke razumne granice. Ali to ne sprečavavodeće igrače na tržištu LCD displeja da se takmiče u tome ko će senajviše približiti publici kada je dizajn u pitanju, pa je i ujeftinijoj seriji LG ponudio fantastično dizajnirane modele, ali ovogaputa, tu su i bar još dve inovacije. Ako ne računamo i ovoga putazaista sjajan dizajn i izuzetno tanko kućište panela, prva inovacijakod Flatron E2360V modela je vezana za LED pozadinsko osvetljenje. Kadakažemo inovacija, mislimo na LED tehnologiju u ovoj klasi monitora.Zatim, tu je jako tanko i malo kućište, kao i eksterno AC napajanje. Ina kraju, tilt postolje omogućava solidno veliku promenu ugla, azanimljivo je istaći i da monitor poseduje i analogni, ali i dvadigitalna priključka.

Kao i kod novijih serija LG LCDTV uređaja, i kod novih TFTmonitora imamo redizajniran i više "user friendly" OSD interfejs.Aktuelna verzija forteManager softvera se promenila u verziji zaWindows, ali još ne postoji za Mac računare, što je prava šteta, jerSamsung MagicTune postoji i radi odlično i na OS X platformi. Ovajsoftver omogućava da se parametrima slike pristupi kroz aplikacijuunutar operativnog sistema. forteManager je koji pandanu izkonkurencije, Samsung MagicTune softveru po koncepciji, a i interfejsu,jako sličan. U njemu možete da podesite nivo osvetljenja, kontrast,temperaturu boja itd. Neke opcije u meniju neće biti ni vidljive ako sekoristi digitalna konekcija (D-Sub je moguće povezati preko adaptera) –npr. tracking, position, phase itd. Podsetićemo da i f-Engine omogućavaizbor nekih od preseta: Normal, User, Movie i Text koje je LG Flatron i ranije posedovao (a koji su se birali preko posvećenog tastera). Sada je u tu i Cinemamode, koji pruža realnije boje i dublju crnu i po nama je nešto boljerešenje od upotrebe dinamičkog kontrasta. Na tabu Color se podešavajuboje (5700k, 6500k, 7500k, 8500k i 9300k), a tu je „wizard” koji će vasvoditi kroz sve pomenute opcije sa prilagođenim objašnjenjima itest-paternima za lakšu kalibraciju. Na kraju je moguće sačuvatikorisnički profil i u svakom trenutku ga pozvati. Kada se u podmenijuaktivira i f-Engine, moguće je pristupiti podešavanjima dve tehnologije– RCM (Real Color Management), koja je slična MagicColor presetimakompanije Samsung, ali i ACE (Adaptive Color and Contrast Enhancement)tehnologiji, koja povećava kontrast i osvetljenje u zavisnosti odtrenutnog prikaza. LG Flatron monitori koje smo testirali poseduju iove opcije unutar OSD-a, a prisutne su i u forteManager softveru kojipreuzimate sa oficijelnog LG Electronics web sajta. Novitet predstavljaposeban novi “EZ Zooming” taster, koji omogućava brzu promenurezolucije(forteManager mora biti instaliran da bi funkcionisao), kao iposvećeni taster za promenu režima prikaza: Wide (16 : 10) i 4 : 3.Ovaj dodatak zaista radi dobro i njegovo prisustvo pozdravljamo.Međutim, nova linija monitora više srednje klase poseduje i novi,dorađeni FUN meni, u kome je brzo dostupno nekoliko opcija. Zoom tj.aspekt slike se ovde brzo može promeniti, a dodati su i Photo profilislike koji po našem mišljenju, kao što znate, i nisu neka posebnokorisna stvar. Jer, kada ćete poželeti da postavite čitav prikaz ekranau Sephia, Crno-beli ili posterize efekat? To je korisno jedino kadaposmatrate slike, a razni slide-show programi već imaju ove opcije.

Dodatne novine koje ranije nismo imali prilike da vidimo na jednom LG Flatron monitoru ove klase su i Auto Bright koji se, kada je aktiviran, oslanja na senzor osvetljenja i podešava kontrast i brightness takoda pruži optimalnu sliku u zavisnosti od osvetljenosti prostorije ukojoj radite. Opcija Dual Web nam baš i nije preterano jasna, osim štosmo primetili da monitor radi nešto drugačiji tip skaliranja rezolucije(na dole) kada je aktivirana. Moguće da je potrebno instalirati jošdodatnog softvera ili koristiti HDMI, ali mi nismo uspeli da jeupotrebimo na pravi način. Ko želi, može da pogleda dodatno, ali veomašturo objašnenje o ovoj funkciji na LG sajtu.

LG monitori su obično i lepo ili izuzetno dizajnirani, ali je zaFlatron E2360V malo samo reći da je atraktivan ili lep. Ovaj monitor ćezaista oduševiti sve ljubitelje elegantnog hardvera. Ono što jenajlepše je što je prilično minimalistički, a to znači da nećeizgledati zastarelo niti kičasto ni nakon nekoliko godina (iz tograzloga su Mac računari lepi i nakon nekoliko godina i to je jedna odosnovnih stvari koja se u startu uči u svakoj dizajnerskoj školi).Postolje i providni nosač, koji nakon asembliranja kreiraju standardantilt-stand imaju finu završnu obradu, te se lako sklapaju i rasklapaju,a svetlucava površina oba ova dela monitora je prilično osetljiva nadodire prstiju, što smo, ruku na srce i očekivali. LG je posebnoponosan na to koliko je kućište monitora tanko - svega 12.9 milimetara.Tasteri nisu osetljivi na dodir, već su smešteni ispod donje ivice,desno, uz lepu prateću iluminaciji sa prednje strane. Međutim, dok jekod za dizajn nagrađenog, pomenutog modela, ispod ivice ekrana tasterza uključivanje dizajniran po uzoru na “jutarnje kapljice rose”, kodFlatron E2360V je sve izvedeno znatno diskretnije i uz dozu diskretnogminimalizma. LED osvetljenja power tastera menjajuiluminaciju iz plave (uključen) u crvenkastu (isključen tj. stand-by),a interesantno je to što LED osvetljava gornji deo držača postolja.

Okvir panela je napravljen od svetlucave plastike, a osim odličnogkvaliteta izrade i završne obrade, kojoj “nedostaju” gapovi i krckanje.Kao što smo pomenuli, diskretna iluminacija funkcije svakog od OSD"tastera" prolazi kroz poluprovidnu plastiku i označava mesto na komje, ispod, smešten sam taster klasičnog tipa. Monitor poseduje jedanD-Sub konektor, kao i stadnardni DVI, ali i HDMI, što nas jeiznenadilo. Tu je i audio izlaz, kako se zvuk koji dolazi sa HDMIkonektorom, ne bi izgubio, pošto monitor nema zvučnike. Naravno, nemoramo pominjati da na monitoru nećete zateći USB hub-ove ilimogućnosti podešavanja visine ili pivot-a. S druge strane, teško damožemo da zamislimo nekoga ko neće biti oduševljen njegovim dizajnom,posebno postoljem i činjenicom da je izuzetno tanak i elegantan.Iznenadilo nas je i to što je jako jako lagan (lakši i od tankih LG LEDmonitora dijagonale od 20 inča), a to je, opet zbog toga što monitornema integrisan naponski ispravljač, koji je, kao i kod notebook-a,eksterni.

LG Flatron E2360V je sličan već testiranimmonitorima dijagonale od 23 inča. Radi u FullHD rezoluciji, kao ibrojni Plasma i LCDTV uređaji velikih dijagonala, a kako je u pitanjuTN panel, možemo očekivati veoma dobar odziv, slabije vidljive uglovi ipomalo probijanja pozadinskog osvetljenja. Osvežavanje je standardno -60, odnosno 75 Hz. U startu, slika je dosta svetla, pa je čudno da jeLG stavio vrednost osvetljenja od 250 kandela. Kada je reprodukcijaboja u pitanju, početni prikaz deluje sasvim dobro, posebno akogovorimo o toplini boja. Čak i pored svetle slike, one nisu izveštačeneili previše isprane. Osvetljenje je gotovo idealno ravnomerno, ali testnajsvetlije bele otkriva blage mane kod uniformnosti. No, to je u ranguočekivanog i ne kvari prvi utisak. Primećujemo, zatim, da je kontrast ustartu podešen baš kako treba – samo je potrebno da deaktivirate digital fine contrast. 80%je idealna vrednost za one koji vole jarku sliku ili one koji rade usvetloj prostoriji, dok bi mi preporučili da se držite vrednosti od oko70- 75%, ako ste u umereno osvetljenom prostoru. Prenaglašavanje, tj.overburn kontrasta se u testu primećuje tek iznad 83%, što je sasvim uredu, jer je isti već dovoljno izražen i na 70-75%. Kao što smopomenuli, slika je svetla po default-u, prepodešena za upotrebu sa ACE sistemom, baš kao i kod prethodno testiranog Flatrona, pa preporučujemo i da brightnesssmanjite na nekih 60%, a možda i 45-50%, ako radite tokom popodnevnihsati i uz umrenije ambijentalno osvetljenje. Statički kontrast je,dakle, sasvim dobro izveden, jer je po našem mišljenju sasvim dovoljanna vrednosti na kojoj ni po testu nije prenaglašen, pa se ništa više negubi na dinamici nego što je neminovno.

LG E2360V je još jedan monitor proizvođača čiji je moto "Life'sgood", a koji prolazi prilično dobro i na testu crne. Iako smo viđali ibolje Twisted Nematic ekrane kada je reprodukcija crne upitanju, možemo reći da ovaj model prilično dobar ako posmatramo "ultrathin" klasu, koja često ima probleme sa curenjem pozadinskogosvetljenja, ali i uniformnošću. Može se reći da je reprodukcija crne usamom vrhu kad su u pitanju modeli sa aspektom od 16 : 9. Probijanjapozadinskog osvetljenja, naravno, ima, ali ne toliko mnogo da bi moralida se zabrinete i svakako ne toliko da to u realnom radu praviprobleme. f-Engine se brine i o prikazu boja i dithering-u, pa su prikazani gradijenti glatki, bez vidljivih grešaka. Sasvim slobodno možemo reći da bandingnije prisutan, pod uslovom da je dinamički kontrast tj. ACE sistemisključen, kao i ostali (FUN) efekti koji su verovatno implementiraniza decu i reklame u radnjama o čijoj svrsishodnosti u trenutku kupovineniko neće razmišljati. Uniformnost osnovnih boja je vrlo dobra. Kao štosmo već zaključili, dinamički opseg je jedna od jačih strana ovogmodela, pa se i u tamnijim, ali i svetlijim delovima sive, suptilnidetalji najčešće razaznaju. Gradijent sive nam nije otkrio veće kolorneaberacije, mada će korisnici koji vole da teraju mak na konac možda ipoželeti da odrade neku osnovnu vrstu kalibracije. Vertikalni vidljiviugao je veoma dobar (očekivali smo i slabiji), ali je horizontalni zanijansu lošiji. Flatron E2360V nije jedan od ultra-brzih, igračkihmodela, pa overdrive nije agresivan, a samim tim su ividljivi uglovi bolji. Kada je odziv u pitanju, možemo ipak reći dakašnjenja u brzim igrama koje nemaju post-processing efektenema, a nema ni loših artifakta prilikom gledanja filmova standardnedefinicije. Kašnjenja je moguće uočiti u testovima (PerPixEr An), alije u rangu očekivanog za TN monitor poslednje generacije saosvežavanjem od 60 Hz i manje agresivnim overdrive-om. Input lag je kod ovog modela, na DVI priključku, negde između 22 milisekunde, odnosno na oko 28 milisekundi na HDMI izlazu.

Testrani LED monitor nas je oduševio svojim izgledom, a nijerazočarao "performansama". Ako ste pročitali sve što je gore napisano,jasno vam je da se radi o monitoru prilično ujednačenih karakteristika,što je vrlo dobra osobina u današnje vreme, kad brojni modeli umeju danas oduševe u nekim kategorijama, a onda potpuno razočaraju u drugim.LG Flatron E2360V pokazuje da ultra-tanak monitor sa ivičnim LEDosvetljenjem ne mora da ima lošu uniformnost ili jako probijanjepozadinskog osvetljenja. U pitanju je svakako jedan od boljih monitorasa LED osvetljenjem i svakako jedan od najboljih u klasi. Dizajniran saukusom, Flatron E2360V je elegantan, tanak i kvalitetno izrađen.Postoje i gotovo jednako dobri monitori iste dijagonale i sličnihkarakteristika koji koštaju nešto manje, ali oni sigurno ne izgledajuovako impresivno - ni spreda, a pogotovo iz profila. Ne trebazaboraviti ni na činjenicu da Flatron E2360V ima potrošnju koja jeskoro dva puta niža od CCFL monitora ove dijagonale (oko 30W, u odnosuna očekivanih 55W za model sa standardnim "hladnim katodama"), a istotako je i gotovo dva puta manje mase. Pogledajte još jednom navedeneprednosti i mane i sami odlučite da li vredi da za njega odvojite oko250 evra, kolika je njegova preporučena cena...
Prednosti:

• Kvalitet izrade u ovoj klasi
  
• Dizajn, dizajn, dizajn
  
• Dimenzije i masa
  
• Elegantno providno postolje
  
• OSD meni
  
• Dobar statički kontrast
  
• Uniformnost i pozadinsko osvetljenje
  
• Dobra reprodukcija crne
  
• Precizna reprodukcija boja već u startu
  
• LED pozadinsko osvetljenje
  
• Potrošnja
  

Mane:

• Previše svetla slika
  
• Ergonomija
  
  

  Proizvođač	LG
  Model	LG Flatron E2360V LED
  Dijagonala / tehnologija	23” class (23” diagonal) / TN film
  Fizička rezolucija / boje	1920 x 1080 / 16.7 M
  Pitch	0.4825 x 0.4825
  Horizontalno osvežavanje	30~83Khz
  Vertikalno osvežavanje	56-75 Hz
  Odziv	5 ms
  Osvetljenje	250 cd/m²
  Kontrast	(DC 5000 000:1 )
  Ugao gledanja (H/V)	170˚/ 160˚
  Bandwidth / potrošnja (*max)	210 MHz / 30 W
  Dimenzije	542,3 x 172 x 412
  Masa	2.57 kg
  Specijalne mogućnosti, Input	FLATRON f Engine, HDCP, 4:3 in WIde, ez Zooming, Photo Effect, Virtual OSD, Auto Bright, Dual Web D-Sub, DVI-I, HDMI
  Cena (sa PDV-om)	~250 evra

GeForce GTX 580 - ASUS

Pre nego što smo prvi put čuli za to da će NVIDIA izbaciti naslednika GeForce GTX 480 kartice, videli smo roadmapu lokalnoj kancelariji jednog od najvećih proizvođača grafičkih karticai partnera kompanije koja je 1999. godine svetu podarila prvi T&Laccelerator. Taj roadmap je u listi imao karticu nepoznatog naziva,koji je u napomeni imao da se radi o Fermi kartici, koja je naslednik modela GTX 480, i koji će imati svih 512 shader jedinica, aktiviranih, u samom jezgru. Pomislili smoda se radi o reviziji GF100 jezgra i da će kartica dobiti naziv GeForceGTX 485 ili GTX 490. A onda smo dobili informaciju o tome da AMDlansira novu, Radeon HD6000 seriju i poziv da ispratimo ovaj događaj uLos Anđelesu. Tada nismo ni slutili da će taj “GeForce GTX 485” zapravo biti evolutivni pomak u odnosu na pomalo nesrećnog Fermija koga nikad nije napustio loš glas – da se greje i da troši i košta previše za ono što nudi. Druga revizija ove kartice je, zapravo, bila daleko bolja, pa smo je, po zasluzi i pohvalili.NVIDIA je uradila i više nego što su mnogi očekivali, ali su se svi, nakraju, složili da je GeForce GTX 580 ono što je GTX 480 trebalo dabude. Ovo sve govorimo već na samom početku teksta, jer se o NVIDIAGeForce GTX 580 kartici već sve zna i njoj je trebalo nešto viševremena da dođe do naše zemlje, a onda i do naše redakcije.GeForce GTX 580 je kao što je i očekivano - brži od svogprethodnika. NVIDIA-i nije bilo ni neophodno da ponudi nešto drastičnobrže, već da to upakuje u proizvod sa boljim odnosom potrošnje iperformansi, da sam GPU ima bolji yield(ili “prinos” ako insistirate na domaćim izrazima) u proizvodnji, kao ida temperatura i ukupna potrošnja budu u nekim granicama normale. Uprevodu – Fermi 2 nije smeo da ima TDP veći od prethodnika, a svakako mora da ima više radne učestanosti i veći broj shader jezgara,kako bi postigao veće performanse. U IT industriji se to često “lako”rešava, jer Murovo pravilo čini svoje. U sitnijem proizvodnom postupkumožete napraviti mišićaviji čip i zadržati se u sličnim okvirima kadasu potrošnja i toplotna disipacija u pitanju. Pa ipak, TSMC nije dokraja osvojio sitniji proces od već aktuelne 40-nm litografije, tako dasu pravila za Fermi 2 ostala ista kao i ona koja su važila u vreme kada se pojavio GF100, odnosno prvi FermiGPU. Ove situacije je svestan i AMD, pa je sa svojom novom serijomRadeon HD6000 kartica morao da ostane i igra na kartu jednostavne,pametne optimizacije. Tako nešto je uradila i NVIDIA. GF110, GPU u srcukartice iz naslova je optimizovan i po broju tranzistora nešto manji odprethodnika. Ipak, Barts GPU je u odnosu na Cypress procesor dodatnoredukovan, pa je broj shader ALU-ova jezgara sveden sa 1600na 1120. NVIDIA je krenula od nešto većeg GPU-a i izbacila blokove zakoje se ispostavilo da su redudantni ili jednostavno manje važni, aliGF110 nije, u odnosu na GF100 učinila manje mišićavim. Zapravo, GF110ima isti broj shader odnosno CUDA jedinica, kao i GF100 s timšto je dizajn novog čipa nešto bolje “ispeglan”, da je u međuvremenupostignut i dovoljno dobar yield i kada je kompletan set shaderblokova unutar čipa – aktivan. Zato je kod svakog GF110 čipa u GeForceGTX 580 karticama, svih 512 CUDA jedinica “u funkciji”. Kod GF100, akose setimo, bilo ih je takođe 512, ali je jedan shader blok bio deaktiviran, pa je GPU “završio” sa 480 CUDA cores konfiguracijom. To je bio jedan od načina da se, tada, popravi očajno loš yield.

NVIDIA nije morala da brine o tome da će ostati na prvoj pozicijikada je AMD najavio svoju Radeon HD6800 seriju kartica. I ranije jebilo poznato da će one ponuditi iste performanse kao i serija HD5800,za manje novca. Na kraju su Radeon HD6800 kartice bile i sporije odsvojih prethodnika (ali i zaista koštaju dosta manje), a ono što jeNVIDIA-u nateralo da ubrza rad na poboljšanoj verziji Fermijaje Radeon HD6900 serija kartica, koja još nije ugledala svetlost dana.Ovoga puta, lopta je na AMD-ovoj strani terena i od pravog naslednikaCypress-a se mnogo očekuje, najpre jer se zna da će stići i sa novom,VLIW4 arhitekturom. Ali pre nego što dođe vreme da se o tome detaljnopriča, pogledajmo kakve je novine doneo GF110 u odnosu na prethodnika.

Fermi 2:

GeForce GTX 580 GPU je “samo”optimizovana verzija prethodnika koja pruža više performanse iefikasnost, a uz to je i manji potrošač i ima tiši rashladni sistem.Ključna DirectX 11 funkcija – tesselation sada se izvršava na poboljšanom unit-ukoji je dosta efikasniji od onog kod GF100 čipa, a izmene u arhitekturisu izvršene i na teksturnoj jedinici, kao i na poboljšanju Z-cullalgoritma. GeForce GTX 580 je tu da zameni GeForce GTX 480, pa je tako“preuzeo” i njegovu preporučenu tržišnu cenu od 499 dolara. Sličnostiizmeđu ovih kartica ima još, pa su tako zajedničke i 384-bitnamemorijska magistrala i količina GDDR5 memorije od 1536 MB. Broj iorganizacija klastera / stream multi-jezgara unutar kojih su stream ALU odnosnoCUDA jedinice je ostao isti kao i kod GF100, pa tako GF110 ima 16 multijezgara i ukupno 512 CUDA jedinica, kao i šest 64-bitnih delova crossbar memorijskogkontrolera što rezultuje ukupnom širinom od 384 bita. Na svaki od ovihmemorijskih stanica, vezan je lokalni L2 keš i 8 render-back endjedinica (raster operatora) ili ROP-a. Ukupan broj ROP jedinica je,dakle, 48. Zbirna količina unificirane, deljene L2 keš memorije je768KB, dok svaki multiprocesor ima i 64KB posvećene L1 memorije.Dakle,GF110 jezgro ima 512 CUDA jezgara, 64 TMU (teksturne jedinice), 48 ROP(raster operator ili render back-end) jedinice i šest 64-bitnih GDDR5memorijskih kontrolera. Sve to je spakovano u oko 3 milijardetranzistora. Za razliku od GF100, kod kojih je bilo aktivno 15streaming multi-jezgara, kod GF110 je aktivno svih 16 “klastera”, patako Fermi 2 ima 32 CUDA jedinice više.


Brža tesselator jedinica

Jedna od prednosti NVIDIA Fermi arhitekture je i ranije bio moćan tesselation engine. Kod GF110, on je dodatno poboljšan, što je jako bitno, jer se radi o funkciji koju koristi i koju će koristiti sve veći broj game developera tj. dizajnera igara. Tesselation enginečini 16 PolyMorph Engines – 16 jedinica koje su posvećene samode-kompoziciji geometrijskih primitiva. I dok AMD, s jedne strane,apeluje da upotreba previše malih trouglova, kakvi se koriste u HAWX 2,Heaven 2.0 (DX11, Tesselation High) u današnjoj real-time 3D graficinema mnogo smisla, NVIDIA pokazuje da se i ovako kompleksne kalkulacijemogu izvršiti dovoljno brzo ako GPU ima posvećenu jedinicu za obradugeometrije. Aktuelna Cypress / Barts arhitektura podrazumevaprocesiranje jednog trougla po klok ciklusu unutar ALU jedinice, dok sekod GPU-a kakav je Fermi, obavlja više od jedne ovakve operacije po“kloku”. Kako bi pokazala moć svoje tesselation jedinice,NVIDIA je kreirala demo “Endless City” koji po sceni ima i preko 600miliona trouglova i 500 hiljada dinamičkih svetlosnih izvora (!!!).Demo proceduralno generiše nove zgrade, tako da grad uvek izgledadrugačije, a sama adaptivna teselacija podrazumeva povećanje brojadetalja (poligona) na objektima koji su bliže kameri, odnosno smanjenjedetalja za one koji su udaljeni. Objekti od kojih su sačinjene zgradesu prilično jednostavni, ali se na njima nalaze 3D displacement mape, koje čine da scena izgleda prilično impresivno.




Dodatna poboljšanja

GeForce GTX 580 je, kao što smo većpomenuli, dodatno optimizovan i kada je potrošnja u pitanju. Posebannapredak je postignut za postizanje boljeg odnosa performansi poutrošenom vatu, jer je GTX 580 kartica svega 6W štedljivija odprethodnika – (TDP je 244W). U praksi, ta razlika je i veća (preko30W), pa je najjača GF110 kartica i do 15% manji potrošač od najjačegGF100 baziranog modela. U isto vreme, GeForce GTX 580 nudi i do 20%više performanse, pa je onda jasno da je odnos potrošnje i performansiznačajno bolji kod nove generacije. NVIDIA je uradila dosta i kada jesniženje buke u pitanju, jer se sada koristi i efikasniji kuler saVapour Chamber tehnologijom (detaljniji opis ćemo dati pri opisukartice). Sve ovo za rezultat ima i činjenicu da je novi GeForce GTX580 tiša kartica ne samo od GTX 480-ice, već i od ionako tihe GeForceGTX 285, koja je, ako se sećate, jedna od najtiših top-of-the-line GeForce kartica ikad napravljenih.
Kartica na testu – ASUS ENGTX580 Voltage Tweak Edition
Prva po redu testirana GeForce GTX 580 kartica nosi oznaku ENGTX580i stiže u crno-zelenoj kutiji pozamašnih dimenzija. Unutar pakovanja,dosta pažnje je posvećeno samom smeštanju i sigurnom transportudodataka i kartice, pa tako softver i kablovi imaju posebne kutije sa“pozlaćenim” logotipom kompanije, a Fermi 2 je obložen debelim slojemstiroforma i upakovan u antistatičku kesicu. Osim diska sa upustvima zainstalaciju i diska sa drajverima i uslužnim programima (tehnološkihdemoa i igara, nažalost, nema), tu su i molex-to-six-pin PCIe adapter,te DVI-to-DSub i DVI-to-HDMI adapteri. SLI mostić nije prisutan, aliisti se ionako dobija uz sve odgovarajuće matične ploče.ASUS Smart Doctor je dosta napredovao od vremena kada smo se mi sanjim poslednji put igrali. MSI ima sjajan utility – Afterburner, pa sui u ASUS-u shvatili da nije potrebno previše ulaganja da se kreiranešto slično, pogotovo što Smart Doctor već postoji (ali u ranijimverzijama, nije bio preterano koristan). U pitanju je alat ne takoatraktivnog dizajna za praćenje radnih parametara kartice kao što sufrekvencije jezgra i memorije, broj obrtaja ventilatora, temperature inaponi, te aktivni OC profili. No, ASUS Smart Doctor ovde ne bismo nipominjali da putem ovog softvera nije moguće menjati i napone koji seisporučuju grafičkom čipu i VRAM memoriji. Takođe, kartici je mogućepodesiti napone i za idle/2D režim, kao i za intermediate režim rada.Ako želite, za 2D režim, GPU i memoriju možete toliko „deklokovati“, aventilator postaviti na nečujnih 300 rpm, pa će rad na računaru ponovopostati milina. Smart Doctor poseduje i neke mogućnosti koje MSIAfterburner još uvek nema, a to su alarmi i „to do“ akcije kada se istiaktiviraju. Recimo, ako GPU dostigne 105 stepeni na Celzijus skali,kartica još uvek može da radi besprekorno, a da vi tokom igre neprimetite da je zaista vruća. Rešenje za sve probleme može biti softverkoji će, kada se dostigne kritična temperatura, pokušati da ohladi GPUmaksimalnim brojem obrtaja fan-a (što bi trebalo da uradi i samakartica, ali to često i ne radi), a ako u tome ne uspe, frekvencijeprvo vraća na default, a onda i na niže, predefinisane vrednosti.Zapravo, ovaj softver može da bude koristan i kada kartica nijeoverklokovana, a radi jako dugo i ima zaprljan rashladni sistem.PCB, layout, detaljiOblik i dizajn ASUS-ove GF110 kartice ne odudara od referentneGeForce GTX 580 kartice. Ako već ne vidite na slikama, umesto NVIDIAlogotipa, na kuleru je ASUS plastična pločica, ali ne obična nalepnica.Kad smo kod zaštite, PCI Express 2.0 konektor i DVI priključci su kodASUS ENGTX580 retail kartice na sebi imali plastične poklopce kako seništa ne bi oštetilo prilikom transporta ili u momentima kada se vašprijatelj uhvatio za karticu – samo da vidi kakva je. ASUS ENGTX580kartica je dugačka 266 milimetara i nešto je teža od prethodnika –ENGTX480 modela. Da, 266 milimetara znači da je za nijansu kraća odRadeona HD5870!Rashladni sistem kao da prekriva čitavu karticu, dual-slot tipa je, alizapravo, najveći deo “radnog dela”kulera je dosta manji nego što biplastični poklopac to mogao da nam sugeriše pre rastavljanja samekartice. SLI konektori su i dalje na očekivanim pozicijama, a karticapodržava 2-way i 3-way SLI. I ventilator je na istom mestu kao i kodprethodne generacije, na koju kartica prilično podseća – ventilator ječak i istog tipa kao i onaj na GTX280 i GTX285 modelima. ASUS ENGTX580kartica ima dva Dual-Link DVI i jedan mini HDMI konektor koji prvi putviđamo na jednoj GeForce kartici. NVIDIA navodi da GT110 ima nativepodršku za DisplayPort, pa je moguće da ćemo viđati custom GeForce GTX5xx kartice koje će imati i ovaj konektor. Iako je maksimalan brojkonektora na GTX 580 kartici – tri (partneri mogu da koriste bilo kojuDVI, D-Sub, HDMI, DP kombinaciju), u isto vreme sama kartica može daisporuči sliku na svega dva ekrana (konkurencija već dve generacijeunazad ima daleko moćnije EyeFinity rešenje, čak i na modelima najnižihklasa). Zauzvrat, GF110 ima podršku za HDMI 1.4, koji obuhvata i HDMI3D, a koji će biti bitan kada krenu da se pojavljuju naslovi (filmovi)sa podrškom za 3D stereoskopiju. Takođe, GF100 poseduje i audio-kodekrešenje koje konačno omogućava i HDMI-audio bez potrebe da na karticudovodite zvuk sa zvučne kartice (posebne ili sa matične ploče). Ovajaudio kodek podržava sve aktuelne HDMI / Dolby standarde koji vam moguzatrebati za kućnu multimediju (Dolby TrueHD, DTS-HD, AC-3, DTS,sedmokanalni (7.1) audio uz maksimalan sample rate od 192 kHz ipreciznost od 24 bita).

Pošto je kartica prilično monolitna, prvi pogled na nju ne otkrivamnogo detalja – zapravo, sve smo već pomenuli osim, naravno,priključaka za eksterno napajanje. U pitanju su standardni PCI Expresskonektori – jedan je šestopinski, a drugi osmopinski, odnosno 4x2-pin,kako je izveden na nekim napajanjima. Pošto ASUS ENGTX580 nije stigaosa dva šestopinska priključka, znamo da će verovatno tražiti više 3 x75W, koliko bi isporučili PCI-E slot i dva 6-pin konektora. NVIDIAnavodi da je za pravilan rad ovakve kartice potrebno napajanje odminimum 600W sa 80PLUS sertifikatom, mada bismo mi preporučili da idetebar na 650 – 700W i to od proverenog proizvođača, samo da bi kartica na12V grani dobijala precizan napon, bez devijacija u najkritičnijimmomentima.

ASUS ENGTX580 ima 265 milimetara dug PCB, dok jesama kartica par milimetara duža. Kada pokušate da je rastavite, prvoćete morati da se rešite šest kvazi šrafova koji drže gornji plastičnipoklopac. Na GPU-u se nalazi posebno kreiran radijator, koji jepričvršćen sa četiri šrafa, dok je ostatak kulera zapravo jednostavan,metalni heat-spreader koji prekriva memorijske čipove i deo naponskejedinice. Radijator se ranije sastojao, između ostalog, i od više paritoplotnih cevi, ali one su sada zamenjene bakarnim vapour chamber-om,koje služi da se toplotna energija što efikasnije preuzme sa površineGPU-a. To je ostavilo dosta više prostora za aluminijumski deo kulera,koji čini najveći deo samog radijatora. Listići su postavljenihorizontalno, ali malo i pod uglom, kako bi vazduh koji dolazi s desna,od ventilatora, bio u boljem kontaktu sa njima. Kao što smo većpomenuli, GeForce GTX 580 koristi sličan Delta fan kao i GTX 480 GTX285 modeli, osim što je kod novijih modela, maksimalna potrošnja ovogventilatora 1.8 ampera, dok je kod GTX 285 modela maksimum bio na 1.4A.Pomenuti heat-spreader je takođe načinjen od aluminijuma,prekriva memorijske čipove i naponsku jedinicu, a za PCB je “vezan” sačak jedanaest šrafova. Kada konačno dođete do samog samog PCB-a,videćete da su nestale dve profilisane rupe na PCB-u u oblikupolu-kruga i to je ujedno i najveća razlika između GTX 480 i GTX 580PCB-a. GT110 je zaista veliki GPU, ali njegova tačna površina može samoda se nagađa, jer je preko GPU-a, naravno, heat-speader koji je tu dazaštiti samo jezgro, ali i da poveća dodirnu površinu sa rashladnimsistemom. Oko GPU-a je smešteno dvanaest GDDR5 čipova Samsung-oveproizvodnje. Oznake na njima su K4G10325FE-HC04 – isti čipovi sukorišteni i na GeForce GTX 480 karticama. Svaki raspolaže sa 128MBmemorije, odnosno, u pitanju su poznati gigabitni čipovi kakve smoviđali i na Radeon HD5000 seriji kartica (doduše one nisu imale čipovesa baš ovom oznakom, ali serija koju je rezervisala NVIDIA je vrloslična onoj koju je “pokupovao” AMD).

Ukupno 1536 MB video RAM memorije komunicira sa GPU-om putem384-bitne memorijske magistrale. HC04 u oznaci nam sugeriše na to da sumemorijski čipovi deklarisani na 0.4 ns, što odgovara frekvenciji od1250MHz (efektivno 5 GHz). Desno od grafičkog čipa su smeštena četiri,sa gorne strane pet, a ka levo tri memorijska čipa. Sličnakonfiguracija je viđena kod već pomenutog GTX 295 modela, s tim što sutada korišteni 512Mbitni GDDR3 čipovi, a uz to, bili su raspoređeni naoba PCB-a i sa obe strane štampane ploče. ASUS ENGTX580 može da zatražido 244W struje ili je tako bar nagovešteno time što kartica dobijamaksimalno 2 x 75W putem PCI-E x16 slota i jednog 6-pin konektora, aostatak od 100W putem osmopinskog PCIe priključka. Sa druge straneštampane ploče nema poklopca, ali je prisutno nekoliko sekcija saelementima koji se ne zagrevaju – bar ne preterano.Naponska jedinica se sastoji iz šest faza posvećenih za“hranjenje” GPU-a strujom, dok se za VRAM brine “samo” jedna posvećena“faza”. Doduše, single-phase deo koji je vezan za memoriju je bar 60%masivniji od svake od GPU-dedicated jedinica naponske sekcije. Naponskajedinica je analogno-digitalna, za razliku od one kod novih Radeonkartica, a naponski regulator je takođe identičan onom koji je korištenkod GeForce GTX 480 kartica. Potpisan je od strane kompanije CHiL i nosi oznaku “CHL 8266”. Kako smo, pak, videli da ASUS Smart Doctormože da radi sa izmenama napona “u letu” jasno je da i ovaj naponskiregulator podržava promenu state-a napona u proizvoljnim koracima(preprogramirani kontroleri mogu samo da zapamte nekoliko stanja naponakoje će se “bacati” na GPU / VRAM i to po potrebama (2D, intermediate,3D, full load)). GPU sa heatspreader-om ima površinu od oko 1800kvadratnih milimetara (42.3 mm x 42.3 mm), a njegovih 3 milijarde (oko200 miliona manje u odnosu na GF100) tranzistora, izrađenih u 40-nmproizvodnom procesu u TSMC-ovim pogonima, rade na 782 MHz (dok shaderjedinice rade na tačno dva puta višoj frekvenciji – 1564 MHz). 1536 MBGDDR5 memorije je podešeno na 4008 MHz efektivno. ASUS je na ENGTX580kartici ubrzao jezgro za svega 10 MHz – default za GeForce GTX 580 je,zapravo, 772 MHz, dok je memorija ostala na standardnih 1002, odnosno4008 MHz. ASUS ENGTX580 je radio prilično stabilno i nije se pregrevaoviše od očekivanih vrednosti za jednu “nategnutu” high-end karticuposlednje generacije koja ima referentni rashladni sistem.

Pogledajmo i zvaničnu specifikaciju GeForce GTX 580 akceleratora:

GF110 specifikacija

• Codenamed "GF110"
  
• 40nm process technology
  
• ~3 billion transistors
  
• Unified architecture with an array of processors for stream processing of vertices, pixels, etc.
  
• Hardware support for the DirectX 11 API, including the Shader Model5.0, geometry and compute shaders, as well as tessellation
  
• 384-bit memory bus, 6 independent 64-bit controllers, support for GDDR5 memory
  
• 772 MHz core clock rate
  
• Doubled ALU clock rate of 1544 MHz
  
• 16 Stream Multiprocessors, including 512 scalar ALUs forfloating-point computing (support integer, FP, FP32, FP64 according tothe IEEE 754-2008 standard)
  
• 64 texture addressing and filtering units supporting FP16, FP32precision in textures, as well as support for trilinear and anisotropicfiltering for all texture formats
  
• 6 wide ROPs (32 pixels) supporting antialiasing up to 32x, alsowith FP16, FP32 frame buffers; each unit features an array ofconfigurable ALUs and handles Z generation and comparison, MSAA andblending
  
• Recording results of up to 8 frame buffers simultaneously (MRT)
  
• Integrated support for RAMDAC, 2 x Dual Link DVI, HDMI, DisplayPort
  

GeForce GTX 580, referentni model:

• 772 MHz core clock rate
  
• 1544 MHz universal processors clock rate
  
• 512 stream processors
  
• 64 TMUs, 48 blending units
  
• 4008 (1002*4) MHz effective memory clock rate
  
• GDDR5 memory, 384-bit memory bus
  
• 1536 MB memory
  
• 192.4 GB/s memory bandwidth
  
• 37.1 Gpixel/s theoretical peak fillrate
  
• 49.4 Gtexel/s theoretical texture fetch
  
• 2 x Dual Link DVI-I, 1 x HDMI mini, resolutions up to 2560x1600
  
• Dual SLI connector
  
• PCI Express 2.0
  
• Supports HDCP, HDMI, DisplayPort
  
• Consumes up to 244W via one 6-pin and one 8-pin connector
  
• Dual-slot design
  
• MSRP $499 (U.S.)
  

Zaključak

Iskreni da budemo, očekivali smo da ćeGeForce GTX 580 ponuditi bolje performanse, da će biti tiši, hladniji iefikasniji akcelerator u odnosu na prethodnika. I nismo se razočarali.Očekivali smo da će nadmašiti najjaču Fermi karticu prethodnegeneracije za dvadesetak procenata i da će za isti novac koji jepotrebno dati Radeon HD5970, ponuditi sve prednosti Single GPUakceleratora, uz sve pogodnosti koje je i ranije, a i danas nosio jedanGeForce GPU, a to je podrška za CUDA-ubrzane aplikacije i paketeaplikacija (Adobe CS5, Visual Studio, brojne media transcoding aplikacije (za više informacija pogledajte ovu stranicu).GF110 je svakako unapređeni i u svakom smislu poboljšani GF100. Imaviše CUDA jedinica, radi na 10% višim frekvencijama, TMU je poboljšan(FP16 texture fetch + brže filtriranje), kao i Z-culling algoritmi,a u isto vreme, troši manje (GTX 480 je trošio oko 320W, dok GTX 580realno ne troši više od 270W) iako je proizveden u istom 40-nmpostupku. Zahvaljujući vapour chamber dodatku na kuleru, hlađenje je bolje, a kartica hladnija i tiša.

ASUS ENGTX580 Voltage Tweak - Benchmark Highly Recommended Award

Realna prednost svih novijih serija GeForce kartica je, to nesmemo zaboraviti, podrška za PhysX – hardverski ubrzane kalkulacijefizike koje se sve češće primenjuju i u Tripple A naslovimakoji nisu poznati najviše po tome što podržavaju PhysX, već po tome štosu, zapravo, dobre igre. Tu je i nešto manje popularni NVIDIA 3DVision.Nedostaci GeForce akceleratora su nepostojanje rešenja koje bi pariraloATI EyeFinity-ju, jer je za NVIDIA Surround sa tri monitora i daljepotreban SLI sistem. Konkretno, GeForce GTX 580 i još konkretnije, ASUSENGTX 580 Voltage Tweak je odlična, ali veoma skupa kartica, koja nanašem tržištu košta oko 500 evra. Upravo toliko je potrebno odvojiti zanajbrži akcelerator današnjice, koji je brži od svakog uporedivogrešenja iz konkurencije. Naravno, tu je i Radeon HD5890, koga nismomogli da nabavimo za test (ali ćemo to učiniti već u narednom testuGF110 kartice), kao i Radeon HD6870 Crossfire varijante, koje čak imanje koštaju od jedne GeForce GTX 580 kartice, a najčešće se dovoljnodobro skaliraju da odnesu pobedu nad novim najjačim “Fermijem”. Bezobzira na to, smatramo da je GeForce GTX 580 odlična kupovina u svojojklasi i da će Radeon HD6970 morati da bude prilično brži od svogprethodnika (Radeon HD5870), kako bi Fermi 2 bio dostignut.Iako jedna GeForce kartica najviše klase od nas dugo nije dobilazvaničnu nagradu, smatramo da, konkretno, ASUS ENGTX 580 Voltage Tweak,kao kompletno rešenje, zaslužuje barem konkretnu preporuku.