Filozofija umetnosti

Filozofija umetnosti pokušava da odgovori na ovo zanimljivo i kompleksno pitanje, razmatrajući definicije lepote, ukusa, simbolizma i načina predstavljanja, i istražujući odnos između pojedinca umetnika i publike odnosne kulture odnosno kosmosa.

Naša predstava o umetnosti menjala se kroz vekove. Tradicionalna definicija kaže da je umetnost kreativni izraz čoveka. Definicija koju je dao Lav Tolstoj vrlo precizno kaže: umetnost je ono ljudsko delovanje kojim pojedinac drugima svesno prenosi svoja osećanja i iskustvo, putem određeniih spoljnih znakova, da kod drugih koje njegovo delo dotakne izaziva ista ta osećanja i doživljaje.

Umetnost simbolički predstavlja našu interakciju sa Prirodom (Stvarnošću, Okruženjem). Umetnost može da ukaže na skrivene veze između stvari. Umetnost je Lepota. Umetnost je Istina. Umetnost se može zasnivati na dubokim istinama i prikazati čudesnost i lepotu našeg odnosa sa univerzumom.

Postmodernističko odsustvo vere u apsolutne istine (istina se menja i razvija, i zavisi od pojedinca jednako koliko i od vremena u kome živi) značajno je uticalo na umetnost tokom poslednjih stotinak godina.

Ovde bismo se podsetili onoga što su o umetnosti rekli neki od najvećih umetnika i mislilaca svih vremena:

Leonardo da Vinči – Um slikara je kopija božanskog uma... Kada duh ne sarađuje sa rukom tu nema umetnosti... Priroda počinje od rezona a završava u iskustvu, a naš je posao obrnut to jest da počnemo od iskustva i da istražujemo rezon.

Mikelanđelo – Prava umetnost postaje plemenita i religiozna putem uma koji je proizvodi... Istinsko delo umetnosti samo je senka božanskog savršenstva... Čovek slika umom a ne rukama.

Rembrant – Slikarstvo je unuče prirode. Ono je u rođačkom odnosu sa Bogom. Imajte samo jednog gospodara – Prirodu.

Francisko de Goja – Mašta koju je napustio razum proizvodi nemoguća čudovišta; u saradnji sa razumom, ona je majka umetnosti i izvorište čuda.

Renoar – Umetničko delo mora da vas zgrabi, uvuče u sebe i odnese daleko. Ono je sredstvo kojim umetnik predaje svoju strast... Bol prolazi, lepota ostaje... Postoji kvazi mistički pogled na umetnost koji joj pripisuje natprirodno nadahnuće, opsednutost kosmičkim silama koja nema dodirnih tačaka sa pitanjima moći i privilegija ili pak sa odnosom koji umetnik ima prema hlebu i krvi. Prema ovom shvatanju, pesma nadvisuje borbu...

Vinsent Van Gog – Ne treba slušati jezik umetnika već jezik prirode i razvijati osećaj za stvari po sebi, za stvarnost, to je mnogo važnije nego imati oči za slike... Kažem vam, što više razmišljam o tome- to više verujem da ni jedno osećanje nije dublje umetničko od ljubavi prema ljudima... Jedino se kada slikam osećam živim. Velike stvari ne nastaju na impulsu već putem serija malih stvari koje se objedinjuju.

Anri Matis – Umetnik se mora poistovetiti sa ritmovima prirode i uložiti napore da bi dostigao majstorstvo koje će mu kasnije omogućiti da se izrazi sopstvenim jezikom. Za kreativnost je potrebna hrabrost... Kada govorimo o prirodi ne treba zaboraviti da smo i sami deo prirode. Treba i sebe da posmatramo sa istom radoznalošću i otvorenošću kao kada proučavamo stablo, nebo ili misao, jer smo svi povezani sa čitavim kosmosom... Nastojanje da se nešto sagleda bez iskrivljenja zahteva hrabrost koja je umetniku neophodna kako bi svaku stvar video kao da je prvi put vidi.

Pablo Pikaso – Svako dete je umetnik. Problem je kako ostati umetnik kada odrastete... Umetnik je prijemnik za emocije koje nadiru odasvud: sa neba i sa zemlje, sa parčenceta papira, od oblika u prolazu, iz paukove mreže... Svrha umetnosti je da spere prašinu svakodnevice sa naših duša... Svi znamo da umetnost nije istina. Umetnost je laž koja nam omogućava da spoznamo istinu... Od trenutka kada umetnost prestane da bude hrana za duh, umetnik će biti u stanju da uposli svoju veštinu i izvodi sve trikove intelektualnog šarlatana. Većina ljudi danas više ne očekuje od umetnosti utehu ili egzaltaciju. Oni „prefinjeni“, oni bogati, profesionalni neradnici, destileri kvintensencije, traže samo neobično, senzacionalno, skandalozno od današnje umetnosti. Ja lično sam, od pojave Klubizma, hranio te momke onim što su hteli i zadovoljavao kritičare svakakvim bizarnim idejama koje su mi padale na pamet. Što manje su ih razumeli više su mi se divili. Zabavljajući se svim tim apsurdnim farsama, postao sam slavan, i to vrlo brzo... Za slikara slava znači prodaju i prihode. Kao što znate, danas sam slavan i bogat. Ali kada sam sam, ne budem toliko bestidan da smatram sebe umetnikom uopšte, svakako ne u divnom značenju te reči kada se odnosila na Đota, Ticijana, Rembranta, Goju, koji su bili veliki slikari. Ja sam samo javni klovn, prodavac magle. Razumeo sam svoje vreme i eksploatisao sam imbecilnost, taštinu, pohlepu svojih savremenika. Gorka je ova moja ispovest, mnogo bolnija nego što možda zvuči. No, makar ima vrednost iskrenosti, napokon.

Džekson Polok – Svaki dobar slikar slika ono što jeste.

Bret Vajtli – Vizuelna umetnost, koja je kopile alhemije, uvek je bila i uvek će biti igra. Pravila igre sasvim su jednostavna: u datoj areni, na onoliko psihičkih frontova koliko dozvoli talenat, valja vizuelno opisati centar značenja postojanja.

Albert Ajnštajn – Po mom mišljenju, najvažnija uloga umetnosti i nauke je da probudi religiozno osećanje i održi ga budnim kod onih koji su za njega prijemčivi.

Vilijam Fokner – Cilj svakog umetnika je da uhvati kretanje, koje jeste život, veštačkim sredstvima, i da ga zadrži tako dugo da se, kada nakon sto godina stranac na njega baci pogled, ono ponovo pokrene jer je ono život.

Džon Apdajk – Ono što umetnost nudi je prostor u kome duh može da diše.

Marsel Prust – Umetnost je selektivno ponovno stvaranje stvarnosti koje se vrši prema metafizičkim vrednosnim sudovima umetnika. Umetnik ponovo stvara one aspekte stvarnosti koji predstavljaju njegovo viđenje čovekove fundamentalne prirode.

Šta vi mislite?