Legende i predanja o Nostradamusu

Sve do kraja svog života Nostradamus je zadržao bistrinu uma. Kada mu je pomoćnik poželeo laku noc 1566. godine, francuski prorok je napomenuo kako će sledećeg jutra biti mrtav.
Tako je i bilo.
Njegova žena ispunila mu je želju i Nostradamus je sahranjen u uspravnom položaju. Kameni kovšeg ugrađen je u zidove crkve u Salonu. Njegov grob je vremenom postalo mestom hodočašća brojnih radoznalaca.
Osim toga, Francuskom se proširila priča kako je Nostradamus sa sobom u grob poneo tajni dokument u kojem je objašnjen način ispravnog čitanja njegovih Centurija.
U želji da provere istinitost takvih nagađanja, gradski oci su 1700. godine odlučili da prilikom preseljenja njegovog tela u drugi grob dobro pretraže kovčeg u kojem je sahranjen. U njemu nije bilo ništa osim kostura i malog medaljona sa natpisom 1700. Nostradamus im je očigledno priuštio i poslednju šalu odredivši, neposredno pre svoje smrti, čak i godinu kada će njegov grob biti otvoren !
Međutim, sudbina je htela da Nostradamusov grob bude ponovno otvoren. Za vreme Francuske revolucije, u crkvu su 1791. godine provalili pijani vojnici. U svom neobuzdanom veselju otvorili su i Nostradamusov grob. Buka je privukla gradonačelnika Salona i on je, ušavši u crkvu, zatekao stravičan prizor. Gomila pijanih vojnika je bacala prorokove kosti u vazduh, a jedan od njih je iz njegove lubanje ispijao vino !
Mudri gradonačelnik je uspeo smiriti situaciju i nagovoriti prisutne vojnike da ponovno zatvore grob.
U jednom od svojih kvatrena, Nostradamus je upozorio da će sve oni koji budu remetili njegov posmrtni mir vrlo brzo zadesiti nasilna smrt. Legenda kaže da su pijani vojnici, samo nekoliko dana nakon svog slavlja, završili kao žrtve zasede. Poginuli su svi do jednog.
Među brojnim legendama o Nostradamusu postoji i ona po kojoj je jednom grupa Franjevaca putovala putem pored Ankone. Iznenada, pred njima se pojavio usamljeni lekar. Fratari su mirno prolazili pored Nostradamusa koji se odjednom bacio na kolena i tako pozdravio jednog od njih. Bio je to brat Felice Peretti. Svi su se začudili tome, jer je Felice Peretti bio vrlo siromašnog porekla i ni po čemu se tada nije isticao. Nostradamus im je odgovorio kako se on bacio na kolena ispred njegove Svetosti. Niko ga nije razumeo. Svi su pomislili kako je skrenuo umom. Ovaj događaj se (prema legendama) dogodio za vreme Nostradamusovih lutanja nakon pogibije njegove porodice.
Tačno 40 godina nakon opisanog susreta sa Nostradamusom, brat Peretti je ustoličen kao Papa Sikstus V.

Ko je bio Nostradamus?

Rođen je kao Mišel de NotrDam, 1503. godine u San Remiju, Francuska. Od detinjstva je dobro bio upućen u Vede, Kabalu, Jevandelja, ponajviše astrologiju, nauku veoma cenjenu u srednjem veku. Posedovao je bezbroj starih knjiga svojih predaka Jevreja. Te knjige su govorile o temama koje je srednjovekovna istorija slabo poznavala. Bio je u stanju da satima, ponekad danima i noćima, stoji uz svoje astrolabe, čarobna ogledala, maše proročkim štapićima, meša i dan danas nepoznate hemikalije, proučava rukopise na starogrčkom, latinskom, hebrejskom, staroegipatskom ili na kakvom drugom mrtvom jeziku.
Važio je za najvećeg stručnjaka u domenu astrologije.
Za njega Zodijak nije predstavljao nepoznanicu; sa velikom preciznošću je izradio položaje Jupitera, Marsa, Venere i još nekih planeta, čak i njihove suprotne položaje. Najzad, bio je u stanju da sa neverovatnom preciznošću utvrdi činjenice, vreme i dogadaje vezane za ljude koji će se tek roditi.
Njegovi spisi su čudna mešavina naučnih proračuna i predskazanja. Medutim, ono što najviše iritira i zapanjuje je da je Nostradamus sva svoja proročanstva ograničio na vremenski relativno kratak period, od dve hiljade godina. Savremeni proroci i ljudi sa materijalističkim gledanjem na svet smatraju da bi se ti događaji mogli dogoditi i u nekom drugom periodu vremena pozivajući se na biblijske legende po kojima je Svemogući svet stvorio za svega sedam dana.
Naime, savremena nauka prihvata verovanje da je Bog stvorio svet za samo sedam dana, ali ne ovih zemaljskih nego uslovno ih nazivam tako – svemirskih! Uostalom, i Ajnštajn je dokazao da je vreme relativan pojam, a putovanja u svemir su dokazala da dani i noći na Zemlji nisu što i dani i noći u dalekom svemiru. Zatim, postoji mišljenje da su dogadaji koje je Nostradamus „video“ samo opisi dogadaja iz daleke, nama nepoznate prošlosti.
Neki čak smelo tvrde prošlosti Atlantide.
Svoje najpoznatije delo, Centurije, Nostradamus je počeo pisati 1554.godine. Ta njegova velika zbirka poročanstava za budućnost sastoji se od deset delova. U svakom delu je tačno po stotinu kvatrena. Prvih sedam delova štampano je u Lyonu 1555.godine, dok su preostala tri čekala sve do 1558.godine. Zanimljivo je da je ta tri zadnja dela Nostradamus štampao u ograničenom tiražu i delio ih samo odabranim ljudima.
Nostradamusove Centurije spadaju među najizdavanije knjige na svetu. U zadnjih 400 godina gotovo da nije bilo godine u kojoj nije izašlo neko njihovo « novo izdanje ».
U doba njihovog izdavanja, baš kao i danas, Nostradamusova proročanstva nailaze na različit odjek. Radi se o kombinaciji francuskih, provansalskih, grčkih, latinskih i italijanskih reči koje su zapisane u obliku zagonetki, anagrama i epigrama. Za njihovo tumačenje potrebno je imati veliko znanje koje mora uključiti čitav niz različitih područja. Od njihovog izdavanja u 16.veku, pa sve do danas, brojni su pojedinci pokušavali pronaći ključ za dešifrovanje Nostradamusovih Centurija. Neki od njegovih kvatrena jednostavno se mogu odnositi na bilo koje doba ljudske povesti.
Drugi, opet, sadrže vrlo tačne podatke, i upravo su oni Nostradamusu doneli reputaciju jednog od najvećih svetskih proroka.
Reakcije na njegove kvatrene znaju ići iz jedne u drugu krajnost. Neki će u njemu videti demonskog glasnika, dok će ga drugi nazivati božanski nadahnutim čudotvorcem. Njegovi tekstovi predstavljaju neku vrstu Roršahovih mrlja koje svatko tumači upravo onako kako ih doživljava.