U korak s' vremenom

First topic message reminder :


bigoo.ws

Protekla nedelja nije bila obeležena bombastičnim proizvodima, koliko najavama onoga što ćemo u neko dogledno vreme imati prilike da vidimo na IT tržištu, bez obzira da li se radi o čipovima, trendovima ili softveru. I te najave nisu bile baš “naivne”, pošto su mnoge od njih zaista značajne u odgovarajućem segmentu. Iz Intela su “procurele” najave mobilnih Core i7 procesora, koji bi trebali biti lansirani već krajem septembra zajedno sa Calpella mobilnom platformom i PM55 čipsetom. Osim toga, izašle su i prve egzaktne specifikacije procesora koji će se pojaviti početkom naredne godine za desktop tržište, a koji će biti izrađivani korišćenjem 32-nanometarske proizvodne tehnologije. MSI sprema ploču sa Lucid čipom, oko koga se dizala i diže se velika prašina, a koga nikako do sada nismo imali priliku da isprobamo u praksi. Corsair je istupio sa flash drajvom rekordne brzine, a Samsung sa fotoaparatima sa frontalnim LCD ekranima, koji bi trebali da omoguće korisnicima nove vidove primene. Sony je izbacio novu Li-Ion baterije koje imaju veći kapacitet, trajnije su i brže se pune. Toshiba se priklonila Blu-ray grupaciji i zatražila zvaničan prijem u BD Asocijaciju, najavljujući da će do kraja godine izbaciti i prve uređaje. Microsoft, kao po običaju, šeta ivicom žileta, pa kuka kada mu bude određena basnoslovna kazna, a ovaj put je zbog zloupotrebe jednog patenta od strane najvećeg proizvođača softvera na planeti, pored velike odštete, izrečena ni manje ni više - mera zabrane prodaje Microsoft Word softvera u SAD. Kad smo kod Microsoft-a, najavljeno je da će Office aplikacije i prateći softver uskoro biti dostupni i na Nokia telefonima, odnosno Symbian platformi. Konačno, objavljene su statistike koje ukazuju na veliki rast prodaje smartfonova, ali i pad prodaje mobilnih telefona. Pogledajmo šta je obeležilo prethodnu nedelju:

Intel izbacuje mobilne "i7" procesore;
Septembar će biti veliki mesec ne samo za desktop platformu, koju tada čeka dolazak Socket 1156 podnožja, Core i5 procesora i P55 čipseta. I mobilno tržište će dobiti svoje novitete u vidu prvih mobilnih procesora baziranih na Nehalem mikroarhitekturi. Radi se o lansiranju Calpella mobilne platforme, čiji će deo biti pomenuti procesori. Do sada se znalo samo da će se to odigrati u drugoj polovini ove godine. Sada su se pojavile informacije da će nova platforma biti lansirana već 23. septembra. Za Calpella platformu Intel će izbaciti PM55 čipset, kao i tri 45-nanometarska četvorojezgarna procesora koji će koristiti mPGA-989 socket. Prvi talas mobilnih Nehalema, kodne oznake Clarksfield, će uključiti modele: Core i7 720QM na 1.6 GHz, 780QM na 1.8 GHz i 920XM na 2.9 GHz.

Model Core i7 720QM će koštati 364 dolara. Ovaj procesor će imati 6 MB L3 keš memorije, integrisan dvokanalni DDR3-1333 memorijski kontroler, TDP od 45 W, kao i Turbo Mode koji će omogućiti povećanje radnog takta na 2,8 GHz. Slična priča važi i za i7 780QM, samo što će on imati 8 MB L3 keš memorije i dostizaće 3 GHz preko Turbo Mode-a. Njegova cena će biti 546 dolara. Konačno, Core i7 920XM će koštati 1054 dolara i imaće TDP od 55 W, a u Turbo režimu njegov takt će ići do 3,2 GHz. Očekuje se da će notebook računari sa ovim procesorima postati dostupni do kraja godine.

Izvor: TC Magazine

GeForce GTX 580 - ASUS

Pre nego što smo prvi put čuli za to da će NVIDIA izbaciti naslednika GeForce GTX 480 kartice, videli smo roadmapu lokalnoj kancelariji jednog od najvećih proizvođača grafičkih karticai partnera kompanije koja je 1999. godine svetu podarila prvi T&Laccelerator. Taj roadmap je u listi imao karticu nepoznatog naziva,koji je u napomeni imao da se radi o Fermi kartici, koja je naslednik modela GTX 480, i koji će imati svih 512 shader jedinica, aktiviranih, u samom jezgru. Pomislili smoda se radi o reviziji GF100 jezgra i da će kartica dobiti naziv GeForceGTX 485 ili GTX 490. A onda smo dobili informaciju o tome da AMDlansira novu, Radeon HD6000 seriju i poziv da ispratimo ovaj događaj uLos Anđelesu. Tada nismo ni slutili da će taj “GeForce GTX 485” zapravo biti evolutivni pomak u odnosu na pomalo nesrećnog Fermija koga nikad nije napustio loš glas – da se greje i da troši i košta previše za ono što nudi. Druga revizija ove kartice je, zapravo, bila daleko bolja, pa smo je, po zasluzi i pohvalili.NVIDIA je uradila i više nego što su mnogi očekivali, ali su se svi, nakraju, složili da je GeForce GTX 580 ono što je GTX 480 trebalo dabude. Ovo sve govorimo već na samom početku teksta, jer se o NVIDIAGeForce GTX 580 kartici već sve zna i njoj je trebalo nešto viševremena da dođe do naše zemlje, a onda i do naše redakcije.GeForce GTX 580 je kao što je i očekivano - brži od svogprethodnika. NVIDIA-i nije bilo ni neophodno da ponudi nešto drastičnobrže, već da to upakuje u proizvod sa boljim odnosom potrošnje iperformansi, da sam GPU ima bolji yield(ili “prinos” ako insistirate na domaćim izrazima) u proizvodnji, kao ida temperatura i ukupna potrošnja budu u nekim granicama normale. Uprevodu – Fermi 2 nije smeo da ima TDP veći od prethodnika, a svakako mora da ima više radne učestanosti i veći broj shader jezgara,kako bi postigao veće performanse. U IT industriji se to često “lako”rešava, jer Murovo pravilo čini svoje. U sitnijem proizvodnom postupkumožete napraviti mišićaviji čip i zadržati se u sličnim okvirima kadasu potrošnja i toplotna disipacija u pitanju. Pa ipak, TSMC nije dokraja osvojio sitniji proces od već aktuelne 40-nm litografije, tako dasu pravila za Fermi 2 ostala ista kao i ona koja su važila u vreme kada se pojavio GF100, odnosno prvi FermiGPU. Ove situacije je svestan i AMD, pa je sa svojom novom serijomRadeon HD6000 kartica morao da ostane i igra na kartu jednostavne,pametne optimizacije. Tako nešto je uradila i NVIDIA. GF110, GPU u srcukartice iz naslova je optimizovan i po broju tranzistora nešto manji odprethodnika. Ipak, Barts GPU je u odnosu na Cypress procesor dodatnoredukovan, pa je broj shader ALU-ova jezgara sveden sa 1600na 1120. NVIDIA je krenula od nešto većeg GPU-a i izbacila blokove zakoje se ispostavilo da su redudantni ili jednostavno manje važni, aliGF110 nije, u odnosu na GF100 učinila manje mišićavim. Zapravo, GF110ima isti broj shader odnosno CUDA jedinica, kao i GF100 s timšto je dizajn novog čipa nešto bolje “ispeglan”, da je u međuvremenupostignut i dovoljno dobar yield i kada je kompletan set shaderblokova unutar čipa – aktivan. Zato je kod svakog GF110 čipa u GeForceGTX 580 karticama, svih 512 CUDA jedinica “u funkciji”. Kod GF100, akose setimo, bilo ih je takođe 512, ali je jedan shader blok bio deaktiviran, pa je GPU “završio” sa 480 CUDA cores konfiguracijom. To je bio jedan od načina da se, tada, popravi očajno loš yield.

NVIDIA nije morala da brine o tome da će ostati na prvoj pozicijikada je AMD najavio svoju Radeon HD6800 seriju kartica. I ranije jebilo poznato da će one ponuditi iste performanse kao i serija HD5800,za manje novca. Na kraju su Radeon HD6800 kartice bile i sporije odsvojih prethodnika (ali i zaista koštaju dosta manje), a ono što jeNVIDIA-u nateralo da ubrza rad na poboljšanoj verziji Fermijaje Radeon HD6900 serija kartica, koja još nije ugledala svetlost dana.Ovoga puta, lopta je na AMD-ovoj strani terena i od pravog naslednikaCypress-a se mnogo očekuje, najpre jer se zna da će stići i sa novom,VLIW4 arhitekturom. Ali pre nego što dođe vreme da se o tome detaljnopriča, pogledajmo kakve je novine doneo GF110 u odnosu na prethodnika.

Fermi 2:

GeForce GTX 580 GPU je “samo”optimizovana verzija prethodnika koja pruža više performanse iefikasnost, a uz to je i manji potrošač i ima tiši rashladni sistem.Ključna DirectX 11 funkcija – tesselation sada se izvršava na poboljšanom unit-ukoji je dosta efikasniji od onog kod GF100 čipa, a izmene u arhitekturisu izvršene i na teksturnoj jedinici, kao i na poboljšanju Z-cullalgoritma. GeForce GTX 580 je tu da zameni GeForce GTX 480, pa je tako“preuzeo” i njegovu preporučenu tržišnu cenu od 499 dolara. Sličnostiizmeđu ovih kartica ima još, pa su tako zajedničke i 384-bitnamemorijska magistrala i količina GDDR5 memorije od 1536 MB. Broj iorganizacija klastera / stream multi-jezgara unutar kojih su stream ALU odnosnoCUDA jedinice je ostao isti kao i kod GF100, pa tako GF110 ima 16 multijezgara i ukupno 512 CUDA jedinica, kao i šest 64-bitnih delova crossbar memorijskogkontrolera što rezultuje ukupnom širinom od 384 bita. Na svaki od ovihmemorijskih stanica, vezan je lokalni L2 keš i 8 render-back endjedinica (raster operatora) ili ROP-a. Ukupan broj ROP jedinica je,dakle, 48. Zbirna količina unificirane, deljene L2 keš memorije je768KB, dok svaki multiprocesor ima i 64KB posvećene L1 memorije.Dakle,GF110 jezgro ima 512 CUDA jezgara, 64 TMU (teksturne jedinice), 48 ROP(raster operator ili render back-end) jedinice i šest 64-bitnih GDDR5memorijskih kontrolera. Sve to je spakovano u oko 3 milijardetranzistora. Za razliku od GF100, kod kojih je bilo aktivno 15streaming multi-jezgara, kod GF110 je aktivno svih 16 “klastera”, patako Fermi 2 ima 32 CUDA jedinice više.


Brža tesselator jedinica

Jedna od prednosti NVIDIA Fermi arhitekture je i ranije bio moćan tesselation engine. Kod GF110, on je dodatno poboljšan, što je jako bitno, jer se radi o funkciji koju koristi i koju će koristiti sve veći broj game developera tj. dizajnera igara. Tesselation enginečini 16 PolyMorph Engines – 16 jedinica koje su posvećene samode-kompoziciji geometrijskih primitiva. I dok AMD, s jedne strane,apeluje da upotreba previše malih trouglova, kakvi se koriste u HAWX 2,Heaven 2.0 (DX11, Tesselation High) u današnjoj real-time 3D graficinema mnogo smisla, NVIDIA pokazuje da se i ovako kompleksne kalkulacijemogu izvršiti dovoljno brzo ako GPU ima posvećenu jedinicu za obradugeometrije. Aktuelna Cypress / Barts arhitektura podrazumevaprocesiranje jednog trougla po klok ciklusu unutar ALU jedinice, dok sekod GPU-a kakav je Fermi, obavlja više od jedne ovakve operacije po“kloku”. Kako bi pokazala moć svoje tesselation jedinice,NVIDIA je kreirala demo “Endless City” koji po sceni ima i preko 600miliona trouglova i 500 hiljada dinamičkih svetlosnih izvora (!!!).Demo proceduralno generiše nove zgrade, tako da grad uvek izgledadrugačije, a sama adaptivna teselacija podrazumeva povećanje brojadetalja (poligona) na objektima koji su bliže kameri, odnosno smanjenjedetalja za one koji su udaljeni. Objekti od kojih su sačinjene zgradesu prilično jednostavni, ali se na njima nalaze 3D displacement mape, koje čine da scena izgleda prilično impresivno.




Dodatna poboljšanja

GeForce GTX 580 je, kao što smo većpomenuli, dodatno optimizovan i kada je potrošnja u pitanju. Posebannapredak je postignut za postizanje boljeg odnosa performansi poutrošenom vatu, jer je GTX 580 kartica svega 6W štedljivija odprethodnika – (TDP je 244W). U praksi, ta razlika je i veća (preko30W), pa je najjača GF110 kartica i do 15% manji potrošač od najjačegGF100 baziranog modela. U isto vreme, GeForce GTX 580 nudi i do 20%više performanse, pa je onda jasno da je odnos potrošnje i performansiznačajno bolji kod nove generacije. NVIDIA je uradila dosta i kada jesniženje buke u pitanju, jer se sada koristi i efikasniji kuler saVapour Chamber tehnologijom (detaljniji opis ćemo dati pri opisukartice). Sve ovo za rezultat ima i činjenicu da je novi GeForce GTX580 tiša kartica ne samo od GTX 480-ice, već i od ionako tihe GeForceGTX 285, koja je, ako se sećate, jedna od najtiših top-of-the-line GeForce kartica ikad napravljenih.
Kartica na testu – ASUS ENGTX580 Voltage Tweak Edition
Prva po redu testirana GeForce GTX 580 kartica nosi oznaku ENGTX580i stiže u crno-zelenoj kutiji pozamašnih dimenzija. Unutar pakovanja,dosta pažnje je posvećeno samom smeštanju i sigurnom transportudodataka i kartice, pa tako softver i kablovi imaju posebne kutije sa“pozlaćenim” logotipom kompanije, a Fermi 2 je obložen debelim slojemstiroforma i upakovan u antistatičku kesicu. Osim diska sa upustvima zainstalaciju i diska sa drajverima i uslužnim programima (tehnološkihdemoa i igara, nažalost, nema), tu su i molex-to-six-pin PCIe adapter,te DVI-to-DSub i DVI-to-HDMI adapteri. SLI mostić nije prisutan, aliisti se ionako dobija uz sve odgovarajuće matične ploče.ASUS Smart Doctor je dosta napredovao od vremena kada smo se mi sanjim poslednji put igrali. MSI ima sjajan utility – Afterburner, pa sui u ASUS-u shvatili da nije potrebno previše ulaganja da se kreiranešto slično, pogotovo što Smart Doctor već postoji (ali u ranijimverzijama, nije bio preterano koristan). U pitanju je alat ne takoatraktivnog dizajna za praćenje radnih parametara kartice kao što sufrekvencije jezgra i memorije, broj obrtaja ventilatora, temperature inaponi, te aktivni OC profili. No, ASUS Smart Doctor ovde ne bismo nipominjali da putem ovog softvera nije moguće menjati i napone koji seisporučuju grafičkom čipu i VRAM memoriji. Takođe, kartici je mogućepodesiti napone i za idle/2D režim, kao i za intermediate režim rada.Ako želite, za 2D režim, GPU i memoriju možete toliko „deklokovati“, aventilator postaviti na nečujnih 300 rpm, pa će rad na računaru ponovopostati milina. Smart Doctor poseduje i neke mogućnosti koje MSIAfterburner još uvek nema, a to su alarmi i „to do“ akcije kada se istiaktiviraju. Recimo, ako GPU dostigne 105 stepeni na Celzijus skali,kartica još uvek može da radi besprekorno, a da vi tokom igre neprimetite da je zaista vruća. Rešenje za sve probleme može biti softverkoji će, kada se dostigne kritična temperatura, pokušati da ohladi GPUmaksimalnim brojem obrtaja fan-a (što bi trebalo da uradi i samakartica, ali to često i ne radi), a ako u tome ne uspe, frekvencijeprvo vraća na default, a onda i na niže, predefinisane vrednosti.Zapravo, ovaj softver može da bude koristan i kada kartica nijeoverklokovana, a radi jako dugo i ima zaprljan rashladni sistem.PCB, layout, detaljiOblik i dizajn ASUS-ove GF110 kartice ne odudara od referentneGeForce GTX 580 kartice. Ako već ne vidite na slikama, umesto NVIDIAlogotipa, na kuleru je ASUS plastična pločica, ali ne obična nalepnica.Kad smo kod zaštite, PCI Express 2.0 konektor i DVI priključci su kodASUS ENGTX580 retail kartice na sebi imali plastične poklopce kako seništa ne bi oštetilo prilikom transporta ili u momentima kada se vašprijatelj uhvatio za karticu – samo da vidi kakva je. ASUS ENGTX580kartica je dugačka 266 milimetara i nešto je teža od prethodnika –ENGTX480 modela. Da, 266 milimetara znači da je za nijansu kraća odRadeona HD5870!Rashladni sistem kao da prekriva čitavu karticu, dual-slot tipa je, alizapravo, najveći deo “radnog dela”kulera je dosta manji nego što biplastični poklopac to mogao da nam sugeriše pre rastavljanja samekartice. SLI konektori su i dalje na očekivanim pozicijama, a karticapodržava 2-way i 3-way SLI. I ventilator je na istom mestu kao i kodprethodne generacije, na koju kartica prilično podseća – ventilator ječak i istog tipa kao i onaj na GTX280 i GTX285 modelima. ASUS ENGTX580kartica ima dva Dual-Link DVI i jedan mini HDMI konektor koji prvi putviđamo na jednoj GeForce kartici. NVIDIA navodi da GT110 ima nativepodršku za DisplayPort, pa je moguće da ćemo viđati custom GeForce GTX5xx kartice koje će imati i ovaj konektor. Iako je maksimalan brojkonektora na GTX 580 kartici – tri (partneri mogu da koriste bilo kojuDVI, D-Sub, HDMI, DP kombinaciju), u isto vreme sama kartica može daisporuči sliku na svega dva ekrana (konkurencija već dve generacijeunazad ima daleko moćnije EyeFinity rešenje, čak i na modelima najnižihklasa). Zauzvrat, GF110 ima podršku za HDMI 1.4, koji obuhvata i HDMI3D, a koji će biti bitan kada krenu da se pojavljuju naslovi (filmovi)sa podrškom za 3D stereoskopiju. Takođe, GF100 poseduje i audio-kodekrešenje koje konačno omogućava i HDMI-audio bez potrebe da na karticudovodite zvuk sa zvučne kartice (posebne ili sa matične ploče). Ovajaudio kodek podržava sve aktuelne HDMI / Dolby standarde koji vam moguzatrebati za kućnu multimediju (Dolby TrueHD, DTS-HD, AC-3, DTS,sedmokanalni (7.1) audio uz maksimalan sample rate od 192 kHz ipreciznost od 24 bita).

Pošto je kartica prilično monolitna, prvi pogled na nju ne otkrivamnogo detalja – zapravo, sve smo već pomenuli osim, naravno,priključaka za eksterno napajanje. U pitanju su standardni PCI Expresskonektori – jedan je šestopinski, a drugi osmopinski, odnosno 4x2-pin,kako je izveden na nekim napajanjima. Pošto ASUS ENGTX580 nije stigaosa dva šestopinska priključka, znamo da će verovatno tražiti više 3 x75W, koliko bi isporučili PCI-E slot i dva 6-pin konektora. NVIDIAnavodi da je za pravilan rad ovakve kartice potrebno napajanje odminimum 600W sa 80PLUS sertifikatom, mada bismo mi preporučili da idetebar na 650 – 700W i to od proverenog proizvođača, samo da bi kartica na12V grani dobijala precizan napon, bez devijacija u najkritičnijimmomentima.

ASUS ENGTX580 ima 265 milimetara dug PCB, dok jesama kartica par milimetara duža. Kada pokušate da je rastavite, prvoćete morati da se rešite šest kvazi šrafova koji drže gornji plastičnipoklopac. Na GPU-u se nalazi posebno kreiran radijator, koji jepričvršćen sa četiri šrafa, dok je ostatak kulera zapravo jednostavan,metalni heat-spreader koji prekriva memorijske čipove i deo naponskejedinice. Radijator se ranije sastojao, između ostalog, i od više paritoplotnih cevi, ali one su sada zamenjene bakarnim vapour chamber-om,koje služi da se toplotna energija što efikasnije preuzme sa površineGPU-a. To je ostavilo dosta više prostora za aluminijumski deo kulera,koji čini najveći deo samog radijatora. Listići su postavljenihorizontalno, ali malo i pod uglom, kako bi vazduh koji dolazi s desna,od ventilatora, bio u boljem kontaktu sa njima. Kao što smo većpomenuli, GeForce GTX 580 koristi sličan Delta fan kao i GTX 480 GTX285 modeli, osim što je kod novijih modela, maksimalna potrošnja ovogventilatora 1.8 ampera, dok je kod GTX 285 modela maksimum bio na 1.4A.Pomenuti heat-spreader je takođe načinjen od aluminijuma,prekriva memorijske čipove i naponsku jedinicu, a za PCB je “vezan” sačak jedanaest šrafova. Kada konačno dođete do samog samog PCB-a,videćete da su nestale dve profilisane rupe na PCB-u u oblikupolu-kruga i to je ujedno i najveća razlika između GTX 480 i GTX 580PCB-a. GT110 je zaista veliki GPU, ali njegova tačna površina može samoda se nagađa, jer je preko GPU-a, naravno, heat-speader koji je tu dazaštiti samo jezgro, ali i da poveća dodirnu površinu sa rashladnimsistemom. Oko GPU-a je smešteno dvanaest GDDR5 čipova Samsung-oveproizvodnje. Oznake na njima su K4G10325FE-HC04 – isti čipovi sukorišteni i na GeForce GTX 480 karticama. Svaki raspolaže sa 128MBmemorije, odnosno, u pitanju su poznati gigabitni čipovi kakve smoviđali i na Radeon HD5000 seriji kartica (doduše one nisu imale čipovesa baš ovom oznakom, ali serija koju je rezervisala NVIDIA je vrloslična onoj koju je “pokupovao” AMD).

Ukupno 1536 MB video RAM memorije komunicira sa GPU-om putem384-bitne memorijske magistrale. HC04 u oznaci nam sugeriše na to da sumemorijski čipovi deklarisani na 0.4 ns, što odgovara frekvenciji od1250MHz (efektivno 5 GHz). Desno od grafičkog čipa su smeštena četiri,sa gorne strane pet, a ka levo tri memorijska čipa. Sličnakonfiguracija je viđena kod već pomenutog GTX 295 modela, s tim što sutada korišteni 512Mbitni GDDR3 čipovi, a uz to, bili su raspoređeni naoba PCB-a i sa obe strane štampane ploče. ASUS ENGTX580 može da zatražido 244W struje ili je tako bar nagovešteno time što kartica dobijamaksimalno 2 x 75W putem PCI-E x16 slota i jednog 6-pin konektora, aostatak od 100W putem osmopinskog PCIe priključka. Sa druge straneštampane ploče nema poklopca, ali je prisutno nekoliko sekcija saelementima koji se ne zagrevaju – bar ne preterano.Naponska jedinica se sastoji iz šest faza posvećenih za“hranjenje” GPU-a strujom, dok se za VRAM brine “samo” jedna posvećena“faza”. Doduše, single-phase deo koji je vezan za memoriju je bar 60%masivniji od svake od GPU-dedicated jedinica naponske sekcije. Naponskajedinica je analogno-digitalna, za razliku od one kod novih Radeonkartica, a naponski regulator je takođe identičan onom koji je korištenkod GeForce GTX 480 kartica. Potpisan je od strane kompanije CHiL i nosi oznaku “CHL 8266”. Kako smo, pak, videli da ASUS Smart Doctormože da radi sa izmenama napona “u letu” jasno je da i ovaj naponskiregulator podržava promenu state-a napona u proizvoljnim koracima(preprogramirani kontroleri mogu samo da zapamte nekoliko stanja naponakoje će se “bacati” na GPU / VRAM i to po potrebama (2D, intermediate,3D, full load)). GPU sa heatspreader-om ima površinu od oko 1800kvadratnih milimetara (42.3 mm x 42.3 mm), a njegovih 3 milijarde (oko200 miliona manje u odnosu na GF100) tranzistora, izrađenih u 40-nmproizvodnom procesu u TSMC-ovim pogonima, rade na 782 MHz (dok shaderjedinice rade na tačno dva puta višoj frekvenciji – 1564 MHz). 1536 MBGDDR5 memorije je podešeno na 4008 MHz efektivno. ASUS je na ENGTX580kartici ubrzao jezgro za svega 10 MHz – default za GeForce GTX 580 je,zapravo, 772 MHz, dok je memorija ostala na standardnih 1002, odnosno4008 MHz. ASUS ENGTX580 je radio prilično stabilno i nije se pregrevaoviše od očekivanih vrednosti za jednu “nategnutu” high-end karticuposlednje generacije koja ima referentni rashladni sistem.

Pogledajmo i zvaničnu specifikaciju GeForce GTX 580 akceleratora:

GF110 specifikacija

• Codenamed "GF110"
  
• 40nm process technology
  
• ~3 billion transistors
  
• Unified architecture with an array of processors for stream processing of vertices, pixels, etc.
  
• Hardware support for the DirectX 11 API, including the Shader Model5.0, geometry and compute shaders, as well as tessellation
  
• 384-bit memory bus, 6 independent 64-bit controllers, support for GDDR5 memory
  
• 772 MHz core clock rate
  
• Doubled ALU clock rate of 1544 MHz
  
• 16 Stream Multiprocessors, including 512 scalar ALUs forfloating-point computing (support integer, FP, FP32, FP64 according tothe IEEE 754-2008 standard)
  
• 64 texture addressing and filtering units supporting FP16, FP32precision in textures, as well as support for trilinear and anisotropicfiltering for all texture formats
  
• 6 wide ROPs (32 pixels) supporting antialiasing up to 32x, alsowith FP16, FP32 frame buffers; each unit features an array ofconfigurable ALUs and handles Z generation and comparison, MSAA andblending
  
• Recording results of up to 8 frame buffers simultaneously (MRT)
  
• Integrated support for RAMDAC, 2 x Dual Link DVI, HDMI, DisplayPort
  

GeForce GTX 580, referentni model:

• 772 MHz core clock rate
  
• 1544 MHz universal processors clock rate
  
• 512 stream processors
  
• 64 TMUs, 48 blending units
  
• 4008 (1002*4) MHz effective memory clock rate
  
• GDDR5 memory, 384-bit memory bus
  
• 1536 MB memory
  
• 192.4 GB/s memory bandwidth
  
• 37.1 Gpixel/s theoretical peak fillrate
  
• 49.4 Gtexel/s theoretical texture fetch
  
• 2 x Dual Link DVI-I, 1 x HDMI mini, resolutions up to 2560x1600
  
• Dual SLI connector
  
• PCI Express 2.0
  
• Supports HDCP, HDMI, DisplayPort
  
• Consumes up to 244W via one 6-pin and one 8-pin connector
  
• Dual-slot design
  
• MSRP $499 (U.S.)
  

Zaključak

Iskreni da budemo, očekivali smo da ćeGeForce GTX 580 ponuditi bolje performanse, da će biti tiši, hladniji iefikasniji akcelerator u odnosu na prethodnika. I nismo se razočarali.Očekivali smo da će nadmašiti najjaču Fermi karticu prethodnegeneracije za dvadesetak procenata i da će za isti novac koji jepotrebno dati Radeon HD5970, ponuditi sve prednosti Single GPUakceleratora, uz sve pogodnosti koje je i ranije, a i danas nosio jedanGeForce GPU, a to je podrška za CUDA-ubrzane aplikacije i paketeaplikacija (Adobe CS5, Visual Studio, brojne media transcoding aplikacije (za više informacija pogledajte ovu stranicu).GF110 je svakako unapređeni i u svakom smislu poboljšani GF100. Imaviše CUDA jedinica, radi na 10% višim frekvencijama, TMU je poboljšan(FP16 texture fetch + brže filtriranje), kao i Z-culling algoritmi,a u isto vreme, troši manje (GTX 480 je trošio oko 320W, dok GTX 580realno ne troši više od 270W) iako je proizveden u istom 40-nmpostupku. Zahvaljujući vapour chamber dodatku na kuleru, hlađenje je bolje, a kartica hladnija i tiša.

ASUS ENGTX580 Voltage Tweak - Benchmark Highly Recommended Award

Realna prednost svih novijih serija GeForce kartica je, to nesmemo zaboraviti, podrška za PhysX – hardverski ubrzane kalkulacijefizike koje se sve češće primenjuju i u Tripple A naslovimakoji nisu poznati najviše po tome što podržavaju PhysX, već po tome štosu, zapravo, dobre igre. Tu je i nešto manje popularni NVIDIA 3DVision.Nedostaci GeForce akceleratora su nepostojanje rešenja koje bi pariraloATI EyeFinity-ju, jer je za NVIDIA Surround sa tri monitora i daljepotreban SLI sistem. Konkretno, GeForce GTX 580 i još konkretnije, ASUSENGTX 580 Voltage Tweak je odlična, ali veoma skupa kartica, koja nanašem tržištu košta oko 500 evra. Upravo toliko je potrebno odvojiti zanajbrži akcelerator današnjice, koji je brži od svakog uporedivogrešenja iz konkurencije. Naravno, tu je i Radeon HD5890, koga nismomogli da nabavimo za test (ali ćemo to učiniti već u narednom testuGF110 kartice), kao i Radeon HD6870 Crossfire varijante, koje čak imanje koštaju od jedne GeForce GTX 580 kartice, a najčešće se dovoljnodobro skaliraju da odnesu pobedu nad novim najjačim “Fermijem”. Bezobzira na to, smatramo da je GeForce GTX 580 odlična kupovina u svojojklasi i da će Radeon HD6970 morati da bude prilično brži od svogprethodnika (Radeon HD5870), kako bi Fermi 2 bio dostignut.Iako jedna GeForce kartica najviše klase od nas dugo nije dobilazvaničnu nagradu, smatramo da, konkretno, ASUS ENGTX 580 Voltage Tweak,kao kompletno rešenje, zaslužuje barem konkretnu preporuku.

Kada je Asus svojevremeno predstavio koncept prvog Eee PC računara, ni
sama kompanija nije očekivala kakav će bum to napraviti u svetu PC
industrije. Mali prenosni uređaji su postali pravi hit, evoluirajući
vremenom, nudeći sve više, "rastući" u svim pravcima i sazrevajući kao
platforma. Od pretežno Linux mašina do današnjeg gotovo obaveznog
Windows 7, od 7 inča do današnjih praktično standardnih 10 inča, od
jednojezgarnih do dvojezgarnih procesora, od integrisane grafike do ION
modela, od jedva dovoljnih do multitač tačpedova, od neuglednog dizajna
do pravih modnih bisera, netbook računari su doneli brojne pogodnosti u
živote korisnika. Ipak, da se ne lažemo, najosnovnija i najvažnija
njihova karakteristika je - da su jeftini. Kao takvi pogodni su kao
pomoćni računari, uređaji koje nosimo na put, mogu se uzeti i na
poklon...Pokrivaju cenovni rang od tek nešto malo preko 200 evra za
osnovne modele, pa sve do uređaja koji koštaju koliko prilično snažni
laptopovi.



Ipak, pred netbook računarima je veliki izazov. Nekada gotovo
eksponencijalno rastuća, danas je ovo kategorija sa samo konstantnim
rastom, i to ne preterano velikim. "Kanibalizovanje" notebook računara
od njihove strane je uticalo da velika imena PC industrije dogovore
"obuzdavanje" ovih naprava, kroz držanje posebnih specifikacija koje su
ih značajno usporile i smanjile tempo pristizanja novih mogućnosti i
hardvera. Istovremeno, značajan pad cena klasičnih notebookova i
pojavljivanje tableta ih je veoma ugrozilo, pa je i budućnost
neizvesna, makar na duge staze. Ko zna, možda je ovo labudova pesma
netbook računara? A možda će oni dobiti novi podsticaj sa pristizanjem
AMD Fusion platforme, od koje se očekuje da donese novi zamajac ovoj
platformi i ponudi rešenja koja bi bila vrlo konkurentna, a prema prvim
rezultatima i dosta bolja i od Intel procesora i od Nvidia grafike..


Acer Aspire One D255

Acer je među
najhitrijima kada se radi o tržišnom plasmanu netbook računara nove
generacije. Na test nam je došao novajlija koji se može podičiti
dvojezgarnim Atom procesorom. To nije jedino što je u znaku "broja 2",
pošto stiže i sa dva operativna sistema - Windows 7, ali i mobilnim
Android OS-om, koga smo navikli da viđamo na nekim drugim tržištima.



Dizajnerski gledano, Aspire One D255 je vrlo lepo uklopljen.
Solidne izrade koja se uglavnom oslanja na kvalitetnu plastiku,
dominantan osećaj daje kontrast između crnih površina (donja strana
laptopa, tastatura i deo iznad nje, okvir oko ekrana) i osnovne boje
(poklopac, naslon za dlanove), koja može biti crna, pink, plava, tamno
braon...Zahvaljujući većem broju boja, korisnici mogu odabrati šta im
se čini pravim izborom po njihovom sopstvenom ukusu. No, ono što je
bitno jeste da je netbook prilično istanjen, naročito na prednjoj
strani, ivice su zaobljene, a ćoškovi takođe, tik pre završetaka.
Rezultat je vrlo dopadljiv prenosni računar, nenametljivog dizajna,
koji ne pokušava da se nametne bombastičnim detaljima, već skladno
uklopljenim linijama. Na donjoj strani se celom prednjom dužinom
prostiru otvori iza kojih se nalaze zvučnici, ali koji služe i kao
otvori za ventilaciju, te nema značajnih otvora na bokovima koji bi
narušavali dizajn.


Specifikacija:

Acer Aspire One D255
Ekran	10,1", 1024 x 600, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Atom N550, 1,5 GHz
Grafika	Intel GMA 3150 (integrisana u procesor)
Sistemska memorija	1 GB DDR3
Hard disk	250 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n
Konektori	3 x USB 2.0, 1 x VGA, audio konektori, čitač kartica, web kamera
Operativni sistem	Windows 7 Starter
Masa	1,2 kilograma
Dimenzije	258 x 185 x 24 milimetara
Cena	29,990 dinara
Garancija	1 godina

Najveća novost su, bez svake sumnje, novi dvojezgarni procesori
kompanije Intel. Konkretno, model N550 radi na 1,5 GHz, a pored toga
što je dvojezgaran, zahvaljujući Hyper-threading podršci je u stanju da
obrađuje do četiri thread-a simultano. Ima 1 MB keš memorije (512 KB po
jezgru), izrađuje se u 45-nanometarskom proizvodnom procesu i ima
toplotnu disipaciju od 8 W, koja je poprilična. Integrisana grafika
(kada kažemo integrisana, mislimo na integraciju u sam procesor) je
dodatno "usporena" kako bi štedljivost bila na maksimalnom mogućem
nivou. Ekran ima dijagonalu od 10,1 inča, te radnu rezoluciju od 1024 x
600 piksela. Ovaj ekran sa 16:9 odnosom stranica ima LED pozadinsko
osvetljenje, ali i refleksivni premaz visokog sjaja, što je praktično
konstanta na velikom broju dostupnih netbook računara. Hard disk ima
kapacitet od 250 GB i u pitanju je disk kompanije WD. Radi se o
standardnom 2,5-inčnom disku, sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na
5400 rpm. Optički uređaj nije prisutan. Od komunikacionih opcija,
zatičemo Wireless Draft N, kao i 10/100 LAN (nažalost, ništa od Gigabit
LAN podrške). Acer Aspire One D255 ima tri USB 2.0 porta, i njihov
raspored je sasvim korektan. Takođe, tu su i VGA izlaz preko koga je
moguće izbaciti sliku na eksterni displej, čitač kartica, audio izlazi,
kao i web kamera za komuniciranje preko interneta. Masa računara je
prilično mala, dimenzije su takođe manje-više standardne za računar ove
klase. Što se operativnih sistema tiče, uz netbook se isporučuju već
spomenuti Android, kao i Windows 7 Starter.


Rezultati testova

Acer Aspire One D255
PC Mark 05 - Score	2052
PC Mark 05 - CPU	1780
PC Mark 05 - Memory	2273
PC Mark 05 - HDD	3580
Cinebench 10- OpenGL	271
Cinebench 10 - CPU rendering	1482
NucleaRUS	2476
wPrime (32M)	67,248 sec
HDTune HDD average transfer	52,2 MB/s
Autonomija	6h

Za početak - Android. Radi se o mobilnom operativnom sistemu,
koji je pak prilagođen za korišćenje prevashodno na mobilnim
telefonima, ekrana do 4 inča i rezolucije do 800 x 480 piksela. Sa
jedne strane, pogodno je što korisnici već navikli na Android okruženje
ovde mogu da se snađu bez najmanjih problema, i što mogu da koriste
poznate aplikacije. Na taj način se proširuje upotrebna vrednost
računara. Za razliku od zatvorenih Linux varijanti koje se mogu sresti
na modelima konkurenata koji svoje računare njime opremaju, ovde je
lako dostupno mnoštvo aplikacija. Na taj način je moguće koristiti
pogodnosti Fast Boot sistema. Sa druge strane, prilagođenost OS-a i
aplikacija velikom ekranu nije na zavidnom nivou, a i interfejs se ne
doživljava na isti način kao kada se radi prstima po ekranu osetljivom
na dodir, umesto mišem. Tastatura je odlična, što smo već komentarisali
na prvoj strani. Radi se o novom tipu Wave tastature, sa našim slovima
i sasvim korektnim doživljajem kada je kucanje u pitanju. Verovatno
najbolja tastatura koju smo zatekli na netbook računaru. Nemojte
zaboraviti da se i dalje radi o tasterima manjih dimenzija, ali bolji
doživljaj na uređaju ovog tipa trenutno ne možemo ni da zamislimo.
Tačped je korektan - niti posebno oduševljava, niti razočarava. Ponekad
je potrebna nešto veća aktivaciona sila, ali to je sve što mu možemo
zameriti. Radi se o sasvim korektnom rešenju. Naravno, podržava
multitač komande, što je za svaku pohvalu.







Aspire Aspire One D255 se isporučuje sa, ni manje ni više,
baterijom od 6 ćelija, što je za svaku pohvalu u odnosu na baterije sa
3 ili 4 ćelije, kakve se uglavnom isporučuju uz netbook računare. Važno
je reći da nismo dobili nikakav sempl ili "fantoma" koji se u ovom
obliku neće pojaviti u prodaji, već je laptop uzet direktno iz
prodajnog kanala, što znači da se upravo ovakva baterija dobija u
prodaji za sumu novca iz tabele. Baterija omogućava i do 6 sati
autonomije (nezahtevan rad, uključen WiFi, minimalno zatamnjivanje
ekrana). Moguće je povećati taj period kroz postupke kao što su
isključivanje WiFi podrške ili značajnije zatamnjivanje ekrana.
Rezultat je zaista dobar. Što se tiče kulture rada, nema piskavih i
čudnih zvukova koji bi indicirali neki problem u izradi. Međutim, ne
spada u najhladnije netbook računare, sa mlakom površinom na levoj
strani. Garancija na netbook je godinu dana.

U odnosu na "tipičan netbook":
- ima dvojezgarni procesor, što značajno doprinosi udobnosti u radu
- dizajn i izrada veoma dobri, u gornjoj polovini, tastatura odlična
- dva operativna sistema, značajno za one kojima znače Android aplikacije
- dobra autonomija
- dobar balans u globalu


Prednosti:

- Kvalitet izrade, skladan dizajn
- Tastatura
- Dva operativna sistema za one kojima znače neke Android aplikacije
- Ukupan utisak o računaru kao celini
- Dobra autonomija


Nedostaci:

- Bez posebnih nedostataka

Acer Aspire One Happy

Iz kompanije Acer stiže
netbook relativno tipičnih karakteristika, u pomalo netipičnom izdanju.
Pravilno procenjujući da većina netbook računara ne može da se smisleno
izdvoji specifikacijama i karakteristikama u smislu performansi, u
tajvanskoj kompaniji su sve karte bacili na dizajn i izgled, barem kada
se o Acer Aspire One Happy (ili, nešto kraće i jednostavnije - Happy
One) modelu Acer netbooka radi. Rezultat je model koji je specifičnog
dizajna i koji se može nabaviti u nekoliko pastelnih boja. Konkretno,
Happy One je dostupan u plavoj, ružičastoj, zelenoj i lila boji, sve u
vrlo toplim varijantama. Zanimljivo je da ovaj računar, za razliku od
kontrasta primarne boje i crnih detalja, karakterišu detalji (pa i
čitave površine) bele boje, pa su tako donji deo računara, bočne ivice,
tastatura i okvir oko ekrana – beli.



Računar je dizajnerski vrlo sličan, da ne kažemo identičan
Aspire One D255 modelu. Ipak, naizgled je nešto slabijeg kvaliteta
izrade, što je i razumljivo. Dolazi sa troćelijskom baterijom od svega
2120 mAh, što se odražava na autonomiju. Sa druge strane, lakše je
nositi ga u rukama jer baterija nije značajnije mase. Kada je hardver u
pitanju, treba spomenuti jednojezgarni Intel Atom N450 koji radi na
1,66 GHz, Intel GMA 3150 integrisanu grafiku, 10,1-inčni ekran od 1024
x 600 piksela sa vrlo blagim sjajem, 1 GB DDR2 memorije, čitač kartica
i tri USB 2.0 porta, te web kameru sa podrškom za 1280 x 1024
rezoluciju. WiFi i LAN su tu, takođe. Ekran je vrlo solidan, i lepo je
videti da se nije preteralo sa sjajnim nanosima.


Specifikacija:

Acer Aspire One Happy
Ekran	10,1", 1024 x 600, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Atom N450, 1,66 GHz
Grafika	Intel GMA 3150 (integrisana u procesor)
Sistemska memorija	1 GB DDR2
Hard disk	160 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n
Konektori	3 x USB 2.0, 1 x VGA, audio konektori, čitač kartica, web kamera
Operativni sistem	Windows 7 Starter+Android ili Linpux Linux
Masa	1,25 kilograma
Dimenzije	256 x 182 x 25 milimetara
Cena	34,000 dinara (Windows 7 Starter + Android verzija) / Sample (Linux verzija)
Garancija	1 godina

Rezultate testova ovom prilikom nećemo davati, jer smo dobili
model koji se bazira na Linuxu, a naši test programi su, dabome, za
Windows...opet, možete očekivati da će Windows verzija nuditi
performanse identične analognim netbook uređajima sa stanovišta
konfiguracije. Spomenućemo samo da baterija traje oko dva i po sata,
što je ispod proseka za netbook računare.

Acer Happy One je specifičan po još jednoj stvari – dostupan je
u dve verzije kada govorimo o preinstaliranom softveru. Na jednoj
strani, imamo kombinaciju Windows 7 Starter OS-a i Androida. Na drugoj,
postoji verzija koja dolazi sa Linpus Linux OS-om. Na prvu verovatno
nema potrebe da trošimo reči, pa stoga možda nije od zgoreg da se
fokusiramo na potonju. Linpus je doživeo popriličan fejslifting od kada
smo ga poslednji put probali. Računar poseduje mnoštvo opcija dosta
preinstaliranih aplikacija, i može se lako koristiti za sve vidove
nezahtevnih potreba (kao, uostalom, i model sa Windowsom). Ovaj put
zatičemo i aplikacije za Facebook, Twitter i druge socijalne mreže,
više aplikacija iz različitih domena, lepo organizovanih po menijima.
Bez obzira da li je reč o kontrolnim aplikacijama, softveru za word ili
komunikaciju preko interneta, utisci u samom korišćenju su više nego
pozitivni. Možda i idealno rešenje za klince, koji se polako uče radu
na računaru. Naravno, ako vas ova verzija ne zadovoljava, uvek se
možete opredeliti za Windows 7 Starter varijantu. Važno je spomenuti da
ta varijanta takođe dolazi sa Androidom, baš kao i D255.


U odnosu na "tipičan netbook":
- izdvaja se dizajnom i pastelnim bojama
- verzija za Linuxom se značajno razlikuje po pitanju organizacije, te
svakodnevnog korišćenja usled drugačijeg operativnog sistema
- gotovo se ne razlikuje hardverski, mejnstrim uređaj je u pitanju
- Windows verzija nudi sve što i tipičan netbook
- nudi izbor između Windows i nešto pristupačnije, vrlo upotrebljive Linux verzije



Prednosti:

- Dizajn i upotreba pastelnih boja
- Tastatura
- Solidne karakteristike u domenu kulture rada
- (Uslovno) verzija sa Linuxom ima mnoštvo aplikacija upotrebljivih u samom startu


Nedostaci:

- Autonomija bi mogla biti bolja

ASUS Eee PC 1015PEM

Taman na vreme za
praznike, Asus je lansirao čitavu gamu novih modela baziranih
prevashodno na novoj iteraciji Seashell dizajna. Eee PC 1015PEM izgleda
vrlo, vrlo dopadljivo, a nismo ništa manje ni očekivali. Spoljnim delom
dominira boja trule višnje (u ponudi je još nekoliko boja - crna, bela,
plava). Interesantno je da je plastika na donjem delu računara, umesto
da bude kruta i neobrađena na šta smo već navikli, puna reljefnih
detalja koji se protežu celom donjom površinom. Tu zatičemo i zvučnike
(pri prednjem delu), kao i otvore za hlađenje. U oči nam najviše upada
kontrast između prednjeg i zadnjeg dela računara. Prednje i bočne ivice
su vrlo, vrlo istanjene, dok je zadnji deo notebook-a masivniji, ali i
značajno teži, jer se gro komponenti (bateriju da ne spominjemo) nalazi
u tom delu. Rezultat je uređaj prilično neujednačene težine.



Među najbitnijim karakteristikama ovog računara su dvojezgarni
procesori kompanije Intel. Konkretno, model N550 koji se koristi u Eee
PC 1015PEM modelu radi na 1,5 GHz, a pored toga što je dvojezgaran,
zahvaljujući Hyper-threading podršci je u stanju da obrađuje do četiri
thread-a simultano. Ima 1 MB keš memorije (512 KB po jezgru), izrađuje
se u 45-nanometarskom proizvodnom procesu i ima toplotnu disipaciju od
8 W, koja je poprilična. Integrisana grafika je tu, takođe. Sistemska
memorija je DDR3 tipa, a ugrađeno je 1 GB iste. Ovakva konfiguracija
omogućava primetno komforniji rad u Windows operativnom sistemu i
aplikacijama nego u slučaju jednojezgarnog procesora.


Specifikacija:

Asus Eee PC 1015PEM
Ekran	10,1", 1024 x 600, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Atom N550, 1,5 GHz
Grafika	Intel GMA 3150 (integrisana u procesor)
Sistemska memorija	1 GB DDR3
Hard disk	250 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n, Bluetooth 3.0
Konektori	3 x USB 2.0, 1 x VGA, audio konektori, čitač kartica, web kamera 0,3 megapiksela
Operativni sistem	Windows 7 Starter + ExpressGate OS
Masa	1,27 kilograma
Dimenzije	262 x 178 x 23,6 milimetara
Cena	37,990 dinara
Garancija	1 godina

Ponovo standardan deo priče, na koji ste se već navikli (a
ponovićemo ga još nekoliko puta). Ekran ima dijagonalu od 10,1 inča, te
radnu rezoluciju od 1024 x 600 piksela. Ovaj ekran sa 16:9 odnosom
stranica ima LED pozadinsko osvetljenje, ali moramo naglasiti da se
radi o ekranu mat tipa, netipičnom za netbook računare, koji nas je
poprilično obradovali. Hard disk ima kapacitet od 250 GB. Radi se o
standardnom 2,5-inčnom disku, sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na
5400 rpm. Optički uređaj nije prisutan, što je konstanta u netbook
svetu. Od komunikacionih opcija, zatičemo Wireless Draft N, kao i
10/100 LAN, ali i Bluetooth 3.0, koji nudi i do 8 puta veći transfer od
prethodne iteracije Bluetooth tehnologije. Asus Eee PC 1015PEM ima tri
USB 2.0 porta, i njihov raspored je sasvim korektan. Takođe, tu su i
VGA izlaz preko koga je moguće izbaciti sliku na eksterni displej,
čitač kartica, audio izlazi, kao i web kamera za komuniciranje preko
interneta. Masa računara je relativno mala, premda treba voditi računa
da je nejednako raspoređena što može odati drugačiji utisak usled
koncentracije u zadnjem delu računara. Dimenzije su takođe manje-više
standardne za računar ove klase. Što se operativnih sistema tiče, uz
netbook se isporučuju ExpressGate instant-on OS kompanije Asus, kao i
Windows 7 Starter.

Rezultati testova

Asus Eee PC 1015PEM
PC Mark 05 - Score	2052
PC Mark 05 - CPU	1780
PC Mark 05 - Memory	2273
PC Mark 05 - HDD	3580
Cinebench 10- OpenGL	271
Cinebench 10 - CPU rendering	1482
NucleaRUS	2476
wPrime (32M)	67,248 sec
HDTune HDD average transfer	52,2 MB/s
Autonomija	5h 45min

Rad u Windows OS-u je nešto olakšan u odnosu na standardnu
varijantu sa jednojezgarnim procesorom. Čak i u nezahtevnim
aplikacijama se oseća pomak, rad je lakši i komotniji kada se, na
primer otvori više tabova u browseru, deluje da je lakše kada se
aktivira više aplikacija i slično, da je rad "komotniji." Nažalost,
nema ništa od Full HD-a, makar kada se radi o 1080p klipovima - x264
fajlić koji koristimo za testiranje ne može da se pokrene, dok 720p
video radi bez problema. Tastatura je vrlo korektna, a reč je o čiklet
tastaturi, koja se prostire celom širinom netbooka (93% full
tastature). Asus isporučuje 1015PEM sa baterijom od 4400 mAh sa 6
ćelija, i autonomija je veoma, veoma dobra. Što se tiče kulture rada,
nema piskavih i čudnih zvukova koji bi indicirali neki problem u
izradi, a jedino hard disk nešto intenzivnije radi prilikom butovanja
sistema i tada se jasno čuje.Korisnici sa Eee PC 1015PEM modelom
dobijaju kvalitetnu mašinu ne samo unapređene hardverske snage, već i
vrlo privlačnog dizajna i generalno sa dobrim kvalitetom izrade, koja
se jasno uočava kada se netbook uporedi sa mejnstrim primercima netbook
računara koji su postojali pre, recimo, godinu i po ili dve.







U odnosu na "tipičan netbook":
- izdvaja se dobrim dizajnom
- nudi dvojezgarni procesor, odnosno nešto bolje performanse i udobniji rad
- mat ekran odličnih karakteristika
- solidna tastatura
- dobra autonomija


Prednosti:

- Kvalitet izrade, dizajn
- Natprosečne performanse i udobniji rad
- Ukupan utisak o računaru kao celini
- Mat ekran dobrih karakteristika


Nedostaci:

- Drastično teži u zadnjem delu, što ne mora biti mana, ali pazite kako ga ostavljate pored ivica

ASUS Eee PC 1015PN

Do skora je kombinacija
Intel procesora i Intel grafike bila "relativno bezbedna", ali stanje
se poprilično zakomplikovalo. Doskora je ova kombinacija bila relativno
bezbedna, jer su oni koji su odlučivali da ponude kombinaciju Intel
Atom procesora i Nvidia ION grafike uglavnom to "pakovali" u 12 inča.
Međutim, sada se nastupa agresivnije, i očito je došlo vreme za Intel
CPU + Nvidia GPU u 10 inča, baš kao u modelu na ovom našem testu. Sa
druge strane, AMD najavljuje Bobcat / Fusion rešenja za narednu godinu,
koja će prema prvim rezultatima ozbiljno prodrmati ovaj dvojac, nudeći
superiorne performanse, makar na papiru. Da li će to biti "plaćeno" na
drugoj strani kroz znatno viši stepen zagrevanja ili na neki drugi
način, ostaje da se vidi. Tek, ne verujemo da su Intel i Nvidia
slučajno dali zeleno svetlo za implementaciju njihovih rešenja u
desetoinčne modele mini-prenosnih računara. Jedan takav model vam
predstavljamo ovom prilikom, Asus Eee PC 1015PN. ION u 10 inča, to do
sada nismo imali.

Istovremeno, ovaj računar je brat-blizanac prethodno opisanog
1015PEM modela. Stoga nećemo ponavljati karakteristike koje su
zajedničke. Sve o procesoru, ekranu, konekcijama i slično ste već
pročitali, i što je rečeno za 1015PEM važi i za 1015PN. Međutim, istaći
ćemo značajne razlike. Najosnovnija, da ne kažemo jedina razlika,
potiče iz činjenice da je implementirana diskretna grafika. Reč je o
Nvidia ION rešenju, koje "koegzistira" sa grafikom integrisanom u
procesor. Na taj način, uređaj podržava kombinaciju integrisane i
diskretne grafike. Integrisana grafika je dobro poznati Intel GMA 3150
grafički čip. Diskretna grafika dolazi u vidu ION čipa, koji izrađuje
Nvidia, i koji ima 512 MB sopstvene memorije. Ova low-end grafika je u
stanju da omogući nove funkcije na netbook-u, od igranja starijih i
nezahtevnih igara, pa sve do gledanja Full HD sadržaja.


Specifikacija:

Asus Eee PC 1015PN
Ekran	10,1", 1024 x 600, mat, LED backlit
Procesor	Intel Atom N550, 1,5 GHz
Grafika	Intel GMA 3150 (integrisana u procesor), Nvidia ION (diskretna) 512 MB
Sistemska memorija	1 GB DDR3
Hard disk	250 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n, Bluetooth 3.0
Konektori	3 x USB 2.0, 1 x VGA, 1 x HDMI, audio konektori, čitač kartica, web kamera 0,3 megapiksela
Operativni sistem	Windows 7 Starter
Masa	1,25 kilograma
Dimenzije	262 x 178 x 23,6 milimetara
Cena	42,000 dinara
Garancija	1 godina

U ovim sadržajima možete uživati možda ne u tolikoj meri na
malom ekranu netbooka, ali svakako zahvaljujući HDMI izlazu. Eee PC
1015PN je nesvakidašnji i po tome što, za razliku od gotovo svih
ostalih modela, ima HDMI priključak, tako da na ovaj način možete
izbaciti i sliku i zvuk na eksterni displej. Naravno, prethodno morate
da podesite da se Full HD i drugi video sadržaji dekodiraju preko
GPU-a. Ove mogućnosti su do skora bile misaona imenica za ovaj segment
tržišta, a sada ih po prvi put srećemo u formatu od 10 inča.

Rezultati testova

Asus Eee PC 1015PN
PC Mark 05 - Score	1938
PC Mark 05 - CPU	1766
PC Mark 05 - Memory	2232
PC Mark 05 - HDD	3694
Cinebench 10- OpenGL	996
Cinebench 10 - CPU rendering	1434
NucleaRUS	2395
wPrime (32M)	66,37 sec
HDTune HDD average transfer	61,9 MB/s
Autonomija	do 5h 30min (integrisana grafika) / do 3h (ION grafika)

Sitnica koja delimično kvari utisak je odsustvo Nvidia
Optimus podrške, odnosno mogućnosti za "prebacivanje" sa jedne na drugu
grafiku u letu. Asus je pokušao da to premosti uključivanjem aplikacije
(pogledati sliku iznad), ali postupak promene aktivne grafike zahteva
resetovanje računara. Nvidia Optimus zahteva prisustvo Windows Home
Premium verzije, dok na Windows 7 Starter ne može da radi. Stoga
korisnik mora "peške" da menja grafiku. Usled toga je nešto redukovana
i učinkovitost Super Hybrid Engine power managementa, koji bi svakako
omogućio "najbolje iz dva sveta" kada bi se promene mogle vršiti u
letu. Ovako, bićete prinuđeni da resetujete računar kada želite da
koristite "onu drugu" grafiku. Naravno, Nvidia ION je tu ako vam
trebaju performanse, Intel grafika ako vam trebaju štedljivost i
autonomija uz niži stepen zagrevanja. Na vama je šta ćete koristiti,
ali pažljivije razmatrajte svoje potrebe ako vas zamara resetovanje
mašine.



Asus Eee PC 1015PN ima jasne prednosti, ali i određene sitnice
koje su tu da spreče da iskustvo bude idealno. U principu, brži i
hardverski bolji netbook ne možete naći u ovom trenutku, pošto uređaj
koristi Nvidia ION grafiku. Takođe, jedinstven je i po tome što je, za
sada, jedini netbook u 10-inčnoj formi koji je u ponudi i koji koristi
kombinaciju dvojezgarnih Intel Atom procesora i Nvidia ION grafike.
Problemčići leže u nešto povišenom stepenu grejanja kada je aktivna ION
grafika (očekivano), a samo od vas zavisi koliko vam smeta rešenje koje
podrazumeva obavezno resetovanje prilikom promene grafike koju
koristite. Ako vam ove stavke ne smetaju, Asus Eee PC 1015PN je pravi
izbor za vas i ne morate previše razmišljati, pod uslovom da ste
zainteresovani za najbolju stvar. Korisnici dobijaju kvalitetnu mašinu,
solidnih mogućnosti, privlačnog dizajna i dobroh kvaliteta izrade.


U odnosu na "tipičan netbook":
- izdvaja se dobrim dizajnom
- nudi dvojezgarni procesor, odnosno nešto bolje performanse i udobniji rad
- mat ekran odličnih karakteristika
- solidna tastatura
- dobra autonomija
- Nvidia ION grafika koja omogućava reprodukciju i Full HD video sadržaja


Prednosti:

- Kvalitet izrade, dizajn
- Natprosečne performanse i udobniji rad
- Ukupan utisak o računaru kao celini
- Mat ekran dobrih karakteristika
- Full HD na netbook-u



Nedostaci:

- Drastično teži u zadnjem delu, što ne mora biti mana, ali pazite kako ga ostavljate pored ivica
- Promena grafike koja se koristi zahteva resetovanje računara.

ASUS Eee PC 1008P Karim Rashid Collection

ASUS je ovaj put otišao korak dalje po pitanju dizajna. Kompanija je
kreirala netbook koji ćete ili obožavati ili prezirati, ali jedno je
sigurno - nećete nikako ostati ravnodušni. Karim Rašid je zaslužan za
dizajn ovog netbook računara, koji stiže sa Seashell oznakom, odnosno
koji je vrlo jasno usmeren prema damama. Digi-Wave dizajn poleđine
ekrana krasi Eee PC 1008P, i jedinstven je u tom smislu. Ova
inspiracija dizajnera Karima Rašida u praksi se manifestuje velikim
brojem neravnih, naizgled razdvojenih "pločica", koje odaju utisak kao
da je uređaj izrađen od krokodilske kože. I u tom smislu je jasno da
1008P donosi "šik pop glamur" na stolove pripadnica lepšeg pola.

Računar karakteriše standardni 10-inčni format, odnosno LCD
ekran sa LED osvetljenjem u kombinaciji sa jednojezgarnim Intel Atom
procesorom. Drugim rečima, u hardverskom smislu, Eee PC 1008P i ne ide
dalje od mejnstrima, a objektivno, ima li uopšte potrebu za tim? Ne,
nikako. Za sve one koje zanimaju hardverski podaci napravili smo
tabelu. Ono što će mnogo više značiti korisnicima koji i dalje čitaju
ove redove (što znači da su zaintrigirani netbookom) jeste spominjanje
detalja koji je specifičan za Eee PC 1008P. Naime, svi portovi i
priključci su pokriveni, odnosno imaju poklopac koji je "vezan" za
donji deo netbooka. Tako ih možete prekriti kada ih ne koristite i
dobiti potpuno skladnu, dopadljivu celinu sa čijih bokova ništa ne
"štrči".


Specifikacija:

Asus Eee PC 1008P
Ekran	10,1", 1024 x 600, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Atom N450, 1,66 GHz
Grafika	Intel GMA 3150 (integrisana u procesor)
Sistemska memorija	1 GB DDR2
Hard disk	250 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, Seagate)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n, Bluetooth
Konektori	2 x USB 2.0, 1 x mini-VGA, audio konektori, čitač kartica, web kamera
Operativni sistem	Windows 7 Starter
Masa	1,12 kilograma
Dimenzije	262 x 178 x 18 milimetara
Cena	39,990 dinara
Garancija	1 godina

Računar stiže sa dobro sakrivenom baterijom. Naime, ona je
“ugurana sa strane”, izuzetno je tanka, i na prvi pogled biste rekli da
je nedostupna, odnosno integrisana u računar, te da joj ne možete
prići. Možete, uklanjanjem jednog od poklopaca sa desne strane,
pritiskanjem dugmeta i izvlačenjem. Radi se o Li-Polymer bateriji,
specijalno pravljenoj za 1008P, kapaciteta 2900 mAh, odnosno 31 Wh.
Koliki rezultat se ostvaruje kada govorimo o autonomiji, možete videti
u tabeli ispod.

Rezultati testova

Asus Eee PC 1008P
PC Mark 05 - Score	1648
PC Mark 05 - CPU	1356
PC Mark 05 - Memory	2862
PC Mark 05 - HDD	4083
Cinebench 10- OpenGL	277
Cinebench 10 - CPU rendering	869
NucleaRUS	1358
wPrime (32M)	117,364 sec
HDTune HDD average transfer	60,2 MB/s
Autonomija	3h 40min

Idealan poklon? Lako je moguće da će mnoge čitateljke sa ovim
pasusom zaključiti dalje čitanje ovog uporednog testa. Istovremeno,
njihovi momci će nastaviti sa okretanjem strana kako bi pokušali da
nađu nešto povoljnije. I jednima i drugima neka je sa srećom. Da se
radi o nekom klasičnom netbooku, verovatno bismo vas posavetovali da
razmislite da li kupiti ovo, ili neki notebook niže klase. No, klasičan
netbook ne bi imao ovoliku cenu, a ovakve stvari se ne kupuju
razmatranjem racionalnih parametara. ASUS se postarao da ponudi vrlo
jak razlog za kupovinu, a u ovom slučaju to je ekstravagantan dizajn.
Karim Rašid je obavio odličan posao, i njegov tim je stvorio kreaciju
koja će privlačiti pažnju ma gde da se pojavi, a konkretan model roze
boje će naročito biti privlačan damama.








U odnosu na "tipičan netbook":
- izdvaja se vrlo atraktivnim dizajnom, usmerenim prema damama
- nudi tipične performanse jer se radi o mejnstrim proizvodu
- portovi prekriveni poklopcima, šik detalj
- jedan USB port manje (dva umesto standardnih tri)


Prednosti:

- Ekstravagantan dizajn
- Solidni ekran, tastatura i tačped
- Kvalitet izrade, solidan kao celina


Nedostaci:


- Potrebno je voditi računa o tome da stalno otvaranje poklopaca radi
pristupa portovima ne rezultuje neželjenim odlomljivanjima
- Nešto viša cena (iz sasvim razumljivih razloga)

ASUS Eee PC 1001PX

Već ste verovatno pomislili da smo zaređali sa skupim modelima Asusa, pa da će se niz nastaviti još jednim takvim, ali ćemo morati da vas razočaramo i obradujemo. Razočaramo zato što niste u pravu, obradujemo zato što Asus, kao veliki i ozbiljan proizvođač koji drži do ovog segmenta (uostalom, ova kompanija je i praktično zasnovala koncept netbook
računara) ima "za nekoga sve, za svakog ponešto". Potreban vam je relativno pristupačan netbook manje-više standardnih karakteristika, po pristupačnoj ceni? Asus nudi i to, čak se ne ustručavajući da ponudi uređaj u sklopu Seashell dizajnerskog koncepta. Dakle, iako cena pada ispod 30 hiljada dinara, i dalje su tu elegantne, oble linije sa ukrasnim detaljima.



Konfiguracija se bazira na mejnstrim hardveru za jedan netbook.
To u praksi znači da se koristi poslednja generacija Intel Pine Trail platforme, ali u nešto slabijoj varijanti sa jednojezgarnim Atom N450 procesorom. Uz ovaj CPU, koji radi na 1,66 GHz, u računaru možete pronaći i 1 GB DDR2 memorije. Procesor ima 512 KB L2 keš memorije, a zahvaljujući Hyperthreading podršci u stanju je da simultano obrađuje 2 thread-a. U njemu je integrisan memorijski kontroler, ali i grafički čip, Intel GMA 3150. Još jedna izrazita prednost ovog računara u odnosu na gro konkurencije je ekran! Radi se o mat ekranu veoma dobrih karakteristika, i vrlo smo prijatno obradovani činjenicom da je isti korišćen u pristupačnom modelu netbook računara.


Specifikacija:

ASUS Eee PC 1001PX
Ekran	10,1", 1024 x 600, mat, LED backlit
Procesor	Intel Atom N450, 1,66 GHz
Grafika	Intel GMA 3150 (integrisana u procesor)
Sistemska memorija	1 GB DDR2
Hard disk	160 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n
Konektori	2 x USB 2.0, 1 x VGA, audio konektori, čitač kartica, web kamera
Operativni sistem	Windows XP Home Edition
Masa	1,2 kilograma
Dimenzije	265 x 165 x 19,8 milimetara
Cena	28,990 dinara
Garancija	2 godine

Za skladištenje podataka se koristi hard disk kapaciteta 160GB. Reč je o standardnom 2,5-inčnom disku koji se vrti na 5400 rpm, ima 8 MB bafera i SATA interfejs. Obratite pažnju da Eee PC 1001PX ima dva USB 2.0 porta, što je jedan manje u odnosu na standardna tri USB 2.0 porta. Računar podržava 10/100 LAN, kao i WiFi Draft N konekcije, kao i VGA izlaz. Tu je i web kamera.


Rezultati testova

ASUS Eee PC 1001PX
PC Mark 05 - Score	1486
PC Mark 05 - CPU	1315
PC Mark 05 - Memory	2191
PC Mark 05 - HDD	3522
Cinebench 10- OpenGL	276
Cinebench 10 - CPU rendering	837
NucleaRUS	1302
wPrime (32M)	118,644 sec
HDTune HDD average transfer	64,7 MB/s
Autonomija	2h 50min

Šta reći? Računar ima jasne prednosti u vidu povoljne cene,veoma solidnog dizajna, kvalitet izrade netipičan za netbookove niže klase koji su obično izrađeni od jeftine plastike, te veoma dobar mat ekran. Što se rezultata tiče, nema mesta preteranom mudrovanju.Mejnstrim mašina, mejnstrim rezultati, sve je u rangu očekivanja. Baterija od 2200 mAh ne obezbeđuje bog zna kakvu autonomiju, ali koliko para, toliko muzike. Ukupno gledano, radi se o dobroj kupovini, i već
sada vidimo jednog jakog kandidata za Best Buy priznanje...Ostaje nam da vidimo da li će se utisak održati do kraja prikaza.




U odnosu na "tipičan netbook":
- napredniji dizajn, Seashell koncept
- gotovo se ne razlikuje hardverski, mejnstrim uređaj je u pitanju
- mat ekran
- jedan USB port manje (dva umesto tipična tri)

- stariji Windows XP Home umesto Windows 7 Starter



Prednosti:

- Dizajn, kvalitet izrade
- Tastatura
- Veoma dobar ekran
- Pristupačna cena



Nedostaci:

- Voleli bismo da ima jedan USB port više
- Nevelika autonomija

Dell Inspiron Mini 1018

Veliki američki proizvođač računara je inicijalno kasnio sa ulaskom na netbook tržište,verovatno ne uviđajući zašto korisnicima treba ovakva mašina, ali kada je jednom ušao, redovno se priključuje "zasipanju" celog tržišta novim modelima. Među kreacijama ove firme, poznate po atraktivnom i robusnom dizajnu koji odskače od drugih stvari koje su u Srbiji dostupne, nalazi se model oznake Inspiron Mini 1018. Karakteriše ga mejnstrim hardverska platforma, ali i potpuno nestandardna softverska platforma. Navikli smo na Windows u ovoj ili onoj varijanti na netbook računarima, a ovom prilikom smo dobili Ubuntu Linux.



Konfiguracija koristi poslednju iteraciju Intel Pine Trail platforme, odnosno jednojezgarni Atom N455 procesor sa integrisanom GMA3150 grafikom i 1 GB DDR3 memorije. Sve je smešteno unutar 10-inčnog kućišta. Disk od 250 GB nudi dosta prostora za one kojima je isti potreban, a ekran je glossy tipa i standardne 1024 x 600 rezolucije.Inspiron Mini 1018 je takođe jedan od uređaja koji nude jedan USB port manje od standardnog broja, pa ih tako zatičemo ukupno dva.


Specifikacija:

Dell Inspiron Mini 1018
Ekran	10,1", 1024 x 600, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Atom N455, 1,66 GHz
Grafika	Intel GMA 3150 (integrisana u procesor)
Sistemska memorija	1 GB DDR3
Hard disk	250 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n, Bluetooth
Konektori	2 x USB 2.0, 1 x VGA, audio konektori, čitač kartica, web kamera
Operativni sistem	Ubuntu Linux
Masa	1,32 kilograma
Dimenzije	268 x 197 x 25,5 milimetara
Cena	26,990 dinara
Garancija	2 godine

Najveću razliku u svakodnevnom korišćenju pravi Ubuntu Linux.Dobra stvar je što se radi o zaokruženoj platformi sa širokom podrškom,jednoj od najkorišćenijih Linux distribucija, sa dobrom podrškom i puno mesta na kojima se možete informisati, ukoliko vam je to neophodno.Istovremeno, zbog prisustva Linux OS-a, nismo mogli da sprovedemo standardnu bateriju testova. Svejedno, dve stvari svakako moramo spomenuti. Prva je rashladni sistem sa bakarnim toplotnim cevkama, koji
ne koristi ventilatore! To bi moglo biti interesantno korisnicima koji traže apsolutnu tišinu u radu po bilo koju cenu. Sa druge strane, to rezultuje nešto većim zagrevanjem računara u svakodnevnom radu. Druga stvar je baterija od tri ćelije, sa kojim ostvarujemo autonomiju od oko 3 sata i 20 minuta. Nije šampionski, ali nije ni loš rezultat.


U odnosu na "tipičan netbook":

- drugačiji dizajn, sa akcentom na robusnost
- gotovo se ne razlikuje hardverski, mejnstrim uređaj je u pitanju
- jedan USB port manje (dva umesto tipična tri)
- rashladni sitem bez ventilatora
- konsekventno, topao na dodir



Prednosti:

- Dizajn, kvalitet izrade
- Solidna tastatura
- Sistem hlađenja bez ventilatora
- Relativno pristupačan


Nedostaci:

- Voleli bismo da ima jedan USB port više
- Zagrevanje veće od standardnog

HP Mini 210 Vivienne Tam Edition

Kompanija HP je najveći proizvođač računara na svetu. U skladu sa tim, nimalo ne čudi što se ovaj gigant PC industrije ističe kao jedan od vodećih promotera lifestyle PC iskustva, te nudi ekskluzivne modele računara,specijalnog dizajna i karakteristika, dorađenog izgleda, prerađenog softvera i slično. Saradnja sa dizajnerima je nešto na čemu PC proizvođači sve više insistiraju u poslednje vreme. Model koji danas imamo na testu je upravo takav, a stiže sa Vivienne Tam potpisom.
Računar je korišćen prilikom brojnih modnih revija u svetu, ali i kod nas. Odmah u startu je jasno da je namenjen damama, voljnim da za stil i eleganciju zavuku ruku nešto dublje u džep. Da se ne lažemo, takvih ima mnogo. Koliko su one voljne da to učine za jedan računar, to je drugo pitanje. Ali, ako ne budu to učinili za Mini 210 Vivienne Tam Edition, pitanje je da li će to učiniti za bilo koji računar. Jedno je jasno – nova HP kreacija nije za svakoga.





Hardver računara je veoma nalik na nešto na šta smo navikli od Pine Trail modela nove generacije. Ipak, razlika ima, i one su dovoljne da se računari razlikuju od većine modela u ponudi. Mini 210 koristi NM10 čipset, te Atom procesor oznake N470. U odnosu na N450 on ima nešto brži radni takt, koji iznosi 1,83 GHz (naspram 1,66 GHz kod N450 procesora). Sam procesor se izrađuje u 45-nanometarskom proizvodnom procesu, ima 512 KB L2 keš memorije, jednojezgaran je, a zahvaljujući Hyperthreading podršci u stanju je da simultano obrađuje 2 thread-a.U njemu je integrisan memorijski kontroler, ali i grafički čip, što je posebno zanimljivo. Radi se o Intel GMA 3150 grafičkom čipu, kako glasi njegova zvanična oznaka. Kao član GMA 3000 serije, poznato je da ovaj grafički čip podržava DirectX 9c, da ima 2 pikselna pajplajna, ali i da je njegov radni takt 200 MHz

HP Mini 210 Vivienne Tam Edition LCD 10,1", 1024 x 768, glossy, LED backlit Procesor Intel Atom N470, 1,83 GHz Grafika Intel GMA 3150, integrisna u CPU Sistemska memorija 1 GB DDR2 Hard disk 320 GB, 2,5”, 7200 rpm Mreže 10/100 LAN, WiFi 802.11n, Bluetooth Konekcije 3 x USB 2.0, VGA izlaz, 5-u-1 čitač kartica, LAN konektor, audio izlaz, web kamera Operativni sistem Windows 7 Home Premium, 32-bitni Masa 1,22 kg Dimenzije 268 x 178 x 22,9 mm Cena 45,990 dinara Garancija 1 godina

Ekran ima dijagonalu od 10,1 inča, odnosno kompletan računar stiže u prepoznatljivom 10-inčnom formatu. Radna rezolucija ekrana iznosi 1024 x 600 piksela, a on podržava LED pozadinsko osvetljenje.Ekran je BrightView Infinity, kako ga HP naziva. Glare je tipa, što znači da ima refleksivan premaz visokog sjaja. Korisniku je na raspolaganju 1 GB DDR2 RAM memorije. Za skladištenje podataka se koristi hard disk koji za razliku od većine modela u ovoj kategoriji radi na 7200 obrtaja u minutu (naspram uobičajenih 5400 rpm). Radi se o standardnom 2,5-inčnom disku, koji ima 8 MB bafera i SATA interfejs, ali i natprosečan kapacitet od 320 GB (do sada smo navikli na do 250GB). Novi Mini 210 ima tri USB 2.0 porta, podržava 10/100 LAN, kao i WiFi Draft N konekcije, te Bluetooth 2.1+EDR. Ima VGA izlaz, kao i audio izlaze, pa sliku ili zvuk možete izbaciti na eksterni displej ili zvučnike. Tu je i nezaobilazni čitač kartica 5-u-1 tipa.
Ipak,ono što čini razliku jeste dizajn, osećaj posebnosti, užitak u radu,kvalitet izrade, kao i dorađeni softver. To je ono gde Mini 210 želi da se pokaže. Šik dizajn, tople boje i dominantna tema leptira je ono što će privući pažnju osoba nežnijeg pola, u kombinaciji sa činjenicom da se radi o mini-kompjuteru u pravom smislu te reči, prenosnom računaru malih dimenzija koji omogućava lak rad i ne opterećuje kretanje svojom masom ili dimenzijama, što će reći da je idealan partner za dame.
Korisnici će naći više preinstaliranih aplikacija, uglavnom multimedijalne prirode, uključujući i kontrolne aplikacije za lako i
brzo podešavanje rada, QuickWeb za instantni čet, QuickSync za sinhronizaciju ili MediaStream za slušanje muzike. Naći ćete i jedinstvene desktop teme, kao i wallpaper-e inspirisane „leptir“ dizajnom, koji dominira kompletnom mašinom. Ono što je veoma bitno jeste naglasiti osećaj „utegnutosti“ kada držite netbook prstima. Da,Mini 210 je izrađen od plastike, ali je ona visokog kvaliteta, i korišćen je finiš koji će vam pružiti drugačiji osećaj pod prstima u odnosu na onaj koji možete očekivati od standardnog „plastikanera“.Baterija će trajati oko tri i po sata, a radi se o troćelijskom modelu.Kultura rada je izvanredna. Malo smo se plašili da će 7200 rpm hard disk uticati da mašina „brunda“, ali to nismo osetili u realnom radu.
Ekran je takođe veoma dobrih karakteristika, a refleksivni premaz će ovde delovati kao plus, u skladu sa ostatkom mašine i njenim dizajnom.Računar stiže sa Windows 7 operativnim sistemom, ali ne Starter verzijom, koju zatičemo u brojnim netbook modelima, već se radi o Home Premium varijanti, i to u 32-bitnom izdanju. HP u svojoj ponudi ima još nekoliko varijanti Mini 210 računara, nešto drugačijeg dizajna.


U odnosu na "tipičan netbook":

- izdvaja se atraktivnim dizajnom
- gotovo se ne razlikuje hardverski, mejnstrim uređaj je u pitanju
- ima nešto brži hard disk, procesor zanemarljivo brži (jednojezgarni)
- okrenut damama

Prednosti:

- Dizajn
- Kvalitet izrade
- Solidni ekran, tastatura i tačped
- Specifičnosti računara i osećaj ekskluzivnosti

Nedostaci:

- (Uslovno) Računar nije za svakoga
- Visoka cena

MSI Wind U160

Pogledajmo „istini u oči“ i suočimo se sa pitanjem – koji je kriterijum za izbor netbook računara?
Ne, to nije hardver, niti su to specifikacije, jer su one mahom identične, niti je to neka specijalna karakteristika ovih računara.Odlučujući kriterijum za ubedljivo najveći broj kupaca ovih sprava je – izgled! Dizajn je taj koji odlučuje. MSI u aktuelnoj generaciji nije "bombardovao" tržište novim modelima kao što je to bio slučaj u nekim ranijim periodima, ali je među prvima ponudio svoj model, i on se i dalje vrlo dobro kotira. MSI je kreirao vrlo zanimljiv računar, koji je odavao poreklo robusnog, kvalitetnog pretka kada se radi o obliku, ali koji je istovremeno dosta tanji i moderniji nego što je bio slučaj sa prethodnikom.



Konfiguraciju računara ste do sada već solidno upoznali. Tu je jednojezgarni Atom N450 procesor, koji radi na 1,66 GHz. Zajedno sa NM10 čipsetom, disipacija procesor-čipset kombinacije iznosi 7 W. Sam procesor se izrađuje u 45-nanometarskom proizvodnom procesu. Radi na 1,66 GHz, uz maksimalnu toplotnu disipaciju od 5,5 W. Ima 512 KB L2 keš
memorije, a zahvaljujući Hyperthreading podršci u stanju je da simultano obrađuje 2 thread-a. U njemu je integrisan memorijski kontroler, ali i grafički čip. Tu su 1 GB DDR2 memorije, čitač kartica.Ekran je vrlo solidan, i lepo je videti da se nije preteralo sa sjajnim nanosima.


Specifikacija:

MSI Wind U160
Ekran	10,1", 1024 x 600, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Atom N450, 1,66 GHz
Grafika	Intel GMA 3150 (integrisana u procesor)
Sistemska memorija	1 GB DDR2
Hard disk	250 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, WD)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n
Konektori	3 x USB 2.0, 1 x VGA, audio konektori, čitač kartica, web kamera
Operativni sistem	Windows 7 Starter
Masa	1,2 kilograma
Dimenzije	265 x 165 x 19,8 milimetara
Cena	38,000 dinara
Garancija	2 godine

Korisniku je na raspolaganju 1 GB DDR2 RAM memorije. Za skladištenje podataka se koristi hard disk kapaciteta 250 GB. Radi se o standardnom 2,5-inčnom disku koji se vrti na 5400 rpm, ima 8 MB bafera i SATA interfejs. MSI Wind U160 ima tri USB 2.0 porta, podržava 10/100LAN, kao i WiFi Draft N konekcije, kao i VGA izlaz. Ovde treba istaći da web kamera ima rezoluciju od 1,3 megapiksela, a računar dolazi zajedno sa Webcam Companion, Visual Effect2 i Print Creation softverom.
Takođe, sistem prepoznavanja lica preko web kamere se može koristiti za logovanje na računar.


Rezultati testova

MSI Wind U160
PC Mark 05 - Score	1507
PC Mark 05 - CPU	1322
PC Mark 05 - Memory	2394
PC Mark 05 - HDD	4062
Cinebench 10- OpenGL	272
Cinebench 10 - CPU rendering	848
NucleaRUS	1311
wPrime (32M)	123,364 sec
HDTune HDD average transfer	63,7 MB/s
Autonomija	5h 20min

Zaštitni znak Wind serije su i dalje kvalitetna tastatura i tačped. Tastatura se prostire preko cele unutrašnje površine, a radi se o čiklet tastaturi. Touchpad takođe pohvaljujemo, pre svega zbog veoma solidne površine sa dobrim povratnim feedback-om, ali i multi-touch podrške. Tastatura je izuzetno prijatna za kucanje kada se jednom naviknete. Ekran je sasvim dobar! Glossy efekat je minimalizovan, veoma svetao i živahnih boj. Računar se ne zagreva previše, s tim što
povremeno dođe do situacije da površine na levoj strani postanu mlake nakon intenzivnije upotrebe, a tu se nalazi i otvor za ventilaciju.Takođe, treba istaći da je Wind U160 bešuman, odnosno da nema mesta za kvrckanja, šuštanja i pojačani rad kulera bez ikakvog vidljivog razloga. Stoga, kultura rada dobija najviše ocene.




U odnosu na "tipičan netbook":

- izdvaja se atraktivnim dizajnom
- gotovo se ne razlikuje hardverski, mejnstrim uređaj je u pitanju
- atipična boja, koja će se korisniku ili veoma dopasti, ili mu biti prilično odbojna
- prednost u vidu fenomenalne 2 godine garancije, inače retkost u netbook svetu


Prednosti:

- Dizajn, kvalitet izrade
- Tastatura
- Veoma dobar ekran

Nedostaci:

- Skuplji u odnosu na konkurenciju koja ima slične karakteristike

ViewSonic ViewBook VNB107

Kompanija ViewSonic je iznenadila mnoge kada je pre izvesnog vremena objavila da će ući na tržište mobilnih računara. Proizvođač, poznat pre svega po kvalitetnim monitorima, je odlučio da mora ući na tržište laptopova i netbookova, iz prilično prostog razloga - to se dobro prodaje. Odmah u startu su lansirani vrlo zanimljivi modeli, od kojih su neki doneli vrlo interesantan balans između osobina, zapretivši daleko poznatijim imenima mobilnog tržišta, "gurajući se" u (cenovne, po osobinama ili performansama) segmente u kojima je postojao nepopunjen prostor.Netbook računari su svakako interesantna stvar za "šire narodne mase" zahvaljujući povoljnoj ceni, maloj masi i lakoj upotrebi. Takvu šansu firma kao što je ViewSonic ne propušta...



Nova mašina kompanije ViewSonic se ne ističe nekim naročitim dizajnom u smislu upadljive elegancije ili ekstravagantnosti, ali se zato ne može reći da nije učinjen napor da se računar izdvoji iz proseka. Svi ivice su zaobljene, a uređaj ima gornji deo koji je izrađen od plastike glossy crne boje. Sa jedne strane, vizuelno će delovati atraktivnije "na prvu", sa druge, vrlo lako će se prljati i ostavljaćete otiske prstiju po uređaju, pošto je sjajni sloj izrazite debljine. Na sjajno crnom poklopcu se ističe simbol kompanije ViewSonic. Naspram glatke crne plastike poklopca, bokovi i donji deo su izrađeni od nešto kruće i grublje plastike. Na jači pritisak, poklopac će se blago ugibati, što je opet u rangu očekivanog. Sve u svemu,standardna izrada za mainstream netbook, kakav je VNB107. Model na našem testu je crne boje, ali postoje još i bela, plava i crvena
varijanta.

Specifikacija:

ViewSonic ViewBook VNB107
Ekran	10,1", 1024 x 600, glossy, LED backlit
Procesor	Intel Atom N455, 1,66 GHz
Grafika	Intel GMA 3150 (integrisana u procesor)
Sistemska memorija	1 GB DDR3
Hard disk	250 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM, Samsung)
Optički uređaj	Nema
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n
Konektori	3 x USB 2.0, 1 x VGA, audio konektori, čitač kartica, web kamera
Operativni sistem	Windows 7 Starter
Masa	1,5 kilograma
Dimenzije	263 x 180 x 34 milimetara
Cena	24,999 dinara
Garancija	2 godine

Računar se bazira na Pine Trail platformi kompanije Intel. U pitanju je druga generacija Intel Atom platforme, i to osvežena
verzija, koja podržava DDR3 memoriju. Jednojezgarni Intel Atom N455 radi na 1,66 GHz, ima 512 KB L2 keš memorije, a zahvaljujući Hyperthreading podršci u stanju je da simultano obrađuje 2 thread-a. U njemu je integrisan memorijski kontroler, ali i grafički čip. Radi se o Intel GMA 3150 grafičkom čipu, kako glasi njegova zvanična oznaka. Kao član GMA 3000 serije, poznato je da ovaj grafički čip podržava DirectX9c, da ima 2 pikselna pajplajna, ali i da je njegov radni takt 200 MHz. VNB107 ima 1 GB DDR3 memorije, standardno za netbook mašine. Ekran ima dijagonalu od 10,1 inča, te dobro poznatu radnu rezoluciju od 1024 x 600 piksela. Ovaj ekran sa 16:9 odnosom stranica ima LED pozadinsko osvetljenje. Hard disk ima kapacitet od 250 GB, a radi se o uređaju kompanije Samsung. Reč je o standardnom 2,5-inčnom disku, sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na 5400 rpm. Optički uređaj nije prisutan, što je standardno u netbook svetu. Od komunikacionih opcija, zatičemo Wireless Draft N, kao i 10/100 LAN (nažalost, ništa od Gigabit LAN podrške).


Rezultati testova

ViewSonic ViewBook VNB107
PC Mark 05 - Score	1620
PC Mark 05 - CPU	1274
PC Mark 05 - Memory	2133
PC Mark 05 - HDD	3578
Cinebench 10- OpenGL	292
Cinebench 10 - CPU rendering	752
NucleaRUS	1699
wPrime (32M)	115,955 sec
HDTune HDD average transfer	58,5 MB/s
Autonomija	2h 35min

ViewSonic ViewBook VNB107 ima (ponovo, za netbook svet) standardna tri USB 2.0 porta, i njihov raspored je sasvim korektan. Takođe, tu su i VGA izlaz preko koga je moguće izbaciti sliku na eksterni displej,čitač kartica, audio izlazi, kao i web kamera za komuniciranje preko interneta. Masa računara nije baš mala, i navikli smo da uređaj ove kategorije bude oko 200-300 grama lakši, dok su dimenzije manje-više standardne. Debljina je prilična, ali je osećaj prisutnosti iste umanjen dizajnerski kroz blage, spuštajuće linije. Windows 7 Starter je standardna opcija za netbook računare nove generacije, i zatičemo ga i ovde.






Ekran je relativno solidan za jedan netbook računar, sa glossy nanosom diskretnog intenziteta, što pozdravljamo. Tastatura i tačped su nešto drugačija priča. U principu,tastaturi ne fali ništa preterano, ali uz brojne modele koji koriste čiklet, pa čak i wave tastature, zaobljene i udubljene, ergonomski prilagođene tastere i slično, tipična, ravna tastatura deluje bledunjavo. Tačped, nažalost, moramo da okarakterišemo kao loš, jer je vrlo neodzivan. Što se kulture rada tiče, na jedan aspekat imamo zamerku, na drugi nemamo. Nema primetnog zagrevanja, što smo i očekivali. Sa druge strane, buka ventilatora je uočljiva. Baterija koja ide uz računar ima kapacitet od 2200 mAh i obezbeđuje oko dva i po sata rada, što nije naročit rezultat, naročito u vremenu kada konkurentski uređaji mogu da se pohvale autonomijama koje se polako približavaju
dvocifarnim brojevima časova. Sa druge strane, garancija je sjajna! ViewSonic nudi dve godine garancije na VNB107 računar, što je dvostruko više od garancije koju nude svi ostali proizvođači za netbook kategoriju. Sve pohvale sa te strane.


U odnosu na "tipičan netbook":

- gotovo se ne razlikuje, jer je mejnstrim uređaj
- dizajn i izrada u donjoj polovini
- prednost u vidu fenomenalne 2 godine garancije, inače retkost u netbook svetu


Prednosti:

- Dve godine garancije
- Solidan ekran
- Kontrolna aplikacija

- Dobra kupovina, bez obzira na pojedine mane


Nedostaci:

- Nešto viši stepen buke
- Tastatura i tačped slabiji deo računara
- Glossy površine se lako prljaju

Zaključak

Ostalo nam je da proglasimo pobednike našeg prikaza. U ovako "stisnutoj" kategoriji, gde nema naročitog prostora za egzibicije, podvig je sve što odskače od ustaljenog i već viđenog. Moramo reći da smo bili u velikoj dilemi šta i kako činiti, vezano za cenu. Istina je da je ovo test netbook računara, ali da su neki od njih toliko otišli sa cenom iznad većine,da se za te pare komotno može kupiti "ozbiljan" notebook, koji predstavlja nešto drugačiji računar, donosi nove/drugačije mogućnosti i tako dalje. Na kraju smo prelomili da posmatramo netbook računare kao da su jedini prenosni računari na svetu. Suviše bi (ne)poznatih bilo u jednačini da smo uzeli različite kriterijume i ubrajali uređaje drugih kategorija. Uostalom, ovo je uporedni test netbook računara, zar ne?

Pogledajmo kakvi su naši završni utisci.








Nagradu Editor's Choice dodeljujemo, potpuno zasluženo, ASUS Eee PC 1015PN modelu.

Jeste da je najskuplji, ali istovremeno i nudi najviše. Zahvaljujući diskretnoj grafici u stanju je da pušta filmove visoke definicije bez problema, odlikuje ga prisustvo HDMI priključka, tu je Seashell dizajn,sasvim solidna tastatura, a šlag na torti je mat ekran. Zaista kompletan paket. Cena je visoka, ali ko želi najbolji netbook, ovo je taj, makar od onih koje smo imali priliku da isprobamo tokom testiranja. Eee PC 1015PN nudi najviše u tehnološkom smislu, kao i najviše mogućnosti od svih netbook računara koji su se našli na našem testu. U tekstu smo izložili koje su njegove jasne prednosti, i ako vam one znače, nema potrebe da dalje razmišljate.







Dolazimo do Acer Aspire One D255 modela, koji je svakako pokazao puno. Fantastičan, skladan dizajn (subjektivno,
najbolji od ponuđenih modela), odličan kvalitet izrade za netbook,najbolja tastatura, pa čak Android operativni sistem pored standardno prisutnog Windows OS-a, sve su to vrlo jaki aduti računara. Ipak, možda je i najveći adut bio taj što je cenovno on daleko približniji ostalim računarima netbook klase. Na kraju smo prelomili da Editor's Choice ipak ode računaru koji je pokazao tehnološki najviše, bez obzira na cenu, ali nismo želeli da dozvolimo da ovako odlično balansiran uređaj prođe nezapaženo. Pored toga što je Acer Aspire One D255 pokazao veoma puno, njegova cena je jedva nešto viša od najjeftinijih modela, a smatramo da svakako vredi i više od razlike u novcu koji je za njega potrebno izdvojiti. Stoga smo odlučili da mu dodelimo potpuno zasluženu Best Buy nagradu. Ovaj računar nije najpristupačniji na našem prikazu, ali u odnosu cena-kvalitet donosi veoma mnogo u odnosu na konkurenciju.

Čini se da smo tek pre nekoliko nedelja bili u sunčanoj Kaliforniji, gde je AMD predstavio svoju sweet spot seriju kartica, baziranu na Barts grafičkom procesoru. Tada smo dobili prve informacije o Radeon HD6900 seriji, koja bi trebalo da bude pravi naslednik Radeon HD5800 serije (Cypress GPU) u smislu da će ponuditi daleko više performanse, koje se i očekuju od naredne generacije. Radeon HD6950 i HD6970 kartice su malo odložene – prvobitni datum predstavljanja je trebalo da bude 22. novembar. U tih (pre)dugih mesec dana, NVIDIA je uspela da predstavi naslednika GeForce GTX 480 i GTX 470 akceleratora – modele GTX 580 i GTX 570, koji su se pokazali i bolje nego što je očekivano, najpre zbog sada zaista sazrelog 40-nm litografskog proizvodnog postupka u TSMC-u.




O Cayman čipu i Radeon HD6900 seriji akceleratora se diskutuje još od kako su se pojavile Barts bazirane kartice. Radeon HD6870 i HD6850 su po cenama zamenili modele HD5850 i HD5830, a doneli su nižu potrošnju, tiši rad i više performanse. Cene su, u međuvremenu, još pale, pa su trenutno Barts kartice najbolje kupovine u klasi. GeForce GTX 570 i GTX 580, koji su se tek pojavile, zauzimaju znatno više klase, a AMD sa Cayman modelima upravo cilja taj “prostor” – između 300 i 400 američkih dolara. Za Cayman arhitekturu se znalo isuviše malo, pa je bio predmet nagađanja, od broja jedinica, do organizacije samih ALU jedinica unutar shadera, sve do priče o veličini čipa i njegovoj teoretskoj matematičkoj “snazi”. Cayman jeste zamena za Cypress GPU, ali se ovoga puta zadržavamo na 40-nm postupku, a ako je
AMD nešto naučio iz svog i lošeg iskustva konkurenta, jeste da ne treba kreirati previše veliki, monolitni GPU, koji će biti izazov za proizvodnju i koji će, samim tim, biti slabo ekonomski isplativ. To ipak ne znači da se od Caymana očekivalo malo. Štaviše, od Cayman Pro i XT kartica smo i lično očekivali da nadmaši performanse GeForce GTX 470 i GTX 480 modela, a kako su se, u međuvremenu pojavili naslednici,izgledalo nam je logično da će Radeon HD6950 i HD6970 ponuditi slične
performanse. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo da prođemo dug put do zaključka ovog teksta, a pre toga ćemo, naravno, popričati i o čuvenim izmenama u arhitekturi kod Cayman GPU-a u odnosu na Barts i Cypress serije.


AMD Cayman

Cayman je AMD-ov novi grafički procesor koji “pogoni” tzv. enthusiast seriju kartica – Radeon HD6900, odnosno modele Radeon HD6950 (Cayman Pro), Radeon HD6970 (Cayman XT) i, kako se očekuje, Radeon HD6990 (Dual Cayman, odnosno Antilles). Radeon HD6990 još uvek nije zvanično najavljen, pa o njemu više nećemo pričati, a više informacija bi trebalo da imamo već u drugoj polovini januara. Iznenađenje će vas sačekati već u startu – najjači model koji je AMD danas predstavio,Radeon HD6970, cenovno je pozicioniran ne ka GeForce GTX 580, već prema slabijem GTX 570 modelu, sa preporučenom cenom od oko 370 dolara,odnosno 350-360 evra na našem tržištu. Radeon HD6950 ima MSRP od 299 dolara, što će kod nas rezultovati cenom od 280 evra, što ga svrstava u klasu između starih GTX 470 i GTX 480 modela. Šuška se i o Radeon HD6950 kartici sa jednim gigabajtom GDDR5 memorije, koja bi trebalo da bude i još jeftinija, a koja bi tako obesmislila pojavljivanje nekog Radeon HD6930 modela (mada, nemojte da nas držite za reč – ništa nije nemoguće).




Cayman GPU je, dakle, pravi naslednik Cypress modela, pa se od njega i očekuju više performanse u klasi koju su Radeon HD5850 i HD5870 modeli zauzimali kada su se prvi put pojavili na tržištu. Radeon HD6970 je, trenutno, najjači Single GPU akcelerator koji AMD ima u ponudi, a prva stvar koju će svako uočiti kada pogleda specifikacije je činjenica
da Cayman ima manji broj shader jedinica i jednak broj ROP (render back-end) unit-a. S druge strane, novi GPU ima dual SIMD jedinice, pojačanu TMU (texture management unit) sekciju, kao i čitava dva gigabajta ultra-brze GDDR5 memorije.




Kompanija koja proizvodi grafičke procesore za AMD i NVIDIA-u se i predugo zadržala na 40-nm procesu, što je stvorilo dosta problema za nekadašnje planove koje su, nesumnjivo, imala oba ova GPU dizajnera. AMD je izmenio sopstvene planove tako što je skalirao Cypress GPU i kreirao Barts sa optimizovanom Evergreen arhitekturom i iskoristio sazrelost 40-nm procesa da postigne iste ili slične performanse sa manjim čipom, koji će se, logično, prodavati po nižoj ceni. Tako je
nastala Radeon HD6800 serija, dok je HD5700 serija zadržana iz prethodne generacije (i AMD se nije odlučio da joj promeni oznaku i rebrendira je, što je omražena praksa konkurentskog proizvođača).Videvši da će se još neko vreme zadržati u 40-nm “dvorištu”, AMD je odlučio da “isproba” i nešto noviju (ili bar drugačiju) arhitekturu i kreira Cayman – GPU koji nije mnogo veći od Cypress-a, ali koji je znatno efikasniji u igrama. Cayman je trebalo da bude 32-nm čip, ali ga je AMD kreirao u sada već sazrelom 40-nm procesu, iako smo u razgovoru sa Erikom Demersom saznali da je ova odluka ipak koštala Cayman “nekih zanimljivih funkcija”. Osim nekih stvari o kojima se pričalo ranije, a to je broj shader jedinica koji se kretao oko cifre od 2000,nešto složenijeg (većeg) memorijskog kontrolera i kompatibilnosti sa PCI Express 3.0 logikom, sve ostale priče su čista spekulacija. Zato ni mi sa sigurnošću ne možemo da kažemo da li se radi o funkcionalnim celinama koji se čuvaju sa 28-nm die-shrink (Radeon HD7900) Caymana ili pak količini shader jedinica, a možda i zato GPU koji danas predstavljamo na papiru i ne nudi (mnogo) veću processing moć od Cypress-a. Ipak, videćemo da su u igrama Radeon HD6900 kartice daleko brže od Radeon HD5800 modela.
Ako pogledamo grafikon iznad, verujemo da će mnogi pomisliti da dosta liči na Cypress i Barts. Istina, organizacija blokova i jedinica je ostala veoma slična, ali su najveće promene napravljene na nivou svake od tih jedinica. Neke su dosta izmenjene, a neke samo onoliko koliko je bilo potrebno. Ipak, svaka od njih je sada dosta efikasnija u onome što
radi.




Površina GPU-a je 389 kvadratnih milimetara, što ga više ne svrstava u rang malih čipova, ali je ipak znatno manji od GF100 ili čak GF110. Po površini se približio omraženom R600 GPU-u, poslednjem monolitnom čipu kompanije ATI (pre nego što ih je AMD uzeo pod svoje i,na svu sreću, primenio novu poslovnu strategiju). Cayman GPU ima 500 miliona tranzistora više od Cypress-a – čak 2.64 milijarde, što je za 29% više, dok je površina GPU-a svega 16% veća.

Dual Engine

Cayman-ov layout, kao što smo rekli, podseća na one već viđene kod Barts-a i Cypress-a. GPU ima ukupno 24 SIMD-a u raspoređena u dva odvojena “jezgra” ili bloka.Svaki SIMD ima sopstvenu teksturnu jedinicu, kao i posvećenu L1 texture cache jedinicu. Tu su i četiri 64-bitna memorijska kontrolera, svaki sa sopstvenom L2 keš memorijom i dva render back-end unit-a. Cypress arhitektura podrazumeva jedan command procesor, jedan unificirani grafički “engine” i jednu Ultra Threaded Dispatch jedinicu koja raspoređuje thread-ove u SIMD engine, koji obuhvata shader, TMU i L1 cache jedinice. Cayman i dalje ima jedan osnovni command processor, ali su pomenute jedinice koje čine Single Instruction Multiple Dataengine, podeljene u dva SIMD bloka, a svakoj je dodeljena poseban Ultra Threaded Dispatch Processor. Ovom podelom u arhktekturi, kreiranjem dva unified graphics engine-a, kao i dupliranjem keš i dispatch jedinica, omogućena je obrada dve različite primitive po kloku, povećana efikasnost tessellator jedinica, ubrzano procesiranje geometrije (vertex podataka) i efikasnije pozivanje dispatch jedinice. Samo razdvajanje rasterizatora omogućilo je procesiranje do 30 piksela po kloku. Dual Rasterizers sada podrazumevaju i postojanje dve odvojene, specijalizovane fixed function jedinice. Cypress je, kao što smo rekli, imao jedan unified graphics engine i jedan ultra threaded dispatch procesor, dok je Barts bio “na pola puta” ka Cayman dizajnu - imao je jedan unified graphics engine, ali i odvojene ultra threaded dispatch jedinice za svaki SIMD blok.

VLIW4 – jednostavnije je bolje

Kao što znamo, VLIW5 arhitektura podrazumeva SIMD jedinicu koja je kontrolisana putem komande koja se naziva very long instruction word, a koja može da obuhvati šest instukcija – pet matematičkih i jednu branching instrukciju.Ova komanda, VLIW kontroliše čitav SIMD blok ALU jedinica, koje rade na istom ili srodnom thread-u u datom trenutku. SIMD jedinice izvršavaju svaki thread paralelno i to na više elementarnih nivoa (5 matematičkih operacija uz obavezan flow control). Zato se kaže da je dizajn Cypress i Barts GPU-ova “VLIW5” tipa. Unutar svakog shader programa postoji specijalna instrukcija koja kontroliše, odnosno opisuje kako bi kod trebalo da se izvrši pod određenim (važećim) uslovima. Niz ovih instrukcija kroz nekoliko povezanih ili jedan (veći) shader program se zajedno nazivaju – flow control. Zahvaljujući preciznom Dispatch Processoru i već pomenutim arbitrima, sve operacije unutar jednog thread-a se izvršavaju paralelno kroz celu SIMD jedinicu, uz napomenu da se Texture i Vertex Fetch operacije prosleđuju i izvršavaju odvojeno.




VLIW5 arhitektura je podrazumevala i da se unutar shader bloka nalaze četiri ALU (shader) jedinice koje obrađuju standardne funkcije, dok je peti ALU (nazivan još i “special, T-unit”) bio u stanju da obrađuje specijalne,trigonometrijske funkcije (sin, cos, log, exp). Izvršne jedinice su povezane sa drugim takvim jedinicama unutar susednih SIMD-ova (uz osam
obaveznih ciklusa kašnjenja, koji su „prepleteni“ pa je efektivna latencija svega četiri ciklusa).
Deljenje instrukcija unutar VLIW5 ALU arhitekture nikad nije jednostavan posao i gotovo je nemoguće postići apsolutnu efikasnost – specijalne funkcije, u odnosu na one standardne ne dolaze uvek u odnosu 4 : 1, pa se tako jako često dešava da kompajler ne može da podeli posao na najbolji mogući način, te neke od ALU jedinica stoje nezaposlene. Cayman ima VLIW4 SPU blok sa četiri ALU jedinice od kojih svaka može da izvršava specijalne, transcendentne matematičke funkcije. Osim što su univerzalnije, SPU jedinice su i jednostavnije, pa je lakše podeliti posao na četiri ALU-a, nego na pet.AMD čak navodi da je na ovaj način povećana efikasnost u toj meri da su performanse po kvadratnom milimetru GPU-a veće i do 10%.Od poboljšanja kod nove arhitekture neće samo imati koristi igrači, jer je Cayman efikasniji i kao general purpose computing procesor. Odnos efikasnosti prilikom izvršavanja double-precision floating-point kalkulacija više nema odnos od jedne petine izvršavanja single-precision instrukcije, već je u povoljnijem odnosu od jedan prema četiri. Sada ćemo pogledati kako se izvršavaju različiti tipovi kalkulacija unutar VLIW5, a kako unutar VLIW4 organizovanih SPU-ova:

VLIW5 u jednom klok ciklusu izvršava:

1. Četiri 32-bit FP MAD (Floating Point, Multiply/Add) instrukcije
   
2. Ili dve 64-bit FP MUL (Multiply) ili ADD instrukcije
   
3. Ili jednu 64-bit FP MAD instrukciju
   
4. Ili četiri 24-bit Int (Integer) MUL ili ADD instrukcije
   
5. U svakoj od prethodne četiri, paralelno se izvršava jedna transcendentalna (sin, cos, exp…) funkcija ili još jednu 32-bit FP MAD instrukcija (kao pod 1.)
   

VLIW4 u jednom klok ciklusu izvršava:

1. Četiri 32-bit FP MAD/MUL/ADD (Multiply/Add, Multiply/Add) instrukcije
   
2. Ili dve 2 64-bit FP ADD instrukcije
   
3. Ili jednu 64-bit FP MAD/FMA/MUL instrukcije
   
4. Ili četiri 24-bit INT (Integer) MAD/MUL/ADD instrukcije
   
5. Ili četiri 32-bit INT ADD/Bitwise instrukcije
   
6. Ili jednu 32-bit MAD/MUL instrukciju
   
7. Ili jednu 64-bit ADD instrukciju
   
8. Ili jednu transcendentalnu, plus još jednu 32-bit FP MAD instrukciju (za transcendentalnu su potrebna tri od četiri ALU-a u SPU-u)
   

Zbog čega se ATI toliko dugo držao VLIW5 arhitekture?

VLIW5 dizajn shader jedinica datira još iz vremena prvog GPU-a koji je imao programabilne pixel i vertex shader jedinice. Za procesiranje vertex shader programa,VLIW5 je bio odličan izbor – četiri ALU jedinice će procesirati poziciju i boju piksela (x, y, z, c), dok će posebna jedinica obraditi pripremu za osvetljenje. Kada su se pojavili prvi unified shader GPU-ovi (R600), VLIW5 je još uvek bio dobar izbor za jednostavnije i kraće DX9 shader programe. U to vreme je stream computing i GPGPU još uvek bio mrtvo slovo na papiru.Međutim, kada je dizajniran Cypress, a onda i njegovi naslednici, situacija sa igrama i general purpose computing-om se dosta promenila. Kompleksniji shader programi unutar igara (DX10 i DX11 generacija) više se nisu izvršavale sa istom efikasnošću kao tokom DX8 i DX9 generacija. Obrada podataka koje daje kompajler tokom rada sa dispatch jedinicom daje informaciju da se T-unit unutar svakog SPU-a koristi u manje od 8% situacija (ako se posmatra totalni prosek, naravno), tj. da 92% vremena stoji neiskorišten. Za GPGPU computing se odavno znalo da bi radio efikasnije uz VLIW4, ali je statistika iz kompajlera pokazala da je to slučaj i sa igrama. Tada je tim Erika Demersa već znao da je vreme da se pređe na VLIW4. Iako se, za to, inicijalno čekao 32nm proces,odlučeno je, kao što smo već pisali, da i 40nm Cayman “pređe” na ovaj dizajn.

VLIW4 deeper dive

Kao što vidite u spisku funkcija iznad, VLIW4 SPU može da izvrši četiri matematičke Integer ili FP operacije, dok VLIW5 može da ih izvrši pet.U slučaju da mora da se izvrši transcendentna operacija, VLIW4 SPU mora da iskoristi tri ALU-a da bi izvršio jednu ovakvu funkciju, što ostavlja taj konkretni SPU u istom ciklusu slobodnim da izvrši samo jednu Integer ili FP operaciju. U takvom slučaju, VLIW5 može da izvrši čak četiri Int/FP operacije + transcendentalnu funkciju, što mu daje
veliku prednost. Pa ipak, takve situacije se u vreme GP-GPU computinga i DX10 i DX11 igara ne dešava toliko često, pa je češća pojava da T-unit stoji neuposlen. Kada se isti izbaci, dodatni broj tranzistora se može iskoristiti za postavljanje više VLIW4 SIMD jedinica. Tako Cayman ima 24 VLIW4 SIMD jedinice, dok Cypress ima 20 VLIW5 jedinica. U teoriji, zato, po sirovoj computing propusnoj moći, Cypress ne ostaje toliko za Caymanom, ali je u realnom radu sa aktuelnim softverom, ipak efikasniji, jer su mu SIMD jedinice uposlenije. AMD navodi da je novi GPU i do 10% efikasniji po kvadratnom milimetru u
odnosu na Cypress, što nije zanemarljiv podatak. Kao što smo gore i pomenuli – svaka od SP jedinica je uposlenija, a kompajler sada više ne mora da “pravi razliku” između običnih i specijalne, T-jedinice.




Erik Demers nam je ispričao da AMD još uvek (pre dva meseca) nije bio siguran u to da li će i sledeća generacija GPU-ova srednje i performance klase (naslednik Junipera, pa i Barts-a) biti VLIW4 tipa. Sasvim je moguće da će VLIW5 biti prisutan i kod Radeon HD6700 i HD7800 serije kartica, a da će VLIW4 u “još jednom krugu” biti rezervisan za najvišu klasu (naslednik Caymana tj. HD7900 serija). Osim toga, tim Terija Makedona već ima pune ruke posla sa izbacivanjem novih profila (na
nedeljnoj bazi) za nove naslove, ali pravi “koderi” trenutno ponajviše rade na optimizaciji shader compilera koji radi sa Dispatch jedinicom i to na tome da one budu efikasnije u radu sa VLIW4 SIMD-ovima.

Shaderi, TMU, ROP...

Kao što smo već pomenuli, prethodnik Caymana je imao jedan graphics engine koji čini rasterizer, hierarchical-z, teselator jedinica i asembler jedinica za geometry i vertex shading. Cypress je imao poboljšan graphics engine – dual rasterizer i dual hierarchical-Z koji su omogućili obradu 32piksela po kloku (ranije je bilo moguće “provući” 16). To je bio prvi korak ka “dupliranju” čitave graphics engine jedinice. Cayman, tako, ima dva graphics engine-a, kao što se i vidi na dijagramu na prethodnoj strani. To takođe znači da novi GPU ima mogućnost da rasterizuje dva trougla po klok ciklusu, što znači da mora da ima dva odvojena logička bloka koja izvršavajutriangle setup, odnosno pripremu scene na nivou primitive. Osim toga,
Caymanov dual-graphics engine ima mogućnost za rad na dva odvojena seta pripreme scene uključujući i backface culling (izbacivanje poligona koji neće biti vidljivi u krajnoj sceni (sećate se PowerVR Kyro kartica koje su, svojevremeno, u tome bile najbolje?), deljenje poligona (subdivision) i pripremu za tessellation.U ovom polju, ipak, AMD zaostaje za NVIDIA solucijom. GF110, primera radi, ima četiri “rasterizatora” koji obuhvata ukupno 16 PolyMorph engine-a.




U odnosu na Cypress, Cayman ima povećan broj SIMD “endžina” – za četiri, pa ih sada ima 24. Kako SIMD engine ima 16 SPU-ova, a svaki SPU (kod Cypress-a), pet ALU, shader jedinica, kalkulacijom: 20 x 16 x 5 dolazimo do brojke od čuvenih 1600 streaming processors jedinica. Cayman ima četiri ALU-a po SPU jedinici, pa računica izgleda nešto drugačije: 24 x 16 x 4 = 1536. Svaki SIMD engine ima po četiri TMU jedinice, 512KB L2 teksturne keš memorije i 64KB deljene bafer memorije. Dakle, na svaka 4 SPU-a i na svakih 16 ALU (shader) jedinica, ide jedan TMU, a ukupan broj teksturnih jedinica je 96, što
je za 50% više u odnosu na Cypress (koji ih je imao 64). Ovo je, uz dual graphics engine jedan od najvećih “unapređenja” u odnosu na Radeon HD5800 seriju koji bi mogao da bitnije utiče na performanse u igrama.




Render back-end jedinica je ostala, praktično ista,kada je kvantitet u pitanju. I dalje može da obradi 32 piksela po kloku i 128 z-stencil informacija. Drugim rečima, ukupan broj ROP jedinica je i dalje 32. ROP je, ipak, dosta poboljšan za rad sa određenim tipom izlaznih podataka. INT16 operacije se izvršavaju dva puta brže, FP32 operacije se, tako, izvršavaju od dva do čak četiri puta brže.

Tessellator – 8. generacija

Shader Model u verziji 5.0 obuhvata High Level Shader Language (HLSL) koji pruža još dodatnih i novih načina za implementaciju shader programa. U odnosu na prethodnu verziju donosi podršku za double-precission, odnosno podršku za još duže i kompleksnije shadere. Hardverski tessellator je bio prisutan i u RV870 GPU-u, koji ATI razvija još od 2001. godine, a koji je u praksi najviše korišten unutar Xenos GPU-a kod Xbox 360 konzole, sada je podržan i od strane DirectX 11 API-ja. Dalje usložnjavanje objekata putem sub-division algoritama je moguće izvesti na više načina, ali su u DirectX 11 API-ju podržani Hull Shader i Domain Shader algoritmi. Jasno je da Tessellator samo može da učini da uglastiji objekat postane obliji, što će biti od pomoći na nekim objektima i terenima, ali ne može da kreira neke suptilne detalje na objektu, koje sam dizajner nije predvideo na njemu.Zato je za postizanje finih detalja na objektima i dalje neophodno koristiti displacement mape, kakve su bump teksture ili occlusion mape, koje se mogu koristiti i u sprezi sa transparentnim detailed mapama koje dodaju detalje na objektima sa baznom kolor teksturom bez potrebe da ista bude u ultra-visokoj rezoluciji.
Tessellator jedinica unutar Cayman GPU-a pripada osmoj generaciji. Novi tessellator omogućava off-chip bafering, što znači da se podaci o geometriji koju je kreirala sama jedinica mogu da se čuvaju u DRAM memoriji ako su on-chip keš memorije prepunjene.




Zbog čega je GF100 i GF110 efikasniji u tesselation operacijama od Cypress-a i Barts GPU-a? Najpre možemo da krenemo od rečenice iz prethodnog dela teksta u kome smo pomenuli da je tek sa Caymanom AMD napravio dual graphics engine koji pravi osnovne pripreme geometrije za dalju teselaciju. GF100 i GF110 imaju četiri ovakva “endžina” koji obuhvataju čak 16 PolyMorph jedinice. AMD je svestan činjenice da je tek sa Caymanom napravio GPU koji može da rasterizuje dva trougla po klok ciklusu, dok NVIDIA odavno može da rasterizuje četiri trougla po klok ciklusu. GPU kakav je Barts može da radi na jednom trouglu unutar jednog klok ciklusa, a da bi GPU mogao da obradi ogroman broj poligona, mora da bude i u stanju da paralelno izvršava rasterizaciju na više trouglova po klok ciklusu, najpre zato što će, kako sada stvari stoje, shader jedinica lako moći da “oboji i osenči” sve te poligone, jer je u odnosu na geometrijski deo čipa, u tom smislu prilično moćna.
U prethodnoj, sedmoj generaciji tessellator jedinice, AMD je uspeo da učini GPU znatno efikasnijim kada ista radi sa nižim faktorima za deljenje (situacije u kojima su performanse tessellator jedinice šeste generacije bile problem). Međutim, kod sedme generacije, AMD je upravo pričao o tome kako previše visok tessellation faktor dovodi do “overshadinga” tj. da svaki piksel u tim situacijama traži preterano veliki i redudantan broj shading prolaza. U AMD-u smatraju da brute force pristup
ne vodi ničemu i da je bolje imati optimalne performanse pri dobro izbalansiranom načinu dizajniranja 3D scene. Dakle, problem sa šestom (Cypress), a donekle i sedmom generacijom tessellator jedinice (Barts) jesu performanse. Ipak, Barts je oko dva puta brži od Cypress-a kada se koriste faktori deljenja između 6 i 10 piksela po poligonu i oko 50% brži na nižim faktorima i onim koji su viši od 13-14 piksela po mesh-u (poligonu). Efikasnost tessellation jedinice i više radne učestanosti su još dva razloga zbog kog Barts, u modernim igrama, u kojima se intenzivno koristi tessellation na Radeon HD6870 kartici može da susitgne, a nekad i prestigne Cypress na Radeon HD5870 modelu. No, da bi osma generacija tessellation
jedinice imala smisla, GPU mora biti sposoban da “provuče” više od jednog trougla po klok ciklusu, a Cayman to upravo i može. Kod Cypress-a, prilikom tessellation operacija, sama tessellation jedinica je bila usko grlo. A, da je osma generacija ove jedinice bila implementirana na Barts, graphics engine bi bio usko grlo. To je još jedan od razloga zbog kog Cayman ima dva graphics engine-a.




Kako je i tesselation jedinica poboljšana u odnosu na Cypress, a i sam GPU ima mogućnost za obradu dva trougla po klok
ciklusu, Cayman može da, u određenom trenutku, barata sa tri puta većom količinom podataka o geometriji (u odnosu na Cypress). Ipak, zbog uštede prostora (i količine tranzistora), kod Caymana nisu povećane cache memorije u odnosu na prethodnika, pa je, kao što smo ranije naveli, omogućeno da se, po potrebi, geometry podaci snime u DRAM memoriju (koje, eto, ima sasvim dovoljno). Off-chip buffer je nužno zlo, jer je čak i najbrža GDDR5 memorija dosta sporija i ima mnogo veće latencije u odnosu na lokalne, on-chip, bafer memorije. Ipak, jasno je da je bolje da GPU ima off-chif buffer mogućnosti nego da performanse drastično opadnu u situacijama kada u 3D sceni ima mnogo baratanja sa sirovom geometrijom. Zbog svega navedenog,AMD tvrdi da su tesselation performanse Caymana negde od 1.5 do čak 3 puta veće u odnosu na Cypress.

ADATA S599 64 GB SSD

Nakon dugo vremena, ponuda SSD diskova na našem tržištu konačno
poprima razmere kojima već možemo da budemo zadovoljni. Korisnici su
pre nešto više od godinu dana, posebno ukoliko su želeli nešto bolje
performanse, bili prisiljeni na izbor između proizvoda kompanija Intel
i Kingston, a u pojedinim slučajevima izbora realno i nije bilo. Ipak,
situacija se tokom 2010. godine uveliko promenila, pa je tržište hard
diskova zasnovanih na fleš memoriji (SSD – Solid State Drive) daleko
življe, odnosno u ponudi je moguće pronaći daleko veći broj modela
raznih proizvođača. Nedavno se toj grupi pridružila i tajvanska
kompanija ADATA, koja, iako kod nas relativno nepoznata, spada u red
najpoznatijih svetskih proizvođača NAND fleš memorijskih čipova, što je
veliki uspeh za kompaniju koja je osnovana pre manje od 10 godina.
Prema izveštaju kompanije iSupply iz ove godine, kompanija zauzima
drugo mesto na globalnom nivou po obimu proizvodnje DRAM modula, i
treće na tržištu fleš diskova.

Performanse SSD diska umnogome zavise od tipa ugrađenog
kontrolera, a ADATA se u slučaju S599 serije odlučila za u poslednje
vreme veoma popularni SandForce SF-1200, koga u svoje modele ugrađuju
mnogi poznati proizvođači SSD diskova, poput kompanija Patriot,
Mushkin, Corsair, OCZ i sličnih. SF-1200 podržava SATA 3Gbps standard,
podršku za TRIM pod Microsoft Windows 7 operativnim sistemom, Native
Command Queuing (NCQ), kao i SMART funkciju za nadgledanje parametara
rada diska. Naravno, implementirane su i neke od specifičnih
tehnologija, poput onih nazvanihDuraWrite, Intelligent Block Management
i Wear Leveling,namenjene produženju radnog veka MLC SSD diskova, što
je svakako jedan od potencijalnih problema koje treba imati na umu kada
se odlučite za kupovinu ove (manje pouzdane) vrste tehnologije.Podržana
je i 128-bit AES enkripcija sadržaja na disku, a prema specifikacijama
proizvođača, kompanije SandForce, prosečno vreme rada to otkaza (Mean
Time To Failure – MTTF) iznosi 2 miliona radnih časova. Usled
specifične arhitekture ovog SandForce SSD kontrolera, ne postoji
potreba za posebnim DRAM modulom koji bi izigravao keš memoriju, što
pak dovodi do boljih performansi. ADATA S599 serija SSD diskova koristi
reviziju ovog kontrolera - SF-1222TA3-SBH.


Kutija u kojoj
stiže S599 SSD disk je prilično jednostavnog dizajna, i ne preterano
velikih dimenzija – na beloj osnovi ističe se samo kolibri, što je
korporativna „maskota“ kompanije ADATA. Ipak, ono što se nalazi u
unutrašnjosti kutije je mnogo interesantnije za svakoga od nas. Sam
disk je u 2.5 inčnom formatu, sa rupama za montiranje na standardnim
mestima. Ipak, do nas je stigla Desktop Pack verzija, uz koju
proizvođač u paketu isporučuje i nosač za montiranje u standardne, 3.5
inčne otvore za hard diskove, kakvih je na tržištu i najviše. Naravno,
potez koji nam se definitivno veoma dopao. Samo kućište se ni po čemu
posebnom ne razlikuje od gomile drugih SSD diskova na tržištu, jer je i
ovo izrađeno od aluminijuma obojenog u crno.




Specifikacije ADATA S599 diskova na papiru su izuzetne –
deklarisani su za brzinu čitanja podataka od 280 MB/s, i upisivanja od
270 MB/s, i čak 50.000 IOPS. Iako je u pitanju MLC tehnologija,
zahvaljujući implementiranim poboljšanjima koje ravnomerno raspoređuju
podatke po celoj površini SSD diska sprečavajući rano otkazivanje, u
kompaniji ADATA su sasvim sigurni u dugotrajnost svog proizvoda, pa
garantni rok iznosi 36 meseci. Kada su dostupne verzije u pitanju,
ADATA S599 je moguće nabaviti u kapacitetima od 40, 64, 100, 128 i
256GB, a za sve verzije deklarisane brzine upisa i čitanja podataka,
kao i IOPS vrednosti su identične. Poslednja interesantna činjenica
vezana za specifikacije je MTBF (Mean Time Before Failure), koje iznosi
milion sati.



Testiranje smo obavili na matičnoj ploči kompanije Gigabyte,
P55A-UD6 i Intel Core i5-750 procesoru na fabričkom radnom taktu od
2.66GHz, uz napomenu da je disk bio povezan na SATA port realizovan
kroz sam čipset, a ne onaj koji je vezan na Marvell 9128 čip, koji
podržava i SATA 6Gbps standard.



Postignuti rezultati su, jednostavno rečeno, sjajni za jedan MLC
SSD, i u mnogim situacijama su veoma blizu onome što je sam proizvođač
deklarisao. Uopšte nismo imali problema da u standardnim testovima
postignemo brzine transfera koje su uvelikonadmašivale 200MB/s, što je
stvarno sjajan rezultat, i brzina koju će svako osetiti nakon ugradnje
ovakve komponente u računar, makar pri svakodnevnom pokretanju
operativnog sistema i startovanju programa. Uz sve to, prednosti SSD
tehnologije su odranije dobro poznate – zagrevanja gotovo da nema, a
buka definitivno ne postoji.


Uz ovakve rezultate, i preporučenu maloprodajnu cenu koja u trenutku
pisanja teksta iznosi 126 evra bez PDV-a u slučaju modela kapaciteta
64GB, ovaj SSD disk je teško ne preporučiti. Model sa dvostruko većim
kapacitetom, 128GB, je nešto manje nego dva puta skuplji, i za njega je
potrebno izdvojiti 233 evra, dok ostalih pomenutih kapaciteta za sada
nema u ponudi, ali će ih možda biti u narednim mesecima. Kada se ima u
vidu da se u paketu dobija i pomenuti nosač za montažu na standardna
3.5 inčna mesta za klasične hard diskove, ADATA S599 bez ikakve dileme
postaje veoma interesantna kupovina ukoliko vam je potreban ovakav nivo
performansi.



SandForce SF-1200 kontroler je SSD tržištu doneo veoma mnogo –
izuzev podizanja nivoa performansi u slučaju korišćenja MLC tipa, još
su možda i važniji noviteti vezani za dugovečnost, zbog podrške za
DuraWrite, TRIM, SMART i druge tehnologije.
Naravno, kapacitet i
cena i dalje ostaju velika prepreka za širu popularnost, ali verujemo
da će i to biti prevaziđeno u narednim godinama. Ipak, sada za već
relativno malu svotu novca (u slučaju ADATA S599 modela manjeg
kapaciteta) možete veoma efikasno ukloniti tradicionalno najuže grlo
kada su performanse računara u pitanju, i jedan ovakav SSD za
instaliranje operativnog sistema i programa, uz dodatni klasični
mehanički hard disk velikog kapaciteta za smeštanje podataka, trebao bi
biti pravi izbor za naprednog korisnika koji u „kasici“ ima novca u
vrednosti od oko 150 evra.


Prednosti:

- Odlične performanse
- Podrška za DuraWrite, TRIM, SMART
- Niska potrošnja, ukoliko želite da ovaj SSD ugradite u prenosivi računar
Mane:

- Ne podržava SATA 6Gbps
- Nema mini USB priključak

MSI N450GTS Cyclone

GF106 je deo Fermi porodice čipova, prve generacije kompatibilne sa DirectX 11 API-jem koji je dizajnirala kompanija NVIDIA. GF106 se sastoji od ukupno četiri SM jedinice, svaka sa po 48 CUDA jezgara,dovodeći konačni broj na 192, kao i četiri PolyMorph Engine-a,zaduženih između ostalog i za teselaciju, što je jedan od najvažnijih novina implementiranih u DirectX 11. Mnogo nedoumica nakon predstavljanja bilo je oko memorijske magistrale. Iako je očigledno čip projektovan za 192 bita, prve verzije kartica koriste „samo“ 128-bitnu magistralu, a biće veoma interesantno saznati (ako to ikada i tačno
bude objavljeno) razlog zašto su se u kompaniji NVIDIA odlučili za ovakav korak. Naime, 192-bitna magistrala donosi nesumnjivo veću memorijsku propusnost, ali ima i nekoliko mana – neophodno je koristiti više čipova, što podiže cenu izrade karte, i u klasi kojoj je ovaj čip namenjen, to može biti veoma bitan podatak, jer direktno utiče na zaradu.



Drugi potencijalni razlog je marketinške prirode – manje obaveštenom kupcu uvek je lakše prodati kartu sa okruglih 1GB memorije,nego onu sa 768MB, iako bi ona nesumnjivo bila brža. Preporučene radne frekvencije grafičkog i memorijskih čipova su 783MHz i 3600MHz, a kao ni u slučaju čipa više klase, GF104, i ovde se NVIDIA odlučila da osnovne klokove postavi pomalo konzervativno, pa i većina kartica zasnovanih na GF106 ima odličan overklok potencijal. To su naravno
shvatili i u kompaniji MSI, i tržištu ponudili model sa Cyclone hlađenjem, koji je uz to i prilično overklokovan.


O kartici

GPU je fabrički podešen na 850MHz,što je nešto više od nedavno testiranog modela kompanije Gigabyte, ali je u slučaju MSI Cyclone kartice podignut i radi takt memorije – sa 3600 na okruglih 4000MHz. Ovo ubrzanje znači i da šejderi, koji su za
performanse i najvažniji deo kartice, rade na 1.7GHz, umesto na uobičajenih 1.56, što je svakako ubrzanje koje će se osetiti u testovima.



Karta koristi nereferentnu štampanu ploču tamne (većinom crne) boje, pa je nešto duža u odnosu na one koje koriste referentni dizajn,ali je ovih 21cm praktično identično onome što smo videli i od drugih proizvođača, koji su redom ponudili nereferentne i fabrički overklokovane modele.Ukoliko se pitate šta je razlog tome, odgovor je naravno u prostoru koji inženjeri dobijaju korišćenjem PCB-a većih dimenzija, i činjenicom da na taj način vodovi ne moraju biti blizu,ili je moguće koristiti i ploču sa manje slojeva, što takođe snižava proizvodnu cenu. Još jedan dokaz da GF106 izvorno poseduje 192-bitnu memorijsku magistralu su dva prazna mesta za memorijske čipove na štampanoj ploči, ali sugeriše da ćemo možda u budućnosti videti i jače modele, koji će koristiti pun potencijal čipa.
Ipak, najveća prednost ove serije kartica je rešenje sistema za hlađenje. Naime, sa Cyclone verzijama se družimo već neko vreme, pa i ova karta na prvi pogled veoma liči na već testirani GTX 460 model. Naravno, kako se kuler već dokazao kao sjajno rešenje, ne sumnjamo uopšte da ćemo ga i u budućnosti viđati na modelima srednjih klasa. Osnovu kulera čini bakarno podnožje koje naleže na grafički čip (prvi iz Fermi porodice koji nije pokriven), dva heatpipe-a za odvođenje toplote sa baze kulera, i velikog broja radijalno raspoređenih rebara za povećanje disipacione površine. U centru cele konstrukcije leži ventilator prečnika 85mm, koji se spaja sa četiri žice i tokom rada ne proizvodi veliku buku, a ipak obezbeđuje sjajno hlađenje. MSI to dokazuje i natpisom na kutiji – 17°C niža temperatura (pretpostavljamo da misle na
referentni dizajn koji nudi NVIDIA, iako to nije posebno naglašeno).Kako god, već smo rekli da su nam se performanse ovog kulera veoma dopale i na ranijim modelima, pa nismo ni sumnjali da je više nego adekvatno rešenje i za GF106 čip, koji je manji potrošač u odnosu na starijeg brata.


Kao što je i uobičajeno, za sve GF106 modele, karta poseduje jedan 6-pinski PCIe konektor za dodatno napajanje, što znači da je maksimalna potrošnja ograničena na oko 150W. Naravno, cifra je znatno manja, budući da je čip deklarisan na 106W. Uz to, na standardnom mestu, na gornjoj ivici štampane ploče smešten je i „samo“ jedan SLI konektor, što će očigledno biti standardna praksa i na GeForce i na Radeonima budućnosti – retko ko će se odlučivati da uparuje više od sve
ovakve karte, a implementacija i drugog SLI priključka samo komplikuje dizajn štampane ploče.



Na panelu sa priključcima nema previše iznenađenja –GeForce karte su (makar u ovoj generaciji) malo manje fleksibilne od
suprotstavljenih Radeona, pa u jednom trenutku mogu biti aktivna samo dva izlaza... u slučaju ove karte, na raspolaganju su dva Dual-Link DVI konektora i jedan Mini-HDMI, ali oko ovoga ne morate previše brinuti,budući da je MSI odlučio da u pratećem paketu isporučuje i odgovarajući adapter, kojim ćete ga „pretvoriti“ u ovaj konektor standardne veličine, koji i poseduje većina televizora. U pratećem paketu našlo se mesta i za, CD sa drajverima i odličnim Afterburner softverom za
overklokovanje i praćenje parametara rada vaše grafičke karte, dual Molex na 6-Pin adapter za napajanje, DVI-VGA adapter, kao i standardno korisničko uputstvo.


Zaključak

Na kraju se naravno postavlja pitanje kome je namenjen ovaj model grafičke karte. Pre svega, zbog relativno male potrošnje, izuzetno niske bude, dobre podrške kroz drajvere za dekodiranje video sadržaja visoke rezolucije i odličnih performansi u slučaju da je koristite zaigranje u HD Ready rezoluciji, MSI N450GTS 1GB Cyclone može predstavljati sjajan izbor za HTPC računar. Kada su sirove gejming performanse u pitanju, konkurencija je žestoka, i čine je (takođe nereferentni modeli) Radeon HD5750 koje je moguće pronaći i za manje od 100 evra, Radeoni HD5770 koji koštaju nešto manje od ovog Cyclonea, kao i već pomenuti GeForce GTX460 sa 768MB iste kompanije, koji je moguće naći za nešto više od 150 evra. To ovu kartu stavlja u pomalo nezgodan položaj, ali ne krivicom kompanije koja je proizvela – MSI je odradio
sjajan posao (rekli bi praktično bez greške), ali je podbacila NVIDIA,koja je popriličnim kašnjenjem u odnosu na konkurenciju ovaj segment dugo zapostavljala, a nakon toga najslabiji (ali opet nesumnjivo brži) GTX 460 model pozicionirala previše blizu klasičnom mejnstrimu.




Ipak, nesumnjivo je da i dalje postoji ogroman broj ljubitelja GeForce brenda koji su konačno dočekali i model u cenovnim kategorijama o kojima razmišlja najveći broj kupaca, što znači da je potencijalno tržište za GeForce GTS450 prilično veliko, a ovaj model kompanije MSI,zbog svojih karakteristika, definitivno zaslužuje da se nađe u najužem izboru za kupovinu... ako ne i na samom vrhu liste.

Blueberry NetCat tablet

Da li je Blueberry NetCat idealan tablet po meri srpskog potrošača?
Ne zaboravimo da govorimo o zemlji u kojoj prosečna plata sve više klizi ka cifri ispod tri stotine evra, i da je za široke slojeve stanovništva priča koju ponekada toliko obožavamo da pričamo poprilično bespredmetna. Kada to kažemo, mislimo na uređaje kao što su iPad ili Samsung Galaxy Tab, koji su izuzetno skupi i najvećem delu stanovništva delimično do potpuno nedostupni. Očigledno je da je za šire slojeve pogodno kreirati značajno, višestruko jeftiniji uređaj, koji bi imao šansu da bude naširoko prihvaćen. Možda je upravo pristup kakav imamo priliku da vidimo u NetCat tabletu ono što treba Srbiji kako bi se omasovila i popularisala ova vrsta uređaja. Višestruko jeftinije u svakom slučaju - ali koliko upotrebljivo i funkcionalno? To pokušavamo da ispitamo u ovom prikazu uređaja čija maloprodajna cena iznosi svega oko 200 evra!



O konceptu tableta ste već mnogo puta imali priliku da čitate na ovim stranicama. Nema nikakve sumnje da je pred ovim uređajima budućnost. Oni će u dogledno vreme dopuniti spektar računara koje koristimo u domovima, ali i van njih, "zagrabivši" svoj udeo i od notebook i od netbook računara, iako su u principu kategorija za sebe. Prema njima će, vrlo osnovano nagađamo, veliki broj korisnika u nekom trenutku preusmeriti svoja novčana sredstva, želeći da stekne mogućnost udobnog korišćenja koju oni nude u svemu onome što u ovom trenutku nazivamo "nezahtevna primena računara". Blueberry NetCat je baš takav model. Sa kolikim uspehom će on proći na tržištu, ostaje da se vidi.Radi se o tabletu koji karakteriše dijagonala od 7 inča, kao i mnoge veoma zanimljive mogućnosti na papiru. Cilj ovog prikaza jeste da ispitamo šta on sve može i koliko je udoban za korišćenje.



Pakovanje

Blueberry NetCat M-01, kako glasi puna oznaka ovog modela, dolazi u stilizovanoj kutiji crne boje, sa "mačkom" koja je i motiv po kome je uređaj dobio ime ("Net" deo, naravno, asocira na konektivnost i mogućnost priključivanja na internet). U samoj kutiji zatičemo sam tablet, zatim slušalice, USB kablić za direktno povezivanje sa računarom, kao i strujni adapter - ništa čudno. Prijatno iznenađenje nas dočekuje kada shvatimo da se u paketu nalaze još dve interesantne stvari. Tu je mini USB - to - USB kabl/adapter, koji omogućava direktno priključenje fleš drajvova i drugih uređaja sa USB interfejsom i povezivanje sa tabletom. Tu je i mala, elegantna torbica za nošenje, koja će svakako dobro doći prilikom nošenja ovog uređaja. Kako je autor ovih redova imao priliku da koristi i nosi sve tablete koji su do sada na ovaj ili onaj način došli u Srbiju (iPad, Galaxy Tab, ViewSonic ViewPad), vrlo je dobro upoznat sa ovom "sitnicom" i korisnošću njenog prisustva.


To bi bio sadržaj standardnog pakovanja. Opciono, korisnici imaju još jednu varijantu za koju se mogu odlučiti. To je kupovina dodatka koga možete videti na donjim slikama. Njegova tačna oznaka je NCLKB Case with Keyboard, a kao što možete videti, radi se o kožnoj futroli sa tastaturom. Tastatura se na uređaj povezuje preko USB konektora i na taj način možete pretvoriti Blueberry NetCat u svojevrstan mini-laptop sa Android operativnim sistemom, ako to želite.


Na donjoj slici možete videti kako izgleda NCLKB Case with Keyboard kada je preklopljen, sa tabletom u njemu. Cena ovog dodatka iznosi oko 2,500 dinara i u suštini ga možemo toplo preporučiti, ako ste se već odlučili da kupujete vrlo pristupačan NetCat tablet. Neće puno povećati cenu, niti preterano "smanjiti razliku" u ceni u odnosu na druge tablete, a može prilično da koristi.







Spoljašnjost, dizajn

Polako dolazimo do onog dela prikaza koji će pretežno biti u znaku sintagme "...ali, za te pare..." Dopalo se to nekome ili ne, ali ovaj tablet je rezultat brojnih kompromisa koji su načinjeni, i kao takav zahteva određeno vreme za privikavanje. Što se dizajna tiče, on naizgled nije upitan,pošto na prvi pogled deluje sasvim pristojno i dopadljivo, ali sa "kvakom" koja je u startu očigledna - ekran je nešto drugačiji od onoga na šta smo navikli na tabletima. No, o ekranu nešto kasnije. Kao što možete videti i na priloženoj fotografiji, NetCat ima crni okvir oko ekrana, koji je možda naizgled debeo, ali je važno da bude prisutan kako bi omogućio korisniku prostor za držanje tableta (ovo nije telefon minimalnih dimenzija). Bokovi i poleđina su metalik sive boje Naprava je izrađena od plastike i po izradi zaostaje za drugim tabletima koje smo isprobali - ali, za te pare...Bitno je da je sve ukomponovano na korektan način, nema nekih uočljivijih problema sa izradom, ništa "ne krcka" (sve dok ne krenete da pritiskate ekran, ali to je zbog koncepta ekrana, a ne zbog izrade), tako da je sa te strane tablet sasvim korektan.



Ivice su primetno zaobljene. Gornja površina, uključujući i ekran, je prevučena staklom. Ispod ekrana su standardni Android tasteri, ali ne tasteri osetljivi na dodir neprimetno integrisani u površinu uređaja, kao što smo navikli kod telefona i drugih Android tableta, već pravi pravcati fizički tasteri. Iznad ekrana je smeštena web kamera od 1.3 megapiksela, koja je kao stvorena za komunikacije i video pozive. Na levoj ivici se ne nalazi ništa, dok su na desnoj ivici smešteni tasteri za paljenje i pojačavanje zvuka. Na gornjem delu je smešten priključak za slušalice. Međutim, donja ivica je ono što izaziva posebnu pažnju.


Idemo redom sleva nadesno, kao što možete videti na priloženoj slici. Mini HDMI je prava blagodet i prijatno iznenađenje. Nažalost, kabl ćete morati dokupiti jer nije deo paketa, ali ovaj priključak pretvara NetCat u interesantan plejer, koji možete očas posla priključiti na eksterni displej ili televizor i koristiti ga za gledanje video sadržaja, filmova, spotova. Odmah pored je mesto za memorijsku karticu. Između dva šrafa, čije vidljivo prisustvo nije baš pohvalno, smeštena su dva USB priključka. Od njih je jedan univerzalan i na njega možete priključiti bilo šta što ima mini-USB konektor (ili bilo koji USB konektor ako koristite mini-USB - to - USB adapter koji stiže u pakovanju), a drugi ima posebnu namenu. Na njega možete priključiti tastaturu koja dolazi u sklopu dodatka. Još jedna stvar se može priključiti na njega - USB modemi. Blueberry NetCat ne podržava GSM modul, ali je omogućeno korišćenje USB modema koje možete nabaviti npr. kod Telekoma ili Telenora putem ovog porta. Iskreno, za sumu koja se traži za NetCat, nismo ni očekivali direktnu podršku za 3G, već samo Wireless, što smo i dobili. Desno od USB portova su priključak za strujni adapter, kao i mono zvučnik.



Hardver

Ispitajmo sada hardver Blueberry NetCat tableta. Spomenuli smo da ekran ima dijagonalu od 7 inča, a zanimljivo je da je njegova rezolucija 1280 x 720 piksela, sa 16 : 9 odnosom stranica. Sa jedne strane, to je više nego na bilo kom tabletu
koji smo do sada isprobali. Nažalost, mišljenja smo da 16:9 odnos stranica nije baš najsrećniji, pošto se tableti mahom drže uspravno.Takav odnos strana je možda primereniji ekranu računara, koji se (praktično uvek) drži vodoravno, a to smo sve spominjali u prikazima tableta sa ovim ekranima. Druga vrsta problema stiže iz prilagođavanja aplikacija rezoluciji 800 x 480 piksela, tipičnoj za telefone, na kojoj Google insistira, pa će sasvim sigurno dolaziti do skaliranja i deformacija. Srce sistema čini ARM11 procesor, koji radi na 800 MHz.Kao takav je sposoban da pusti YouTube HD snimke, što smo i proverili u praksi i sasvim smo zadovoljni rezultatima. Ipak, svima je poznato da procesori na 1 GHz predstavljaju neku vrstu standarda prema kome se vrše optimizacije platformi.


Blueberry NetCat ne podržava direktno 3G konekciju, već je omogućeno korišćenje 3G USB modema koje možete nabaviti kod domaćih operatera, o čemu smo već govorili. Sistemske memorije ima 256 MB, a radi se o DDR2 memoriji. Kada je interna memorija u pitanju, nje ima 2GB, a ona se može proširiti putem kartice. Maksimalan kapacitet kartice koju možete koristiti na NetCat tabletu iznosi 16 GB.

Specifikacija:

Blueberry NetCat
Ekran	7", 1280 x 720, LCD, glossy, rezistivni
Procesor/grafika	ARM11, 800 MHz
Skladišna memorija	2 GB proširivo za do 16 GB preko kartice
Sistemska memorija	256 MB
WiFi	Wi-Fi (802.11a/b/g/n)
Kamera	Frontalna 1.3 mpx za video pozive
Čitanje	Podržane e-reader funkcije
Baterija	3200 mAh (oko 6 i po sati kontinualnog rada)
Audio	Mono zvučnik na donjoj strani, 3.5-mm konektor, mikrofon
Senzori	G-Sensor, E-Compass sensor, Ambient light sensor
Audio formati	MP3, WMA, OGG, FLAC, WAV, ACC, APE
Video formati	AVI, WMV, RM, RMVB, 3GP, MKV, MP4, ASF, VOB, MPG, TS, TP, DVIX, MOV
E-Book formati	PDF, TXT, CHM, DOC, EXCEL, EPUB, RTF, FB2
Operativni sistem	Android 2.1
Dimenzije	203 x 132 x 12 milimetara
Masa	415 grama
Cena	19,499 dinara
Garancija	1 godina

WiFi je neizostavan na uređajima ovog tipa, pa ga tako i ovde zatičemo. Bluetooth i GPS moduli nisu ugrađeni. Mnogi su kao zamerku na ranije tablete isticali nedostatak kamere (to se prevashodno odnosi na iPad), i to ne zadnje kamere za slikanje, koliko odsustvo prednje kamere za video pozive. Tablet sa našeg prikaza raspolaže frontalnom kamerom od 1.3 megapiksela, dok zadnje kamere nema. Uređaj se isporučuje sa Li-Polymer punjivom baterijom od oko 3200 mAh, koja je dovoljna za oko šest i po sati kontinualnog rada u praksi, makar je sa nama bio takav slučaj. Imajte u vidu da će trajanje baterije umnogome zavisiti od načina na koji koristite uređaj, nivoa osvetljenja i slično. Masa uređaja iznosi 415 grama. Blueberry NetCat stiže sa Android 2.1 operativnim sistemom, ali se ističe da će vrlo brzo biti omogućen apgrejd na Android 2.2, koji će, naravno, biti besplatan.


Utisci;

Ekran

Ekran je verovatno najkontroverznija stavka NetCat računara. Nažalost,zaboravite na neke od raskošnih ekrana koje koriste višestruko skuplji konkurenti. Blueberry NetCat ima rezistivni LCD ekran, sa svim svojim manama. Osvetljenje ekrana je slabo, uglovi gledanja jednostavno loši,a nema ni multitač podrške! Međutim, vraćamo se na spomenutu sintagmu -"...ali, za te pare..." Ove stavke drastično utiču na kvalitet ugođaja i iskustva koje nudi NetCat. Ekrani su izuzetno bitna stavka kod
tableta i odlučujuće utiču na iskustvo u korišćenju. Za razliku od,recimo, netbook računara i drugih uređaja sa ekranima, ovde se radi o uređaju koji se drži u rukama, prevlači, menjaju se uglovi gledanja, i jako je bitno da ekran bude kvalitetan, sa dobrim uglovima gledanja i osvetljenjem. NetCat prosto obavezno morate držati na maksimalnom osvetljenju prilikom korišćenja uređaja. No, odsustvo multitač podrške vrlo direktno utiče na korišćenje, pošto su vam brojne operacije koje
Android i njegove aplikacije nude jednostavno nedostupne.


OS i aplikacije

Blueberry NetCat stiže sa Android 2.1 operativnim sistemom. U pitanju je klasičan Android OS sa pratećim interfejsom, što je sa jedne strane dobro, a sa druge strane već smo puno govorili o neadekvatnoj pripremljenosti Androida i njegovih aplikacija za upotrebu u tablet računarima čija je rezolucija iznad podrazumevanih 800 x 480 piksela.Imate pristup Android Marketplace-u, odnosno tonama i tonama najrazličitijih aplikacija raznovrsnih namena. Tablet dolazi sa dvadesetak bazičnih aplikacija, što će vam biti sasvim dovoljno da započnete druženje sa NetCat-om...ne zaboravite da svako putovanje počinje običnim korakom. Uređaj ima podršku za 40 jezika među kojima,nažalost, nema srpskog jezika.




Raspored i način korišćenja su vrlo logični i sa te strane poznati svakome ko je ikada radio u Androidu. Pretpostavljamo da ste već čitali naše brojne prikaze u ovom domenu, pa vas nećemo zadržavati preteranim objašnjenjima vezanim za Android tastaturu, Home ekran, panes, načinima preraspodele, dodavanjem novih radnih površina i slično. Samo nebo je granica, ali i rezistivan ekran bez multitač podrške. Prosto, budite spremni da određene aplikacije ili ugrađene mogućnosti Androida nećete moći da iskoristite jer nema multitača. Da li bi interfejs mogao biti tečniji i brži? Moguće, odnosno verovatno.
Opet, ne znamo ni sami da li je to na dušu procesora koji ipak radi na 800 MHz, ili na račun ekrana koji ne može da "prati" pokrete prstom na adekvatan način, ili možda nečeg trećeg, a verovatno je kombinacija više ovih parametara.


Web

Browsing bi svakako bio prijatnije iskustvo na NetCat tabletu, kada bi postojala podrška za multitač. Opet, ekran ima visoku rezoluciju i ona pomaže donekle, pošto je web optimizovan za prikaz u nižim rezolucijama. Snalaženje će stoga ići nešto sporije, a period navikavanja će biti nešto duži, pošto ćete umesto jednostavne multitač opcije za zumiranje morati da koristite druge metode. Pinch-to-zoom ne radi baš najbolje zbog ekrana, pa ćete verovatno "peške" morati da zumirate sajtove kako biste udobnije čitali njihov sadržaje, skrolujući prstom preko njih. Za slabije upućene, kada kliknete na neko polje u koje se može unositi tekst, pokrenuće se virtuelna tastatura. Ceo internet na dohvati ruke i to je svakako prednost ovog uređaja. Doduše,prepreke sa ekranom i interfejsom nas sprečavaju da damo direktnu prednost NetCat tabletu u browsingu u odnosu na telefone. Sa jedne strane, ekran je veći i sadržaj se može lakše gledati, ali sa druge strane, interfejs je nezgrapniji. Sve zavisi od vaših prioriteta. U svakom slučaju, uvek je lepo imati web na dlanu.


Multimedija

U ovom domenu tablet briljira, imamo li razumevanja za ekran nešto slabijih karakteristika.Čitanje knjiga? Čitanje stripova? Sve se to može sa ovom napravom, i mnogo više od toga. Sve zavisi od vas, vaše volje da malo istražujete i eksperimentišete sa aplikacijama. Verujte, isplati se. Ništa ne može opisati osećaj kada shvatite da vam je spravica koju držite u rukama ispunila dan. Tada ćete biti ponosni na to što ste odabrali taj uređaj,a u ovom slučaju, i na to što ste prošli prilično jeftino. Možemo pričati da bi rukovanje bilo lakše sa nekim skupljim uređajem, ali ako su vam ti uređaji nedostupni, vi od toga nemate ništa.
Sinhronizaciju vršite nikad prostije - putem direktnog povezivanja na USB računar (prepoznaće se kao Mass Storage Device), ili putem korišćenja memorijske kartice. Isto tako, možete na već opisani način preko mini USB - to - USB adaptera povezati tablet sa eksternom memorijom ili hard diskom, nakon čega će vam biti omogućeno rukovanje i reprodukcija. Zahvaljujući ES File Explorer fajl menadžeru, vrlo ćete se lako snaći. Naravno, tu je i opcija skidanja nekog drugog fajl menadžera. Što se tiče reprodukcije video fajlova, sve dobija neki novi smisao korišćenjem mini HDMI konektora. Ovaj tablet bukvalno možete koristiti kao plejer! Povežite ga na veliki televizor i jednostavno puštajte video sadržaje sa njega ili njegove memorijske kartice.Alternativno, povežite ga preko HDMI-ja na televizor, a na USB povežite eksternu memoriju ili eksterni hard disk! Jednostavno sjajna stvar, i uživancija može da počne. Što se ovoga tiče, Blueberry NetCat je zaista uređaj koji možemo toplo preporučiti. Puštali smo razne video formate,uključujući i YouTube HD video. Nažalost, kada je u pitanju MKV koji verovatno veoma zanima naše čitaoce, nismo uspeli da ga pustimo, već smo dobili poruku "Can't play this video file". No, ne treba previše žaliti za tim - setimo se, "za te pare..." Mogućnosti puštanja videa su pozamašne i zaista za taj aspekat rada tabletu možemo uputiti pohvale.



Zaključak

Nema potrebe previše pametovati kada je u pitanju Blueberry NetCat. Za te pare drugog ničeg nema!
Ukoliko želite da uđete u svet tablet računara, možda na ne tako magičan način, onda je ovo pravi uređaj za vas. Sa vrlo povoljnom maloprodajnom cenom koja u trenutku pisanja ovog teksta iznosi ispod 200 evra, utisak je da nema puno razmišljanja. Njegovi konkurenti koji isto tako spadaju u tablete - iPad, Galaxy Tab, ViewPad, su svi,otvoreno govoreći, bolji uređaji. Istovremeno, svi su višestruko skuplji. I pored mana, NetCat tablet je, rekli bismo, veoma dobro prilagođen ne samo i ne toliko potrebama, već pre svega mogućnostima prosečnog korisnika na teritoriji Srbije. Stoga od nas može dobiti zeleno svetlo, a mi se nadamo da će NetCat podstaći tražnju za ovakvim tipom uređaja u širim slojevima stanovništva. Veoma pristupačan, on je to zaista u stanju da učini, zahvaljujući solidnoj upotrebljivosti u raznim vidovima primene. Pored toga, možete sebi priuštiti dodatak satastaturom i torbicom, ako tako želite. Ukupno gledano, uopšte ne sumnjamo u odličnu prodaju.









Prednosti:

- Izuzetno povoljna cena i dostupnost u domaćim maloprodajama
- Mnoštvo aplikacija najrazličitijih namena koje omogućavaju lako personalizovanje uređaja
- Toliko primena u vašem džepu - od videa, preko surfovanja, do muzike, radija, čitanja knjiga, gledanja fotografija...

- Ekran visoke rezolucije...


Nedostaci:

- ...ali slabih karakteristika i performansi; pride, rezistivan ekran
- Sporost pojedinih operacija; akcelerator sporo radi, a interfejs je nedovoljno tečan
- Bez podrške za multitač, što zajedno sa prethodnim pobrojanim manama utiče na korišćenje
- Android sa svojim problemima i neoptimizovanošću za 1280 x 720 rezoluciju - u trenutnoj verziji
- Mono zvučnik dosta tih

Samsung Omnia 7 je prvi Samsungov predstavnik Windows Phone 7 familije i uz manjeg brata Focus-a, osigurava dobar start Samsunga u novom Microsoft-ovom mobilnom okruženju.
Samsung Omnia 7 je prvi Samsungov predstavnik Windows Phone 7 familije i uz manjeg brata Focus-a, osigurava dobar start Samsunga u novom Microsoft-ovom mobilnom okruženju. Pre nekog vremena smo imali prilike da ga probamo na kratko tokom Samsung promocije, a sada smo konačno mogli malo više vremena da provedemo u isprobavanju njegovih mogućnosti. Samsungov agresivan nastup u areni pametnih telefona je sasvim prirodno morao da uključi i ulazak na Windows Phone 7 tržište koje je još uvek u nastajanju. Omnia 7 je punokrvna platforma za novu mobilnu Sedmicu i u skladu sa zahtevima Microsofta sadrži u sebi impresivan hadrver koji je tu da pokaže novi operativni sistem u najboljem svetlu. Pošto smo već imali tekst sa osvrtom na Windows Phone 7 operativni sistem, ovaj put ćemo se primarno pozabaviti hardverom Omnia 7 telefona i softverskim dodacima koje je Samsung ubacio, dok je ostatak okruženja praktično identičan ostalim Windows Phone 7 telefonima.



Omnia 7 je po specifikacijama vrlo slična poznatom i izuzetno dobro prodavanom Galaxy S modelu sa Android operativnim sistemom.Koriste isti 4“ Super AMOLED displej 480x800 rezolucije, 1GHz čipset, bateriju od 1500mAh i kameru od 5 megapiksela. Ono u čemu se pak na prvi pogled razlikuju je vrlo kvalitetno aluminijum-polikarbonatno kućište Omnie za razliku od plastičnog Galaxy-a. Što se izgleda i osećaja robusnosti tiče, Omnia 7 je svakako korak napred.



Hardver i osnovni softver

Kao i kod svih ostalih Windows Phone 7 telefona, sa donje strane se nalaze tri tastera, back, home (windows) i search, kao i poseban taster za kameru i tasteri za jačinu zvuka. Proizvođači telefona imaju slobodu da postave standby dugme po svom nahođenju, a Samsung je odlučio da ga postavi prvi vrhu sa desne strane. Na gornjoj strani uređaja se nalaze 3,5mm konektor za slušalice i Micro-USB koji je zaštićen malim poklopcem.



Telefon, iako glomazan, leži sasvim fino u ruci. Blago zakrivljenje zadnje ivice doprinosi da lepše naleže u šaku, a moramo da
malo zamerimo položaju tastera za standby. Nama se dok smo držali telefon u desnoj ruci više puta desilo da slučajno pritisnemo tastere za kontrolu zvuka, pa je za očekivati da bi levoruki korisnici isto tako lako mogli da greškom pritisnu standby taster tokom razgovora, jer se nalazi tačno sa suprotne strane od tastera kontrole zvuka. Sa zadnje strane se nalazi poklopac koji se lako skida i otkriva bateriju i slot za SIM karticu. SIM kartica se lako ubacuje, ali se malo teže vadi jer ne postoji neki način da se jednostavno uhvati i povuče osim čistim trenjem sa gornje strane.


Specifikacija:

dimenzije	122.4 x 64.2 x 11 mm
masa	138.2 g
baterija	Li-Ion 1500 mAh
ekran	4", 480 x 800, Super AMOLED
kamera	5 MP, autofokus, LED, 720p video
prednja kamera	ne
procesor	1 GHz Snapdragon
memorija	512 MB RAM
skladišna memorija	8/16 GB Interni MicroSD
proširenje memorije	Ne
priključak za slušalice	3.5 mm
sistem	Microsoft Windows Phone 7
accelerometer - orijentacioni senzor	da
konekcije	USB, Bluetooth, WiFi
ostali senzori	kompas
prenos podataka	HSUPA5.76/HSDPA7.2, EDGE, GPRS
GPS	Da
poruke	SMS, MMS
email	Da
FM radio	stereo, RDS

Primetno je odsustvo bilo kakvog slota za memorijske kartice.To je primarno odluka Microsofta, koji se vodio rezonom da nije pametno da korisnik može da joj pristupi zato što je WP7 aktivno koristi za mnogo svojih funkcija i njeno vađenje i stavljanje druge je ravno fabričkom resetu telefona. Nažalost, na taj način je telefon ograničen na svoju inicijalnu memoriju koja u ovom slučaju iznosi 8 GB od čega je za korisnika upotrebljivo nešto manje od 7 GB. Ideja je da korisnik zapravo i nema potrebe da nosi sve svoje podatke sa sobom, već da koristi „cloud“ usluge kao što su SkyDrive koji je deo Windows Live naloga. Taj sistem naravno ima mnogo zajedničkog sa Apple-ovim MobileMe
i Android-ovim Google nalogom.



Sa zadnje strane se nalazi i autofokus kamera od 5 megapiksela uz prateći LED blic. Uz fotografije, Omnia 7 dolazi i sa podrškom za 720p HD video snimanje u 25 slika u sekundi. Prilikom slikanja imate dosta mogućnosti za podešavanje koje uključuju ISO, sprečavanje trešenja slike, razne efekte (sepia, negativ, antikni izgled...) i u poslednje vreme jako popularan „wide dynamic range“, tj. HDR. Dosta tih opcija je dostupno i u video modu. Kvalitet videa umnogome zavisi od uslova snimanja i varira od prihvatljivog do problematičnog i ne možemo reći da smo bili prezadovoljni njime.



Integrisani zvučnik daje sasvim pristojan utisak kada pustite neku muziku na njemu. Prilično je glasan i čak i kada se pojača maksimalno nema previše distorzija. Naravno, ne preporučujemo neko duže slušanje muzike na taj način, već korišćenjem slušalica koje nažalost nisu došle na test uz telefon, pa ne možemo ništa reći o njihovom kvalitetu. Naravno, zvuk je odličan i prilikom razgovora.



Integracija sa Facebook-om i drugim socijalnim mrežama je očigledna u „People“ sekciji, dok je moguće uneti svoje podatke za Google nalog i povući sa njega kontakte, poštu i kalendar. Naravno,podržana je i sinhronizacija sa Outlook-om i Exchange-om. Što se sinhronizacije tiče, svakako nećete imati nikakvih problema i sva podešavanja se obavljaju veoma brzo. Office deo vam pruža mogućnost da kreirate i menjate OneNote, Word i Excel dokumente, dok je baratanje Powerpoint fajlovima za sada na samo na osnovnom nivou i prezentacije se ne mogu kreirati na samom telefonu.



Video reprodukcija je odlična, bilo da je u pitanju video snimljen na samom telefonu ili uvezen eksterni video fajl. DivX radi
odlično, kao i 720p WMV koji smo probali. MKV nažalost nije podržan, kao ni učitavanje titlova.



Svo baratanje fajlovima, sinhronizacija slika, video zapisa i muzike, obavlja se preko Zune softvera. Zune je Microsoft-ova
multimedijalna platforma prvenstveno namenjena njihovim prenosnim plejerima, integrisana sa Windows Live servisom, marketom i socijalnom mrežom. Sve operacije kopiranja iz telefona u računar i obrnuto su vrlo jednostavne i imate dobar pregled koliko prostora još uvek imate na raspolaganju u telefonu. Za pregled fajlova u računaru koji radi pod Win 7 OS-om, Zune koristi podatke iz Libraries sekcije, tako da nema potrebe da zasebno skenira sadržaj diska. Zune trenutno ima podršku samo za Windows od XP SP3 naviše, dok Mac i Linux korisnici moraju da se snalaze na razne druge, ne baš komotne načine, da bi prebacili svoje fajlove na WP7 telefon.


Samsung dodaci softveru i utisci u radu

Windows Phone 7 interfejs smo već imali prilike da iskusimo, a i na Omnia 7 telefonu ostavlja isti utisak, sve radi vrlo glatko i brzo.Samsung je uz osnovni WP7 dodao par svojih specifičnih aplikacija. Prva se zove „Now“ i sadrži tri ekrana. Prvi je za vremensku prognozu koja na osnovnom ekranu prikazuje trenutni grad i vreme za danas i sledećih par dana. Moguće je dodati još gradova u listu koji se onda mogu izabrati i proveriti se vreme u njima uz prognozu za 6 dana unapred.
Sledeća sekcija su vesti. Prilično jednostavne i pregledne, dobijaju se od Rojtersa i mogu biti u US, UK, Indijskom i Kanadskom izdanju, sa dodatnim filtriranjem na globalne, poslovne, ekonomske i mnoge druge (baš mnoge, ima oko 30-ak kategorija). Treći deo čine podaci sa berze gde se mogu dobiti trenutne informacije, kao i grafikoni kretanja vrednosti akcija u raznim periodima u prošlosti. Izvor za podatke o akcijama je Yahoo! Finance.



Druga Samsungova aplikacija je Photo Sharing koja omogućava deljenje slika putem raznih socijalnih mreža tipa Facebook, Flickr,Myspace, Photobucket, itd. Ostaje pitanje koliko je takva aplikacija potrebna, pošto WP7 već poseduje takvu mogućnost o okviru svoje integracije sa socijalnim mrežama.
Tokom testa, telefon se ponašao sasvim u skladu sa očekivanjima, ali moramo da navedemo i neke zamerke koje su prvenstveno vezane za WP7, a manje za konkretan telefon. Ograđujemo se i u slučaju da postoji razlika između verzije telefona koju smo dobili za testiranje i verzije koja ide u prodaju. Za početak, „Browser & search language“ je bio podešen na Serbian (Cyrilic, Serbia and Montenegro) i svi pokušaji da to promenimo u Serbian (Latin) nisu urodili plodom. Veći problem je bio to što je posle nekog vremena i igranja sa opcijama telefona Internet Explorer jednostavno prestao da radi. Startovao bi se normalno, ali bi se vrlo brzo i ugasio. Takođe, znaci na tasterima kalkulatora su bili zbrljani, kao da su dva karaktera prikazana na istom mestu. Jako čudni simptomi, koji nisu nestali sve dok nismo uradili reset telefona na fabrička podešavanja, što baš i nije nešto što bi korisnik želeo da bude primoran da uradi. Što se trajanja baterije tiče, nismo dovoljno dugo bili u posedu telefona da bismo mogli da donesemo neki precizan sud, ali utisak je da je jedan pun dan komotnog korišćenja telefona sasvim realno očekivanje.
Dok smo se igrali sa kamerom, dopalo nam se to što ima dosta podešavanja, mnogo više u odnosu na osnovnu kamera aplikaciju kod HTC-a recimo. Kvalitet slika je sasvim pristojan, a anti-shaking sistem pomaže da čak i slike u slabim svetlosnim uslovima slikane bez blica imaju šanse da budu oštre ako imate iole mirnu ruku. Zgodno je to što pritiskom na foto taster odmah pokrećete aplikaciju za fotografisanje, dok sam taster ima dva koraka, kao i na foto-aparatima, gde prvi radi fokus, dok drugi okida.




Utisak malo kvari činjenica da se podešavanja uopšte ne pamte između dva pokretanja aplikacije, pa recimo svaki put morate izabrati 720p rezoluciju umesto VGA koja je podrazumevana vrednost. Video nije baš sjajan, a u 720p varijanti ume da izgleda dobro na momente, ali globalno nismo uopšte zadovoljni kvalitetom. Kada se uporedi sa bilo kojim digitalnim foto aparatom koji ima mogućnost HD snimanja,pikselizacija i nedostatak detalja su vrlo uočljivi, kao i povremeni artefakti kompresije kod nekih kompleksnijih scena u pokretu. Takođe,šteta je što Omnia 7 snima 720p video u samo 25 frejmova u sekundi.



Video reprodukcija je vrlo glatka i izgleda impresivno i oštro,sa zasićenim bojama, čak i na jačem dnevnom svetlu. Očigledno je da Super AMOLED displej radi svoj posao vrlo dobro. Zune softver je jednostavan i funkcionalan, ali nam vrlo smeta činjenica da radi samo na Windows OS-u, kao i da sam WP7 telefon ne pruža mogućnost da se memoriji pristupi na neki drugi način, pa možete da zaboravite korišćenje telefona kao eksternog diska, što je recimo sa Androidom moguće (postoji ta mogućnost uz određene zahvate u registry-u Windows-a, ali se prosečni korisnik sigurno neće baviti time).


Na kraju;


Omnia 7 je svakako jako lep, solidan i dopadljiv telefon.Nekome će možda zasmetati veće dimenzije, ali one su tu sa razlogom i 4“ ekran velike rezolucije svakako ostavlja utisak prostranosti za nešto što je i dalje primarno mobilni telefon. Uostalom, taj format nije više novost, pa su čak i nešto veći telefoni već našli svoju ciljnu publiku među korisnicima kojima su bitnije mogućnosti i prostor na ekranu od dimenzija. Pored očigledne sličnosti sa Galaxy S modelom,metalno telo odaje bolji utisak od njegovog plastičnog, pa smo što se samog izgleda i osećaja u ruci tiče, definitivno na strani Omnie.Naravno, to je sve pod uslovom da preferirate Windows Phone 7 OS koji još uvek mora da se dokaže na tržištu i dostigne zastupljenost i broj aplikacija koje iOS i Android poseduju.




Prednosti:

- Odlična izrada i metalno telo
- Super AMOLED displej 480x800 rezolucije
- 720p video snimanje


Mane:

- Kvalitet videa nije na zavidnom nivou
- Manji softverski problemi (uslovno – vezani za WP7 OS)

Lenovo IdeaPad G565

Još jedan u plejadi sve jeftinijih notebook računara dospeva na stranice našeg sajta. Jedan od notebook računara koji je cenovno praktično u netbook klasi jeste Lenovo IdeaPad sa sufiksom G565.Računar je dostupan u nekoliko konfiguracija kod najvećeg domaćeg maloprodajnog lanca Gigatron, ali smo mi insistirali na najpovoljnijem modelu, želeći da ispitamo koliko on tačno može. Na prvi pogled je jasno (za one koji izbegavaju da se određuju već na osnovu cene) da se radi o low end modelu, koji je pripadnik niže klase. To nas nije pokolebalo, naprotiv. Istovremeno, interesantno nam je bilo što se radi o uređaju koji se bazira na nižim "lestvicama" poslednje AMD platforme,odnosno koji je član AMD Vision inicijative. Šta nam pruža G565?
Krećemo od spoljašnjosti, kao po običaju...



- Dizajn i kvalitet izrade

Utisak o izradi i osećaj na dodir su u blagom nesaglasju, ali kada to kažemo, mislimo u pozitivnom smislu. Naime, dizajn i pojava G565 prenosnog računara ostavljaju više nego dobar utisak i na prvu se misli da se radi o računaru više klase. No, na dodir postaje jasno da je uređaj izrađen od plastike. Istina, ne od grube plastike i sa pažnjom koja eliminiše neželjeno krckanje na pritisak prstiju. Osim toga, gornja površina je prekrivena mat slojem koji ostavlja utisak elegancije.Završna obrada je sasvim solidna, i iznad računara ove klase. Poseban utisak ostavlja "piramidalnost" ivica poklopca. Notebook deluje elegantno i dopadljivo. Ipak, imajte na umu da se radi o kriterijumima za low end segment.
Slično je i u unutrašnjosti. Ne postoji nikakav pričvršćivač poklopca a isti je prilično lak i lako se otvara,što u zavisnosti od tačke gledikšta može biti ili prednost ili mana.Reljefni nasloni za dlanove ipak odaju da se radi o mašini niže klase, jer su relativno prosti i grubi na dodir. Tačped je relativno mali i poprilično je izmešten prema levoj strani. Kod tastature nam odmah upadaju u oči ergonomski tasteri, zakošeni i izdubljeni da odgovaraju obliku prsta, ali istovremeno i da su Ctrl i Fn tasteri zamenili mesta (u odnosu na klasičan raspored), odnosno Fn taster je skroz dole levo,dok je Ctrl taster desno od njega. U principu, unutrašnjost je čista,jasna i pregledna, bez suvišnih detalja. Indikatori rada se nalaze napred, tastatura ima numerički deo, tasteri za paljenje su u gornjem levom uglu, baš kao i dodatni indikatori.


Tastatura ima veliko Enter i naša slova. Glossy ekran je oivičen crnim ramom, a iznad njega je standardna web kamera sa mikrofonom. Za razliku od skupljih modela, gde se implementiraju kamere sa posebnim optimizacijama za uslove slabe vidljivosti, ovde je ugrađena obična kamera od 0.3 megapiksela. Konektori su dobro raspoređeni, sa izuzetkom audio izlaza, na koje ako priključite nešto postoji mogućnost da će vam se "sukobljavati" sa prostorom za miša. Istina, Lenovo G565 se ne može pohvaliti naročitim brojem konektora, pa raspored i nije toliko problematičan.


Hardver, specifikacija

Hardver računara je baziran na AMD mobilnoj platformi. Procesor je Athlon II P340, koji radi na 2.2 GHz. Reč je o dvojezgarnom procesoru bez podrške za multithreading. FSB je deklarisan na 3200 MHz, a ima 1 MB keš memorije.
Verovatno nagađate da mu performanse nisu jača strana, ali podsećamo da se radi o Value mašini. Grafika je integrisana u M880G čipset. Reč je o Radeon HD 4270 grafici, koja ima 256 MB dodeljene memorije i može maksimalno da "povuče" 1405 MB memorije. Ipak, kako je instalirane sistemske memorije svega 2 GB, moći će da povuče samo dve trećine tog broja.



Specifikacija:

Lenovo G565
Ekran	15,6", 1366 x 768, glossy, LED backlit
Procesor	AMD Athlon II P340, 2,2 GHz
Čipset	AMD M880G
Grafika	ATI Mobility Radeon HD 4270
Sistemska memorija	2 GB DDR3
Hard disk	320 GB (2,5", 8 MB keša, 5400 RPM)
Optički uređaj	DVDRW
LAN, Bežične konekcije	10/100 LAN, 802.11b/g/n, Bluetooth
Konektori	3 x USB 2.0, 1 x VGA, audio konektori, 5-u-1 čitač kartica, web kamera 0.3 mpx
Operativni sistem	Bez operativnog sistema
Masa	2.6 kg
Dimenzije	376 x 249 x 17.3 mm
Cena	36.990 dinara
Garancija	2 godine

Ekran ima dijagonalu od 15,6 inča, dok radna rezolucija iznosi 1366 x 768 piksela, i prisutno je LED pozadinsko osvetljenje. Ekran ima refleksivni premaz visokog sjaja, ali moramo reći da se ne radi o preteranom nanosu refleksivnog sloja, kao i da performanse ekrana nisu ništa gore u odnosu na druge notebook računare čija se cena kreće negde oko 500 evra. Hard disk ima kapacitet od 320 GB. Radi se o standardnom 2,5-inčnom disku sa 8 MB keš memorije, koji se vrti na 5400 rpm. Optički uređaj je prisutan, smešten je na desnoj strani računara,a kao što možete naslutiti, radi se o DVDRW uređaju.




Sećate li se da smo na prethodnoj stranici spomenuli da broj konektora nije naročito raskošan, te da posledično raspored nije problematičan? U principu, G565 ne nudi više od nekog netbook računara po tom pitanju. Ima tri USB 2.0 porta, podržava 10/100 LAN, kao i WiFi Draft N konekcije. Bluetooth je takođe podržan. Ima VGA izlaz, ali nema HDMI. Čitač kartica je tu, kao i web kamera rezolucije od 0.3 megapiksela. Ceo spektar se zaokružuje audio konektorima. Jedan deo „tajne“ povoljne cene računara je u odsustvu operativnog sistema – on nema preinstaliran grafički operativni sistem. Ipak, iako računar dolazi bez operativnog sistema, uz njega isporučuje disk sa drajverima za Windows 7 operativni sistem, u njihovoj 32-bitnoj i 64-bitnoj verziji, pa će se korisnici u principu relativno lako snaći.


Rezultati testova

Kao što možete zaključiti iz rezultata, Lenovo G565 je low-end mašina. Uostalom, kao da to niste i pretpostavljali? Snaga hardvera je nevelika, ali o svemu više u utiscima. Mi smo testirali računar pod Windows 7 operativnim sistemom, koji smo instalirali na računar. Sa aspekta performansi, moramo reći da smo očekivali više od AMD procesora i grafike. Sirove brojke su negde ispod low end Celeron M900 platforme koju smo nedavno testirali u Acer Aspire AS5336 modelu. Jednostavno, od AMD-a smo očekivali više. Valjda će Brazos učiniti nešto da ispravi ovaj drastičan zaostatak, koji je iz generacije u generaciju sve veći na polju sirove snage. Istina je da grafika taj zaostatak nešto ublažava, ali je ona i dalje low end i ne pruža nikakvo drugačije iskustvo...

Utisci

Windows 7 operativni sistem je bio naš izbor, a savetujemo ga i svima koji imaju ambiciju ka korišćenju ovog prenosnog računara, naročito zbog relativno glatkog rada sa računarima sa manjom količinom memorije (pod "manjom" podrazumevamo sve ispod 4GB). Oko utisaka u radu - nezahtevne primene će odraditi dobro. Možete komotno da radite u Office aplikacijama, razmenjujete mailove, kuckate poruke, čitate Fejsbuk i browsujete internetom. Možete i da pogledate filmove standardne ili visoke definicije. Za nešto više, ne bismo naročito preporučili G565. Istina, to smo naslućivali još u startu, zar ne? Jednostavno, low end mašina za one koji tačno znaju da im ne treba ništa posebno ni zahtevno, i stoga ne žele da plaćaju više nego što je potrebno za mašinu koja im zadovoljava takve potrebe.




- Ekran, tastatura, tačped

Ekran je
solidnih karakteristika, a sasvim sigurno ne spada u gore ekrane
notebook računara koje smo mi imali priliku da vidimo. Jednostavno,
radi se o klasičnom ekranu, prosečnih karakteristika, prosečnih
performansi, standardne HD rezolucije za današnje laptopove od 1366 x
768 piksela. Treba računati na povišen stepen refleksije, na šta smo
ionako spremni. Imajući u vidu cenovni razred, namenu i karakteristike
Lenovo G565 modela, spremni smo čak da kažemo da mu je ekran jedna od
jačih strana. Dakle, utisak nam je u tom pogledu isti kao i na Acer
laptopu slične cene koji smo nedavno testirali. Lepo je videti
uniformisanost kvaliteta u pogledu ekrana, tako da sada i Value modeli
pružaju relativno solidno iskustvo po tom pitanju.




Tastatura je dobra. Nema naročitih mana, ali ni značajnih
prednosti. Tasteri su solidni, srednjeg hoda, dodatno ergonomski
prilagođeni jagodicama prstiju u odnosu na tipične modele. Numerički
deo je nešto suženiji nego što smo navikli. Postoje i naša slova.
Tačped je skromnih karakteristika. Ako i podržava multitač, mi nismo
uspeli da ga nateramo da tako funkcioniše. Malih je dimenzija i
prilično izmešten prema levoj strani. Ukupno gledano, ne predstavlja
neki naročiti adut, iako neće izneveriti u klasičnim zadacima.





- Kultura rada, baterija

Kultura rada
je nešto slabija strana ovog laptopa. Za Lenovo brend se takve stvari
ne vezuju, ali je očito da niža klasa ne haje za brendove i nemilosrdna
je prema svojim članicama. Naime, DVD drajv ume da bude veoma glasan
kad se zalaufa. Isto važi i za kulere. Kuleri se nikada ne gase i ne
spuštaju u režim bešumnog rada, ali zato umeju da primetno i značajno
povećaju broj obrtaja čim se mašina iole optereti. Tada dolazi do
značajnijih nivoa buke nego što bismo voleli da vidimo kod današnjeg
prenosnog računara, ma koje klase on bio. Kada je zagrevanje u pitanju,
leva strana ume da se zagreje prilikom intenzivnijeg opterećenja.
Lenovo svoj G565 isporučuje sa šestoćelijskom baterijom, koja pak
omogućava nešto ispod tri sata autonomije ovom računaru.





Rezime


Za računare ove
klase smo osmislili sintagmu koja važi i u ovom slučaju - cenovno
dostupan svakome, ali nije za svakoga. Radi se o bazičnom računaru koji
je namenjen onima koji ne mogu da priušte više, onima koji ne žele da
priušte nešto više ili pak apsolutnim početnicima u korišćenju
prenosnih računara ili računara uopšte. Posledično, nije usmeren
kupcima specifičnih potreba i rezultat je brojnih kompromisa. Sa
hardverske strane, ne raspolaže naročitom snagom. Ipak, i takav će
"odraditi posao" nezahtevnim korisnicima, kojima treba što
pristupačniji računar standardnog formata. Lenovo G565 će im doneti
solidan ekran i tastaturu, bazične mogućnosti i karakteristike. Mnogima
je to sasvim dovoljno za neveliku cenu Lenovo G565 računara.



Ocena reprezentuje naše viđenje kako notebook zadovoljava
potrebe kupaca u svojoj kategoriji i gde je u odnosu na aktuelnu
ponudu i konkurenciju, a predstavlja mišljenje autora.




Ocena: 64%



Prednosti:

- Pristupačnost - među najjeftinijim notebook računarima na tržištu
- Solidna tastatura, solidan ekran
- Dobar odnos cene i mogućnosti
- Izrada i dizajn iznad naših subjektivnih očekivanja

- 2 godine garancije,
što je sasvim pristojno u ovoj kategoriji

Nedostaci:

- Slabe performanse, više smo očekivali od AMD platforme niže klase
- Malo sistemske memorije
- Bez operativnog sistema
- Sitnice u izradi,
tačped
- Buka se značajno podiže čim se računar malo više optereti.

Iz kompanije HP stiže nam Pavilion model notebook računara oznake dv6. Dobro poznati računa 15,6-inčnog formata sa tipičnim karakteristikama...ili možda ipak ne? Nove serije HP prenosnih uređaja donose sve više zanimljivih noviteta, pa je tako i ovog puta. Fantastičan eksterijer, AMD hardver, ekran osetljiv na dodir...jesmo li vam zagolicali maštu? Pavilion serija računara kompanije HP se uglavnom vezuje za multimediju visoke klase. Međutim, istovremeno ovi računari mogu da posluže mnoštvu svrha i ispune potrebe širokog kruga korisnika, bez obzira da li se radi o poslovnim aplikacijama, igranju igara ili nečem drugom.

Pred nama je Pavilion dv6 sufiksa 3060em, mašina koja se bazira na
AMD hardveru nove generacije (AMD Vision sa AMD Danube hardverskom
platformom), tipično luksuznom izradom, ali i ekranom osetljivim na
dodir. Dakle, ne samo da ispunjava širok spektar potreba, već donosi i
novu mogućnost - kontrolu aplikacija putem dodira. Ispitajmo detaljnije
šta sve nudi nova HP mobilna mašina.

Spoljašnjost, dizajn

Naravno, prva stvar koja će vam upasti u oči istog trenutka kada budete
otvorili kutiju jeste luksuzna izrada. HP ništa nije prepustio slučaju i
svi računari Pavilion klase mogu da se podiče vrhunskom izradom od
ispoliranog aluminijuma. Išlo se i korak dalje, kao po običaju kada je o
ovoj seriji prenosnih računara reč, pa tako na računaru zatičemo
prepoznatljive šare i reljefne površine, koje smo zaticali i na ranijim
modelima. Međutim, ovaj put su utisnuti na nešto drugačiji način, i
dublje, a šare su "gušće" tako da sve deluje još luksuznije nego ranije.
Metalik sive površine dominiraju spoljašnošću računara, sa izuzetkom
crne plastike koju zatičemo na donjem delu. Na bokovima zatičemo
manje-više standardan raspored portova, a u principu tu su svi
priključci koje očekujemo od računara više klase. Interesantno je da se
na prednjoj strani nalaze zvučnici solidnog (ili čak visokog kvaliteta
za laptop okvire), koje potpisuje Altec, sa Dolby Advanced Audio
podrškom. Od multimedijalnog računara najvećeg notebook proizvođača na
svetu - očekivano, rekli bismo.
Unutrašnjost je isto tako raskošna. Površine su čiste, pregledne, i
dominira kontrast između metalik sive-bež boje i crne boje tačpeda,
tastature i okvira oko ekrana. Island-style tastatura dv6 modela možda
iznenađuje u tom smislu što nema numerički deo, na šta smo navikli kao
uobičajenost kod računara od 15,6 inča. Naša slova su tu, veliko Enter
je tu, a čiklet tastatura na svojoj levoj strani ima kolonu sa dodatnim
tasterima-prečicama. HP ClickPad tačped pruža vrhunski doživljaj, pošto
se radi o tačpedu koji se "ceo" ponaša kao dugme. Sa njegove desne
strane se nalazi i skener otisaka prstiju, što može biti zanimljivo i
običnim korisnicima, ali i poslovnim korisnicima kojima treba raskošna
mašina za rad, ili laptop koji se podjednako može koristiti i kući i na
poslu. Ekran i okvir su prekriveni uniformnim staklom, a tu je i
rezistivni sloj koji omogućava unos prstima, odnosno kontrolu dodirom.

Hardver, specifikacija

Hardver računara se bazira na AMD Danube mobilnoj platformi, koja čini
osnovu ove mašine. Osnovu nove platforme kod ovog računara čini AMD
RS880M čipset. Procesor koji se koristi je trojezgarni AMD Phenom II X3
model oznake P820. Reč je o procesoru koji radi na 1,8 GHz, sa 1,5 MB
keš memorije, kao i FSB-om od 3600 MHz. O snazi i mogućnostima
hardverske platforme ćemo više reći nešto kasnije, komentarišući
rezultate testova. Što se grafičke karte tiče, u opticaju su dve opcije,
između kojih se korisnik može "šetati" bez potrebe za resetovanjem
računara. Jedna opcija je integrisana grafika iz čipseta, Radeon HD 4200
koji je štedljiviji i slabiji, ali bez obzira na to pruža sve
pogodnosti akceleracije video sadržaja uz DX10.1 podršku, zahvaljujući
tome što se bazira na 55-nanometarskom RV620 jezgru. Snažnija opcija je
svakako Radeon HD 5650, diskretna grafika sa 1 GB sopstvene memorije,
koja je pride u stanju da pozajmi još 1690 MB sistemske memorije u
slučaju potrebe. Između ovih karti korisnik se može u bilo kom trenutku
prebaciti pomoću ikonice iz tray-a, ili pak kroz promene opšteg režima
rada računara (ali koje će tada obuhvatiti i druge parametre rada osim
grafičke karte). Pavilion dv6-3060em koristi 4 GB DDR3 sistemske
memorije.

Specifikacija:

HP Pavilion dv6-3060em
Ekran	15,6", glossy, osetljiv na dodir, 1366 x 768, LED backlit
Procesor	AMD Phenom II X3 P820, 1.8 GHz
Čipset	AMD RS880M
Grafika	ATI Mobility Radeon HD 5650
Sistemska memorija	4 GB DDR3-1333
Hard disk	640 GB (2,5", 16 MB keša, 5400 rpm)
Optički uređaj	DVDRW
LAN, Bežične konekcije	Gigabit LAN, 802.11b/g/n, Bluetooth
Konektori, Ostalo	1 x eSATA, 4 x USB 2.0, VGA izlaz, HDMI izlaz, LAN konektor, 5-u-1 čitač kartica, audio konektori, web kamera 2 mpx, skener otisaka prstiju
Operativni sistem	Windows 7 Home Premium x64 (uz TouchSmart aplikacije)
Masa	2,48 kg
Dimenzije	378 x 245 x 31.7 ~ 35.7 mm
Cena	79,990 dinara
Garancija	2 godine

Ekran je verovatno udarna stavka ovog računara, pre svega zbog
činjenice da se radi o ekranu osetljivom na dodir. Radi se o HP
BrightView tačskrin displeju, koji može da itekako donese neki novi
ugođaj u radu, naročito uz optimizovane aplikacije. Kapacitivni
digitajzer podržava unos i prstom i olovkom, a u teoriji i prepoznavanje
rukopisa i slično, premda HP ne isporučuje stylus uz laptop. Rezolucija
ekrana je 1366 x 768 piksela, a karakterišu ga LED pozadinsko
osvetljenje i visok nivo refleksije. Hard disk nudi kapacitet od 640 GB,
a radi se o standardnom 2,5-inčnom disku sa 16 MB keš memorije, koji se
vrti na 5400 RPM. Optički uređaj je DVDRW.

Tu su i stari znanci kao što su Gigabit Ethernet, Bluetooth i WiFi
Draft N. Sliku na eksterni displej možete izbaciti preko VGA ili HDMI
izlaza. Računar ima četiri USB konektora, pri čemu jedan od njih
predstavlja eSATA/USB hibrid. Čitač memorijskih kartica je 5-u-1 tipa, a
podržani su SD, MMC, Memory Stick, Memory Stick Pro i xD formati. Web
kamera ima rezoluciju od 2 megapiksela. Uz sve navedeno, HP se postarao
da ponudi Altec Lansing zvučnike sa Dolby Advanced Audio podrškom. Uz
Pavilion dv6 se isporučuje Windows 7 Home Premium operativni sistem u
64-bitnoj verziji, zajedno sa paketom HP aplikacija, od kojih mnoge
viđamo uz raznolike računare, a iz skupa aplikacija koje se isporučuju
bismo izdvojili prevashodno TouchSmart set multimedijalnih aplikacija
koje su optimizovane za kontrolu dodirom.

Utisci

Kada je hardverska snaga u pitanju, laptop će zadovoljavati sve
potrebe, ali je jasno uočljivo da AMD hardverska platforma daleko
zaostaje za Intelovom hardverskom platformom. Sa jedne strane, ovo neće
uticati na nezahtevne potrebe ili čak ni na igranje, gde dosta toga
zavisi od grafičke karte, ali može uticati na brzinu kojom se izvršava
neki posao, rendering...Jednostavno, AMD nema odgovor na Intelove
tehnologije, a naročito na mobilnom polju izuzetno važni TurboBoost. No,
to ne znači da računar nije u stanju da ispuni potrebe ciljne grupe
korisnika - naprotiv. Ljubitelji luksuzne multimedije će imati pregršt
razloga za uživanje po raznim osnovama. TouchSmart aplikacije su tu da
doprinesu određenom dodatnom vrednošću, što treba pozdraviti. Pomoću
njih možete gledati filmove, sređivati galerije fotografija ili video
zapisa i tome slično.

Ekran je veoma dobar, izuzmemo li izuzetno visok nivo refleksije.
Doduše, mi smo pomalo posebna sorta koja i dan danas negativno gleda na
sve što utiče na prikaz slike na ekranu i menja ga u odnosu na ono "šta
se iz računara šalje". Sa druge strane se nalaze hrpe korisnika koje će
se vrlo rado opredeliti za laptopove sa izrazito glossy ekranima usled
toga što izgledaju lepo na policama. Sve je to u redu i predstavlja
sastavni deo onoga što nazivamo IT-jem. Uglovi gledanja su solidni za
jedan laptop, a isto možemo reći i za reprodukciju boja. Treba samo
voditi računa o tome da, ukoliko se opredelite za kontrolu dodirom
obezbedite neko sredstvo za čišćenje ekrana jer ćete, čak i ako
abnormalno pazite i perete ruke, vrlo brzo prilično zaprljati ekran.
Takva je priroda stvari.
Tastatura je odlična u praksi. Meki i prijatni tasteri srednjeg hoda su
pravo uživanje što se kucanja tiče. Po svojoj želji možete uključiti
ili isključiti pozadinsko osvetljenje (bele boje). Već smo spomenuli da
se radi o Island-style tastaturi koja ima naša slova, baš kao i veliki
Enter taster (nažalost, gornja slika nije baš adekvatan reprezent ove
tvrdnje te vam ostavljamo da nam verujete na reč). Na levoj strani je
smeštena kolona tastera (skroz levo) koji su prečice ka određenim
funkcijama. To bi moglo da predstavlja mali problem u orijentaciji onih
koji su navikli da se skroz dole levo nalazi Control taster. Kucanje je
pravo zadovoljstvo! Tačped ima veliku površinu, i podržava multitač
tehnologiju. HP ClickPad je odlična stvar i takođe predstavlja
zadovoljstvo raditi na njemu.
Kultura rada je u skladu sa očekivanom. Očekujte da se kuleri zalaufaju
kada se računar optereti nekom 3D aplikacijom ili zahtevnim radom, kao i
da se skoro potpuno utišaju u režimu nezahtevnog rada. Ovo je sasvim u
skladu sa očekivanjima. Intenzivnije zagrevanje nismo primetili na
površinama na kojima korisnik ima dodir sa laptopom, što smo uostalom i
očekivali. Otvor za ventilaciju se nalazi u gornjem levom uglu i tu
možete očekivati najveću temperaturu, premda ona ni u zahtevnim uslovima
rada ne prelazi nivo mlake. HP isporučuje Pavilion dv6 sa
šestoćelijskom baterijom od 55 Wh. Ona omogućava oko tri i po sata
autonomije što je relativno pristojan rezultat i u nivou očekivanja od
AMD Danube mašine. Zanimljivo je da garancija na Pavilion dv6 model
iznosi 2 godine. Konačno, istaknimo da Gigatron, kompanija koja nam je
ustupila laptop na test, uz ovaj notebook računar poklanja i Kingston
USB fleš drajv od 8 GB. Nekome neće puno značiti taj podatak, ali
količina memorije nije za zanemariti, a ni par hiljadarki dodatne
vrednosti...

Rezime

HP Pavilion dv6-3060em je fantastično dizajniran i skockan računar,
koji nudi mnogo. Njegove mane proističu iz osobina hardverske platforme
na kojoj je zasnovan, i u tom smislu nemamo šta da prigovorimo HP-u.
Kvalitetna mašina će pružiti visok stepen uživanja u radu i zadovoljiće
potrebe ciljnih grupa o kojima smo govorili na početku teksta. Bez
obzira da li vam treba prenosni računar za uživanje u multimedijalnim
sadržajima, poslovna mašina, "devojka za sve", Pavilion dv6 će
odgovoriti na te potrebe. Pride, ponudiće vam i novi kvalitet u vidu
rada preko ekrana osetljivog na dodir, što je samo šlag na tortu na
uživanje u radu koje će vam omogućiti kvalitetan računar kod koga je
obraćeno puno pažnje na detalje i "sitnice", za koje u HP-u dobro znaju
da puno znače. Dobra izrada i mogućnosti laptopa su očigledni, a vama
ostavljamo da procenite da li se radi o (za vas) dobroj kupovini.



Ocena reprezentuje naše viđenje kako notebook zadovoljava potrebe
kupaca u svojoj kategoriji i gde je u odnosu na aktuelnu ponudu i
konkurenciju, a predstavlja mišljenje autora.

Ocena: 80%

Prednosti:

- Odlična izrada
- Sjajan dizajn
- Kultura rada
- Tastatura, tačped, zvučnici, osećaj u realnom radu
- Ekran osetljiv na dodir...

Nedostaci:

- ...ali istovremeno ekran sa veoma visokim nivoom refleksije
- Hardverska platforma nije naročito snažna
- Obratite pažnju na položaj USB porta u donjem desnom uglu (mogao bi se "sukobiti" sa mišem)

D-Link DIR-6

Došlo je vreme kada 100 Mbit LAN više nije optimalno rešenje ni za kućne mreže, kada 802.11g Wi-Fi standard počinje da predstavlja usko grlo kućnog multimedijalnog centra. HD video materijal i velika količina podataka koja svakodnevno protiče kroz prosečnu kućnu mrežu danas zahteva nešto više. Pravi trenutak da razmotrite nabavku gigabitnog Wi-Fi rutera. Do skoro su gigabitni Wi-Fi ruteri pripadali skupljoj kategoriji i kupci su ih izbegavali, a uglavnom kada potražite savet od trgovca u prodavnici računarske opreme, dobićete odgovor da vam „to nije potrebno“ i „kome zapravo treba tolika brzina?“. Možda baš vama i to baš u ovom trenutku.
DIR-652 se pojavio tokom prošle godine i spada u seriju novih
Wireless N Gigabit kućnih rutera. U poslednje vreme dosta rutera dolazi
sa podrškom za brži 802.11n standard, ali iz nekog razloga gigabitna
lokalna mreža još uvek često izostaje ili dosta podiže cenu samog
uređaja. DIR-652 očigledno cilja na tu još uvek nepopunjenu tržišnu
nišu i daje vam velike žične i bežične brzine uz umerenu cenu.







Hardver

DIR-652 dolazi u klasičnom D-Link pakovanju, sa standardnim pratećim
LAN kablom, CD-om sa softverom i uputstvima, antenama za montažu,
stalkom za vertikalnu poziciju i strujnim adapterom. Antene su
standardne D-Link koje se vrlo lako montiraju i demontiraju, pa je
moguće eventualno ih zameniti jačim ako se za time ukaže potreba.
D-Link se u poslednje vreme poigrava sa crnom i belom bojom u svom
dizajnu uređaja, gde uređaji namenjeni kućnoj upotrebi sve više naginju
ka beloj boji. Sa prednje strane se nalaze signalni LED-ovi plave boje
koji su pozicionirani iza prozorčića odgovarajućih oblika, pa i sa druge
strane sobe možete odmah videti da li je signalna lampica namenjena LAN
portu, WiFi-u ili nečem trećem. To je sa jedne strane dobro, ali sa
druge strane moramo malo zameriti na preteranom intenzitetu svetla koje
te plave dioide odaju, pa u slučaju da gledate film u istoj sobi ili
možda spavate, nije isključeno da ćete morati nečime da ih prekrijete da
vam ne bi smetale.






Sa zadnje strane se nalazi ono što je najinteresantnije, a to su četiri
gigabitna LAN porta, gigabitni WAN port, konektor za strujni adapter,
reset taster i naravno dve omni 2dBi antene koje omogućavaju 802.11n
brzine bežične komunikacije. Ako posedujete više od jednog računara sa
gigabitnim mrežnim adapterom, sa ovim ruterom ćete imati do 10 puta brži
prenos podataka između njih, u odnosu na klasični ruter sa 100 Mbit
portovima. Wireless radi na 2,4 GHz i može da funkcioniše po 802.11b, g i
n standardu.







Specifikacija:

Interfejsi	802.11n Wireless LAN 10/100/1000BASE-T Gigabit WAN Port 4 x 10/100/1000BASE-T Gigabit LAN Ports
Upravljanje uređajem i nadgledanje	UPnP Support DDNS Support Integrated Wireless Security Wizard Web-Based Management Using Internet Explorer 6 or later; Mozilla Firefox v1.5 or later; or other Java-enabled browsers Automatic firmware update notifications E-Mail notifications for triggered events D-Link Network Monitor Yahoo! Widget D-Link Internet Usage Meter Yahoo! Widget
Sigurnost	64/128-bit WEP WPA & WPA2 (Wi-Fi Protected Access)
Napredne firewall mogućnosti	Network Address Translation (NAT) Stateful Packet Inspection (SPI) VPN Pass-through/Multisession PPTP/L2TP/IPSec
Antena	2 External 2dBi omni-directional antennas
QoS	QoS Engine for prioritizing traffic WISH Stream Engine
LED-ovi	Power Status WAN WLAN LAN
Napajanje	5 V DC/2.5 A through external power adapter
Dimenzije	148 x 113 x 32 mm (5.8 x 4.5 x 1.3 inches)
Težina	219 grams (0.5 lb.)
Sertifikati	FCC CE Wi-Fi Certified IPv6 Windows 7

Softver

DIR-652 poseduje standardni operativni sistem kojim se upravlja putem
uobičajenog D-Link web interfejsa. Konfigurisanje osnovnih parametara je
vrlo jednostavno, a čak i pre nego što smo bilo šta podesili ruter je
sam proradio i prosledio Internet do računara priključenog na LAN
interfejs. Razna dodatna podešavanja su naravno moguća, pa tako ruter
poseduje DHCP rezervacije, propuštanje određenih portova i aplikacija
kroz firewall, VPN, DDNS, osnovni QoS, čak i određenu dozu filtriranja
sajtova i sadržaja koje može da se koristi za kontrolu pristupa dece
neželjenim Internet sadržajima. Wireless podržava sve aktuelne modove za
enkripciju podataka (WEP, WPA, WPA2), a moguće je definisati „guest“
zonu za povezivanje uređaja koji nisu stalni deo vaše mreže (npr.
prijatelji koji vam dođu u posetu sa pametnim telefonima) i koja je
odvojena od nje.





Ono što je bitno napomenuti je da DIR-652 podržava u potpunosti IPv6
protokol, kao i sve sisteme tuneliranja za prenos IPv6 paketa kroz
delove IPv4 mreže. Ovo je jako bitno imajući u vidu da će IPv4 adrese
ove godine biti u potpunosti potrošene i da se ubrzano radi na
tranziciji celog Interneta na IPv6 protokol. To znači da ćete biti
obezbeđeni za doglednu budućnost i nećete imati potrebe da menjate ovaj
ruter kada do prelaska konačno bude došlo.






Utisci u radu

U fazi testiranja, dok smo koristili DIR-652 kao glavni ruter za sav
lokalni i Internet saobraćaj, nismo imali apsolutno nikakvih problema sa
njim. Gigabitni LAN je bio onoliko brz koliko se može očekivati i
potpuno je u skladu sa svim ostalim gigabitnim mrežnim uređajima koje
smo do sada imali na testu. Bili smo zadovoljni brzinom wireless-a, koja
je dostizala vrednosti nekih skupljih uređaja za koje smo vršili
merenja pod istim uslovima.


Zaključak

Ako imate osećaj da vam je potrebna brža kućna mreža, DIR-652 je
svakako uređaj koji treba uzeti u razmatranje. Gigabitni LAN i 802.11n
WiFi vam garantuju da nikakav HD materijal ili druga vrsta multimedije
neće predstavljati problem. Standardni D-Link spisak mogućnosti je i
više nego dovoljan kućnom korisniku, a podrška za IPv6 koji je pred
vratima je svakako veliki plus.

prednosti:
- Relativno jeftino rešenje za 802.11n Wi-Fi i gigabitni LAN
- IPv6 podrška

mane:
- LED-ovi su previše sjajni za zamračene prostorije

BlackBerry Torch

BlackBerry je izuzetno popularan u USA, a u Evropi poznat i cenjen u
poslovnim krugovima, dok je među širom populacijom na našim prostorima
prilično okružen velom misterije. Tradicija u čisto poslovnom svetu ne
garantuje budući uspeh, što je kanadska firma RIM shvatila i pokušala da
pomiri dve koncepcije i pruži kupcima telefon koji je spoj starog i
novog. BlackBerry Torch je upravo taj telefon. Svakako vrlo napredan
proizvod kada se uporedi sa starijim modelima BlackBerry-a, osnovni
problem sa kojim Torch mora da se susretne na tržištu jeste činjenica da
je konkurencija u poslednjih par godina grabila džinovskim koracima
napred. Da li je Torch u stanju da se sa svima njima izbori?

Standardna BlackBerry tastatura koja već duže vreme postoji i na koju
su korisnici navikli na ovom modelu je još uvek prisutna, tako da
prelazak na Torch za postojeće korisnike koji nisu skloni
eksperimentisanju i menjanju navika nije veliki šok. Naravno, telefon je
sasvim funkcionalan i bez tastature, zahvaljujući novoj verziji
BlackBerry operativnog sistema koja uvodi sve potrebne funkcije za
kontrolu putem ekrana osetljivog na dodir.




Ta doza neodlučnosti u dizajnu i pokušaj da se pomire dva sveta je
zapravo i najveći problem ovog telefona, jer se mnogo funkcija
bespotrebno ponavlja i potencijalno unosi zabunu, ali sa druge strane
možemo potpuno da razumemo zbog čega je RIM odlučio u ovom modelu da
zadrži praktično sve stare sisteme kontrole, a da uz to omogući
korisnicima da se polako naviknu na nove. Poslovni korisnici, koji su i
najčešći korisnici BlackBerry telefona, mnogo više cene pouzdanost i
njima poznate funkcije od sprovođenja inovacija po svaku cenu. Da bismo
bolje shvatili tu vrlo jako vezu između poslovnog sveta i BlackBerry
telefona, moramo se malo vratiti nazad u vremenu i pogledati istorijat
samog brenda.


BlackBerry

Početni koncept BlackBerry-a datira još iz vremena pre više od deset
godina. Prvi BlackBerry uređaji su radili po principu jako sličnom
pejdžerima, ali sa mogućnošću dvosmerne komunikacije. U Evropi su
korisnici od samog početka mobilne telefonije navikli na GSM mreže i
njihove servise, ali ma koliko to nama čudno zvučalo, u USA većina
mobilnih operatera uopšte nije nudila uslugu SMS-a niti bilo kakav vid
razmena tekstualnih poruka. BlackBerry je tu uskočio i ponudio interni
sistem razmene poruka, a kasnije i mail-ova.

Jedna od izuzetno bitnih stavki za poslovne korisnike je da je cela ta
razmena tekla preko RIM-ovih sigurnih servera, koji su celokupnu
komunikaciju čuvali sa zajedno sa vremenskim kodovima vezanim za svaku
poruku. Svaka takva poruka koja je prošla kroz BlackBerry server bila
prihvatljiv dokaz na sudu, što u poslovnom svetu daje veliku dozu
sigurnosti i ozbiljnosti, jer se znalo da će onaj ko nešto napiše morati
to isto i da ispuni.
Da bi ispunili svoju funkciju sigurne poslovne komunikacije, BlackBerry
telefoni se integrišu u organizaciju preko BlackBerry Enterprise Server
(BES) softverskog paketa. BES postoji u verzijama za Microsoft
Exchange, Lotus Domino, Novell GroupWise, a Google je napravio i sistem
konekcije sa Google Apps-om. Veće organizacije uglavnom same održavaju
svoje BES servere, ali često postoje i situacije gde specijalizovane
firme pružaju usluge host-ovanja BES servera. BES mail serveri rade po
„push“ principu, pa sve email poruke bivaju isporučene odmah, bez
čekanja da sam telefon izvrši proveru u nekom zadatom intervalu i to se
često navodilo kao velika prednost BlackBerry-a, koja doduše više nije
toliko presudna, jer danas postoje i mnogi drugi načini da se pošta
isporuči po „push“ principu.

Hardver

BlackBerry Torch spolja deluje jako solidno, mada malo konzervativno. U
eri monoblok pametnih telefona i velikih ekrana, ovaj dizajn malo
odskače i mnogo liči na druge BlackBerry telefone nove generacije. Nešto
je deblji od većine aktuelnih pametnih telefona, ali je to očekivano
ako se uzme u obzir da sardži i celokupnu QWERTY tastaturu. Veći deo
prednje strane zauzima kapacitivni ekran od 3,2“ rezolucije 480x360
piksela. Ispod njega se nalaze standardni BlackBerry tasteri za
pozivanje, meni, nazad, prekid veze, kao i optički trackpad koji je malo
suvišan kada već postoji ceo ekran osetljiv na dodir iznad njega.



Sa desne strane se nalaze 3,5mm konektor za slušalice, tasteri za
kontrolu jačine zvuka, kao i taster kojem korisnik može dodeliti
funkciju po izboru (podrazumevano poziva kameru), dok se sa leve strane
nalazi Micro USB konektor za punjenje i vezu sa računarom. Na vrhu
telefona su tasteri za zaključavanje i „mute“ taster, dok se sa zadnje
strane nalazi kamera od 5 megapiksela i LED blic.





Ekran klizi naviše i otkriva punu QWERTY tastaturu. Samo klizanje
ekrana deluje kao da je zasnovano na prilično solidnom mehanizmu koji u
otvorenom položaju napravi zadovoljavajući klik i počiva u tom položaju
vrlo stabilno. Sistem opruga pruža dovoljno otpora da vam se neće desiti
da ga slučajno otvorite. Sami testeri tastature su malo sitni za ljude
sa većom šakom, ali uz malo prakse kucanje je vrlo brzo i udobno, uz
jasno diferenciran hod tastera, tako da uvek sa sigurnošću znate da li
ste neki karakter otkucali ili ne.Kamera je dobra, ali imali smo prilike da probamo i dosta bolje.
Kvalitet fotografija naravno u mnogome zavisi od uslova fotografisanja, a
automatska podešavanja se nisu baš uvek najbolje snalazila sa scenom,
pa je dobro što postoji dosta ručnih podešavanja prilikom
fotografisanja. Video snimci koje ovaj telefon pravi su u 640x480
rezoluciji i ako vam nije toliko stalo do 720p rezolucije koja polako
postaje standard u telefonima više klase, sasvim su zadovoljavajući.
Vrlo je moguće da to ograničenje nije zavisno od kvaliteta kamere, već
je nametnuto brzinom procesora, koji ipak nije u stanju da obradi HD
video u realnom vremenu.


Ekran je rezolucije 480x360 piksela i kvalitet slike na njemu je dobar,
ali za današnje pojmove ova rezolucija je već dosta mala. Osetljivost
na dodir je vrlo dobra, tako da ni jednom momenta nije bilo sumnje da će
neki dodir biti ignorisan ili pogrešno protumačen. U telefonu se inače
nalazi 512 MB RAM-a, 4 GB memorijskog skladištenog prostora koji je
ugrađen u telefon, kao i Micro SD slot za memorijske kartice u kojem se
nalazila jedan kartica od 4 GB. Zajedno, to čini prilično dobru polaznu
količinu memorije i mala je verovatnoća da će vam je ponestati, a i u
tom slučaju uvek možete ubaciti veću memorijsku karticu. Marvel procesor
koji radi na 624 MHz je za današnje pojmove pomalo slab, pa iako mi
nismo primetili nikakve zastoje u radu, nije isključeno da za neke
stvari može postati usko grlo.

Specifikacija:

dimenzije	111 x 62 x 14,6 mm
masa	161,59 g
baterija	Li-Ion 1270 mAh
ekran	3,2", 360 x 480, Super AMOLED
kamera	5 MP, autofokus, LED, 480p video
prednja kamera	ne
procesor	624 MHz Marvel
memorija	512 MB
skladišna memorija	4 GB
proširenje memorije	MicrSD do 32 GB (dolazi sa 4 GB)
priključak za slušalice	3.5 mm
sistem	BlackBerry 6
accelerometer - orijentacioni senzor	da
konekcije	USB, Bluetooth, WiFi
ostali senzori	kompas
prenos podataka	GPRS, EDGE, 3G
GPS	Da
poruke	SMS, MMS
email	Da

Softver

U slučaju Torch-a, softver je zapravo deo koji je napravio najveći
korak u odnosu na starije modele. BlackBerry 6 operativni sistem je
doneo dosta promena, prvenstveno da bi se prilagodio novom okruženju
koje podrazumeva ekran osetljiv na dodir. Potpuno novi Internet
pretraživač, kao i sistem za razmenu pošte, zasnovani su na Webkit
softveru koji inače koriste i Google Chrome i Safari. Sistem menija je
takođe doživeo korenite promene, tako da je sada sve mnogo pristupačnije
korisniku i nema potrebe za zalaženje u duboke razgranate menije.
Prisutna je integracija sa socijalnim mrežama tipa Facebook-a i
Twitter-a, kao i zajednički sistem baratanja svim vidovima poruka, bilo
da su mail-ovi, sms-ovi ili poruke sa socijalnih mreža u pitanju.





Prečice za aplikacije su sada grupisane u prozoru koji se podiže sa dna
ekrana dok ne zauzme onoliko prostora koliko želite, a kretanje kroz
spisak i kategorije sa vrši prevlačenjem gore-dole ili u stranu.
Takođe, na vrhu, odmah ispod sata, nalazi se statusna linija gde ćete
dobijati obaveštenja o pristiglim porukama sa mogućnošću da jednim
pritiskom prsta odmah skočite na njihovo čitanje. Sve u svemu,
snalaženje je prilično lako i čak i ako nikada ranije niste koristili
BlackBerry telefon, nećete imati problem da nađete ono što vam treba.





Na osnovnom ekranu je realizovan i sistem za globalno pretraživanje, pa
ako počnete da kucate neku reč, sistem će vam automatski ponuditi u
meniju sve ono što pronađe, a da odgovara do tada otkucanim slovima. Ovo
se odnosi na aplikacije, muziku, kontakte, beleške, mail-ove... Zaista
korisna funkcija. Podešavanje mail naloga, uparivanje sa Facebook-om i
svim ostalim servisima je vrlo jednostavno, a sve pristigle poruke onda
možete videti iz zajedničkog sandučeta.




Internet pretraživač je odličan, mnogo bolji od onog sa starijih
verzija BlackBerry telefona. Web strane se prikazuju bez anomalija i
prilično brzo, a podržava čak i neke stvari koje drugi nemaju, kao što
je vidljivi kursor kojim možete šetati po ekranu.





Multimedija je dobro podržana, pa iako neke egzotičnije stvari tipa MKV
kontejner fajlova Torch neće umeti da otvori, DivX ili čak flac audio
ne predstavljaju nikakav problem. Zbog slabijeg procesora, nemojte
očekivati da ćete moći da puštate HD video (s obzirom na rezoluciju
ekrana, postavlja se pitanje zašto biste to uopšte i pokušavali), ali
480p DivX se recimo reprodukuje savršeno tečno.





Što se tiče dodatnih aplikacija, kod nas nažalost još uvek nije moguće
pristupiti BlackBerry App World-u sa kojeg bi mogle da se preuzmu, tako
da nismo bili u prilici da ih probamo.
Podrška za pregledanje i editovanje Word, Excel i Powerpoint fajlova je
svakako vrlo korisna i funkcioniše bez potrebe za dodatnim
aplikacijama, kao što je kod Android telefona slučaj na primer.






Sinhronizacija sa računarom se obavlja putem BleckBerry Desktop
softvera i podrazumeva mogućnost sinhronizacije kalendara, kontakata,
kao i multimedijalnih fajlova između telefona i PC-a.

Na Kraju

BlackBerry Torch je odličan telefon za konzervativnije korisnike.
Poslovni ljudi će svakako umeti da cene njegove osobine koje su
razvijane godinama baš sa ciljem podrške komunikacijama u okviru
organizacije. U skladu sa trendovima na tržištu, RIM je polako počeo da
unapređuje nove BlackBerry telefone, pa je ekran osetljiv na dodir u
sprezi sa BlackBerry 6 operativnim sistemom nešto zaista novo i
predstavlja veliki korak napred uz očuvane korene koji čine osnovu
BlackBerry koncepta.






Mnogo bolji Internet browser, bolji grafički interfejs, integracija sa
socijalnim mrežama, ekran osetljiv na dodir i fizička tastatura na
izvlačenje... BlackBerry Torch je svakako jedan od najboljih BlackBerry
telefona do sada. Nažalost, konkurencija na tržištu pametnih telefona je
vrlo jaka, pa do izražaja dolaze i neke njegove slabosti, kao što su
sporiji procesor, manja rezolucija ekrana, nedostatak HD video snimanja,
kao i nemogućnost pristupa aplikacijama na našem tržištu.

Ako ste već korisnik BlackBerry-a i dopada vam se njegov koncept, ovo
je pravi telefon za vas. U slučaju da niste nikada koristili BlackBerry,
Torch vas svakako neće razočarati, ali postoji velika verovatnoća da će
vas pre privući neki drugi pametni telefon novije generacije sa većim
ekranom i više mogućnosti.


Prednosti:

- Kvalitetna izrada
- BlackBerry sistem za sigurnu razmenu poruka
- Dobar web browser

Mane:

- Rezolucija ekrana niža od današnjeg standarda za uređaje tog tipa
- Market za aplikacije ne funkcioniše kod nas

Dizajniranju ove serije igračkih miševa Cooler Master nije pristupio
na klasičan način. Obično se ovakve stvari rade tako što se proizvodi
što jednostavnije skaliraju po veličini i mogućnostima, kao i interno po
pitanju specifikacija i senzora. To nije ništa čudno - za male pare se
ne može dobiti laserski senzor nove generacije. Međutim, Cooler Master
je zaista otišao korak dalje i za svaki svoj miš ponudio nešto više od
uobičajenog. Uz fantastičan softver koji smo manje-više već imali
priliku da upoznamo, prisutne su određene osobenosti u dizajnu svakog
modela. Tako je CM Storm Inferno, prethodni miš ove kompanije koji smo
testirali, po priznanjima i navodima same kompanije dizajniran sa MMO
igrama na umu. On je potrebe MMO igrača za velikim brojem tastera
podmirivao kroz "hardverski modifikator", taster čijim pritiskom je
igrač mogao da aktivira neki drugi set funkcija za tastere, efektivno
dobijajući novih desetak tastera. Šta je osobenost kojom se izdvaja CM
Storm Spawn?
Pre svega, ključ je u dizajnu. Pored veoma dobrog rasporeda gumiranih
površina, Spawn se odlikuje veoma, veoma posebnim oblikom. On je veoma
plitak i širok, kao stvoren za širinu dlana. Kao što se na njegovoj
kutiji ponosito ističe, ovo je miš stvoren za tzv. Claw grip, odnosno
specifičan položaj šake na mišu dobro poznat igračima Counterstrike i
drugih pucačkih naslova. Prosto rečeno, igrači najviše vremena provode
držeći šaku u specifičnom položaju sa dlanom smeštenim skroz na bazu
miša i prstima koji su u odnosu na dlan postavljeni na ugao od gotovo 90
stepeni, pri čemu se tasteri samo kratko i odsečno aktiviraju, da ne
kažemo udaraju, jagodicama prstiju. Pride, ima jasno uočljivo ispupčenje
sa desne strane, na koje se smešta domali prst, čiji položaj ume da
zamara u ovakvom položaju šake - u slučaju kada ovo ispupčenje ne
postoji. A ne postoji na drugim miševima, barem ne tako planski smešteno
i dizajnirano...Najprostije rečeno, miš je projektovan tako da ponudi
rešenje koje ne umara ruku u Claw položaju. Na prvu loptu - savršeno!
Pogledajmo čime se sve Spawn može podičiti.

Specifikacija, prvi susret

CM Storm Spawn miš dolazi u adekvatno dizajniranoj kutiji. Sama kutija
jasno stavlja do znanja korisniku glavne karakteristike miša - na
prednjoj strani su njegove osnovne osobine, a na zadnjoj strani su same
specifikacije. Pakovanje je tipičnog dizajna za CM Storm seriju miševa,
njime dominira kombinacija crne i crvene boje, i pruža dobre informacije
o proizvodu koji se unutra nalazi. CM Storm Spawn svakako ne mora da
brine da li će privući pažnju kupaca ovim putem. No, mnogo bitnije je
šta kupce čeka unutar samog pakovanja i odgovara li SGM-2000-MLON1, kako
glasi kodna oznaka ovog miša, vrlo obećavajućim specifikacijama...

CM Storm Spawn Kategorija Gaming Senzor Optički Osetljivost 3500 dpi Broj tastera 7 programabilnih tastera Posebnosti tastera Omron Micro svičevi sa 5 miliona garantovanih klikova; japanski Ultra-steep wheel encoder Ergonomija Prilagođen za dešnjake Memorija 32 KB Sentinel-X memorije Promena osetljivosti Podržana promena u letu, preko tastera na gornjoj površini miša ispod skrola Podržani operativni sistemi Windows XP/Vista/7 Masa 142 grama Garancija 2 godine Cena Sample; očekivana cena 40 evra

Kao što smo već konstatovali, iako pripadaju istoj seriji igračkih
miševa, Spawn ima malo toga zajedničkog sa Inferno i Sentinel Advance
modelima, kako spolja, tako i iznutra. Istina, po oznakama i specifičnim
logotipima je lako prepostaviti da se radi o rođacima. No, kada
zaobiđemo izradu, dobijamo prilično koherentnu sliku, koja prevashodno
cilja specifične krugove igrača. Kada shvatite i prihvatite to, svaki
potez učinjen u kreiranju ovakvih sprava postaje jasan i lako objašnjim.
Da ne govorimo koliko razlike i sličnosti postanu jasnije i uočljivije
kada se počne sa samim korišćenjem...

CM Storm Spawn je...neobično širok. Ipak, za razliku od glomaznih i bez
naročite pažnje dizajniranih miševa konkurentskih kompanija (na pamet,
recimo, padaju Saitek i A4Tech miševi koje mnogi i dan danas prepoznaju
kao nešto napredno i "bolje od baznih modela"), kod kojih je bilo bitno
da budu što glomazniji, te da se na njih smesti što više tastera, Cooler
Master je problematici pristupio nešto drugačije. Miš Spawn je kratak,
širok i vrlo plitak - već smo pomenuli da je idealan za Claw položaj
šake. Isti možete videti na priloženoj fotografiji - istina,
demonstriran na nekom drugom modelu...



Ono što je interesantno kod Spawn miša jeste što ga u Claw grip-u
možete držati a da vam se šaka i prsti ne umaraju naročito, što je od
izuzetnog značaja za intenzivnije igranje. Zanimljivo je da ovaj miš
nema ambiciju da vam ponudi ležište za koren dlana - ne, naprotiv, on je
skraćen tako da vam je koren dlana na stolu/podlozi. Opet, ostatak šake
savršeno naleže na miša, naročito zahvaljujući proširenjima sa desne
strane. Naime, u Claw grip položaju su čestu upravo najmanji prsti
(domali i mali) "žrtve" i najviše se zamaraju, jer se šaka drži potpuno
paralelno sa podlogom, levi i desni taster miša su od primarnog
interesa, pa domali i mali prst uglavnom bivaju savijeni i nakon nekog
vremena se grče i/ili drastično umaraju. Plitak profil u kombinaciji sa
dobrim glajderima je odvajkada bila dobitna kombinacija za igrače. Ovaj
put smo dobili nešto širi miš koji na prvu loptu deluje čudno, ali na
drugu prosto osvaja.


Spawn, igrački miš

Izgled miša je jasno surov prema levorukim korisnicima - Spawn je
namenjen isključivo dešnjacima. Osnovni utisak je nešto o čemu smo već
govorili - neočekivano širok miš, sa plitkim profilom naizgled veoma
dobro prilagođenim "glajdingu". Istovremeno, Spawn je predviđen da
pokriva nešto nižu klasu u odnosu na prethodne modele iz Cooler Mastera
koje smo imali priliku da probamo, pa stoga određene stvari jednostavno
ne mogu da idu uz njega - na primer, miš koristi optički umesto
laserskog senzora i slično. Ipak, sa estetske strane, nema mu se šta
zameriti. Izaziva blagu strepnju na prvi pogled, strepnju u smislu da je
lako moguće da se potencijalni korisnik zapita "Hm, hoće li mi ovo
odgovarati". Iako smo i sami mislili tako, vrlo lako i brzo smo se
navikli na ovog mišonju...


Osnovni tasteri su sasvim dobre širine, ergonomski oblikovani sa
udubljenjima i prošireni pri svojim vrhovima, tj. krajevima. Stoga je
sasvim prijatno koristiti ih. Desni taster je (kao po običaju) nešto
glasniji, a treba reći da su tasteri osrednje "bučni" prilikom samog
kliktanja. Kompanija ističe Omron Micro svičeve zahvaljujući kojima je
(između ostalog) garantovan broj klikova sa ovim mišem čak 5 miliona!
Pride, Cooler Master je obratio pažnju na jednu od osnovnih zamerki na
dosadašnje CM Storm miševe, naročito na Sentinel Advance - na točkić je
mnogo lakše kliktati. Korisnicima je na raspolaganju ukupno sedam
programabilnih tastera.


Telo miša je izrađeno od ABS plastike, pri čemu sa strana imamo
gumirane delove, umetnute u oslonce za palac i mali prst sa leve i desne
strane. Zahvaljujući njima, prijanjanje se održava na visokom nivou čak
i nakon dugotrajne upotrebe (zahvaljujući i dobroj ergonomiji, a ne
samo materijalima, dabome), u znojavim rukama i tako dalje. CM Storm
Spawn ima klasičan kabl, koji ovog puta nije "braided" tipa. Boju i
oblik miša jasno vidite sa priloženih slika. Estetski gledano,
kombinacija crvene i crne boje je sasvim dobra, donoseći vizuelnu
atraktivnost u kojoj se ne preteruje. Na donjoj strani se nalaze
glajderi, koji pokrivaju pozamašnu površinu donjeg dela miša. Po jedan
veliki glajder je nalepljen pri gornjem i donjem delu dna miša.
Generalno, miš je prilično jednostavan. Ispod točkića postoje dva
tastera koji služe za promenu osetljivosti u letu, a na levoj strani su
Forward i Back tasteri. Zajedno sa dva velika, osnovna tastera i
točkićem, to je upravo svih sedam tastera koje Spawn ima. Jedina zamerka
koju imamo se odnosi na Forward taster koji je labaviji od drugih koji
čvrsto leže u svojim postoljima. Moguće je da je to do sempla. Već vam
je jasno da se radi o jednostavnom i elegantno dizajniranom mišu, koji
je prilagođen bazičnoj upotrebi šireg broja korisnika, ali i igrača.


Dakle, naš osnovni utisak jeste da je Cooler Master želeo da ponudi miš
sa dobrim funkcionalnostima, primamljiv za šire ciljne grupe, ne samo
igrača (premda je zadovoljavanju njihovih potreba primarno namenjen),
već i za neke druge korisnike, koji nemaju ambicija ka intenzivnijem
korišćenju naprednijih opcija miša. Spolja gledano, u tome se u
potpunosti uspeva. Proizvod je dovoljno različit od onoga što se nudi na
tržištu. Istovremeno, u odličnoj je poziciji u tom smislu da nema
preterane količine tastera, ne komplikuje se korišćenje i jednostavno je
ovladati njime. Pogledajmo sada da li su i tehničke karakteristike i
realno korišćenje u ravni sa ovim našim utiskom.


U praksi...

Za razliku od Sentinel Advance i Inferno miša, CM Storm Spawn ne
zadržava Twin Laser senzor, već koristi optički senzor. Njegova
maksimalna osetljivost je 3500 dpi, što je u rangu ili ispred onoga što
konkurencija nudi u ovoj cenovnoj klasi, makar u teoriji. Pooling rate
od 1000 Hz (tj. 1 ms) je odavno standardna stavka. Istaknimo da Cooler
Master i kod ovog miša garantuje da će Spawn raditi i prilikom odizanja
od podloge do visine od 2 milimetra. Miš ima ugrađenih 32 KB memorije, u
koju se smeštaju profili i podešavanja, koju kompanija naziva
Sentinel-X memorija. Međutim, dolazimo do bitne stavke - kakav je stepen
podesivosti ovog miša? Sentinel Advance i Inferno su imali softver koji
je omogućavao podešavanja "do u sitna crevca". Tu se Spawn možda i
najviše razlikuje od svoje skuplje starije braće...


Prva stvar koja razlikuje Spawn softver jeste što zahteva instalaciju,
nasuprot prethodnika kod kojih je bilo moguće izvršiti napredna
setovanja bez instalacije aplikacije, odabiranjem opcije pokretanja bez
instalacije nakon čega bi se aplikacija učitavala i izvršavala direktno
iz memorije. No, to je manje bitna stvar. Obim podešavanja je dobar, ali
primetno manji nego kod prethodnika. Što je, sa jedne strane, i bilo za
očekivati. Miš je pristupačniji, njegove hardverske mogućnosti su
skromnije, koncepiran je tako da bude jednostavan. Iz Main Control
sekcije možete da podesite funkcije tastera, brzinu skrolovanja i
dvostrukog klika, akceleraciju (naravno, možete i da je isključite), kao
i Angle Snapping, interesantnu opciju koja može dobro doći jednoj grupi
korisnika.


Macro sekcija omogućava snimanje makroa. Moguće je snimati više makroa
koji regustruju odgovarajuće pritiske. Nažalost, nema mogućnosti
pamćenja dužine trajanja, niti snimanja skripti. Rudimentarne mogućnosti
za snimanje makroa, bez nekih naprednijih opcija, ali to je i bilo
očekivano. Iz Support/Update taba možete apdejtovati aplikaciju.


Polje Custom omogućava fina podešavanja - ili smo bar tako mislili.
Može da se podešava Polling Rate, može da se podešava brzina kursora.
Nažalost, svaki DPI Step je ograničen samo na jednu od tri predefinisane
vrednosti - 800, 1800 i 3500 DPI. Istina je da ogromnom broju korisnika
neće trebati više, ali fali nam mogućnost preciznog podešavanja na
direktan način. Stoga ćete, ako želite da detaljnije podešavate
osetljivost miša, morati da kombinujete sa određenim brzinama kretanja
kursora. No, sve se može odraditi primenom jednostavnih podešavanja koje
smo opisali u ovoj sekciji, odnosno njihovim kombinovanjem, te ćete
biti u prilici da iskoristite potencijal miša u potpunosti. Aplikacija
kompanije Cooler Master je i dalje vrlo laka i intuitivna za korišćenje.

Zaključak

Ukupni utisci o mišu su izuzetno povoljni. Sada već sa određenom
reputacijom i obavezom da odgovori na određena očekivanja, Cooler Master
je svoju CM Storm seriju igračkih periferija osvežio modelom namenjenim
mejnstrim publici i nezahtevnim igračima. U tom smislu, miš je odličan
balans kada govorimo o performansi, ceni i mogućnosti. Softver je mogao
biti bogatiji, ali da budemo jasni, sve se može podesiti što je podesivo
na miševima ove kategorije, samo možda u koraku ili dva više.
Ono što je najkontroverznije kod ovog miša jeste njegov oblik, mnogo
više nego bilo šta drugo. CM Storm Spawn je korak dalje u dizajnu,
iskorak koji će vas pomalo i iznenaditi. Obično se proizvođači
uzdržavaju da u proizvodima namenjenim široj publici naprave eksperiment
sa dizajnom, odnosno otklon od neke standardne varijante po pitanju
oblika. Spawn miš je sušta suprotnost toga, a možda ga zato i još više
cenimo. On nudi držanje miša u Claw grip položaju sa minimumom zamaranja
ruke, i to veoma cenimo. Tako je zamišljen, to odlično ispunjava.

Sa druge strane, verovatno je da će oblik i nizak profil naterati
konzervativnije korisnike da razmisle pre kupovine. Preporučujemo im da,
ako su u mogućnosti, probaju kako im ovakav miš leži u ruci i uvereni
smo da će to razvejati njihove sumnje. Druga stvar za koju ne možemo
garantovati jeste da li će miš odgovarati osobama sa velikim šakama, ali
miševi ove kategorije ionako nisu zamišljeni da zadovoljavaju taj
ciljni segment. U svakom slučaju, CM Storm Spawn punim pravom zaslužuje
naše Value For Money priznanje, koje dodeljujemo proizvodima koje
smatramo dobrom kupovinom. Da li bi možda bio i Best Buy - moramo da
sačekamo neki uporedni test i još miševa nove generacije da nam prođe
kroz ruke da bismo mogli da tvrdimo. U svakom slučaju, sigurno je da se
radi o dobroj kupovini. Ili još adekvatnije rečeno, o veoma
interesantnoj kupovini.

Kvaliteti:

- Veoma dobro ponašanje u radu
- Claw grip dizajn
- Odličan odnos cene, performansi i mogućnosti
- Širok i stoga ne umara šaku u claw grip položaju...


Nedostaci:

- ...ali zbog male veličine nije prilagođen osobama sa većim šakama
- DPI setovanja u softveru bi su mogla biti bogatija

Fusion koncept je po prvi put najavljen neposredno nakon kupovine
ATI-ja od strane kompanije AMD, tokom 2006. godine, ali je razvoj prvog
komercijalnog proizvoda potrajao veoma dugo. Naravno, u prethodnom
periodu često su kružile nikada zvanično potvrđene informacije da su
prvi projekti ovakvog tipa bili neuspešni, a procesori iz nekog od
razloga jednostavno nedovoljno dobri za komercijalnu proizvodnju. Prvi
takav proizvod, kodnog imena Swift, pomenut je u drugoj polovini 2007.
godine, i trebalo je da debituje krajem 2009. godine u 45nm proizvodnom
procesu. Naravno, svi znamo da do toga nije došlo, a cela ova priča je i
dalje obavijena velom tajne.


Ipak, krajem 2009. godine saznali smo iz zvaničnih izvora da AMD
planira nekoliko novih procesora, uključujući i dve potpuno nove
arhitekture... Bulldozer i Bobcat, a da bi ova druga trebala i da bude
prvi komercijalni Fusion procesor. Iako nije bilo zvanične potvrde,
pretpostavljalo se da će debitovati početkom 2011.-te, i upravo to se i
desilo, budući da je Brazos platforma predstavljena početkom godine, na
CES manifestaciji održanoj u Las Vegasu. Interesantna je činjenica da je
AMD dugo pričao o Fusionu kao o nečemu što će pokretati sve računare
budućnosti, ali nisu zvanično predstavili i prvi procesor koji na jednom
parčetu silicijuma kombinuje CPU i GPU. Ta čast pripala je njihovom
najvećem konkurentu, kompaniji Intel, koja je Sandy Bridge arhitekturu
predstavila dan ranije. Ipak, koncept ova prva dva procesora koji
kombinuju CPU i GPU na jednom čipu je veoma različit – dok je Intel
Sandy Bridge namenio višoj klasi i desktop okruženju, kao i prenosivim
računarima više klase, Bobcat (kako je tada bio poznat ovaj koncept)
ciljao je na najnižu klasu, u kojoj je najpopularniji proizvod bio
Intelov Atom.


Ipak, kako se približavao termin zvaničnog predstavljanja platforme,
pojavile su se informacije da će se Zacate i Ontario procesori naći i u
mnogim drugim klasama proizvoda, i pokrivati od Embedded do prenosivih
računara srednje klase, kao i jeftinijim standardnim desktop o AiO
računarima. Ovakve najave su mogle da znače samo da su OEM proizvođači
veoma zadovoljni onim što će AMD ponuditi, budući da ovakav pristup
pravljenju procesora njima daleko olakšava proces dizajniranja matičnih
ploča i računara, ali i snižava troškove, budući da je potrebno
ugrađivati i hladiti samo jedan čip.



Prema zvaničnom finansijskom izveštaju kompanije za poslednji kvartal
2010. godine, AMD je počeo sa isporukama prvih procesora, i veliki broj
proizvoda biće predstavljen u narednim nedeljama, kako onih namenjenih
desktop i HTPC tržištu, tako i različitih prenosivih računara niže i
srednje klase. Naš prvi susret sa Brazos platformom omogućila je
kompanija Gigabyte, budući da nam je obezbedila na testiranje svoju
Mini-ITX ploču E350N-USB3.


Šta je u stvari Accelerated Processing Unit?

Do pojave Brazos platforme kompanija AMD je uvek sve tržišne segmente,
od najjeftinijih prenosivih do najskupljih serverskih procesora
„pokrivala“ jednom mikroprocesorskom arhitekturom. Iako ovo svakako nije
sjajno rešenje, u svakom slučaju je bilo više nego razumljivo – resursa
jednostavno nije bilo dovoljno za paralelni razvoj dijametralno
različitih procesora. Ipak, uspeh koji je Intel postigao sa Atomom, i
praktično celokupno tržište proisteklo iz jednog ovakvog procesora
slabih performansi, ali i niske potrošnje, jednostavno su naterali
rukovodstvo AMD-a da razmišlja tržišno, i posveti posebnu pažnju
mobilnom segmentu. Kako je u vreme nastajanja Atoma Intel ipak bio
ograničen mogućnostima tadašnjih proizvodnih procesa (u pitanju je
45nm), jedini način da se proizvede procesor manje potrošnje bila je
primena In-Order arhitekture (prve posle Pentiuma), što je automatski
značilo i mnogo slabije performanse u odnosu na aktuelne procesore, koji
su svi predstavnici Out-of-Order organizacije čipa, u kojoj se
instrukcije izvšravaju u zavisnosti od pristiglih podataka, a ne prema
prvobitnom redu kako bi se smanjili periodi u kojima procesor „gubi“
dragocene cikluse čekajući na podatke.


AMD je, budući da za prvom generacijom Atom procesora kasni dve godine,
i ima pristup naprednijem proizvodnom procesu, bio u mogućnosti da
isprojektuje čip koji koristi Out-of-Order izvršavanje, ali ipak zadrži
veoma nisku potrošnju. Naravno, najveći problem računara sa Intel Atom
procesorima bile su grafičke performanse, budući da je Intelove GPU-ove
praktično nemoguće iskoristiti za išta drugo osim 2D prikaza, a u mnogim
situacijama i to je bivalo problematično. OEM proizvođači su rešenje
pronašli u korišćenju NVIDIA ION čipseta, koji je Atomu dao ono što mu
je bilo preko potrebno – mnogo bolje multimedijalne mogućnosti, a iako
je ova kombinacija bila prilično popularna, svakako nije u pitanju
idealno rešenje, jer proizvođači moraju koristiti proizvode dve
različite kompanije, a ni potrošnja više nije tako niska – poslednja
generacija Atom procesora deklarisana je na 12W, dok NVIDIA ION može da
potroši između 12 i 16W.


AMD sa Brazosom uspešno otklanja sve ove probleme, i moramo reći da
Bobcat arhitektura predstavlja sjajan inženjerski poduhvat. Već sredinom
prošle godine najave AMD-a nagoveštavale su proizvod koji bi mogao biti
pravi hit u nižim tržišnim segmentima, nudeći „90% performansi
današnjih mejnstrim notebook procesora u manje od polovine površine i
daleko nižom potrošnjom”. Naravno, pomenuti procesori bili su mobilni
Athlon II modeli, koji su bili glavni deo Nile i Danube platformi. U
zavisnosti od klase, potrošnja je iznosila od 12 do 45W, bili su
izrađeni u 45nm proizvodnom procesu, a uz njih se isporučivao i čipset
AMD RS880, kao i SB820 SouthBridge. Površina Athlon II procesora iznosi
117mm², Nothbridge-a 66mm², a nikako ne treba zaboraviti ni grafički
čip, budući da je u prvi APU integrisan i GPU sa čitavih 80SP, odnosno
na nivou onoga u Cedar čipu, srcu Radeon HD5450 grafičkih kartica, koji
sam po sebi ima površinu od 59mm². Potrošnja ovih komponenti je posebna
priča, i u pojedinim situacijama dostizala je i 50W.


Sve ove komponente AMD je uspeo da „upakuje“ u jedan čip, površine
75mm² i maksimalne potrošnje 18W. Naravno, tajna ovakvog dizajna je u
izuzetno maloj površini Bobcat jezgra, koju analitičari procenjuju na
5-7mm², budući da je na ukupnu površinu čipa smešten i GPU deo, ukupno
1MB L2 keš memorije, kao i brojni dodatni elementi (memorijski
kontroler, video dekoder i slično). Naravno, proizvodnja ovakvog dizajna
jednostavno ne bi bila moguća u procesu koji koriste aktuelni centralni
procesori kompanije AMD, odnosno 45nm, pa je napravljen dogovor sa
tajvanskim TSMC-om, koji za AMD i NVIDIA-ju već dugi niz godina
proizvodi grafičke čipove, da se tokom proizvodnje ovog čipa koristi
njihov 40nm proces. Iako je u samom početku ova tehnologije proizvodnje
bila veoma problematična, gotovo dvogodišnje iskustvo koje AMD-ovi
inženjeri imaju sa njom uverilo ih je da će biti u stanju da proizvedu i
energetski efikasan dizajn.

Dodatna prednost je izuzetna gustina tranzistora koju AMD postiže u
saradnji sa TSMC-om, što je veoma značajna prednost u slučaju
arhitekture kod koje je cena jedan od najvažnijih preduslova za veći
tržišni uspeh. Ova tajvanska kompanija je dugo pokušavala da pokrene
proizvodnju nekog x86 procesora u svojim fabrikama, a činilo se da će to
i uspeti kada je sredinom prošle godine navodno dogovorila proizvodnju
baš Atom procesora sa kompanijom Intel, a to su na kraju konačno uspeli
sa prvim APU-om kompanije AMD, verujemo na obostrano zadovoljstvo,
budući da se očekuje da će potražnja za ovakvim procesorima samo rasti.

Kada su detalji arhitekture u pitanju, Bobcat jezgro poseduje jednu
64-bitnu Integer jedinicu i jednu FP jedinicu sa dva 64-bitna
pipeline-a, 64KB L1 keš memorije (po 32KB za instrukcije i podatke),
ukupno 512KB keš memorije drugog nivoa, kao i podrška za SSE, SSE2, SSE3
i 64-bitne instrukcije. Prvi čipovi će imati dva ovakva jezgra, kao i
on-die GPU kompatibilan sa DirectX 11 API-jem, što ga čini prvim takvim
integrisanim grafičkim rešenjem. Kako je jedna od glavnih stavki u ovom
tržišnom segmentu potrošnja, u Bobcat jezgro je implementiran čitav niz
tehnika namenjenih uštedama na ovom polju. Sem promena u samom dizajnu, u
jezgro su ugrađene i mogućnosti za fino podešavanje radne frekvencije,
kao i mogućnost gašenja pojedinih delova, a i L2 keš memorija ne radi na
punoj brzini procesora kako bi se i na tom mestu uštedela određena
količina energije. AMD navodi da je ovo jezgro sposobno za potrošnju
manju od 1W, iako za sada nije precizno navedeno u kojim situacijama je
to slučaj, kao ni kada će se ovi modeli pojaviti na tržištu. Naravno,
sem CPU-a, GPU-a i L2 keš memorije moderan procesor poseduje i druge
karakteristike, a pre svih integrisani memorijski kontroler.

U prvi APU integrisan je jednokanalni, što je svakako odstupanje od
današnjeg standarda, ali je za planirano tržište ovog procesora ipak
više nego dovoljno sa stanovišta performansi i potrošnje. Naravno,
sumnjamo da iza ovakve odluke postoji i drugi razlog, a to su
performanse naredne generacije. Implementacija dvokanalnog memorijskog
kontrolera će doneti i veću memorijsku propusnost, što bi trebalo da
bude veoma važno u narednim generacijama APU-a, koji će posedovati još
veći broj izvršnih jedinica u GPU-u, kojima će trebati veća memorijska
propusnost. Naravno, skok performansi među generacijama će biti daleko
veći, i verujemo da je odluka da se implementira samo jednokanalni
kontroler makar delimično uslovljena i ovim razlogom.

Još jedan važan deo procesora koji će se koristiti u multimedijalnim
računarima, posebno u HTPC konfiguracijama, jeste i integrisani dekoder
video sadržaja. U prvi Fusion AMD je implementirao UVD 3.0, odnosno
treću generaciju svog dekodera, koji poseduje podršku za H.264, VC-1 i
MPEG-2, a hardver je u stanju da bez problema dekodira i većinu sadržaja
koji je moguće pronaći u „nezvaničnim“ kanalima na internetu, kao i
DivX i Xvid kroz MPEG-4, što bi trebalo dodatno da produži trajanje
baterije na prenosivim računarima. Brazos čak podržava i Dolby TrueHD i
DTS-HD MA bitstreaming preko HDMI-a, dok je jedina potencijalna mana je
izostavljanje podrške za MVC akceleraciju, što znači da sa ovim
procesorom nećete biti u prilici da dekodirate Blu-ray 3D sadržaj. Iako
ovo čak ni danas nije prevelika mana, nekim korisnicima može
predstavljati problem, ali ipak nema nikakve dileme da je Brazos
definitivno veoma interesantan izbor za HTPC minimalnih dimenzija.
Naravno, nikako ne treba zaboraviti ni mogućnost akceleracije Flash
Video i HTML5 sadržaja, što ove procesore čini odličnim izborom za
prenosive računare malih dimenzija i cene.



Kada su opcije za povezivanje u pitanju, u AMD-u su im posvetili mnogo
pažnje, pa Brazos nativno podržava DVI, HDMI, i D-Sub, a većina
proizvođača matičnih ploča će se odlučiti da sva tri i implementira na
svoje modele. Naravno, u bilo kom trenutku možete koristiti maksimalno
dva od njih, ali ni to ne bi trebalo da bude ograničenje za ciljnu
publiku jednog ovakvog proizvoda. I pored visokog stepena integracije,
ni prvu Fusion procesor kompanije AMD ipak ne predstavlja System-on-Chip
više klase, budući da mu je za normalno funkcionisanje potreban još
jedan dodatni komad silicijuma, kodnog imena Hudson. AMD će ovaj Fusion
Controller Hub isporučivati pod oznakom AMD A50M, i njegovo zaduženje je
komunikacija sa periferijama – kontrola SATA priključaka, USB portova,
mrežnog konektora i audio kodeka, ali i povezivanje ukupno četiri PCIe
linije koje mogu biti iskorišćene za različite namene. Naravno, i ovaj
čip je veoma malih dimenzija, sa površinom ispod 30mm², što celu Brazos
platformu stavlja na oko 100mm² – i dalje daleko manje od Athlon II
procesora prethodne generacije, izrađenog u 45nm procesu. APU i FCH
međusobno komuniciraju preko linka prve generacije koji nosi naziv
Unified Media Interface, i čine ga četiri standardne PCIe linije.


Zacate i Ontario, u više verzija

Kao što je slučaj svim proizvodima kompanije AMD u poslednje vreme,
bilo da je u pitanju CPU ili GPU, kako bi maksimalno poboljšali prinose,
isporučuju i znatan broj modela sa isključenim pojedinim delovima čipa.
Naravno, razlog je niža cena, budući da se na ovaj način trošak
proizvodnje i iskorišćenja svakog od wafera raspoređuje na veći broj
čipova. Takav je slučaj i sa prvim APU-om, budući da će se ovaj čip
inicijalno prodavati u najmanje četiri verzije, po dva u AMD E i C
serijama. E serija APU-a deklarisana je na potrošnju od 18W, poseduje
Radeon HD6310 grafički čip frekvencije 500MHz, kao i jedno ili dva
Bobcat jezgra. Jača verzija, AMD E-350 poseduje dvojezgarni CPU
frekvencije 1.6GHz, dok je u slabijem E-240 aktivno samo jedno CPU
jezgro koje radi na frekvenciji od 1.5GHz. Ova dva čipa namenjena su
mejnstrim proizvodima, odnosno prenosivim računarima srednje i niže
klase, skupljim Netbook i AiO desktop računarima, odnosno oslabljenim
verzijama standardnih procesora.

Druga verzija ovog čipa, koja će se na tržištu naći pod imenom AMD C
serija APU-a deklarisana je na potrošnju od samo 9W, što znači da će
biti glavna i direktna konkurencija novijim verzijama Atom procesora.
AMD C-50 poseduje dva Bobcat jezgra frekvencije 1GHz, dok će u C-30 biti
aktivno samo jedno, ali sa radnom frekvencijom od 1.2GHz, a za obe
verzije će zajednički biti grafički čip – Radeon HD6250 poseduje
identičnih 80 SP, ali sa frekvencijom od 280MHz. C serija bi svoje mesto
na tržištu trebala da nađe u netbook i USFF (Ultra Small Form Factor)
računarima, u kojima bi i ove performanse trebale da budu sasvim
dovoljne. Naravno, jedna od glavnih marketinških poluga u rukama AMD-a
biće dominantne grafičke performanse ovih čipova u odnosu na
konkurenciju, koja u pojedinim situacijama može biti i 5-10 puta u
odnosu na proizvode protiv kojih će se i takmičiti (Atom sa Intel ili
ION grafičkim čipovima).


Ipak, ovde se planovi AMD-a za prvu generaciju APU-a ne završavaju. Već
je najavljeno da će se ovi procesori naći i u G seriji proizvoda, koja
će biti namenjena ugradnji u aparate specifične namene ili
konfiguracije. Potencijalne primene obuhvataju medicinske instrumente,
POS aparate, automate za igranje, settop box dekodere, kao i posebne
„thin client“ uređaje koji se koriste u obrazovanju, industriji, ali i
mnogim drugim granama privrede. Poslednja verzija Bobcat procesora koja
će biti predstavljena, a kako stoje stvari i ugrađena u nekoliko
proizvoda, su procesori iz C serije deklarisani na još nižu potrošnju –
5W ili još malo manje. Ukoliko se pitate u kakvom tipu proizvoda će biti
korišćeni, odgovor nije toliko teško dokučiti – u Tablet PC računarima.
Naravno, potrošnja je i dalje daleko veća u odnosu na procesore
zasnovane na ARM arhitekturi koji se standardno koriste u ovakvim
proizvodima, ali su i performanse na kudikamo višem nivou. Naravno,
sumnjamo da će ovi procesori biti posebno popularni u ovoj generaciji,
budući da je u ovoj klasi prioritet baš potrošnja, mada su makar dve
kompanije najavile “hibridni” tablet računar – Asus i Acer su već
demonstrirali rad ovih računara.

Zacate u desktop izdanju – Gigabyte E350N-USB3

Iako će većina APU procesora svoje mesto pod suncem naći u okviru
unapred sklopljenih desktop, All-in-One ili prenoivih računara, prva
navala na tržište desiće se u vidu Mini-ITX ploča namenjenim HTPC
računarima. Ipak, prema trenutnim najavama veći broj proizvođača trebalo
bi da predstavi i “veće” modele – Asus je najavio dve mATX i dve
Mini-ITX, Gigabyte 4 Mini-ITX, MSI dve Mini-ITX i jednu Micro-ATX. I
“manji” proizvođači, poput kompanija Biostar, Foxconn, Sapphire i ASRock
najavili su svoje projekte, dok će ECS tržištu čak ponuditi i 1 SFF
barebone računar. Ovoliki broj najava ploča, ali i još veći broj
prenosivih računara, predstavlja još jedan dokaz da bi platforma mogla
da bude veoma popularna u određenim tržišnim segmentima.

GA-E350N-USB3 kompanije Gigabyte je još jedan u nizu prilično
interesantnih modela ovog proizvođača namenjenih manje zahtevnim kućnim
korisnicima, ili onima kojima su HTPC računar malih dimenzija izuzetno
privlačno rešenje. Prošle godine predstavljen model zasnovan na H55
platformi doneo je sve prednosti modernih procesora i računara,
uključujući i USB 3.0, u svet minimalističkih računara namenjenih kućnoj
zabavi, i praktično je predstavljao prvi model sličnih mogućnosti koji
je bio dostupan korisnicima. Stoga nismo ni sumnjali da će u kompaniji
Gigabyte prihvatiti novu platformu AMD-a u ovom obliku, a to su
potvrdile i prve najave i fotografije koje su na internetu osvanule još
pre nekolliko meseci.


E350N-USB3 je, kao što smo već rekli, ploča Mini-ITX dimenzija, što
znači da je u stvari u pitanju kvadratna osnova dužine stranica od 17cm.
Naravno, od ovakvog rešenja se očekuje da većina stvari bude
integrisana, a u ovom slučaju se uz nju isporučuje i sam APU. Naravno,
integracija procesora znači i da mu je potrebno obezbediti hlađenje, a u
Gigabyte-u su se odlučili za aluminijumsko telo malih dimenzija (mnogo
puta smo videli veće NorthBridge kulere), uz uključenje malog
ventilatora prečnika 40mm. Naravno, male dimenzije se obično povezuju sa
visokim nivoom buke, ali moramo reći da takva konstatacija u ovom
slučaju jednostavno nije primerena – uvo morate potpuno približiti
matičnoj ploči ne bi li čuli huk vazduha. Naravno, ono što ne možemo
znati je dugovečnost ovakvog rešenja, jer ventilatori malih dimenzija
imaju nezgodnu naviku da pre ili kasnije „zaribaju“ i znatno povećaju
nivo buke, ali se u takva nagađanja ipak nećemo upuštati. Sa druge
strane, i pored te činjenice samo telo hladnjaka je tokom rada, čak i
pod velikim opterećenjem, jedva mlako, što još jednom dokazuje veoma
nisku potrošnju cele platforme. Kompanija Asus je već predstavila
Mini-ITX ploču koja će biti u pootpunosti pasivno hlađena, što znači da
je i to moguće, a možda će njihov primer slediti i neki drugi
proizvođači, jer je nizak nivo buke izuzetno važan za HTPC primenu
(idealno je naravno da je nema uopšte).


I pored malih dimenzija i visokog nivoa integracije koje donosi
platforma Gigabyte ipak nije odustao od nekih tehnologija po kojima su
poznati. Tako je ova ploča izrađena korišćenjem Ultra Durable
tehnologije, uz upotrebu dve unce bakra za neke od slojeva štampane
ploče, što doprinosi manjem zagrevanju i boljim elektičnim
karakteristikama. Od ostalih implementiranih tehnologija prisutni su 3x
USB Power Boost, kao i njeno proširenje u vidu On/Off Charge
tehnologije, koja omogućava da čak i velike potrošače (poput Tablet
računara) punite preko USB konektora čak i ukoliko je računar isključen.
Veoma interesantna je i odluka o implementaciji DualBIOS tehnologije,
što znači da ovaj model poseduje dva fizički odvojena BIOS čipa, pa ni
manje iskusni korisnici ne treba da se plaše flešovanja novih verzija
kojih će nesumnjivo biti.

Sam Hudson M1 nativno podržava SATA 6Gbps, odnosno treću generaciju
ovog standarda, dok su se u kompaniji odlučili da ovaj konkretan model
opreme i podrškom za treću generaciju USB-a, ugradnjom dodatnog
kontrolerskog čipa kompanije NEC, što je rešenje koje danas viđamo na
praktično svim matičnim pločama iole više klase. Iako ovakvo rešenje
svakako podiže krajnju cenu, svakako ga pozdravljamo – USB 3.0 uređaja
će biti sve više u narednom periodu, iako će se u narednim mesecima
verovatno pojaviti i model koji će imati podršku samo za prethodnu
generaciju USB standarda.

Sem APU-a i hladnjaka koji zauzimaju centralno mesto na ploči, na njoj
se mesta našlo za dva memorijska slota, koji podržavaju DDR3 module
maksimalne brzine od 1333MHz. Naravno, sam memorijski kontroler poseduje
samo jedan kanal, a brzina je inicijalno ograničena na 1066MHz,
verovatno zbog što niže potrošnje, mada je kroz izmenu množioca u BIOS-u
brzinu moguće podići na već pomenutu maksimalnu vrednost. Napajanje
procesora izvedeno je u 2+1 faze, a dodatnu struju Zacate-u obezbeđuje
4-pinski konektor. Pomenuli smo već da sam čipset poseduje podršku za
SATA 6, i na ploči postoje četiri takva priključka, što je svakako i
više nego dovoljno imajući u vidu ciljano tržište za ovakav model i
kućišta malih dimenzija u koja će u većini slučajeva biti ugrađivana.



Ni zadnji panel ne zaostaje po broju mogućnosti –u z dva USB 3.0
konektora, postoje i četiri sa podrškom za USB 2.0 (dodatna četiri
moguće je realizovati preko izvoda na samoj matičnoj ploči), kombinovani
PS2 za tastaturu ili miša, gigabitni LAN i osmokanalni zvuk preko
Realtek ALC892 kodeka, koji podržava i Dolby Home Theater i S/PDIF Out.
Ipak, najvažniji detalj su svakako grafički konektori, odnosno po jedna
D-Sub, DVI-D i HDMI – u bilo kom trenutku moguće je koristiti dva od
njih, uz napomenu da se svi moraju koristiti u nativnom režimu (DVI nije
moguće „pretvoriti“ u D-Sub korišćenjem odgovarajućeg adaptera). Uz sve
ovo, ploča poseduje i jedan PCIe x16 slot, koji pak poseduje samo x4
širinu. U njega je moguće ugraditi i dodatnu grafičku kartu, ali i bilo
koju drugu sa podrškom za ovaj interfejs, ukoliko se za njima ukaže
potreba.

Da bi se ovaj model nazvao idealnim za HTPC primenu nedostaje nekoliko
stvari – voleli bi da vidimo eSATA konektor, WiFi, a možda i Bluetooth.
Naravno, sve ove „nedostatke“ moguće je rešiti dodatnim USB adapterima
ili uz malo kreativnog razmišljanja. Kao i ostali modeli kompanije
Gigabyte, i GA-E350N-USB3 koristi Award-ov BIOS, koji poseduje čak i
osnovne funkcije overkloka – moguće je menjati brzinu magistrale, i bez
problema smo postigli brzinu od 205 MHz. Naravno, zašto bi neko uopšte
overklokovao HTPC računar veliko je pitanje, i smatramo da je, čak i na
jednom ovakvom sajtu, ovakav podatak tu samo reda radi.


The Future is Fusion...

Kao što smo već pomenuli u uvodu, ova rečenica je deo svake
prezentacije kompanije AMD u poslednjih nekoliko godina. Brazos
platforma, sa Zacate i Ontario procesorima, razvija se verovatno od
trenutka kada je AMD kupio ATI, i od početka je planirana tako da bude
jeftino i pristupačno rešenje „dovoljno dobrih performansi“ za potrebe
većine manje zahtevnih korisnika. Samim tim ciljana konkurencija Bobcat
procesora bio je Atom, kojim je Intel prokrčio put za nove formate
prenosivih računara, ali i kućne računare malih dimenzija, posebno uz
dodatak ION čipseta. Sa te strane, AMD je itekako uspeo u svojim
zamislima – iako nismo uspeli da ga uporedimo direktno protiv Atom i ION
kombinacije, nemamo nikakvu dilemu da je Brazos napredniji u praktično
svakom pogledu – single thread performanse su ionako bile najveći
problem Atom arhitekture, i samo na osnovu razlike u pristupu dizajnu
Bobcat je bolje rešenje. Potrošnja i grejanje su stvarno zanemarljivi, i
očigledno je da je AMD sa ovim dizajnom ispunio sve svoje ciljeve, i
ima apsolutno domninantan proizvod po skoro svakom osnovu, kojim može
pokriti nekoliko tržišnih segmenata.


Ukoliko pogledate rezultate testova u tabelama, čini nam se da je AMD
ispunio „obećanja“... da nije razlike u radnoj frekvenciji, Zacate bi
stvarno bio prilično blizu Athhlon II procesora. Razlika u odnosu na
Intel Arrandale mobilni procesor koji smo takođe testirali takođe jeste
značajna, posebno u nekim primenama, ali sumnjamo da je iko ozbiljno i
očekivao da će jedan ovakav proizvod biti namenjen procesorski zahtevnim
poslovima. Ono u čemu Zacate ipak dominira jesu grafičke performanse,
posebno imajući u vidu trendove u razvoju web tehnologija, u kojima će i
GPU igrati sve veću ulogu. Naime, prednost u odnosu na Intelov mobilni
proizvod je više nego očigledna, a zaostatak u odnosu na Athlon sa
Radeon HD5450 kartom nije... sa tog stanovišta, i imajući u vidu da je
Zacate izuzetno mali čip, ovo je izuzetan uspeh inženjera kompanije AMD.
Popriličan broj igara biće moguće pokrenuti u 1024x600 (standardna
rezolucija Netbook računara), a mnoge i u 1366x768 (HD Ready) sa
zadovoljavajućim brojem frejmova u sekundi.

Kada je i primarna namena jedne Mini-ITX ploče u pitanju, moramo reći
da je i tu AMD napravio korak napred u razvoju drajvera za svoje
Radeone, budući da dekodiranje sadržaja visoke definicije u najvećem
broju slučajeva ne predstavlja nikakav problem – u našoj kolekciji
filmova u različitim formatima i 720p/1080p rezoluciji nije bilo ni
jednog naslova koji zahteva angažovanje CPU jezgara za dekodiranje, što
naravno ne znači da takvih materijala i nema. Bobcat jezgra su dovoljna
za dekodiranje 720p sadržaja, ali je sva prilika da ukoliko vaš 1080p
materijal nije podržan kroz DXVA i prikazuje se bez artefakata, nećete
ni moći da ga gledate na Zacate procesoru. Ipak, kao što smo rekli,
takvih „nestandardnih“ materijala je sve manje u opticaju.

Veoma važan detalj cele Brazos platforme, a i svih budućih naslednika,
svakako će biti softverska podrška, posebno u slučajevima kada je Stream
procesore u čipu biti moguće iskoristiti i za druge poslove izuzev
igranja, odnosno GPGPU. Očigledno su i u AMD-u više nego svesni te
činjenice, i već su preduzeli prve aktivne korake koje će njihovim
proizvodima doneti daleko veću upotrebnu vrednost. Tako je za sredinu
godine, odnosno jun mesec, najavljen AMD Fusion Developer Summit, na
kome će se okupiti veliki broj kompanija zainteresvanih za ovo polje
računarstva u nastajanju, dok je istovremeno najavljen i AMD Fusion Fund
Program kroz koji će AMD sponzorisati kompanije i projekte koji
promovišu sinergijsko delovanje CPU i GPU dela čipa.


Da je Brazos platforma predstavljena pre godinu dana, AMD bi imao
apsolutnog pobednika u svojim rukama – cena proizvodnje je verovatno
veoma niska, imajući u vidu da se Bulk 40nm proizvodni proces kompanije
TSMC koristi i za grafičke karte koje u maloprodaji koštaju manje od 50
dolara, a uključuju dodatne memorijske čipove, hladnjak, konektore i
štampanu ploču. Već sam taj podatak je dovoljan da sugeriše veliku
potražnju, budući da Zacate i manje troši od konkurencije, i manje se
greje, a poseduje bolje performanse. Kako stoje stvari, Intel u ovom
trenutku nema pravi odgovor na Ontario/Zacate, pre svega sa stanovišta
cene i potrošnje. Naime, Intel poseduje procesore male potrošnje (kako u
Arrandale, tako i u novoj Sandy Bridge generaciji), ali je njihova cena
drastično veća – jedan Ultra Mobile procesor često košta i više od 350$
kada se kupuje u količinama od 1000 komada, budući da su obe
arhitekture dizajnirane za druge kategorije, i primerci sposobni da rade
sa ovakvom potrošnjom nisu previše česti. Naravno, ne sumnjamo da bi
Intel ukoliko se ukaže potreba mogao značajno da spusti cene svojih
proizvoda, ali je pitanje da li će se odluliti da to i urade. NVIDIA sa
ION-om više jednostavno nije konkurencija, pa uopšte ne treba da
iznenadi nedavno objavljena činjenica da je AMD već u prvom kvartalu
prodao više od milion ovih čipova – jednostavno, Brazos platforma je za
OEM proizvođača idealno rešenje, sa stanovišta cene, potrošnje, i
njihovog odnosa sa performansama.

Zaključak

Da li je onda sve idealno? Moramo reći da nije, pre svega sa stanovišta
tajminga. U prethodnih godinu dana tržište jeftinih prenosivih računara
umnogome je promenjeno pojavom iPad-a, a zatim i drugih Tablet PC
računara, i najavama ogromnog broja modela tokom 2011. godine. Naime,
već je zabeležen drastičan pad prodaje netbook i jeftinijih prenosivih
računara, a situacija bi mogla da bude još gora krajem ove godine.
Jednostavno, dizajn rešenja za takve platforme će verovatno biti jedan
od prioriteta u ovoj kompaniji u narednom periodu, jer Ontario, čak i sa
potrošnjom od 5W, to ipak nije, i prema poslednjim glasinama upravo
„zanemarivanje“ ovog tržišta je i jedan od razloga odlaska Dirka Meyera
sa mesta CEO-a kompanije.

Da li je Fusion budućnost više nema nikakve dileme – u narednim
godinama će čisti CPU-ovi jednostavno izumreti, što dokazuje i pojava
Sandy Bridge-a, a sa njima će polako odumirati i tržište grafičkih
procesora najniže klase. Kako stoje stvari, i NVIDIA je to shvatila, i
pokrenut je projekat Denver, tokom kojeg će ova kompanija u sopstveni
GPU integrisati ARM procesorska jezgra... u odnosu na AMD i Intel oni
kreću sa druge strane, pa ostaje da vidimo gde će se na kraju i naći,
kao i kojim tržištima će ove karte i biti namenjene.


AMD za ovu godinu ima još dva keca u rukavu – Llano i Bulldozer, koji
će biti predstavljeni u narednim mesecima trebali bi da dodatno
doprinesu poboljšanju tržišne pozicije ove kompanije. Llano će biti
namenjen prenosivim računarima više klase i desktopu, i biće drugi APU
ove kompanije (poslednje informacije kažu da će GPU deo činiti čak 480
Stream procesora). Bulldozer je, sa druge strane, potpuno nova
arhitektura visokih performansi namenjena serverskom i desktop tržištu
najviše klase, od koje se očekuje da drastično smanji, ili čak i
nadomesti jaz u performansama koji postoji u odnosu na Intel još od
pojave prvih procesora iz Core2 serije proizvoda.

Tokom manifestacije AMD's Financial Analyst Day 2010 kompanija je već
najavila i buduće planove za APU-e... tokom 2012. godine videćemo
naslednika Bobcat arhitekture u vidu procesora pravljenih u 28nm Bulk
procesu, kodnog imena Krishna i Wichita. Krishna će biti naslednik
Zacate-a, i prema najavama posedovaće dva ili četiri unapređena Bobcat
jezgra i makar dvostruko više sirove GPU snage u odnosu na Zacate.
Wichita će, sa druge strane, posedovati jedno ili dva CPU jezgra i GPU
performanse Zacate-a, ali sa nižom potrošnjom, što znači da će ciljati
na Netbook/ULV tržište prenosivih računara. Svog naslednika će dobiti i
Llano u vidu APU-a kodnog imena Trinity, koji će po prvi put integrisati
Bulldozer arhitekturu sa GPU-om u desktop procesor visokih performansi.



Prema najavama (doduše, još uvek nezvaničnim) koje smo dobili iz
kompanije Gigabyte, cena matične ploče GA-350N-USB3 bi trebala da iznosi
manje od 100 evra na domaćem tržištu, što je svakako sjajna cena,
imajući u vidu upotrebljivost u svakodnevnim poslovima i odlične
multimedijalne karakteristike. Ipak, ukoliko ona i ne bude daleko manja,
sasvim sigurno će biti i proizvoda koji će koštati 80e ili manje,
ukoliko se izostave USB 3.0 i neke druge naprednije mogućnosti, što će
ovu platformu učiniti još interesantnijom. Ipak, već i sada možemo reći
da je AMD napravio odličan posao, i da je Brazos (ili „2011 Low Power
Notebook Platform“ kako ga AMD još vodi) odličan proizvod koji će
promeniti stanje na tržištu jeftinih računara – kako prenosivih, tako i
desktop, a posebno HTPC. Ukoliko se obistine neke najave da će i
Bulldozer biti daleko konkurentniji u odnosu na pređašnje generacije,
ova godina bi po AMD mogla biti daleko bolja nego prethodne. Naravno,
već i sama činjenica da će ova kompanija po prvi put na tržištu imati
tri različite mikroprocesorske arhitekture istovremeno je sama po sebi
značajna, i verujemo da će veća konkurentnost svih velikih igrača na
tržištu najviše doneti samim kupcima – nove tehnologije i niže cene su
nešto što svi očekuju.