Bebin svet

Dubak - zabluda o ranijem prohodavanju (1)

Beba koja provodi većinu vremena u dupku naučiće samostalno da sedi, puzi i hoda kasnije nego dete koje to mora da nauči samo (ako želi da se kreće). Sedenje u dupku koji ima široke ivice i male otvore za noge sprečava povratne vizuelne informacije koje su bebi važne zbog koordinacije mišića.
Irski lekari iz bolnice Mater u Dablinu sproveli su istraživanje praćenjem ponašanja 190 normalno razvijenih beba. Rezultat je - oni ne preporučuju korišćenje dubaka, jer smatraju da oni usporavaju razvoj male dece. Bebe koje nisu koristile dubak počele su da puze i samostalno hodaju otprilike četiri nedelje pre dece naviknute na popularnu “šetalicu”.
Još važnije - dubak je opasan! Godišnje u Americi 29.000 dece stigne na hitnu medicinsku pomoć zbog povreda prouzrokovanih upotrebom dupka!

Rane cipele - zabluda o ranijem prohodavanju (2)
Što ranije obuti bebi prve cipele, pa će pre prohodati. Često mišljenje, ali potpuno pogrešno. Tačno je upravo suprotno. Ako beba hoda bosa, ojačaće joj mišići u nogama koji će pomoći da ranije nauči da hoda. Jednom kada prohoda, potrebne su joj udobne cipele koje ne bi smelo da budu krute. Cipele bi trebalo da prate oblik detetovog stopala i da imaju nešto slobodnog prostora za dalji rast!

Prve cipele

Kada dete počne da stoji na nogama, potrebno je posvetiti posebnu pažnju dečjim cipelama. Stopalo deteta je veoma osetljivo i podložno deformitetima ukoliko je izloženo nepravilnom položaju ili pritisku.
Osnovna odlika dobre cipele je da ona "pokriva, da je udobna i da nikada ne pritiska stopalo". Cipela mora da odgovara stopalu od prvog trenutka. U prvim pokušajima hodanja cipela mora da olakša pokrete noge i poveća ravnotežu i držanje. To takođe podrazumeva upotrebu najboljih materijala prilikom izrade cipela. Potrebno je obratiti pažnju i na čarape, koje bi trebalo da su pamučne, odgovarajuće veličine i dobrog prijanjanja uz stopalo.
U fazi prohodavanja svi se slažu da dobro naravljene dečje cipele mogu mnogo da pomognu u svladavanju prvih koraka. Kad je reč o đonu, postoje razlike u mišljenju: jedni zagovaraju tvrdi, koji dozvoljava greške prvih nepravilnih koraka i dete usmerava na hod peta-prsti, maksimalno ga štiti i čuva od povreda, a drugi zagovaraju mekani đon, koji je u prirodnijem položaju u odnosu na anatomsko-funkcionalne karakteristike stopala i detetu
omogućava bolje prepoznavanje neravnina i prepreka na podlozi.
U praksi su se nabolje pokazali polutvrdi đonovi, i to s tvrdim petnim delom i savitljivim prednjim delom. Prednji dio cipele trebalo bi da bude od savitljivog, mekanog materijala koji omogućava veću pokretljivost stopala i sprečava iritiranost nežne dečije kože. Tome pridonosi i mekani ježik i dobro postavljen sastav za kopčanje (najbolje su pertle). Zadnji petni deo trebalo bi da bude visok i praktično nesavitljiv. Đon ne sme da se kliza. Unutrašnji deo đona trebalo bi da bude napravljen od mekanih materijala i s izraženim uzdužnim svodom koji je istovremeno tvrd i elastičan.
Najvažnije je da cipela ne steže stopalo, da mu omogućava normalne pokrete i da prsti u njoj nisu skvrčeni. Svaki put posle skidanja cipela trebalo bi
proveriti da li na stopalu ima crvenila ili drugih znakova pritiska. Cipele se
menjaju svakih tri do četiri meseca nakon prve godine života. Prve cipele su najvažnije u čovekovom životu, pa bi njihovom izboru i kupovini trebalo
posvetiti posebnu pažnju.

(Iz knjige dr.med. Suzane Janković - "Pedeset saveta za zdravlje")

Hrana za bebe - osnovne grupe namirnica

Hrana za bebe treba da je:
• visoko-energetska - zbog ubrzanog rasta mala deca imaju potrebu za dodatnom energijom;
• lako svarljiva - prva hrana treba da bude kašasta i laka za varenje. Kasnije,
sa razvojem digestivnog sistema, uvodi se sve čvršća hrana;
• sveža i čista;
• laka za spremanje i jeftina.

Namirnice možemo podeliti u četiri osnovne grupe:
I žitarice, proizvodi od žitarica;
II voće, povrće;
III meso, riba, jaja;
IV mleko, proizvodi od mleka.

Cerealije (žitarice)

U ovu grupu spadaju: pirinač, pšenica, kukuruz, raž, ječam i ovas. U žitaricama je prisutna velika količina ugljenih hidrata koji su dobar izvor energije. U omotaču se nalaze vlaknaste materije, koje imaju značajnu ulogu u održavanju funkcije gastrointestinalnog trakta. Dobar su izvor vitamina B-grupe. Žitarice sadrže malu količinu masti i minerala. Obično se daju sa namirnicama životinjskog porekla, čime se poboljšava aminokiselinski sastav (keks sa mlekom, popara sa sirom, kačamak sa mlekom). Mogu se kombinovati i sa voćem. Pšenica, raž i ječam sadrže dosta glutena, koji kod predisponiranih osoba izaziva celijakiju. Zbog toga se ove žitarice daju tek posle 6. meseca života.
Kako na našem podneblju namirnice iz ove grupe ulaze u sastav većine obroka, nazivaju se još i osnovnim namirnicama. Kriterijum da se namirnica u nekoj populaciji proglasi za osnovnu je: da čini glavni deo obroka (25-
35 odsto od ukupnog kalorijskog unosa), da se redovno konzumira, da ljudi vole da je jedu, da je široko rasprostranjena i da je jeftina.

Voća i povrće

Voće sadrži veliku količinu vode, ugljenih hidrata, minerala, vitamina i vlaknastih materija. Ima malo belančevina i masti (osim ljuskastog voća - oraha, lešnika, badema - koje se inače ne daje deci pre treće godine života). Gvožđa ima u kupini, borovnici, kajsiji, breskvi i malini. Dunja, jabuka, jagoda i malina sadrže dosta pektina (vlaknasta materija) koji deluju povoljno kod dece sa prolivom. Za početak dohranjivanja preporučuje se davanje sezonskog voća koje uspeva na našem tlu: jabuka, kruška, kajsija, šljiva, breskva. Ovo voće bebe lako podnose. Citrusno voće, zbog rizika od alergijskih reakcija, ne treba davati u prvoj godini života.
Povrće sadrži veliku količinu vode, ugljenih hidrata, vitamina, minerala, vlaknastih materija. Ima malo belančevina (ali su one biološki vredne) i malo masti (osim soje).
U Leguminoze spadaju grašak, pasulj, sočivo - ovo su važne namirnice za pravilno rastenje i razvoj.
Ostalo povrće: Vitamina C ima u lisnatom (posebno tamno-zelenim listovima) povrću, u paradajzu, paprici, krompiru. Karotena ima u zelenožutom povrću. Kalcijuma i gvožđ|a ima u spanaću, zelenoj salati, šargarepi, bundevi, ali se oni odatle slabo apsorbuju. Spanać, repa i keleraba mogu da sadrže nitrate, koji kod dece mlađe od 3-4 meseca mogu da izazovu methemoglobinemiju (pošto u tom uzrastu nisu potpuno razvijeni mehanizmi detoksikacije u jetri).

Hrana životinjskog porekla

U ovu hranu se ubrajaju meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi. U ishrani male dece, zbog lakšeg varenja, koristi se meso mladih životinja (jagnjetina, piletina, teletina). Meso sadrži belančevine visoke biološke vrednosti. Pored toga, ono je bogat izvor mineralnih materija - kalijuma, fosfora, hlora, sumpora, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa. Jaja sadrže belančevine visoke biološke vrednosti, sadrže sve bitne aminokiseline. Žumance sadrži znatno više masti, gvožđa, fosfora i liposolubilnih vitamina od belanceta.
Ulje i masti daju ukus, i koriste se pri kuvanju druge hrane. Oni su nosioci liposolubilnih vitamina (A, D, E, K) i bitnih masnih kiselina. Potrebni su za pravilan razvoj. Tu spadaju ulje, mast, margarin, buter.

Multi-miks princip

Za pravilan rast i razvoj bebe i mala deca trebalo bi da dobijaju obroke sastavljene od različitih grupa namirnica, što se naziva multi-miks princip.
Miks-4: mešanjem četiri osnovne vrste hrane dobija se miks-4. Ako postoje uslovi, to je obrok koji se preporučuje, jer u potpunosti zadovoljava nutritivne i energetske potrebe odojčadi i male dece. Obrok se dobija mešanjem sledećih namirnica:
osnovne namirnice (žitarice) + tamnozeleno povrće + narandžasto povrće + hrana životinjskog porekla ili leguminoze.
Primer: kukuruz + spanać + šargarepa + piletina (grašak)
Miks-3: obrok sastavljen od tri vrste hrane naziva se miks-3. Uključuje hranu iz sledećih grupa: osnovne namirnice + leguminoze + tamnozeleno (narandžasto) povrće ili osnovne namirnice + hrana životinjskog porekla + tamnozeleno (narandžasto) povrće
Primer: pirinač + teletina + spanać
Miks-2: najjeftinije je napraviti smešu dve vrste hrane. Ovaj obrok se naziva
miks-2. Da bi zadovoljio osnovne zdravstvene potrebe, ovaj obrok mora
da sadrži: osnovne namirnice + leguminoze ili osnovne namirnice + hranu životinjskog porekla.
Primer: pirinač + riba
Druge kombinacije dve vrste hrane (tamno zeleno povrće i korenasto bilje...) ne pružaju dobru osnovu za rast i razvoj. Veoma je važno konzumirati hranu iz svake grupe u što je moguće više obroka.

Higijena usta malih beba

Nega usta je prvi postupak koji se sprovodi na bebi, odmah nakon porođaja. Na taj način, dete se podstiče na disanje. Poznato je da dolaskom bebe iz porodilišta kući taj deo higijene biva znatno ili potpuno zapostavljen. Razlog za to je stav da je higijena usta povezana s pranjem zuba, a kako ih novorođenče još nema, higijena nije ni potrebna.
Majčino mleko je najbolja hrana za dete. Kao što majka vodi računa o higijeni bradavica pre dojenja, ona bi trebalo da vodi računa i o higijeni usta deteta nakon dojenja. Zato je dobro bebi dati kašičicu prokuvane vode koja će isprati mleko i sprečiti fermentaciju njegovih ostataka u ustima. Ako se dete hrani na flašicu, ona se isto mora redovno prokuvavati. Slično važi i za igračke koje dete stavlja u usta. Usta deteta bi trebalo i mehanički očistiti, a za to se mogu upotrebiti i štapići s vatom za higijenu ušiju.
Kod svih ovih postupaka najvažnije je odstraniti ostatke hrane, bez obzira na to ima li dete zube ili ne. Bakterije ili gljivice koje se nalaze u hrani mogu izazvati oboljenja sluzokože, a kasnije i zuba. Za lečenje promena na sluzokoži usta deteta danas postoje na tržištu brojni preparati na bazi bilja ili meda, posebno prilagođeni nežnoj sluzokoži dečjih usta. Trebalo bi uložiti dodatan napor u periodu kada niču prvi mlečni zubi koje prati osećaj od svrbeži do bola desni. Dete tada u usta gura ruke i prljave predmete, čime se u organizam unose infekti, pa se javljaju povišena temperatura, prolivi i povraćanje. Kako bi detetu olakšali proces nicanja zuba, možete mu desni masirati preparatima koji ih lagano anesteziraju, a pri tome deluju i protiv upala.
Već tokom trudnoće, buduća majka bi trebalo da uzima preparate fluora, koji su neophodni za razvoj zuba deteta. Fluor prelazi iz posteljice u krvotok
deteta, a nakon porođaja i u majčino mjeko. Tablete fluora mogu se uzimati svakodnevno, od 4. meseca trudnoće pa sve do 15. godine života, kada se završava mineralizacija zuba.

(Iz knjige dr. med. Suzane Janković - "Pedeset saveta za zdravlje")

Papirne pelene - zagađivači okoline

Najlepši krevetac, najudobnija kadica za kupanje, najstabilnije sedište za kola i najkvalitetnije pelene na tržištu – kupujete samo najbolje za vašu bebu! Podrazumeva se da želite da vaše dete živi u sredini u kojoj caruju čist vazduh i čista voda. Nažalost, jedan od proizvoda koji najčešće koristite negujući vašu bebu doprinosi razaranju zdravog eko-sistema. To su papirne ili jednokratne pelene.
Evo nekoliko činjenica o kojima bi trebalo razmisliti prilikom donošenja odluke o kupovini papirnih pelena:
- Ako pretpostavimo da je dete korisnik jednokratnih pelena minimum dve i po godine, onda se za to vreme, kao posledica svakodnevnog menjanja pelena, stvori najmanje dve tone otpada. Taj otpad završava na gradskim deponijama i predstavlja treći po redu proizvod koji se redovno, u velikim količinama izbacuje iz domova. Količina bačenih papirnih pelena predstavlja 30 odsto bio-nerazgradivog otpada na deponijama.
- Da li ste znali od čega se prave papirne pelene? „Papirne” pelene se prave od plastike i prerađene celuloze (famozni upijač mokraće koji bebinu guzu održava suvom). Za potrebe jednog deteta, koje koristi papirne pelene sve dok se ne navikne na nošu, potrebno je poseći i preraditi četiri i po stabla.
Količina dodatne tekuće vode, koja je potrebna za svakodnevno pranje pamučnih pelena je zapravo manja od količine vode koja je potrebna za proizvodnju papirnih pelena.
- Jednom bačene, papirne pelene završavaju na otpadu, gde se tokom njihovog spaljivanja oslobodi 200.000 litara vrlo otrovnih plinova (dioksina, furana i hlora). Poznato je da je dioksin veoma opasan, jer je povezan sa razvojem tumora, pobačaja u trudnoći, genetskih oštećenja ploda i urođenim defektima kod dece.
Da bi se svi sastojci papirnih pelena razgradili, potrebno je da prođe 500 godina, ili da se rodi sedam generacija, to jest pra-pra-pra-pra...unuka bebe koja je koristila pelene!!
Sa druge strane, za razgradnju platnene pelene potrebno je šest meseci, a poznato je da se platnena plelena može dugo koristiti (ne samo za potrebe jedne bebe, već i više dece).

Platnene pelene su ponovo u modi

U vremenu kada nam se na dohvat ruke (i novčanika) nalazi veliki broj proizvoda koji nam olakšavaju život, ekološki prosvećeni roditelji, koji naginju ka tradicionalnim, ali proverenim proizvodima za svoju decu, mogu vam, na prvi pogled, delovati veoma egzotično. Međutim, činjenice govore da je u svetu sve veći broj roditelja koji se odlučuju za platene pelene, umesto papirnih, majki koje insistiraju na dojenju, umesto davanja veštačkog mleka i sl.
Povijanje beba platnenim pelenama postaje zdravstvena, ali i ekološka nužnost. U SAD, Kanadi i velikom broju zemalja Evropske unije, već nekoliko godina se u prodaji nalaze savremene platnene pelene, koje imaju oblik gaćica (debljih) i koje su veoma pristupačnih cena. Roditelji u ovim zemljama imaju i dodatnu olakšavajuću okolnost, jer prilikom kupovine dečje opreme ne plaćaju dodatni porez.
U Srbiji, kao što je poznato, to nije slučaj i zato je za kupovinu papirnih pelena mesečno potrebno izdvojiti više od 2.000 dinara. Kupovinom platnenih pelena, roditelji u Srbiji mogli bi značajno da uštede, zaštite prirodnu okolinu, ali i da omoguće svom detetu da lakše i brže nauči da „ide na nošu”.

Skidanje pelena - najčešći problemi

Nekoj deci, pa i njihovim roditeljima, skidanje pelena nije jednostavan posao. Upoznajemo vas s 10 najčešćih problema i njihovim jednostavnim rešenjima:

Problem br. 1 – boji se wc-a
Ukoliko vam se čini da se dete boji wc-a kao takvog, plaši se zvukova, ukoliko ga voda koja nekuda odlazi čini nervoznim i sl., to ne znači da zbog toga morate da odložite skidanje pelena. Najjednostavnije rešenje je privikavanje na nošu. Ukoliko dete prihvata nošu, možda ćete morati da je nosite sa sobom gde god da krenete i tek nakon nekog vremena ponudite detetu wc šolju kao opciju.
Postoje deca koja se boje zvuka puštanja vode, u tom slučaju dozvolite detetu da smo pušta vodu, neka u wc šolju ubacuje papiriće i gleda kako ih voda odvodi.

Problem br. 2 – dete kontroliše veliku, ali ne i malu nuždu
Vrlo često dete prvo usvoji kontrolu kakenja, a tek nakon nekoliko meseci i piškenja. Nemojte ga prisiljavati ili kažnjavati, bolje bi bilo da odložite akciju potpunog skidanja pelena, do perioda kada primetite da je potpuno spremno. Pohvalite dete svaki put kada pita za nošu/wc.

Problem br. 3 – dete se igra s mokraćom ili kakom
Deca se igraju jer su znatiželjna. Nemojte se ljutiti i u ljutnji ih kažnjavati, mirno im recite da to nije nešto čime se igramo i zajedno očistite.

Problem br. 4 – dete odbija da ide na nošu/wc
Otpor može da znači da trenutno nije najbolje vreme za akciju skidanja pelene. Kada primetite da se detetu piški ili kaki, mirno ga odvedite do noše i ponudite mu, ako je otpor vrlo jak – ne insistirajte.

Problem br. 5 – stalne “nezgode”
“Nezgode” su sastavni deo učenja, retka su deca koja lako nauče i nikada im se ne dogode “nezgode”. Kada se dete upiški ili ukaki u gaćice, mirnim glasom i ponašanjem dete presvucite. Kažnjavanje deteta samo će produžiti akciju skidanja pelena. Ukoliko imate osećaj da dete ima niz nezgoda i da im se broj ne smanjuje, vratite pelene i pokušajte ponovo da ih skinete kroz neko vreme.

Problem br. 6 – nakon što je bilo na noši/wc dogodi mu se “nezgoda”
Ovo je čest problem koji se javlja u ranoj fazi učenja odlaska na wc. Dete još nije naučilo da potpuno kontroliše mišiće koji su zaduženi za obavljanje nužde. Ako vam se to dešava već dugo i često, moguće je da dete nije spremno za skidanje pelena.

Problem br. 7 – za obavljanje nužde traži pelenu
Ovaj problem pokazuje da, iako je dete fiziološki spremno (dobro prepoznaje znakove i kontroliše fiziološke potrebe), ipak još nije i emocionalno spremno da se odvoji od pelena. Dozvolite mu da nosi pelenu. Sadržaj pelene izbacite u wc i neka dete samo povuče vodu. Probajte da sugerišete da dete sedi u peleni na noši ili wc-u dok obavlja potrebe.

Problem br. 8 – još uvek ima noćnu pelenu
Veliki broj dece ne skine odmah dnevnu i noćnu pelenu. Probajte da dete ide na wc neposredno pre odlaska na spavanje i neposredno nakon buđenja. Recite detetu da, ukoliko ima potrebu da piški tokom noći, može da ode samo ili da vas pozove da mu pomognete. Ako problem noćnog mokrenja postoji kod deteta koje ima više od 5 godina, tada je potrebno o problemu porazgovarati s pedijatrom ili stručnom službom vrtića, ako dete ide u vrtić.

Problem br. 9 – dete je u negativističkoj fazi
Fiziološka zrelost za skidanje pelena često se poklopi s negativističkom fazom kod deteta. Šta god da predložite vašem dvogodišnjaku, odgovor je NE. Ako detetu tada kažete :”Moraš da ideš na nošu/wc”, njegov prvi odgovor biće: “Ne!”, što je jedan zdrav i očekivani odgovor u tom uzrastu. Naime, tada se deca razvijaju kao jedinstvene i nezavisne osobe i reč NE ima posebno značenje. Skidanje pelena ne bi trebalo da postane polje za bitku moći, jer ćete sigurno izgubiti, odnosno svi ćete biti nesrećni i nezadovoljni. Umesto toga, prepustite njima brigu o odlasku na nošu/wc (ako ste sigurni da dete to može, ali odbija), budite mu uvek pri ruci, ali ga ne prisiljavajte i ne ulazite s njim u duge rasprave.

Problem br. 10 – povratak u pelene
Nakon uspešnog perioda bez pelena, vratili ste se u pelene. Sve što dete doživljava kao posebno stresno može dovesti do tzv. regresije u ponašanju, kada se dete vrati na fazu razvoja koju je već prešlo. Dajte mu vremena da nauči da se nosi s novom (stresnom) situacijom, kroz neko vreme stanje će se vratiti u normalu.

Leto - dobro vreme za skidanje pelena

Leto je vreme koje mnogi roditelji iskoriste za učenje korištenja noše i wc-a. Prikladno je, jer je svlačenje i oblačenje puno lakše (manje slojeva odeće) i manje su mogućnosti da se dete prehladi.
Najviše dece između 18. i 24. meseca dostiže potrebne kognitivne i fizičke sposobnosti kako bi uspešno odgovorilo ovom zadatku.
Ne vredi pokušavati prerano, jer ćete tada celi proces učenja razvući i za efikasno i trajno skidanje pelena trebaće vam onoliko vremena koliko je potrebno da dete dostigne potrebnu zrelost. Nemojte svoje dete upoređivati sa drugom decom, svako dete ima svoj ritam razvoja i kao što neka deca ovaj zadatak uspešno obave brzo nakon svog prvog rođendana, sasvim je u redu da i neki 3-4 godišnjaci nisu njime potpuno ovladali.

U proceni spremnosti DETETA, postoji nekoliko važnih trenutaka na koje treba obratiti pažnju:

* da li dete ima redovnu i meku stolicu, po mogućnosti uvek u isto vreme,
* može li dete samostalno da spusti i podigne pantalonice,
* da li je dete zainteresovano za odlazak u toalet, da li želi da nosi gaćice i sl.
* da li je svesno ima li suvu ili mokru pelenu,
* javlja li dete kad obavlja malu ili veliku nuždu – rečima ili mimikom (pravi grimase, smiri se...),
* koristi li u svakodnevnom govoru reči koje opisuju obavljanje nužde (piškiti, kakiti i sl.),
* da li može da prati jednostavna uputstva (donesi mi...),
* sviđa li mu se ili ne da bude u mokroj peleni,
* ima li duže periode kad je suvo (barem 2 sata).

Kako se vi kao RODITELJ možete pripremiti:

* Imajte dovoljno strpljenja, uspeh se ne događa preko noći, ako ste trenutno pod stresom razmislite o odlaganju akcije,
* pripremite mnogo gaćica, mnogo rezervne odeće (u prvim danima moguće je doživeti i do 10 nezgoda),
* nosite nošu sa sobom kad idete van kuće, pripremite peškire i slično za auto-sedeljku ili odlazak u goste,
* jednom kad krenete u akciju, dobro je ne odustajati (da dete ne bi zbunili),
* budite pozitivni i nagradite (verbalno) svaki uspeh deteta, a svaki neuspeh prihvatite kao deo učenja i budite nežni i pozitivni prema detetu,
* nemojte od učenja odlaska u toalet praviti preveliku pompu, to je samo jedna mala stepenica u procesu osamostaljivanja deteta,
* prihvatite vlastitu želju da se dete samostalno brine o obavljanju nužde, što znači da mu prepuštate deo brige koju ste vi do sada vodili za njega,
* u objašnjavanju vaših očekivanja koristite jednostavne reči i jednostavna uputstva,
* imajte realna očekivanja i dajte sebi vremena, ne očekujte da dete odmah shvati šta se od njega traži,
* ne očekujte da dete automatski skine i dnevnu i noćnu pelenu,
* noćnu pelenu skinite kad primetite da je pelena suva nekoliko noći za redom,
* osigurajte sebi podršku svih članova porodice (zajedno na istom zadatku), a izuzetno je važno da se uskladite s vrtićem ili osobom koja čuva dete tokom dana.

Idemo u akciju!

* Nabavite nošu (neka je dete samo izabere!) ili nastavak za wc školjku.
* Skinite dete iz pelena i navucite gaćice i drugu odeću koja se lako svlači-oblači (i pere!).
* Ostavite nošu blizu detetovog pogleda.
* Odvedite dete (više puta) sa sobom u wc i objasnite mu čemu služi i kako se vi s njime koristite. Recite mu da će i ono sad ići na wc ili nošicu.
* Kad primetite da bi dete moglo da obavi nuždu, ponudite mu da ode na nošu, ako prihvati i uspešno obavi svoj prvi zadatak nagradite ga (verbalno- pohvalite ga).
* Ako je dete ipak pokvasilo gaćice, nemojte ga grditi, mirno recite da je sada potrebno da se presvuče i da drugi put treba da koristi wc šolju ili nošu, kao što to rade – mama, tata, stariji brat...
* Kroz celo vreme učenja koristite priče (slikovnice...) u kojima mali junaci prolaze kroz iste dogodovštine; slobodno možete izmisliti i dete nekog vašeg prijatelja koje je juče čak pet puta išlo na nošu (druga deca su izuzetna motivacija).
* Budite strpljivi i uporni, za nedelju do 10 dana (ako je dete spremno) uspeće da kontroliše nuždu!

Pojednostavite spremanje hrane za bebu

Savremenoj mami teško je da odoli već pripremljenim kašicama (gotovim jelima) za bebu koje se danas mogu kupiti u skoro svakoj prodavnici. Međutim, korišćenjem savremenih preparata za obradu hrane (mikseri, blenderi, sokovnici) današnjim mamama je u mnogome olakšano spremanje kvalitetne hrane za najmlađe. Pored činjenice da domaća hrana uglavnom ima bolji ukus i miris, mnoge mame će se složiti da je spremanje hrane za bebe i ekonomski opravdanije od kupovine gotovih jela.
Ne morate da budete ženski Džejmi Oliver da biste spremili ukusan i zdrav obrok za vašu bebu. Potrebno je samo da kupujete sveže namirnice i prionete na posao.

Kuvano meso:
Stavite oko 100 grama kuvanog mesa u blender. Dodajte mesu oko četiri kašike tečnosti (supa od mesa, voda, majčino mleko, mlečna formula). Sameljite sve blenderu dok ne bude sasvim mekano.

Voće i povrće:
Stavite tri četvrtine kuvanog voća ili povrća (po izboru) u blender. Dodajte dve kašike vode ili bebinog omiljenog soka. Sjedinite masu dok ne bude sasvim kašasta.

Komplet ručak: Stavite oko 200 grama kuvanog mesa, 150 grama kuvanog povrća (po izboru, birajte samo sveže povrće), pola šolje kuvanog pirinča (krompira ili bebi žitarica) jednu šolju tečnosti (supa od povrća, majčino mleko, mlečna formula) u blender. Izmiksujte sve sastojke do željene gustine. Podelite masu u željene količine u stavite u friz. Od ovih sastojaka trebalo bi da imate tri čaše gotovog ručka za bebe.

Savet plus:
Ovako pripremljenu hranu za bebe stavite u frižider (možete je koristiti 3 dana). Ukoliko želite da zamrznete spremljenu hranu, stavite obroke u čiste plastične kesice, označite ih i datirajte. Zamrznuto voće i povrće može se držati u frizu od šest do osam meseci, dok se meso može držati najduže dva meseca.

Promenljivo vreme: Kako čuvati bebu?

Ako postoji nešto što može da zbuni čak i najbolje obučene roditelje, to je ni-tamo-ni-ovamo vreme, tako uobičajeno za proleće i jesen, a poslednjih godina u ovom klimatskom podneblju i tokom leta. Kako da se spoje delovi bebine garderobe onda kada se očekuje da dan osvane mirno kao bonaca, a do večeri zahuče kao bura (ili obratno)?
Ključ uspeha je u slojevitom oblačenju. Najpraktičniji su lagani slojevi koji se mogu lako skinuti ili dodati. Razumno je poneti dodatnu bluzicu ili prekrivač, ako temperatura naglo padne ili zaduva vetar. Bilo bi dobro maloj bebi staviti veoma laganu kapu sa štitnikom za sunce kada je vreme blago, sa temperaturama ispod 25 stepeni, a topliju kada su temperature ispod 20-tog podeoka i pri vetru. Kada sunce ili vetar nisu prejaki, odraslijoj bebi nije potrebna kapa već na temperaturama preko 15 stepeni. Kada prirodni termostat bebe postane dobro regulisan (oko šestog meseca) možete je oblačiti vodeći se onim što je vama ugodno.
Brzom proverom bebinih ruku, butina i potiljka (ali ne šaka i stopala, oni su kod malih beba gotovo uvek hladni) videćete da li je bebi ugodno. Ako su ruke, butine i potiljak hladni i/ili je beba raždražljiva, moguće je da joj je hladno.

(Prema Ajzenberg, Murkof i Hetavej u izdanjima «Kreativnog centra»)

Nega bebe za vreme vrućina

Toplo vreme može ponekada izazvati manje probleme kod sasvim malih beba. To se pre svega odnosi na pojavu osipa, zbog velikih dnevnih temperatura vazduha, smanjen apetit (takođe posledica velikih vrućina), ili razdražljivo ponašanje bebe.
Osnovno pravilo kod velikih vrućina je da vaš dom bude uvek dobro provetren, bez jakog direktnog sunca koje će ulaziti u prostorije u kojima boravi beba. Ukoliko u kući imate klima uređaj, verovatno vam je poznato da se on ne sme postavljati direktno iznad mesta na kojem beba spava ili provodi veći deo dana. Klima uređaj je koristan, jer temperaturu vazduha u stanu čini znatno nižom od spoljne, ali pažljivo odaberite mesto gde ćete ga postaviti. Idealno bi bilo da se klima uređaj postavi na nekom neutralnom mestu u dnevnoj sobi, ili nekoj drugoj sobi koja je svojim položajem u stanu dobro orjentisana ka ostalim sobama.
Klima uređaj ne bi trebalo podešavati na mnogo stepeni niže od spoljašnje temperature, već bi razlika uvek trebalo da bude tri do četiri stepena manje.
Sa malom bebom u stanu za vreme velikih vrućina ili letnjeg vremena u opšte, uvek morate paziti da se beba ne nalazi na direktnom mestu strujanja vazduha, bilo od prozora, ventilatora ili klima uređaja.
Ukoliko u stanu nemate klima uređaj, preporučujemo vam da redovno provetravate kuću (držeći bebu van direktnog mesta strujanja vazduha), zatamnite prozore u onim sobama u kojima sunce direktno «bije», a korisno bi bilo nabaviti (ukoliko ste u mogućnosti) ventilator.
Tokom vrućina nikako nemojte bebu utopljavati i oblačiti joj višeslojnu odeću! Ukoliko ste vi u šorcu i majici, ni vašoj bebi nije potrebno ništa više od pelene i jednog bodija (ili šorca i male atlet majice). Kada idete napolje, obavezno bebi stavite kapicu na glavu. Poželjno je da kapica bude od mekanog, pamučnog materijala i da ima obod koji će pokrivati veći deo glavice.
Za vreme vrućina, korisno je da bebu tokom dana više puta blago osvežite u mlakoj vodi. Na taj način sprečićete pojavu osipa koji ume da bude neprijatan u vreme visokih temperatura. Osip je najbolje sprečiti tako što ćete bebu lagano oblačiti, držati je na mestima koja su udaljena od vrućine i povremeno rashlađivati mlakom vodom. Ukoliko do osipa ipak dođe, preporučujemo vam da bebu kratko sunčate rano ujutru ili kasno popodne. Veoma blagi puderi za bebe korisni su u borbi protiv ospi, ali sa njihovom uptrebom ne bi trebalo preterivati.
Male bebe za vreme vrućina mogu imati promenljiv apetit. Ukoliko beba sisa, možda ćete za vreme vrućina morati češće da je dojite, jer će beba biti žednija. Preporučujemo vam da uvek imate spremljenu prokuvanu vodu za bebu, koju joj možete ponuditi više puta tokom dana, pored uobičajnih obroka. Ukoliko joj organizam zahteva vodu, uzeće je. Ako beba odbije vodu, ne prisiljavajte je da je popije.
Tokom leta korisno je da vašu bebu sunčate, ali krakotrajno i sigurno. Danas u ponudi postoji veliki broj zaštitnih krema za sunčanje, specijalno napravljenih za bebe, sa zaštitnim faktorima velikih jedinica. U konsultaciji sa pedijatrom ili apotekarom izaberite najbolju kremu za sunčanje, koja će zaštititi bebinu kožu. Bebu uvek mažite kremom za sunčanje pre izlaska napolje, a posebno obratite pažnju na lice, rukice, nogice, sve delove tela koji su dikretno izloženi suncu.
Ukoliko na sunčanje izvodite sasvim malu bebu, u početku bi trebalo da je držite ne duže od nekoliko minuta napolju. Kada se postepeno navikne na sunčanje, taj period možete produžiti na 30 do 40 minuta. Bebu obavezno namažite, stavite joj kapicu, ponesite prokuvanu vodu i uživajte na suncu!

Odbijanje deteta od dojke

Jedan deo čvrste veze stvorene između majke i deteta tokom dojenja mora polako da se prekida. Jer bebu treba postepeno odbiti od dojke i navikavati je na drugu vrstu hrane. Za mnoge majke najbolje rešenje bi bilo kada bi se beba sama odbila. Odbijanje od dojke nije jednostavno ni lako. Posledice naglog, preranog, pa i prekasnog odbijanja mogu da budu veoma nepovoljne po decu! Najvažniju ulogu u tom procesu treba da odigra majčino osećanje za bebu, njena želja da bebu polako osamostaljuje, njeno veliko strpljenje i sposobnost da zapazi svaku bebinu reakciju.
Odbijanje od dojke treba da se odvija vrlo postepeno i pri tome treba voditi računa da se dete na to polako priprema. Tokom prve godine u emotivnom razvoju bebe najvažnije je da ona stekne poverenje u roditelje, posebno u majku. To dragoceno osećanje ne bi trebalo da bude povređeno naglim uskraćivanjem potrebe za sisanjem i dojenjem.
Želja i odluka o odbijanju treba da potekne od majke i u vreme odbijanja ona mora da bude pored deteta. Isto tako je vrlo važno da u vreme odbijanja dete bude potpuno zdravo. Najčešće se odmah posle odbijanja javlja pojačana napetost i uporna želja za sisanjem prsta, šake, igračke ili ćebeta.

Prerano odbijanje

Prerano odbijanje bebe od dojke može da dovede do niza posledica i stvori podlogu za razne emotivne poremećaje.
Roditelji su doveli na pregled trogodišnjeg sina. Brine ih njegovo ponašanje – on je «teško dete». Vrlo je nervozan i nestrpljiv, kad nešto zatraži to mora odmah da mu se pruži inače plače, ljuti se, ponekad se i valja po podu. Toliko je nestrpljiv da kad mu se kaže da idu u šetnju, on neće da sačeka da ga obuju, već bos izleće na stepenice. Neposlušan je, ne vredi mu govoriti da nešto ne sme da dira, on kao da ne čuje. Toliko sisa prst da mu je sav smežuran. Grdnje i batine mnogo ne pomažu. Oba roditelja rade, dete čuva baka. Majka je prestala da ga doji kada mu je bilo dva i po meseca, pošto je tada počela da radi. Morala je naglo da ga odbije; tako je bilo bolje za nju, a ona je mislila da je bolje i za njega.
Prerano odbijeno dete (kao ovaj dečak) u daljem razvoju može da pokazuje produženu sklonost ka neposrednom i trenutnom zadovoljenju svojih potreba, ono može vrlo teško da podnosi bilo kakve zabrane koje su neophodne tokom vaspitanja. Posledice mogu biti i druge vrste. Mnogi stručnjaci iz oblasti duševnog zdravlja smatraju da su prekomerno pušenje, uzimanje alkohola i slično, vezani za prerano uskraćivanje u vreme odbijanja od dojke.

Iz knjige: «Malo dete – velika zagonetka»
Autor: dr Olga Hadži Antonović

Apetit vaše bebe

Apetit zavisi, pre svega, od same prirode deteta, zatim od porodičnih sklonosti i navika, kao i od odnosa koji će se stvoriti između njega i hrane. Veliki broj beba prosto je nezasito prvih meseci, zatim se njihov apetit smanjuje, pa krajem prve godine imaju nešto slabiji apetit. Druge bebe kao da uopšte nisu gladne do sedmog ili osmog meseca, a potom postaju prave male gladnice.
Ovakvo individualno ponašanje u jelu nepotrebno zabrinjava roditelje i oni često prave pozorišne predstave od svakog obroka. Ponekad je potrebno bebu zabaviti da bi joj se skrenula pažnja na jelo, ali to ne sme da pređe u svakodnevnu praksu, jer može da ima dalekosežne posledice – stvaranje loših navika koje bi imale uticaja na čitavu budućnost.
Izbegavajte da bebi dajete obilne obroke, masnu, slanu i preterano zaslađenu hranu. Ako je tako hranite ona će biti jako debela, a to ne znači i zdrava. Već posle desetog meseca, beba će tražiti da jede sama, pa i da proba hranu koju jedu njeni roditelji. Dopustite joj da jede sama, zaštitite je portiklicom a prostor oko nje mušemom, jer morate očekivati da se hrana nađe samo manjim delom u bebinim ustima, a većim delom na stolu i ispod stola. A što se tiče probanja hrane koju vi jedete, neka to ostane, ipak, samo na probi. Sve do pune dve godine deca moraju jesti hranu specijalno pripremljenu za njih. To mogu da budu i jela koja pripremate za celu porodicu, ali pre nego što stavite začine i posolite, odvojte izvesnu količinu koju ćete na poseban način doraditi za dete.
Moglo bi se, znači, reći da ishrana predstavlja značajnu mogućnost vaspitanja, jer je pravilna ishrana osnova za opštu fizičku i psihičku ravnotežu.

Iz knjige: «Bebi kuvar: ishrana odojčeta i majke dojilje»
Autor: Živka Vlajković, nutricionist

Ne puštajte bebu da plače

Britanski naučnici s londonskog instituta za obrazovanje koji deluje pri Londonskom univerzitetu ustanovili su da je bolje nakratko utešiti novorođenče koje počne da plače uzimajući ga u naručje, nego ga pustiti da plače satima, posebno tokom prvih nekoliko nedelja njegovog života. To preporučuju zato što na kraju, nakon dugog vremenskog razdoblja, dete ipak nauči da se smiri i prestane da plače.
Britanski pedijatri su poredili rezultate dve grupe uznemirene novorođenčadi koji su plakali posle uzimanja u roditeljsko naručje i druge grupe koja je bila ostavljena u krevecu. Ustanovili su da je prvi potez bio delotvorniji jer su deca posle izvesnog vremena stekla naviku da pre prestanu da plaču od one lišene roditeljskog zagrljaja. Preciznije, deca koju su roditelji uzimali u naručje kako bi ih utešili plakala su još neko vreme tokom predstojeće dve do pet nedelja, a bebe u grupi koje su roditelji puštali da se same smire, plakale su tokom sledećih dvanaest nedelja.
Ovakvo ponašanje, naravno, nema efekta kod roditelja koji su svoje dete navikli na držanje u naručju i do 16 sati dnevno, pa odmah reaguju na prvi bebin plač. Takođe, bebu nije moguće umiriti na ovaj način ukoliko su suze uzrokovane grčevima u stomaku.

Prvi rođendan

Srećan prvi rođendan! Prva godina života deteta je za vama i hrabro koračate ka drugoj godini i vremenu velikih iskušenja, kako za dete, tako i za vas. U narednim mesecima vaše dete će sve više težiti ka dostizanju lične nezavisnosti, nestrpljivo će želeti da otkrije svet oko sebe, ali sa visine (sada se očekuju prvi koraci), a uskoro ćete se veseliti i prvim rečima.
U ovom periodu možete očekivati značajne promene u vašm životu. Iako jednogodišnjak teži nezavisnosti, on u isto vreme oseća velike traume zbog odvajanja od majke (prilikom polaska u vrtić, dolaska bebi siterke, ili ukoliko ga tokom dana čuvaju baka i deka). Ovo su sve normalne reakcije malog deteta na nove životne okolnosti. Možete pomoći detetu tako što nećete napraviti nagli prekid u dotadašnjim navikama. Ukoliko ste dete upisali u obdanište, pomozite mu da se privikne na novu sredinu i to uvek činite postepeno. Ukoliko će vam dete biti kod kuće sa bebi siterkom (dok ste vi na poslu), onda bi bilo dobro da bebi siterka dolazi neko vreme u vaš dom kada ste svi na okupu. Tako dete ima priliku da «novu tetu» upozna u toploj i poznatoj atmosferi.
Kada odlazite na posao nemojte se dugo opraštati sa detetom. Tako samo stvarate agoniju rastanka koja može nepotrebno da uznemiri dete. Najbolje je poljubiti dete, pozraviti ga i normalno otići na posao. Detetu će trebati neko vreme da se navikne da vaš jutarnji (ili podnevni) odlazak, a vremenom će mu to biti sasvim prirodna stvar.
U drugoj godini života korisno je da dete počnete da navikavate na takozvano «cirkulisanje igračaka». Štos je u tome da jedan deo igračaka s vremena na vreme upakujete i sklonite, kako se dete ne bi prebrzo «zasitilo» igranja istim lutkama, kockicam ili autićima. Nakon nekog vremena (mesec dana ili dva) ponovo mu dajte te igračke, a one do tada korišćene spakujte, i tako u krug... Korisno je detetu napraviti posebne kutije za držanje igračaka. To mogu biti obične kartonske kutije koje ćete oblepiti šarenim papirom, ili ih možete ukrasiti zajedno sa detetom. Dete se na taj način uči da svoje igračke drži na jednom mestu i da ih posle igre sprema.

Bebe i kućni ljubimci

Dolazak bebe u kuću uvek izaziva turbulencije u dotadašnjoj organizaciji porodičnog života. Tako se i kućni ljubimci moraju naučiti na nova pravila ponašanja. U tome im vi morate višestrano pomoći.
Mnogi kućni ljubimci su veoma “tolerantni” prema malim bebama, ali veoma je važno biti svestan raznih potencijalnih opasnosti u zajedničkom životu kuca ili maca i beba.
Dok je beba mala, u principu je moguće napraviti takvu organizaciju kućnog života gde si svi članovi podjednako zadovoljni. Za početak, pobrinite se da beba nikada ne bude direktno izložena vašem kućnom ljubimcu, tako da se uvek u sobi gde su beba i kuca, na primer, nalazi i neka starija osoba. Kada beba spava, držite kućne ljubimce dalje od njene sobe. Na kućne ljubimce trebalo bi obratiti posebnu pažnju i u periodu kada beba počne da puzi i hoda.
Psima je potreban nadzor kada se oko njih nalazi veći broj dece. Čak i najtolerantnija kuca nekada može biti loše raspoložena. Što se mačaka tiče, većina njih će na pokušaj deteta da ih uhvati ili povredi pobeći, ali neke mace mogu biti „opasnije” i ogrebati dete.
Proverite sa veterinarom da li je vaš kućni ljubimac redovno vakcinisan. Ne zaboravite da je vašoj mački ili psu potreba istovetna pažnja kao ona koju su imali pre nego što se beba rodila. Ukoliko ne možete da izvodite psa napolje onoliko često koliko ste to pre činili, zamolite nekog drugog člana porodice da preuzme tu obavezu.
Kada dete napuni jednu godinu, ono će samo početi da se interesuje za igru sa kućnim ljubimcem. Naučite dete od malih nogu da voli, poštuje i čuva životinje. Za to imate idealne uslove, jer dete će biti upućeno na životinje od malih nogu.

Nicanje zuba

Svi roditelji sa nestrpljenjem očekuju nicanje prvog zubića kod bebe. Prvi zubić može se očekivati izmešu šestog i osmog meseca života, a kod nekih beba i ranije. Nicanje zubića neka deca podnesu sasvim lako, dok se kod druge dece mogu javiti povišena temperatura, mekana stolica ili proliv i uznemirenost.
Uglavnom sva deca imaju u ovom periodu povećano lučenje pljuvačke.
Ponekada se, usled nicanja zuba mogu inficirati desni bebe. U tom slučaju, preporučujemo vam da desni premazujete čajem od kamilice, žalfije ili troprocentnim hidrogenom.
Na domećm tržištu postoji i nekoliko vrsta oralnih gelova koji služe za smirivanje upaljenih desni, a deluju i kao lokalni anestetici.
Poželjno je da detetu u periodu nicanja zuba date neku malo tvrđu igračkicu koju je moći da gricka ili sisa.

Redosled nicanja zuba
Bebi će prvo izrasti prva dva donja srednja zubića, dakle dve donje jedinice, a zatim dve gornje jedinice. U prvoj godini života uglavnom nikne osam sekutića.

Zdravi zubi – zdrava beba
Nega zuba je veoma važna za ukupno zdravlje deteta. Pravilno negovanje zuba trebalo bi da počne još u najranijem uzrastu, tj. kada nikne prvi zubić. Kada zubići izbiju, preporučujemo vam da nabavite četkicu za zube koja je prilagođena uzrastu vašeg deteta i da mu svakodnevno ujutru i uveče perete zubiće.

Kako rastu zubi
Prvo niču donji srednji sekutići, zatim gornji srednji sekutići, zatim mlečne dvojke donje i gornje, zatim mlečni očnjaci donji i gornji i na kraju mlečni kutnjaci, gornji i donji. Dok rastu zubići, dobro je da beba ima neku gumenu rashlađenu grickalicu koja će ublažiti bolove koje beba oseća.
Nekoj deci prvi zubić nikne već oko četvrtog meseca. Druga deca prve zube dobiju tek sa osam ili devet meseci. Jednostavno rečeno, posebnih pravilnosti u nicanju zuba nema i svako dete će na svoj način proći ovu fazu.

Perite zube deci redovno
Izašao je prvi zub, vi ste nabavili četkicu (nikako previše tvrdu, da ne bi povredila bebine desni) i krenuli na posao. Pre nego što počnete bebi da perete zubiće pridržite joj jednom rukom glavu, a drugom istrljajte četkicom zubić. Verujemo da će se vašoj bebi pranje svideti, verovatno će sama otvoriti usta i čekati. Redovnim pranjem zuba očistićete sve naslage koje se nalaze na zubiću i u isto vreme izmasirati desni koje se spremaju za izlazak novih zuba.
U ovom periodu nema potrebe za korišćenjem paste za zube. Bebi pasta još uvek nije potrebna, a ne verujemo ni da bi joj se svideo njen karatkerističan ukus.

Uvođenje čvrste hrane

Dohranjivanje beba je uvođenje u ishranu drugih namirnica osim mleka (majčinog ili adaptiranog), a sprovodi se postupnim dopunjavanjem i zamenjivanjem pojedinih mlečnih obroka nekom drugom hranom (voćnom kašicom, povrćem, kašicom od žitarica i raznim drugim namirnicama).
Vreme uvođenja druge hrane uglavnom počinje oko šestog meseca (ukoliko se beba samo doji), ili između 4. i 6. meseca starosti (ukoliko se beba hrani adaptiranim mlekom).

Nakon 6 meseci prihranjivanje bebe je neophodno zbog normalnog rasta i razvoja deteta kao i zbog povećanih prehrambenih potreba deteta. Ako je dete zadovoljno, ako dobro i stalno napreduje, dohranjivanje treba započeti u uzrastu oko šestog meseca. Kod deteta ovog uzrasta sazreli su sistem za varenje i bubrezi, ono je udvostručilo svoju težinu koju je imalo na rođenju, drži glavu čvrsto, žvaće i guta, tako da uzimanje čvrste ili tečne hrane ne predstavlja rizik od ugušenja. Naročito je važno da se pre šestog meseca ne počne sa dohranjivanjem dojene bebe u čijoj porodici neko boluje od alergijskih bolesti (bronhijalne astme ili neurodermitisa).

Opšti saveti
Nove namirnice se u ishranu uvode postepeno, jedna po jedna u razmacima od 5 - 7 dana, u malim količinama, da se vidi kako ih dete podnosi. Nikako ne uvoditi u ishranu više od dve namirnice nedeljno. Novu hranu bi trebalo dodavati 1 - 2 puta dnevno nakon dojenja kako bi se izbeglo zamenjivanje majčinog mleka i prestanak dojenja. U kašicu možete da stavite i malo izdojenog majčinog mleka.
Hrana mora biti sveža (ili ispravno zamrznuta), dobro oprana, očišćena, čisto pripremljena, skuvana, pasirana, umerene temperature. Povrće se daje sirovo ili kuvano, onako kako se priprema i za odrasle. Ne treba dodavati ni so, ni šećer. Dečji ukus je drugačiji od ukusa odraslog, zbog čega hranu ne treba prilagođavati svom ukusu. Razblaživanje hrane vodom sprečava odojče da oseti prirodni ukus hrane.
Obzirom da se dete sreće sa ukusom hrane po prvi put u životu, ne treba ga prisiljavati da jede. Ukoliko odbije neku hranu, pokušajte ponovo narednog dana. Za prihvatanje nove hrane presudno je strpljenje roditelja. Kada dete prihvati novu hranu, postepeno povećavajte količinu hrane u obroku.
Kada je dete sito (okrene glavu, izbaci hranu) ne treba dalje insistirati da jede.
Pre svakog kontakta sa hranom operite ruke (kao i ruke deteta). Kašastu i kasnije čvrstu hranu trebalo bi davati kašičicom, a tečnost kašičicom ili iz šolje. Ne upotrebljavajte flašice i cucle. Želju deteta da samo uzima hranu (uzima hranu prstićima, što prerasta u hranjenje upotrebom kašičice u uzrastu oko godine dana) treba ohrabriti. Poželjno je da dete jede istovremeno kada i ostali članovi porodice. Preporučuje se davanje kapi “AD vitamina” i uzimanje tableta fluora tokom prve godine života.

Šta davati od šestog meseca?
Započnite davanje one hrane koja je dostupna i nastavite sa onom hranom koju dete rado prihvata.
Od šestog meseca možete davati jabuke, kruške, kajsije, šljive, kompot ili kašu od breskve, šargarepu, bundevu, krompir, bistru supu od nemasnog mladog mesa (jagnjetina, piletina, teletina) ili jogurt. Ova hrana sadrži gradivne materije. Kaša od skuvanog pirinča ili kukuruznog griza, može biti dobra osnova za svaki obrok. U kašu možete dodati nekoliko kapi ulja. Sokovi ili kaše od gore navedenog povrća i voća su dobri izvori energije, vitamina i minerala. Ravnomerno davanje svih navedenih grupa namirnica je neophodno za pravilan rast i razvoj deteta (npr. kaša od pirinča + majčino mleko; kaša od kukuruza + šargarepa + bundeva + supa). Nakon ovih obroka dete može da traži vodu. Dajte mu da pije prokuvanu (nezašećerenu) vodu. Nemojte davati nikakve čajeve.
Zbog mogućnosti pojave alergija (i infekcija), do navršene godine dana, nemojte davati detetu: svež paradajz, jagode, maline, kupine, narandže, limun, grejpfrut, mandarine, kivi, med, kvasac, orah, badem, lešnik, eurokrem, belance jaja, školjke, konzerviranu ribu, drugu hranu sa konzervansima.

Šta raditi u sedmom i osmom mesecu?
Osnova je i dalje dojenje (4 do 5 puta dnevno). Nastavite sa davanjem pirinčane kaše, kukuruznog griza, voća i povrća koje ste davali tokom proteklog meseca, ali sada sveže ribanog ili seckanog na komadiće. Postepeno uvedite novu hranu: tvrdo kuvano žumance jajeta izmešano sa mlekom (postepeno, svake sedmice po jednu četvrtinu više) i mlado meso. Krajem osmog meseca možete uvesti ražani ili pšenični hleb/keks. Od pojave prvih zuba, redovno perite zube detetu.

Bitne promene u devetom i desetom mesecu
Tokom ovog perioda nastavite sa dojenjem, ali sada prvo dajte čvrstu hranu, a na kraju obroka ponudite bebi da sisa, po želji. Uvedite novu hranu: karfiol, sočivo, spanać, sir, meso bele ribe, jaču mesnu supu.

Ishrana bebe u 11. mesecu
Održavajte dojenje i nastavite sa davanjem voća i povrća. Uvedite grašak, pasulj, kupus i mleveno juneće meso. U hranu možete dodavati malo jodirane soli. Primer jelovnika: jutro: dojenje; doručak: kaša od pirinča + voćni sok; užina: jogurt + hleb; ručak: kukuruzni griz + spanać + meso; užina: voće; večera: hleb + sočivo + sir; pred spavanje: podoj.

Ishrana odojčeta u 12. mesecu
Dojite bebu najmanje dva puta dnevno – ujutro i uveče. Ustalite 5–6 obroka, tri glavna i dve užine. Dete treba da uzima svu hranu bez prisiljavanja. Sastav obroka je raznovrstan.

Ishrana deteta nakon prvog rođendana
Dojite dete po želji, obično dva do tri puta dnevno. Količina voća, povrća i ostale hrane koju dete uzima zavisi od apetita, dnevne aktivnosti i potrebe deteta i ne treba je ograničavati. Dete sada ravnopravno jede sa ostalim članovima porodice, osim kada se servira jako masna i začinjena hrana, Nemojte detetu davati tečnost za vreme obroka. Nakon obroka, dete može da pije vodu, čaj ili voćni sok bez šećera koliko želi. Kravlje mleko prokuvajte pre upotrebe i ograničite davanje na oko pola litre dnevno. Takođe ograničiti unos čokolade, keksa, bombona, slatkih napitaka zbog opasnosti od kasnije gojaznosti, kao i zbog sprečavanja kvara zuba.

San vaše bebe

Za veliki broj roditelja ugodan noćni san postaje “pusta želja” od trenutka kada njihova beba dođe na svet. Ukoliko ste od skoro mama verovatno imate puno pitanja vezanih za spavanje vašeg deteta.
Svaka beba ima poseban ritam spavanja i spava uvek samo onoliko koliko joj je potrebno. Kada se rodi njena potreba za snom je veoma intenzivna (i do 16 časova dnevno), da bi se ona u kasnijim mesecima postepeno smanjivala.
Na vama je da pomognete vašj bebi da uspostavi svoj ritam spavanja i budnog stanja, s tim da više spava tokom noći.
Već posle nekoliko nedelja ustanovićete koji je položaj tokom spavanja najugodniji za vašu bebu. Savremeni pedijatri preporučuju da se bebe posle svakog obroka i povijanja stave u krevetac na levi ili desni bok, nikada na leđa, da se beba ne bi zagrcnula. Ukoliko želite, bebu možete staviti da spava na stomaku, ali prethodno obratite pažnju da li vam je dušek dovoljno ravan i čvrst, jer kod veoma malih beba postoji opasnost od gušenja u mekanim dušecima.

Evo i orjentacione tabele koja vam može poslužiti kao primer bebinog spavanja po mesecima:

1. nedelja: 8 sati danju i 8 sati noću, (uz prekide za podoj)

1. mesec: 6-7 sati danju i 10 sati noću, (uz prekide za podoj)

3. mesec: 5-6 sati danju i 10 sati noću (uz prekide za podoj)

6. mesec: 4-5 sati danju i 10 sati noću (uz prekide za podoj)

9. mesec: 2-3 sata danju i 11 sati noću

12. mesec: 2 sata danju i 12 sati noću

Kako da ohrabrim moju bebu da spava noću?
Noćno buđenje je jedan od najvećih problema za roditelje. Postoji nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da obezbedite još malo korisnog sna: držite se svakodnevne rutine, povećavajte dnevne obroke, a smanjujte noćne (tako će beba vremenom sama steći utisak da je noć rezervisana za spavanje, a dan za hranjenje i igru); nemojte uspavljivati bebu, kako bi sama naučila da se uspava i ukoliko se noću probudi, a nije gladna.

Da li je moguće promeniti ciklus spavanja bebe?
Bebe se često ne rukovode našim rasporedima, na to se pripremite u startu. Ukoliko je vaša beba “noćna ptica” pročitajte nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da vratite bebu na “kućno računanje vremena”. Počnite tako što ćete postepeno povećavati vreme kada je budna. Jedan od načina da ovo postignete je da bebu što više nosite tokom dana. Češće hranjenje bebe tokom dana i ređe noću može takođe pomoći da vaše dete dobije dovoljno hrane tokom dana i tako počne da spava duže noću. Ne zaboravite, iako ovo deluje naporno, budite uporni i trud će vam se sasvim sigurno isplatiti.

Šta raditi kada je beba često pospana?
Ukoliko je vaša beba spavalica, preti joj problem da ne bude dovoljno nahranjena. Takođe, što manje jede, više će joj se spavati. To može postati vremenom veliki problem za zdravlje vaše bebe. Veoma je važno da u ranim nedeljama života posmatrate na koliko sati vaša beba ogladni. Postavite je na neko mesto blizu vas u stanu kako biste stalno mogli da pratite šta radi. Kada beba počne da se pomera u krevecu, ispušta nežne zvuke, ili počne da stavlja prstiće u usta to je znak da je vreme za obrok. Tada skinite sve sa bebe osim pelene i malo je izmasirajte, lezite pored nje – blizina vašeg tela će joj pomoći da duže ostane budna i pojede više mleka.

Da li je istina da se dojene bebe češće bude noću?
Neka ispitivanja su pokazala da se bebe koje sisaju češće bude noću da jedu nego mališani koji se hrane takozvanim “veštačkim” mlekom. Bebe pojedu jednu trećinu svojih ukupnih kalorija za vreme noćnih obroka. Stomak novorođenčeta je veoma mali – veličine stisnute pesnice i ne može da primi veliku količinu mleka. Pošto majčino mleko uslovljava brže varenje, dojene bebe traže češće da budu nahranjene. Češće dojenje može imati mnogo koristi na ukupan razvoj deteta i zdravlje majke kao što je sprečavanje sindroma iznenadne smrti deteta i omogućavanje majci da se lakše i brže oporavi od porođaja.

Da li su vašoj bebi potrebni noćni obroci?
Mnoge bebe dobijaju dobre količine hranljivih sastojaka tokom noćnih obroka. Ipak, ukoliko je vaša beba starija od šest nedelja i lepo napreduje, možete pokušati da joj ukinete nekei od noćnih obroka (recimo onaj u 23 časa ili onaj u 02). Pratite vašu bebu, ona će vam biti najbolji savetodavac po pitanju njene ishrane.

Da li da stavim bebu u zajednički krevet noću?
Ukoliko razmišljate da svoju bebu stavite u krevet sa vama tokom noći, niste jedini roditelj. Istraživanja pokazuju da oko 25 do 30 posto roditelja širom sveta spava noću sa svojom decom u krevetu. Deljenje postelje sa vašom bebom može vama i partneru olakšati posao oko ustajanja noću i pomoći vam da malo kvalitetnije spavate. Majke koje doje svoju decu smatraju da je spavanje sa njima u krevetu veliko olakšanje za noćne obroke. Najvažnije što bi trebalo da zapamtite je da morate osigurati vašu postelju od nepredviđenih i ponekada opasnih situacija za bebu.

Koje situacije su opasne za san bebe u velikom krevetu?

9 saveta za spavanje

• Beba bi trebalo da spava na čistoj čvrstoj podlozi, u provetrenoj prostoriji, pokrivena laganim pokrivačem. Nikada ne pokrivajte bebinu glavu.

• Bez obzira da li beba spava u svom krevecu ili u vašem krevetu dušek mora biti čvrst i njegove ivice moraju ići do kraja kreveta kako beba ne bi upala u neku rupu.

• Bebu nikada ne smete stavljati da spava na vrhu jastuka.

• Nikada ne pokrivajte bebu životinjskim kožama, ne stavljajte je direktno na vunu.

• Vodeni kreveti su veoma opasni za bebe. Najbolje je uopšte je ne stavljati na ovakvu vrstu kreveta.

• Bebu nikada ne stavljajte da spava na kauču ili sofi, bez obzira da li ste pored nje ili ne. Postoji opasnost da beba lako sklizne u procep sofe ili kauča ili da se prevrne sa neravne površine i padne na zemlju.

• Osobe koje koriste sedative, lekove ili narkotike ne smeju da spavaju sa decom u istoj postelji.

• Deca mlađa od godine dana ne bi trebalo da spavaju sa drugom malom decom u istom krevetu.

• Ukoliko majka ima veoma dugačku kosu, mora je obavezno vezati pre odlaska u postelju kako bi sprečila da se kosa obavije oko detetovog vrata. (Da, to se zaista događalo!)

Kako da pravilno postupate sa bebom

Veoma male bebe traže posebnu pažnju prilikom obavljanja svakodnevnih poslova kao što su presvlačenje, podizanje, hranjenje, nošenje i slično. Prirodno je da roditelji imaju blagi strah od držanja malenih beba, tako da će se prema njoj ponašati veoma obazrivo.
Bebe su veoma nežne i krhke. Svaki vaš kontakt sa bebom mora biti miran i postepen. Bebe vole da budu prislonjene na telo mame ili tate, vole da leže na majčinim grudima, vole da budu uspravljene i tako posmatraju svet oko sebe.
Bebe puno vole masiranje i maženje, tako vam preporučujemo da bebu, kada je temperatura u sobi odgovarajuća, skinete i blago joj masirate noge, ruke, stomačić. Masaža blagotvorno deluje na bebe, pospešuje cirkulaciju i izaziva osećaj prijatnosti.

Ša bebe ne vole
Bebama nikako ne prija da ih držite tako da im glava i leđa nemaju oslonac. Bebe ne vole jak stisak ili nasilno guranje cucle ili flašice u usta. Kada uzimate bebu u ruke, uvek joj pridržavajte glavicu i vrat. Bebe ne vole grubu igru, kao i tresenje jer ono može da izazove ozbiljne povrede ili čak smrt!

Pravilno podizanje bebe
Uvek kada uzimate bebu u ruke, činite to polako i sigurno. Nemojte praviti nagle pokrete, nemojte bebu “cimati” iz kreveca, već je pažljivo uzmite, tako da joj jednom rukom pridržavate glavicu i vrat, a drugom donji deo leđa. Na taj način, beba će biti sigurna u vašim rukama, bez bojazni da bi mogla da se povredi.

Nikada ne tresite bebu!
Nikada ne tresite vašu bebu! Tresenje beba je veoma opasno, jer može da dovede do krvarenja u mozgu, koje imaju za posledicu slepilo, epileptične napade, teškoće u učenju, pa čak i smrt. Uvek morate pridržavati bebinu glavu, jer je ona u poređenju sa ostatkom tela veća i teža. Ukoliko se ne pridržava, bebina glava može da padne u stranu, jer nema potporu od nedovoljno razvijenih mišića vrata. Tresenje predstavlja veliku opasnost za decu mlađu od godinu dana, ali ono može izazvati iste ozbiljne povrede i kod starijih beba i dece.

Ne bacajte bebu u vis!
Da li je potrebno reći da je bacanje beba u vis veoma opasno? Veliki broj roditelja uživa u igrama sa decom kada ih baca u vis. Međutim bacanje deteta, pogotovo male bebe, u vis, može biti veoma opasno. Kod male dece, mišići vrata nisu dovoljno čvrsti da bi držali glavu u sigurnom položaju. Prilikom bacanj u vis, glava deteta može da krene ukoso, vrat se može pomeriti u neodgovarajući položaj, što sve može dovesti do krvarenja u mozgu.
Postoji toliko drugih sigurnih i zabavnih igara kojih se možete igrati sa deteom. Bacanje u vis sigurno nije jedna od tih.

Sigurni znaci da je beba povređena
Ukoliko je vaša beba povređena, moguće je da će se ispoljiti sledeći simptomi:

• bebina glava je zabačena u stranu

• bebine zenice ne reagiju na svetlo, sužene su ili raširene

• beba ne može da podigne glavu

• bebino čelo je oteklo

• beba ima grčeve, napade

• beba ima modrice na rukama ili telu

• beba ne govori, ili govori teško

• beba povraća

Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma kod svog deteta, odmah ga odvedite kod lekara.

Razvojne faze deteta od rođenja do prve godine

Deca se od rođenja pa sve do prvog rođendana najbrže menjaju. Brzo rastu, brzo prerastu odeću, brzo savladaju tehnike sedenja, puzanja i slično. Promene koje ćete videti kod deteta u periodu prve godine će biti neobične i uzbudljive. Kada dete bude napunilo godinu dana, poželećete da je ta prva godina trajala mnogo duže.

Rani period
Od rođenja pa do trećeg meseca života dešavaju se čudesne promene u organizmu malog deteta. Kada vaša beba bude stara dve nedelje, primetićete kako sa pažnjom gleda u vaše lice, a oko šeste nedelje počeće da vas prepoznaje i da vam se smeši.
Uskoro ćete početi da čujete razne zvuke koje će beba proizvoditi: gukanje će biti prvi nagoveštaj budućeg govora. Beba će vam jasno pokazati da postoji i nekoliko vrsta plača. Jedan može da znači “gladna sam”, pomoću drugog će vam reći “umorna sam”.
Tokom prve četiri nedelje vaša beba će spavati između 15 i 16 časova dnevno, uz nekoliko sati sna nakon dnevnog povijanja i dojenja. Vremenom, potreba za snom će polako opadati.
Kada vaše dete napuni tri meseca, primetićete da će moći samo da podigne glavu, dok leži na stomaku, ili da će pokušavati rukama da dohvati raznobojne igračke koje postavite pored njega.

Od trećeg do šestog meseca
U periodu od trećeg do šestog meseca vaša beba će početi da se prevrće, da drži glavu čvrsto kada je sedećem položaju, kao i da drži igračke i druge predmete u rukama. Tada takođe možete očekivati da će beba skoro svaku igračku kojoj joj date staviti u usta. Beba će se smejati, gukati i stalno eksperimentisati sa novim “rečima”.
U ovom periodu vaša beba će spavati oko 14 do 15 sati dnevno, uz dnevne intervale kraćeg sna.

Od šest do devet meseci
Od šestog meseca beba će učiti da čvrsto sedi, tako da ćete moći da je hranite u stolici za hranjenje. Ovo je period kada bebe uče da puze, da se polako podižu na noge. Još uvek nesigurne, bebe će oko devetog meseca moći da stoje nekoliko sekundi, a zatim će se najverovatnije vratiti u sedeći položaj.

Oko sedmog meseca bebe postaju veoma nepredvidljive, zato što osećaju da imaju više snage u rukicama i nogicama, pa pokušavaju da urade i ono za šta još uvek nisu spremne. Zato morate uvek bebu imati u vidokrugu, jer se lako može prevrnuti sa kreveta, ili pokušati ga se previše nagne u sedalici.

Od šestog do devetom meseca čućete vašu bebu kako govori “dadadada”, ili kako imitira ono što vi izgovarate. Ti zvuci biće prvi temelji reči koje će beba izgovarati u uzrastu od 12. do 15. meseca. Ukoliko želite da stimulišete bebu da nauči da priča, onda joj vi morate pričati što češće! Korisno je da joj pevate pesmice, puštate lepu muziku, ili imenujete svaki predmet koji držite u rukama: “ovo je krema, ovo su pelene, ovo je flašica”.
U ovom periodu vaša beba će spavati oko 14 časova dnevno, uključujući i dva kraća dnevna spavanja.

Pred prvi rođendan
Kako se bude približavao bebin prvi rođendan, videćete svoje dete kako može duže vreme samostalno da stoji, ili kako pravi svoje prve korake. Učenje hodanja može da traje sve do 18. meseca. Ukoliko i posle ovog perioda beba ne hoda, konsultujte se sa lekarom.
Beba će u ovom periodu početi i da izgovara prve reči, da baca predmete po kući, da maše “pa-pa”. Čućete i prvo “mama”, “tata”, “baba”…Roditeljsku zabranu uobličenu u reči “ne može”, “nemoj”, dete će početi da razume oko 12. meseca.
Oko prvog rođendana beba će takođe spavati 14 sati dnevno, uz dva perioda dnevnog spavanja, koja će se postepeno smanjivati.
Informacije koje smo vam u ovom tekstu pružili mogu vam koristiti samo kao svojevrstan vodič kroz razvojne faze deteta u prvoj godini života. Za sve detaljnije informacije konsultujte vašeg pedijatra.

MOCARTOVE NOTE ZA VAŠE ČEDO

Planirali ste sa suprugom proširenje porodice i ostvarila vam se želja. Lekar vam je saopštio predivnu vest da ćete za devet meseci postati roditelji. Vašoj sreći nigde kraja, ali osećanje koje vas je tog trenutka obuzelo još uvek vam nije poznato. Uzbuđeni ste, srećni, a pomalo i uplašeni zbog neizvesnosti koju nameće novo iskustvo.
U glavi vam je bezbroj pitanja, a ono čime ćete svih devet meseci biti okupirani jeste razmišljanje o tome kakva će biti vaša beba. Da bi vaše čedo odmah po rođenju bilo srećno i bezbrižno, trebalo bi na samom početku trudnoće da naučite nešto o ponašanju u tom novom fizičkom i hormonskom stanju, jer je to od bitnog značaja za razvoj bebe u stomaku. Na bebine snove još u majčinom stomaku utiču mamina interesovanja i odnos prema pojedinim stvarima.

Uživajte u svakom trenutku
Dok ste u blagoslovenom stanju, draga damo, prošetajte se do obližnjeg bioskopa, pogledajte film sa srećnim završetkom, što češće se opuštajte uz zvuke omiljene muzike, mazite i masirajte svoj stomak. Budite srećna mama i verujte da će vaša beba sanjati slatke snove. Dečji receptori osećaja formiraju se još u prvim nedeljama trudnoće, a oko četvrte nedelje, da ne poverujete, javljaju se refleksi gutanja sa otvaranjem i zatvaranjem usta. Već tada receptori čula ukusa počinju da se raspoređuju po jeziku. Ako mama kojim slučajem postavi stomak prema nekom jakom izvoru svetlosti, negde između četvrtog i šestog meseca trudnoće, beba će reagovati skupljanjem zenica i nekako kao kroz rendgen registrovati jaku svetlost. Tog trenutka vaše čedo će pokušati da se okrene u stomaku jer mu svetlost smeta.

Klasična muzika za inteligenciju
Beba počinje da sanja već u sedmom mesecu, tada mu se odslikavaju nejasni likovi, poput slika na kompjuterskom ekranu. Beba čuje zvuke i oseća vibracije i polako počinje da prepoznaje mirise koje mama oseti u toku dana. Drage mame, treba da znate da se svaki vaš emotivni doživljaj prenosi na bebu. Ako ste srećni i zadovoljni, vaša beba će primiti veliku količinu endorfina, molekula sreće koji pokreće mirne i ugodne mentalne slike. Postoji mnogo načina na koje možete komunicirati sa svojom bebom i slati joj pozitivne vibracije pre samog rođenja.
Stručnjaci tvrde da određena vrsta muzike utiče na razvoj deteta. Dokazano je da klasična muzika pomaže kod smirivanja bebe u stomaku i čak podiže nivo njene inteligencije za 10 odsto. Na primer, Mocartova dela podstiču aktiviranje alfa-talasa koje mozak proizvodi u stanju opuštenosti, ritmom od osam ciklusa u sekundi.

MASIRAJTE STOMAK I IZMAMITE OSMEH
Ukoliko masirate stomak u smeru kazaljke na satu ili ga nežno milujete, oslobađate serotonin i oksitocin, molekule ljubavi i emocija, čime usrećujete vašu bebu koja će se u tom trenutku zadovoljno smeškati, a vi je možete posmatrati preko ultrazvuka