Beogradska ka5anija
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Kako je Niki Lauda izgubio trku na Ušću Empty Kako je Niki Lauda izgubio trku na Ušću

taj Sub Apr 03, 2010 1:40 pm
Već posle tri kruga Niki Lauda je odmakao. Ali
probivši se na drugu poziciju, iskusni Gerold Pankl se pretvorio u
njegovu senku i iz krivine u krivinu prikazivao u retrovizorima
Laudinog vozila. Nikiju je popustila koncentracija i greška je bila
neminovna. Posle okretanja na stazi, budući trostruki prvak sveta u
Formuli 1 te 1969. godine na beogradskom Ušću osvojio je tek drugo
mesto.
Kako je Niki Lauda izgubio trku na Ušću 26318_otkricalauda02-foto-reuters_f
Niki Lauda danas, da li se seća poraza na Ušću?

Knjiga Nebojše Đorđevića „Velika nagrada Beograda 1967–1969“ biće
promovisana na godišnjem skupu Udruženja istoričara automobilizma koji
će se naredne subote održati na Saobraćajnom fakultetu. U knjizi su
opisane sve trke za Kup Evrope na kojima su jugoslovenski vozači
učestvovali u periodu 1964–1974, pa tako i trka takozvane formule 5
(jednosedi sa motorima Folksvagena od 1.300 kubika) održane u okviru
Velike nagrade Beograda 1969. godine.
Osim po učešću tada još nepoznatog Nikija Laude, trka je upamćena i po
nesreći Austrijanca Hermana Tišlera koji je izgubio kontrolu nad
vozilom i udario u bale slame. Posmatrajući kako je automobil nakon
okretanja u vazduhu poklopio vozača pod sobom, gledaoci su zanemeli od
straha. Tišler je slomio ključnu kost, ali srećom život mu nije bio
ugrožen.

VREME AUTOMOBILIZMA
Šezdesete godine prošlog
veka, piše Đorđević, bili su najlepši trenuci za ljubitelje
automobilizma, vreme kada su trkama za prvenstvo Evrope na stazi Ušće
prisustvovale desetine hiljada ljudi sa plaćenim kartama. Po ideji
Nemca Vila Štengera, prvi Kup Evrope za turističke automobile održan je
1963, a učesnici iz Jugoslavije, Beograđani Predrag Knežević i Nedeljko
Karleuša sa „zastavom 600 D“, pojavili su se već 1964. u Budimpešti.
Prva Velika nagrada Beograda održana je 30. aprila 1967. na dan kada je
svečano otvoren Međunarodni sajam motornih vozila. Predsednik trke je
bio Jaša Rajter, direktor Beogradskog sajma, a nastupili su vozači iz
sedam zemalja. Lep i sunčan dan privukao je na Ušće preko 30.000
gledalaca. Staza je bila dugačka 4.350 metara, sa tri leve i jednom
desnom krivinom od 90 stepeni i jednom levom od 180 stepeni. Trka je
počela takozvanim indijanapolis startom, gde kolona vozila iz sporog
kruženja odmah po prelasku ciljno-startne linije počinje trku punom
brzinom.
Trka na Ušću 1967. postigla je veliki uspeh i kod takmičara i kod
gledalaca, a jedinu senku na događaj bacila je nedisciplina gledalaca
koji su pretrčavajući stazu predstavljali stalnu noćnu moru za vozače.


KROZ BALE SLAME
Već naredne 1968. godine
Veliku nagradu Beograda pratilo je oko 50.000 gledalaca, a beogradske
novine trku su najavile naslovima – „Oktanska simfonija kraj Save“,
„Odluke na krivinama“ i drugim. Među stranim takmičarima najpoznatiji
su bili Nemac Ervin Kremer i Austrijanac Diter Kvester koji je u jednom
trenutku proleteo kroz bale slame, ali je posle malog izleta van staze
bez posledica nastavio vožnju. Ipak, u 13. krugu došlo je do nezgode. U
krivini pre cilja Britanac Stiven Nil je izgubio kontrolu nad svojim
„mini kuperom“, udario u bale slame i preko ivičnjaka uleteo u publiku.
Tom prilikom lakše je povređena devetnaestogodišnja Danica Fantovska.
Najviše simpatija Beograđana pobrao je Marsilo Pasoti, omaleni Italijan
koji je neustrašivo vozio „fijat abart“ i u skoro svakom prolazu kroz
krivinu balansirao na tri točka. S mašinom upola manje radne zapremine,
trku je završio kao peti u generalnom poretku, sa samo četiri kruga
zaostatka za pobednikom Kvesterom koji je za najbrži krug nagrađen
velikim kristalnim peharom i sa 500.000 starih dinara. Od Jugoslovena
najbolji rezultat je ostvario Goran Štrok, dok nijedna od četiri
zastave „850 DMB S“ nije završila takmičenje.
U pauzama trka gledaoce je uveseljavao praški vatrogasni orkestar koji
je na Ušće stigao u vatrogasnom kamionetu iz 1913. godine, a u
organizaciji firme “Balkanija” koja je ovim potezom obeležila prodaju
dvadesethiljaditog automobila “škoda” u Jugoslaviji.


PRVI TV PRENOS
Iako je treću po redu Veliku
nagradu Beograda 1969. po prvi put prenosila televizija, oko staze Ušće
ponovo se okupilo oko 40.000 ljubitelja automobilizma. Publici se putem
zvučnika obraćao poznati komentator fudbalskih utakmica i boks mečeva
Dragan Nikitović, a prenos je obavljen pomoću jedne jedine kamere.
Koliko je sve bilo drugačije nego danas, svedoči i podatak da je
organizator trke, Auto-moto klub Beograd, Televiziji Beograd za prenos
platio tri miliona dinara.
Zvezda trke ponovo je bio Marsilo Pasoti koji je krenuo tako
strelovito, da je u pojedinim trenucima ostale vozače prestizao za
čitav krug. I sve to uz uobičajeno atraktivnu vožnja u krivinama na
tri, pa i na dva točka. Pasoti je imao toliku prednost, da je u
trenutku kada se zapalio „hilman“ Damira Viznera imao vremena da
prikoči, izleti iz svog „fijat abarta“ i jugoslovenskom automobilisti
dobaci aparat za gašenje požara. Nakon toga nastavio je vožnju do
pobede, a za gest koji je učinio zaslužio je nagradu za fer-plej.


KNEŽA I KARLEUŠA
Od naših vozača koji su nastupali na trkama za prvenstvo Evrope,
Nebojša Đorđević izdvaja Predraga Kneževića i Nedeljka Karleušu. Bard
sportskog novinarstva, poznat po radio emisiji „Vreme sporta i
razonode“, Predrag Knežević (1922–2008) je prve reportaže potpisao kao
ratni izveštač sa Sremskog fronta. U mladosti je igrao hokej, bio je
prvi hokejaški sudija u jugoistočnoj Evropi, a za volan trkačkog
automobila prvi put je seo 1961. Od šezdesetak trka u karijeri odneo je
18 pobeda, a bio je prvi jugoslovenski vozač koji je u jednoj trci za
kup Evrope osvojio bodove (Budimpešta 1966).
Nedeljko Karleuša (1923–2005) je još pre Drugog svetskog rata kao šegrt
zavoleo motore i miris benzina. Kao šesnaestogodišnjak uspeo je da
osposobi teško stradali diferencijal „bugatija 51“ sa kojim je
legendarni Boško Milenković nastupio u trci gran pri automobila 1939.
godine na Kalemegdanu“. Čitav radni vek proveo je u rakovičkoj Fabrici
motora „21. maj“, a upamćen je kao vozač prvog srpskog trkačkog
motocikla „MB 125“ koji je konstruisao profesor Mihailo Borisavljević.
Knežević i Karleuša su među najzaslužnijim za popularnost koju je
automobilski sport stekao u vreme dok su u Beogradu održavane trke za
Kup Evrope. Nažalost, zbog nezadovoljavajuće bezbednosti gledalaca,
posle 1969. staza Ušće je prestala da bude poprište održavanja
međunarodnih trka.

Kako je Niki Lauda izgubio trku na Ušću 26319_trke1_ig
Trka formule 5 u kojoj je učestvovao Niki Lauda održana je u okviru Velike nagrade Beograda 1969. godine

Kako je Niki Lauda izgubio trku na Ušću 26320_trke2_ig
Velika nagrada Beograda 1968. – u daljini zgrada CK i kompleks zgrada „šest kaplara“

Kako je Niki Lauda izgubio trku na Ušću 26325_trke7_ig
Predrag Knežević je prvi vozač iz Jugoslavije koji je osvojio bodove u jednoj trci za kup Evrope

Kako je Niki Lauda izgubio trku na Ušću 26324_trke6_ig
Nedeljko Karleuša na prvom srpskom trkačkom motociklu „MB 125“

Kako je Niki Lauda izgubio trku na Ušću 26321_trke3_ig
Marsilo Pasoti je oduševljavao gledaoce ulazeći u krivine na tri, pa i na dva točka

Kako je Niki Lauda izgubio trku na Ušću 26322_trke4_ig
Gosti trke – vatrogasni orkestar Praga u kamionetu iz 1913. godine

Kako je Niki Lauda izgubio trku na Ušću 26323_trke5_ig
Nagrade je delio predsednik trke i direktor Beogradskog sajma Jaša Rajter
Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu