Srećno dete Subotnjak

У нашем народу постоје многа веровања о томе какав ће бити живот, срећан или несрећан, и какве ће особине имати дете рођено у одређени дан у недељи, у
одређени час...


Дани у недељи, чврсто верује народ, нису исти. Неки су „срећни”, а неки
„несрећни”; неки су „чисти”, а неки „нечисти”; неки су „добри”, а неки
„рђави”. Одређени дани су забрањени за вршење неких свакодневних мушких
или женских послова (сејање, орање, шивење, ткање итд), али и за неке
од светих активности (свадба, крштење и слично), као и за почетак неког
важног посла (одлазак на пут). Сваки дан у недељи, у зависности од
његовог назива (мушког / женског рода), места у седмици, да ли је паран
или непаран, као и његове везе с паганским божанствима – има своју
особену симболику. Ако је не познајемо, односно ако не знамо који се
атрибути приписују појединим данима у недељи, нећемо ни разумети зашто
су деца рођена, на пример, у петак несрећна, а она рођена у четвртак
срећна.

Понедељак – срећан, уторак – несрећан
Понедељак је први дан у недељи (по-недељак) по народном рачунању времена, и зато је срећан, по некима најсрећнији дан за почињање послова. Осим тога, Бог је почео
стварање света у понедељак, па је и зато добро да човек, по митском
узору, започне какав значајан подухват управо тог дана. Тада је добро
започети орање, ткање и слично, а ваља тада и девојку испросити. Добро
је да се дете роди у понедељак јер ће бити срећно (Кулишић, Ш, П. Ж.
Петровић, Н. Пантелић, „Српски митолошки речник”).
Уторак јесте „најнесрећнији” дан седмице. У песми „Врачање материно” каже се:
„Мајка сина свога сјетовала,
да се чува и да се сачува
од ујамка и од урезника,
од суботе и од уторника.”
(Вук, „Српске народне пјесме”, И, бр. 643)
У напомени испод ове песме Вук примећује: „Ваља да, да ништа не почиње у
суботу и уторак.” У уторак, као други („втори”) дан недеље, сваки
започети посао биће несрећан. Уторак је, верују у Босни, „толико
несрећан дан да се и сам вук, ако прође кроз гору, чува да му длака
гдје не запне”. Тог дана, кажу у Хомољу, не ваља да се крсте деца, нити
да се предузима селидба у нову кућу. У једној народној песми се каже:
„Лијепу Кату зубак заболио, /у уторак у најгори данак,/ у поноћи, у
најгоре доба.” (Стојковић, М, „Сретни и несретни дани”, ЗНЖОЈС, 1936).
Дете рођено у уторак биће несрећно, верује се у многим крајевима где
живе Срби. Посебно је несрећно оно рођено у девети уторак, сматра се у
Гружи.

Среда – (не)срећна, четвртак – срећан
Посебно многоструко значење има среда. Према неким веровањима, она је срећан дан, док је према другим несрећан. Према Успенском, приписивање противречних
атрибута једном истом дану у недељи резултат је преплитања, мешања
„народне” и „црквене” недеље код Словена. Среда је, према народној
недељи, која се рачуна почев од понедељка, трећи дан у недељи. Према
црквеној, која почиње од недеље, она је, пак, четврти, односно средишни
дан (отуд „среда”) и као такав гранични дан је – „нечиста” и
„несрећна”. Среда се у народу замишља као светица (св. Среда), односно
као жена која вечито жали. На тај дан се нико не весели, строго се
пости, а жене се уздржавају од својих уобичајених послова. Ако прекрше
ове забране, верује се, добиће болест русу. Мада се то изричито нигде
не каже, на основу ових веровања можемо претпоставити да ће и дете
рођено у овај дан бити пре несрећно него срећно.

За четвртак се каже да је срећан дан. У народу постоји ова изрека: „Сви су
дани добри, а четвртак понајбољи.” Зато овог дана почињу многи радови:
мушкарци почињу орање, а жене снују. Испити младенаца за брак често се
обављају у четвртак. Веома је повољно за дете да се роди на овако
срећан дан као што је то четвртак.
У петак – несрећно, у суботу – видовито
О петку се у народу мисли као о изузетно несрећном дану, па се каже: ,,У петак сваком послу рђав почетак.” Тог дана било који започети посао (сејање, зидање итд) биће
злосрећан. Мушкарци се петком не шишају нити брију а жене се не
чешљају. Тог дана многи не смеју да крену на пут јер се боје несреће на
путу. Трудна жена не сме петком да лужи рубље јер може да се „намери” и
побаци. Ко се разболи у петак, болест неће преживети, верују у
Славонији. Света Петка је женско божанство, па се и овај дан сматра
женским, односно „нечистим”, погодним да се дође у додир са демонским
силама. Веза петка с мрачним силама види се у изразу „црни петак”.
„Доћи ће и њему црни петак” наводи се код Вука у смислу: задесиће и
њега неко зло. Дете рођено у петак, верује се у нашем народу, неће
имати среће у животу.
Субота је – као „последњи”, али и „женски” дан – несрећан и нечист
дан. Она је и дан мртвих, односно задушни дан. Субота је по свом месту
у недељи „заклопит” дан (заклапа седмицу), те је и зато несрећан дан.
На овај дан човек треба да буде опрезан да му се не деси какво зло. У
Босни се каже: „Суботом даље од језера.” Овај дан није повољан за
почињање послова јер неће добро напредовати, а ни повољно завршити.
Субота је несрећан дан за почетак ткања и свих женских послова, верују
у Бољевцу. Дете рођено у суботу биће необично и несрећно, сматра се у
многим српским крајевима. Ко се роди у овај дан, њему ће се „привиђати”
натприродна бића, кажу у Гружи. За ово дете верује се да је видовито,
да може да види и што други не виде.
Недеља – срећан дан
Недеља је свети дан, хришћански празник одмора, када се ништа не ради (прасловенска реч „недеља”). Недеља је раније била празник бога Сунца, а касније, с
прихватањем хришћанства, постаје Дан Господњи. Недељу наш народ
замишља као женско биће (Света недеља). Жене нарочито поштују и
празнују младу недељу (прва недеља после месечеве мене) и тада неће чак
ни хлеб да умесе. Дете рођено у недељу биће изузетно срећно и живеће
„господски”. То је разумљиво јер је недеља срећан, свети дан, дан
одмора од рада. За срећног човека се каже: „Мајка га родила у белу
недељу.”

Сажимајући све оно што је досад речено о „срећним” и „несрећним” данима за рођење
детета, можемо рећи да су несумњиво срећни дани понедељак, четвртак и
недеља, а несрећни су уторак, петак и субота, док среда има двосмислен,
гранични положај.

Црвеним ветром до блага
У Поморављу дете рођено у суботу назива се суботан, а у другим крајевима суботњак. Таквом детету „никаква ала не може нашкодити: ни чума, ни куга, ни караконџула, ни
тенац (вампир) и никакав нечастиви”. По веровању Врањанаца,
суботњака не могу угрозити „неваљалштине”, јер га штити његов дан
рођења. То вероватно долази отуд што је дете рођено у суботу у дослуху
с нечистим силама, па га оне као „свог” не нападају. Ко се роди на
Велику суботу, тај може да види „црвени ветар”, а има и способност да
открије место са закопаним благом. И многа друга веровања говоре о томе
да је суботњак дете са натприродним способностима и својствима. Дакле,
дете рођено у суботу на неки начин је демонско и нечисто, али управо
зато је и имуно на зла бића и видовито.

Аутор:
Жарко Требјешанин