Pokažite strancu svoj Beograd

First topic message reminder :

Nikola Savičević : Kafa na Terasi

1. dan
Šetnja po Kalemegdanu uz doručak i kafu na Kalemegdanskoj terasi. Provođenje po beogradskim muzejima i pokazivanjeznamenitih zgrada, spomenika i ulica i objašnjavanje njihovog značenja i uloge kao i uloge našeg grada u evropskoj kulturi i istoriji. Ručak u kultnom restoranu "?", a uveče uživanje u boemskoj Skadarliji u restoranu "Tri šešira".
2. dan
Doručak pored reke na nekom mestu koje odiše rustičnim ambijentom. Obilazak Starog i Novog dvora kao i Kuće cveća, stadiona "Marakana" i "Partizan". Veče završiti na nekom džezu, bluzu, salsi ili u klubu "Tramvaj".
3. dan
Odlazak čamcem na reku i pokazivanje grada sa reke. Klopa na plaži Velikog ratnog ostrva uz pokazivanje Zemuna. popodne odlazak u Muzeja viona na aerodromu, a potom odlazak na Avalu. Veče završavamo na narodnoj muzici.
4. dan
Pre polaska odlazimo na krov zgrade CK radi pravljenja nezaboravnih fotografija uz poklon karte Beograda i lutke dživdžana.

Ana Dodig: Losing my heart in BG…

Beli grad,kako su ga nazvali Južni Sloveni, pošto ih je jako asocirao na svetlost, je mesto gde stranac lako može da se izgubi ali i jos lakše da se uklopi. Kada otputuje pun pozitivnih vibracija, gost je spreman da raširi na sav glas: "I TOUGHT THAT I LEFT MY HEART AT HOME SO I DON’T KNOW WHY I FEEL LIKE I’VE LOST IT HERE IN BELGRADE!"
Jedan od najstarijih evropskih gradova, Beograd su konstantno gradili i rušili razni narodi ostavljajući svoje tragove,dajući mu nešto što mu niko ne može oduzeti niti osporiti: večito menjanje stilova, ljudi i ideja.
Beograđani su definisani kao prijatne poliglote, atmosfera kao neverovatno živa 24 h, a sam grad je okarakterisan kao svet na dlanu! Bila to glavna šetacka zona, stari deo grada koji nosi breme prošlosti ili poznata oaza Kalemegdan sa ušćem Save u Dunav a možda i sami ljudi?
Ovaj grad je odavno zarobio domaća srca te Samo VI, i samo vi, možete naći svoje mesto u Beogradu gde ćete part per part, you will also lose your heart!

Ana Dodig: Brodovi u luci

Srce mi je puno kad vidim strance u Beogradu. Kad ugledam usidrene brodove u luci ili grupu Nemaca kako šetaju gradom, osmeh mi zaigra na licu videvši da ovaj grad nije zaboravljen uprkos lošem imidžu koji ga prati u poslednjih 15 godina. Srce bih mi bilo jos ispunjenije kada bi se on svideo svakom ali definicija lepog je krajnje individualna. Meni se sviđa Bon, ali ko može da tvrdi da bi se on svideo i vama?
Opet,ako imate da ponudite ono što bi se većini svidelo, onda ne možete da omanete, a određena istraživanja su i pokazala da većina preferira mesta baš poput Beograda.
Bitan je, kažu, položaj (ušće Save u Dunav, raskrsnica zapada i istoka), kulturno-istorijsko nasleđe(burna istorija - zanimljiva kultura), cene (povoljne!), zabava (24h open for fun),ljudi (komunikativni/prijatni), hrana (svet na tanjiru!), originalnost (večito drugačiji, kako u idejama tako i u vizuelnoj prezentaciji), i zato svratite jer u današnjem svetu imati grad poput BEOGRADA je prava retkost.
Čekamo Vas!

Maja Mihajlović: Duboki trag

Dođi stranče, pokazaću ti svoj Beograd. Grad koji je bezbroj puta padao, i poput Feniksa se dizao iz pepela koji su za sobom ostavljale brojne sile koje su prošle kroz ovaj grad i pokušale da naruše istinitost njegovog imena.
Kroz Beograd ćeš proći za par sati, ali da bi osetio kako diše, odvešću te par vekova unazad. Da osetiš topot konja po kaldrmi Kalemegdana. Da ti utroba zadrhti i srce zalupa od grmljavine čeličnih ptica koje su toliko puta nadvile krila nad Beogradom i pomutile plavetnilo njegovog neba. Izađi na beogradske ulice. Naći ćeš se u spomenaru i na svakom uglu se susresti sa potpisom i dubokim tragom koji je ostao za svakom silom koja je prošla kroz ovaj grad. Nateraću te stranče da, bar krajičkom srca, osetiš snagu Beograda koja ga vuče da posle svake bitke izađe kao pobednik, tako ponosno stoji, i poput spomenika dočekuje sve ljude, dobrodošle u Beograd. Zato dođi, oseti Beograd, diši sa njim, sa nama svima.

Dejana Štrbanović: Jedan od nas

Stranac je ovih dana tu, pritom, bez lične, obojene, crne kože. Odmah bih ga odvela u nehigijensko naselje, da prespava par noći tamo, da kažem za njega da ceo život tu živi, ne zna srpski, pa bi slegao ramenima, pravio bi se lud (sto ovde ne bi bilo strano), i tako ne bi privlačio pažnju.
Kada bi znali da ćemo dobiti stan, uz njegovu saglasnost, žrtvavali bismo ga (ipak je stranac). Dobijeni stan bi prodali. Taj novac, znam šta ćete sada pomisliti, ne, ne bi isli u provod, da jedemo ćevape, punjeni opanak, kajmak, gibu, pili šljivovicu, razgledali Kalemegan, videli Dunav, Savu..Ne zato što bi stranac izgladneo zaradjujući stan, pa da preteruje sa hranom i iscrpljujućim obilaskom. Vec znate šta, ipak bi kupili hranu, za SAV dobijeni novac, i pravac sirotišta i svratišta u Beogradu. Znam da toga ima svuda, ali neka se bar jedan razlikuje i žrtvuje za naše najugroženije. Ako to uradi, uskoro bi sigurno bio moj gost, ma sta gost, biću prijatelj Čoveku! Tako će znati da su Ljudi= Beograd!

Dušan Stajić: Biseri i ožiljci

Dve biserne reke Dunav i Sava prelepa planina naša Avala. Sa severa Bačka ravnica u centru Kališ na istoku Banjica. Hram Svetog Save od svuda se vidi Sveti Marko, Saborna i Sveta Petka su tu oko nas.
Pobednik na ušću prkosno stoji ispod njega Nebojšina Kula vekove broji. Vozarev Krst na vračaru nalazi se u hladu obavezno treba obići i Adu. Pozorište Jugoslovensko, Beogradsko, Narodno, Slavija, Zvezdara i Atelje fantastične glumačke role i ideje.
Arena, Pionir, Taš i Marakana to je njegova sportska strana.
Na Dedinju Beli Dvor, Muzej 25. Maj i Kuća cveća.
Tržne centre i molove treba obići šoping obaviti i na splavove sići. Od Kalenića do Đerma, Cvetka i Zelenog venca u snabdevanju voćem i povrćem nema im premca.
Kada umor savlada treba se odmoriti i osvežiti tu su Moskva, Hajat, Kontinental, Jugoslavija, Metropol i Slavija.
Moraju se i ružne stvari znati. Mnogi osvajači su napadali i bombardovali Beograd, ožiljci se vide i danas, a on se uzdizao iz pepela kao Feniks još belji i lepši.

Marko Andrić : Tri dana

Turistička tura: Slavija, Terazije, Knez i točeno pivo iz mini pivara u Skadarliji, Kališ i Pobednik.
Poseta Zoo vrtu i ulaz za dž. kroz gornju kapiju
Odlazk u KST, ako imaš više od 22 godine obavezno popi dosta piva pre toga, da bi se dovoljno podmladio. Sjajan pogled na seksi mlade darkerice.
Ukoliko sutra radiš, goste može da šeta tvoja mama sa sve upoznavanjem uži i šire familije.
Za jugonostalgičare Kuća Cveća, sa obaveznim slikanjem pored Titovog groba.
Neboderi prekoputa muzej sa odličnim pogledom na Stari Grad. Zbog pogleda, visine i straha od komšija jako uzbudljivo mesto za seks!
Za ljubitelje roka, grob Milan Mladenovića ima kultni status. Uz pivo priča o muzici i prošlim vremenima.
Druženje sa uličnim džukcima za ljubitelje pasa, za ostale dilema: ima li života posle napada čopora gladnih Bg pasa
Avala bez tornja, kao žena bez grudi.
U gradu greha glupo bi bilo ostati anđeo. Kafana Malo Takovo je jedno od svetilišta samog Satane. Turbo folk muzika sa primesama nacionalizma.

Marija Terzić Vrleti Kalemegdana

Potičem iz malenog mesta na granici sa Crnom Gorom. Mala sredina, svako svakoga zna. Volim to mesto, ali volim i Beograd. Beograd volim jer podržava individualizam, tj. možeš da budeš i u metal, i u hipi, i u hip-hop, i u fensi ili bilo kom drugom fazonu ljudi na ulici te ne zagledaju i ne šapuću za tobom. Mislim, šapuću, ali ne odu kod tvoje mame ili kod mamine prijateljice i napričaju joj sve i svašta o tebi u nadi da će preneti tvojoj mami. Beograd mi se sviđa zbog prostranstva i mogućnosti izbora. Meni je to pomoglo sa sazrim i da naučim da iznesem svoje mišljenje.
Omiljeni delovi Beograda-a su mi: Stari grad, Zvezdara i Kalemegdan. Stari grad-zbog arhitekture, skoro svaka zgrada im izuzetno lep reljef. Zvezdara-zato sto sam tu provela jedan od najlepših delova svog života. Na Zvezdari mi je omiljena Jeziva ulica (ima kuće sa pomalo jezivim fasadama, drugarice kažu da je noću još jezivija), to je ulica od Šeste gimnazije do Đerma. Divna je! Kalemegdan-kome se on još ne sviđa?! Tu sam se prvi put pravo zaljubila, upoznala divne ljude, prvi put povredila koleno, drugi put povredila koleno . Ne, nisam se samo povređivala. A najlepši deo Kalemegdana je onaj oko crkve Svete Petke zajedno sa samom crkvom. Ne volim Adu, ne znam zašto. U stvari znam, sva je "ravna", a ja sam brdsko, avanturističko dete.

Olivera Odžić : Još malo i shvatićeš

Priča o Beogradu je duga, duga 7000 godina, i živi.. Mnogo toga još ovaj grad ima da kaže i da.......Zato dođi i oseti, oseti košavu na Dunavu i aprilsko sunce na Kalemegdanu, oseti zimu na Košutnjaku i radost leta na Adi...Oslušni kretanje reke, lagano, oslušni zvuke tambure i violine, zvuke harmonike i nećeš pogrešiti....Još samo malo i shvatićeš te zvuke, boje i mirise.......i poželećeš da ih opet osetiš, doživiš...
Raskrsnica istoka i zapada, modernog i starog, vera i prkos koji u nama živi vekovima, osmesi na licima, grad kraljeva, rušenja i građenja, večita težnja osvajača, grad hramova i reka, grad splavova i boema – to je naš Beograd.

Lela Stojanović : Kao slučajno

Sa strancem krećem u razgledanje Beograda i vodim ga na doručak u omiljenu mi pekaru na burek ili proju sa jogurtom. A onda na Kalemegdan na kaficu sa pogledom na Ušće i sunce koje budi grad. Posle kratkog uživanja krećemo u obilazak Kalemegdana i njegovih znamenitosti a naravno svraćamo i u tajnovite katakombe.
Potom lagano kroz Knez Mihailovu do Zelenog Venca i uz put kao slučajno svratismo na pijacu i nastavismo put ka Dedinju u posetu Belom Dvoru. Da ne bude kasno požurimo do hrama Svetog Save da se pomolimo za zdravlje a kako smo već ogladneli, pravac kafana na punjene paprike, pljeskavice, ražnjiće, šopsku i struganu pogaču. Na putu do Gardoša, kupimo privezak opanak i zadenemo za strančev ranac i pregršt razglednica. Kako je brzo došlo veče krenemo do pozorišta a onda splavovi, diskoteke i smorimo ga lepim devojkama i mladićima i on ode sa željom da se što pre vrati i vidi ono što nije video, a nije video mnogo toga.

Nenad M. Perić: Sažeti milenijumi

Istorija grada duga je 7.000 godina. Ime Singidunum potiče od Kelta. Beograd se prvi put pominje 16. aprila 878. godine, u pismu rimskog pape bugarskom knezu Borisu. Godine 1404. Stefan Lazarević ga proglašava srpskom prestonicom. Njime u XVII veku vladaju Austrijanci, borbe sa Turcima su takve da je pronađen vrabac, višestruko proboden strelama. Na mestu Trga Republike, nalazila se Stambol kapija. U lov se išlo u baruštine, gde je danas "Beograđanka". Posle 346 godina turske vlasti, knez Mihajlo Obrenović prima ključeve grada. Pre početka svake gradnje, knez Miloš bi podizao vešala, za opomenu graditeljima. Novine serbske pojavile su se 1835. godine. Beogradom je 1903. godine protutnjao prvi automobil i ubijen je kraljevski par. Za zasluge u I svetskom ratu, Beograd je odlikovan ordenom Legije časti. Nemci ga bombarduju 6. aprila 1941. godine. Isto ponavljaju saveznici 1944, i NATO pakt 1999. godine. Izgradnja Novog Beograda počinje 11. aprila 1948, po planovima starim 25 godina.

Katarina Stevanović: Lepi na Kališu

Beograd. Leto. Pešački prelaz kod Ineksa. U daljini jedne oči susreću moje. Zurimo jedno u drugo, dok se približavamo kritičnoj tački mimoilaženja. Stojim na stanici i razmišljam o tome. Neki ljudi iza mene pokušavaju da se sporazumeju sa nekim strancem i da mu objasne gde je Kališ. Okrenem se da vidim a Lepi sa pešačkog stoji ,đubretari se razmahali, upinju se da mu objasne. Prvo se preslišam engleski pa mu krenem u susret. Priđem toj grupici i nonšalantno nabacim kako ja idem u tom pravcu, pa može sa mnom. Kakva laž. Pokazala sam mu Kališ. Ceo. Ali tek kad je rekao da me je video na pešačkom prelazu, tu me je kupio. Vraćali smo se ka Trgu i dođosmo na istu raskrsnicu na kojoj smo se prvi put sreli. Brbljala sam o Kasini, bureku i ko zna šta bi još istrtljala da on nije... A jeste, i došlo je do prekida filma. Proteklo je mnogo vode od tada, a ja još nijednom nisam prošla Kališem a da mi Lepi nije iskrsnuo u mislima. Razmišljam: najlakše ćeš upoznati ovaj grad, ako upoznaš njegove ljude!!!

Nenad Perić: Kruna noći

Odlazak na vikend u "Hayat", nagoveštavao je izuzetan hedonistički doživljaj. Soba iz snova; veliki, udobni krevet, fotelja s lampom za čitanje, minibar. Kupatilo obećava još bolju zabavu; kada u mermeru i tuš u staklu, uz pratnju prijatne ambijentalne muzike. Taman smo krenuli do fitnes centra, kad stiže vaučer za večeru u restoranu "Focaccia Mediteran" i posluženje - šampanjac i voće. Posle teretane, saune i bazena, sledi solarijum, za malo preplanulog tena.
Tako preporođeni otišli smo na večeru: predjela (dinja s pršutom, mocarela s paradajzom, karpačo s rukolom), preko dvadeset vrsta salata - tu smo već preterali. Ali kako odoleti ručno pravljenim pastama s različitim nadevima i preko 30 dodataka. Da li smo našli mesta i za desert? Da odbijemo sveže jagode i hrskavi biskvit punjenom belom čokoladom i borovnicama? U "Elington baru", bend predvođen dvema devojkama, idealnog stasa i snažnih crnačkih glasova, bio je kruna ove noći. Vratili smo se kući, a da nas niko nije prepoznao!

Nenad Perić: Prva pošta

Prva naselja na teritoriji Barajeva pojavila su se pre pet hiljada godina, u doba neolita. Najveće ovdašnje neolitsko naselje zauzimalo je prostor od oko sto hektara, a nalazilo se na lokalitetu Kremenite njive. Barajevo se prvi put pominje u katastarskom popisu koji su sproveli Turci 1536. godine, kao drugo ime za Baraj (zabeleženo 1528.godine).
U Velikom Borku je 1805. godine održana prva Narodna skupština ustaničke Srbije. Na Skupštini je ustanovljen Praviteljstvuješći sovjet srpski, prvi organ izvršne vlasti u Srbiji. Za predsednika Sovjeta izabran je prota Mateja A. Nenadović. U ovom mestu je za vreme I srpskog ustanka radila je prva pošta u Srbiji. Osnovna škola u Vraniću podignutu je davne 1848. godine, Crkva brvnara u Vraniću iz XVIII veka stavljena je pod zaštitu države. Crkvena riznica bogata je velikim brojem eksponata: starog novca, oružja, fotografija, ikona i crkvenih knjiga. Riznica čuva krst Hadži Ruvima, igumana manastira Bogovađa, iz 1796. godine.

Katarina Mišović: Ni pet para

Dugo je o njemu mislio, dugo ga je sanjao, zamišljao i napokon ga ponovo doživeo! I šta sad? Ko bi trebalo da ima veću tremu pri tom ponovnom susretu? Beograd ili njegov skoro zaboravljeni sugrađanin? Reklo bi se pola-pola. Ali Beograd, međutim, ne daje ni pet para. Reaguje po sistemu: ako ti se sviđam, sviđam... A naš stranac je pun zamerki kojima, naravno, ima i nema mesta, jer: takav je Beograd. I domaći stranac kritikuje i žali se na Beograd i sutra će se vratiti u beli svet, kaže, ali još ne odlazi otkako je došao!

Borika Suša: Kiša i klupa

Beograd je metropola, neki kazu bio, neki da postaje. Moderne zgrade, tržni centri, diskoteke, restorani sa impresivnim vinskim kartama... Teško je time zadiviti jednog Madriđanina ili Parižanina, imaju to oni.
Beograd volim jer je ipak ostao varoš, sa nama, njegovim varošanima. Mi smo sve, samo ne nezainteresovani. Nas interesuje sve, ko dolazi komšiji u posetu, sadržaj korpe onog ispred nas u marketu, cipele slučajnog prolaznika.Tako da vaš dolazak neće proći nezapaženo. Beograd je redak grad gde u strogom centru možete nešto da čalabrcnete sa kioska ili pekare, a da vas pri tom to ne košta mnogo. To je grad u kome možete čuti cvrkut ptica dok uživate u nekom kafeu. U Beogradu je normalno juriti za autobusom i pretrčavati ulicu na crveno, na šta bi se svaki savesni građanin Evrope prenerazio. Imajte na umu da u prodavnici uvek imate sitno, u suprotnom dospevate na crnu listu. Beograd ima duh koji odoleva i vremenu i novcu i nama samima. Predlažem šetnju po kiši Knez Mihailovom i odmor na klupi na Kalemegdanu.

KAFICI


Jedna od stvari koja Beograd svrstava među najbolje gradove u Evropi su
mesta za noćni provod. Na raspolaganju su vam brojni kafići sa prelepim
baštama, klubovi, barovi i splavovi koji širom otvaraju svoja vrata
kako bi svako mogao da pronađe idealno mesto za zabavu i relaksaciju.
Tradicionalno, najveća koncentracija dobre atmosfere je u centru grada,
ali mladi se sve više spuštaju na reke, splavove na Savi i Dunavu i
mnoge kafiće na Adi Ciganliji. Beogradski kafići će vam pružiti prijatan ugođaj uz jutarnju kafu, ili lud noćni provod uz raznovrsne koktele.
Okno je najpopularniji kafić na Obilićevom vencu, pruža izuzetno pozitivnu atmosferu, uz prijatan ambijent i uslugu.
Zuzus
; ovde pronalazak slobodnog stola predstavlja nemoguću misiju, čak i
leti, kada vam je na raspolaganju i velika letnja bašta koja pruža spas
od letnje žege na beogradskom asfaltu.
Jazz caffe , drveni ambijent i ljubazno osoblje nude izuzetno dobar ugođaj.
Ben Akiba
(Nušićeva iako je teže naći ovaj lokal, a poduhvat je i ući u njega,
svim ljubiteljima koktela trud će se isplatiti. Najbolji barmeni i
kokteli u Beogradu!
La revolucion
(Uskočka bb) kubanska muzika, ambijent sa motivima Revolucije i Če
Gevare, tematske večeri (latino bendovi, salsa večeri) učiniće da se
opustite i predate čarima latino zvuka.
Za ljubitelje piva smo posebno izdvojili:
Tramvaj klub Žagubica
(Ruzveltova 2) predstavlja mesto izuzetno zanimljvog enterijera, u
ponudi ima svetlo i tamno pivo sopstvene proizvodnje, kao i mnoštvo
drugih domaćih i stranih vrsta piva, koje se služi u porodičnom
pakovanju od 2,5 i 3,5 litra. U klubu se nalazi i tequila bar.
Optimist (29. novembra 22a) nudi topao ambijent i dobru atmosferu, uz naravno litarsku (Bucko) kriglu piva.
Old town (Kolarčeva 9) pub u samom centru grada gde možete da se opustite uz pivo i muziku u drvenom ambijentu.
The three carrots
(Kneza Miloša 16) prvi irski pub u centru Beograda nudi pravo irsko
pivo - Guinness. Izuzetnu atmosferu odlikuje popularni Irish.
Veprov dah
(Strahinjića Bana 52) je jedan od kafića iz čuvene „Silikonske doline’’
različit po tome što je jedini pub. Mesto za one koji vole malo viši
nivo kvaliteta i usluge.
Biblioteka
(Terazije 27) predstavlja zanimljiv spoj čitaonice, kafića i restorana.
Doručak, kafa, ručak ili krigla piva uveče, svejedno je. Ljubazno
osoblje i simpatičan i topao ambijent.
Kafeterije i poslastičarnice
Greenet
je prvi lanac kafeterija u gradu. Nalazi se u Nušićevoj (dva lokala), u
Masarikovoj (Beograđanka), na Slaviji i na Bulevaru (naspram hotela
Metropol). Svojim autentičnim ambijentom i ljubaznim osobljem učiniće
da vam popodnevna kafa prija više nego obično. Veliki izbor napitaka od
kafe (probajte Double dutch i Mocca karamel) i kolača čini Greenet
jednim od beogradskih obeležja.
Kuća čaja
(Mileševska 47) je jedina klasična čajdžinica u Beogradu. U prigodnoj
atmosferi, očekuje vas neobično velika ponuda ovog napitka. Čaj se pije
i kada niste bolesni.
Buongiorno
(Strahinjića Bana 64 - 66 i Bulevar Kralja Aleksandra 233) je jedna od
najboljih poslastičarnica u gradu. Saznajte zašto uz Švarcvald, cheese
cake ili Reformu.
Mali princ je
bajka za odrasle i poslatičarnica sa najvernijom publikom. Rashladne
vitrine u Braće Nedića 7 i Mercator centru izmamljuju čežnjive uzdahe.
Zato probajte Rigojanči, Čežnju i Lisnati kolač.

SPLAVOVI

Jedan
od najboljih, najoriginalnijih vidova letnje zabave u gradu. Provodi na
beogradskim splavovima se prepričavaju širom Evrope. Na Sajamskom keju (Bulevar Vojvode Mišića) izdvaja se
splav-diskoteka AMBIS. Tu vas očekuje mešavina house i domaće muzike uz
napomenu da Ambis važi za splav sa najlepšim igračicama!


Splavovi kod Železničkog mosta
Zvanično u Brodarskoj ulici, splavovi EXIL, SOUND i FREESTYLER pružaju
nezaboravan letnji provod ukoliko ste ljubitelji strane muzike. Vrelu
atmosferu donekle ublažava svežina Save.
Exil sa svojim atraktivnim modernim enterijerom koncipiran je uglavnom na elektronskoj muzici.
Sound i Freestyler
su odličan izbor ukoliko ste ljubitelj komercijalnog house zvuka. Na
Freestyleru vas očekuju vatrene igračice kao poseban doživljaj.

Splavovi kod hotela Jugoslavija
Na prelepom Keju oslobođenja očekuje vas luda zabava, a ukoliko ste poklonik domaće muzike, fenomenalan provod je zagarantovan!
Acapulco je najpopularniji splav na ovoj lokaciji koji je otvoren svih sedam dana u nedelji sa živom muzikom.
Amsterdam vam pored noćnog provoda uz živu zabavnu i narodnu muziku, nudi i prelep ambijent za popodnevno opuštanje i kafu.
Blaywatch
predstavlja objekat sa najviše sadržaja u ponudi: bašta, bazen, tereni
za basket i odbojku na pesku, atraktivne igračice… Nudi celodnevni
program, od rekreacije do prvoklasnog noćnog provoda.
Prestiž i Hrabro srce su još dva splava u nizu koja pružaju sjajan provod uz živu muziku. Puno razloga za posetu.

Ada ciganlija (makiška strana Ade)
U letnjim danima Ada predstavlja nezaobilazno mesto za osveženje i
rekreaciju, dok se noću pretvara u jedno od najpopularnijih lokacija za
noćni provod.
Sex i grad nudi puno sadržaja, opuštenu atmosferu u kojoj može da uživa 1.500 posetioca.
Sunset vam nudi živu svirku svake večeri.
Red shoes poznat je po velikim žurkama „Hiljadu ljudi da poludi!”
Aqua ski pored uobičajenih sadržaja, od svih se izdvaja po mogućnosti da skijate po vodi na izgrađenoj „ski stazi”
Havana - kubanska muzika, opuštena atmosfera, tematske večeri (plesačice, Salsa veče..)

SPORT

Beograd je grad evropskih i svetskih šampiona u fudbalu, košarci,
rukometu, vaterpolu, atletici… Sa više od 1.000 sportskih objekata i
preko 150.000 sportista, Beograd predstavlja sportski centar regiona, a
Beogradska Arena, Stadion Crvene Zvezde, Plivalište Tašmajdan, Hala
Pionir su samo neki od sportskih objekata po kojima se grad prepoznaje.
Glavni sportski događaji su Večiti derbi Crvene Zvezde i
Partizana, Beogradski maraton, utakmice fudbalske reprezentacije
Srbije, auto-moto trke, Rolerijada i Dan izazova.
Najveća
sportska manifestacija u Beogradu i Srbiji je Beogradski maraton. Prvi
marataon je održan 8.maja 1988. godine, na inicijativu čuvenog novinara
Đoke Vještice. Beogradski maraton sačinjavaju četiri trke: Dečiji
maraton, Trka zadovoljstva (Fun Run), Polumaraton i Maraton. Dečiji
maraton se održava u Beo ZOO vrtu, nedelju dana pre ostalih trka. Start
maratona je ispred zgrade Doma Skupštine Srbije, a cilj je na
Terazijama. Korisna adresa: www.bgdmarathon.org
Letnja Univerzijada 2009. godine će biti održana u Beogradu. Na igrama će
učestvovati preko 10.000 sportista iz više od 170 zemalja i takmičiće
se u 21 sportu.
Korisna adresa: www.ub2009.org

Susreti najpozantijih beogradskih klubova Crvene Zvezde i Partizana spadaju
među najveće gradske derbije, a rivalstva između navijača prenose se na
sve sfere svakodnevnog života. Ekipe ova dva tima bile su prvaci Evrope
i sveta u fudbalu, košarci, atletici… Ostaće upamćeno da je FK Crvena
Zvezda bila prvak Evrope u fudbalu 1991. godine i prvak sveta ’92, a KK
Partizan prvak Evrope u košarci 1992. godine.

KLUBOVI

Andergraund
(Pariska 1a)

Najpoznatiji beogradski klub. Smešten ispod zidina Kalemegdana,
predstavlja dom elektronske muzike, u kome su jednako zastupljeni
mainstream i alternativni zvuk. Ugostio je vodeće domaće i strane
DJ-eve. Poznat je i po živim nastupima rok bendova. Andergraund
predstavlja zaštitni znak clubbinga u Beogradu, zbog čega je izuzetno
popularan među studentima. Mnoge koncertne manifestacije imaju svoj
after hour u Andergraundu.

Baltazar
(Karađorđeva 9), www.barbaltazar.com
Jedan od najpopularnijih beogradskih klubova, napravljen na mestu gde
se pre 200 godina nalazio turski podrum pića, pruža nezaboravnu zabavu.
Čine ga tri celine: u prvoj dominira veliki šank, u drugoj se nalaze
DJ-evi i prostor za đuskanje, dok treća predstavlja VIP prostor sa
posebnim šankom i dominantnom crvenom bojom u enterijeru. Ugođaj
povećavaju raspoloženi barmeni izvodeći egzibicije u šanku, a ponekad
se pridruže veselim devojkama igrajući sa njima na šanku.

Mr. Stefan Braun
(Nemanjina 4, IX sprat)
Kada izađete iz lifta na devetom spratu zgrade u Nemanjinoj, imaćete
utisak da ste ušli u jedan od svetskih klubova. Ogroman šank u sredini
kluba, mnoštvo vrsta ludih koktela posle kojih većina gošći igra na
šanku, gužva na ulazu, sve to vam ukazuje da ste na pravom mestu. Možda
najinteresantniji detalj je neposrednost barmena koji koriste svaki
trenutak da komuniciraju sa gostima, popiju piće ili pomognu gošćama u
ispijanju tekile. Jednom nedeljno, iza šanka nalaze se poznate ličnosti
koje uslužuju umesto barmena.

Apartman
(Karađorđeva 43) - ispod Brankovog mosta
Sve ono što je studentima nedostajalo od zabave, nalazi se u Apartmanu!

Gaučosi
(Dunavska 17a) - na Dorćolu, u blizini ZOO vrta
Poznat po izuzetnom provodu i dobroj živoj svirci, ambijent drvenog enterijera.

Plastic
(Takovska 34)
Clubberski raj! Mesto koje u potpunosti prati svetske trendove.

Vanila
(Studentski trg 15)
Ekskluzivni kafe-klub-restoran. Ima tri odvojena dela: koktel bar, kafić i restoran.

Incognito
(Hajuk Veljkov venac 2-4) nalazi se uglu Sarajevske i Nemanjine.
InCOGNITO je kultno mesto i jedan od najstarijih beogradskih klubova!

Taš klub
(Ilije Garašanina 26)
Ikona Beogradskog noćnog života. Provod zagarantovan od četvrtka do nedelje, kombinovana živa muzika i poznati DJ-evi.

Bard klub
(Mitropolita Petra
Klub širom otvara vrata poznatim zvezdama domaće estrade i bendovima.

ADRENALIN

Biciklizam
Sve popularniji vid zabave i rekreacije predstavlja vožnja biciklom. U
Beogradu su najpopularnije staze od bazena „25. maj” na Dorćolu do Ade
Ciganlije, kao i staza na Zemunskom keju pored Dunava. Onima koji vole
ekstremnije varijante i off ro a d vožnju, uvek su na raspolaganju
Avala i Košutnjak.

Free climbing
Free climbing je najekstremniji vid zabave koji možete doživeti u Beogradu.
Penjanje na suvoj steni, bez ikakve pomoćne opreme, osim one za lično
osiguranje penjača, je najzahtevniji adrenaliski sport. Cilj je da
penjač ispenje smer do kraja, bez obzira da li je smer vertikalna
ploča, previs ili plafon. Penjanje može da se odvija ne samo na
prirodnim već i na veštačkim stenama, na kojima se i održavaju
takmičenja. U Beogradu postoje veštačke stene na Adi Ciganliji, u Hali
sportova na Novom Beogradu, u Prvoj beogradskoj gimnaziji i u Krnjači.

Paintball
Taktička
sportska igra iz žanra ekstremnih, koja predstavlja imitaciju sukoba
vatrenim oružjem na ograničenom prostoru. U borbi se koristi specijalni
pneumatski „marker” iz koga se puca lopticama koje su ispunjen e bojom.
Postoji više verzija ove igre, npr. capture the flag, death match... U
Beogradu postoji više klubova koji nude ovu novu vrstu ekstremne
zabave.
Najpoznatiji su:
Arena No 1, Extreme Sport Club
Tereni:
Ada je otvoreni šumski teren na Adi Ciganliji. Nalazi se 400 metara od
glavnog ulaza na Adu ka Savskoj terasi. Drugi teren je Garaža, prvi
zatvoreni teren u Srbiji. Nalazi se u sedmospratnoj garaži na auto
putu, kod Studentskog grada.
Paintball Club POBEDNIK-Beograd
Stari obrenovački put (Ada Ciganlija) Nalazi se između FK „Milicionar” i restorana „Lovačka Priča”. Kontakt telefon: 3430-388.

Planinarenje
Pošto smo pisali i o biciklizmu i o free climbing-u, moramo pomenuti
planinarsko društvo ’’Pobeda’’ koje objedinjuje sve ove aktivnosti, i
vezuje ih za ljubav prema planini. Ukoliko se učlanite, pruža vam se
mogućnost da po zaista povoljnim uslovima i uz dobro društvo obiđete
planine u okolini Beograda, nađete društvo za off roud biking, ili
prođete obuku za free climbing.
Društvo ima
prostorije u Mačvanskoj ulici broj 8 u Beogradu, koje su otvorene
ponedeljkom, sredom, četvrtkom i petkom od 17 do 19 časova, a utorkom
od 19 do 21 časova, kada se održava i veliki sastanak članstva. Tada se
mogu dobiti sve informacije o radu i aktivnostima Društva, a u svako
doba preko web sajta: www.pdpobeda.org.yu

BEOGRAD je najbolje turističko mesto jugoistočne Evrope u 2009. godini. Ovo je ocena Međunarodnog centra za razvoj turizma i ugostiteljstva, koji je u sredu u hotelu "Kontinental" dodelio "turističke oskare", zlatna "srca jugoistočne Evrope" za prošlu godinu.
Pored srpske prestonice prizananja su poneli i Slovenija, koja je proglašena za najbolju destinaciju, Grčka je šampion primorskog turizma, Austrija zimskog, a Igalo je najuspešniji zdravstveni centar. Ambasador sporta i turizma je Novak Đoković, ličnost i
ustanova godine u nauci i obrazovanju su profesor dr Slobodan Unković i hotelijerski fakultet Opatija. Najbolja turistička agencija je "Kon Tiki Travel", partner godine u turizmu je "Unionklin", London - Beograd. Priznanje za životno delo dodeljeno je Rudolfu Valteru iz Nemačke, investitoru 50 miliona evra, uloženih u izgradnju hotelsko-poslovnog kompleksa "Galerija" u Subotici.
Ličnost zdravstvenog turizma je dr Dejan Stanojević iz Vrnjačke Banje, "Zlatno turističko pero" pripalo je Perici Đakoviću za TV emisiju "Pisma iz Herceg Novog" i "Priče iz Crne Gore", a "Internacionalni vitez kulinarstva" je Veljko Šoljaga, šef kuhinje hotela "Rivijera" iz Petrovca. "Zlatnu čašu gostoljublja" osvojio je Ohrid, za najbolji restoran proglašen je "Ćatovića mlin" iz Morina, za turističku manifestaciju Riječki karneval, a šampion ekološkog turizma je nacionalni park Đerdap.
Specijalna priznanja dobili su Sabor trubača u Guči povodom jubileja 50 godina održavanja, hotel "Kladovo" za razvoj evropskog turizma na Dunavu, Vaso Rafailović iz hotela "Obala" u Rafailovićima za porodični biznis u ugostiteljstvu i Milan Valčić iz Kanade, kao ličnost godine za turizam u dijaspori.

TRUBAČI
NA svečanoj manifestaciji, koju su muzikom otovorili trubači, pobednici Guče 2008. godine, orkestar Dejana Jovanovića iz Požege, priznanja su uručena najboljima iz ovog dela Starog kontinenta u čak 23 kategorije. Slavlje je, tradicionalno ispratila i bogata vinska i gastro ponuda.