Erotske Priče...

Daleko je ostrvo drhtaja srca mog. Predeli snova okovani su ledom. Klizim niz glečer i posmatram senke. Ponekad u magnovenju ugledam lik. Nekad je to prijatelj, pokatkad devojka, vidim i boginju.
Moja boginja je crvena i kruni se. Vidim joj oči u komadićima koji padaju kao krupne pahulje.
Ležimo na podu, utonuli u gusto tkanje prostirke. Šćućureni smo u kolibi kao da smo pile koje dete pažljivo drži na dlanovima. Greje nas vatra iz zidanog kamina. Plamen je postojan, gori kao da čuva tajnu.
Fotografije mi se ređaju ispred očiju. Kao dokazi. Sa njih me gleda tvoj lik. Prepoznajem, prepoznajem lice, jagodice, kosu, oči, ramena, grudi, stas. Ti me ne poznaješ, ali ja tebe znam. Sreli smo se u snu.
Gorim. Vrelim rukama prelazim preko tvojih leđa. Milujem kožu nežnu kao mlada voćka. Spuštam prste u teglu džema od kajsija. Mažem ti donji deo leđa, vučem naviše, ostavljam trag uz kičmu i stižem do vrata.
Zašto džem od kajsija? Ne znam da li je to tvoj omiljeni ukus. Znam samo da je to boja tvoje kose, boja moje boginje. Ti si pahulja, odblesak božanskog.
Pod prstima nastaje mi tanak namaz koji se pretvara u sirup. Bledoj koži džem daje bronzani ten. Obavijam te vrelinom i mirišem ti kosu. Naravno, sa ukusom kajsije. Muzika uzdaha širi se oko nas. Klizim jezikom preko leđa. Jedem kolač svojih snova.
Da li sam dodirnuo tvoje grudi? Da li sam milovao trešnjice? Da li sam se spustio na tebe? Da li sam ti prišao otpozadi? Da li smo zajedno kriknuli?

Sad, k’o da sam bio kod pedikira.
“Zašto to kažeš?”
Zato što si me opajala sasvim, skroz na skroz između nogu. Sve počistila, svuda zavirila, sve ribala svojim jezikom. Ne bih te više nikad poljubio.
“Ni do sada nisi.”
Ranije si mi pušila, samo pušila. Zato te i držim.
“Što me zajebavaš? Isti si k’o sudbina.”
Ona što te je isprašila.
„Odavno, davno, davno.“
Ona što ti je razbila ogledalo, pa ti sad ne da da se ogledaš.
„E, da je ta zašla u alkoholiziranu ustanovu bilo koje kategorije, od krčme, bifea, motela hotela, sa i bez jedne ili par zvezdica…
Dosta sa nabrajanjem, materija ti nije strana, pokazala si i dokazala si se, stop. Nastavi!
„E, da je ta sudbina bila tamo gde velim da nije bila, ona bi bacala u dertu čaše, one tanke, vretenaste sa izbačenim guzicama, što s njima mašu barske dame. Na ogledalo moje bi zaboravila.“
Ne žali za njim. Svačije bude razbijeno, bilo da ga ona odgurne nogom, i skljoka u papamparčad, bilo da svako svoje polupa.
„Ti me kanda tešiš? Celivaš i umivaš?“
Ma, kakvi, samo te želim opisati kakva si, posle izlaska iz mog tunela.
„Jeb’o te tunel!“
Dobro! Nisi bila u mojim preponama, nisi bila u mom šupku, dobro, nisam se ni brijao, nisam pokosio dlačice za ovu priliku, srezao ih na jedinicu, što vole brice. Bila si, bila si kod svršenog akademskog slikara, tek sa okončanom akademijom, smer vajarstvo, specijalnost glina. Umesio te, ižvakao, izobličio, izvitoperio. Lice ti je jedan, dva, tri, četiri, pet, šest šlogića pretrpelo za ovih pola sata. Malo sam i ja pripomogao. Nisam ti dao svaki put da ga hvataš za vrh, rukom sam te na dole da kreneš, od korena, pa opet, ruka, pa opet nadole, nekad i niže. Nekada i najniže, jamicu si dubila jezičkom, vretenastim.
„Kad to govoriš, na ovo poslednje mislim, kad to govoriš, sve mislim da žališ što nisi žensko? “
Samo tad, i nikad više.
„Nego, zajebi razglabanje, hoćeš li potisati ugovor o braku? Svi članovi da se lepo pročitaju, prihvate, potpišu i overe, uredno pre toga da platimo taksu koja će sve to osigurati.“
Hoću. Toliko si ga puta izlagala da ne moram ni da ga čitam, a ti ga napamet znaš, sama si ga skrajala, moje je da ga samo prihvatim. A potpisati se znam. Ti se bojiš za stan, a ja nema stan.
„Baš tako!“
Baš tako i jeste i nije.
„Zašto?“Želeo bih nešto dodati.„Ko ti brani.“Neka bude pod 22 a.„To je poslednji član?“Poslednji, a moj prvi.„I poslednji.“Neka bude!„Govori ili bolje piši ga, jer nema ništa protiv njega. Šta je jedan tvoj naspram mojih 22.“
Član glasi: supružnici se neće nikad ljubiti.
„Dodala bih da se neće usnama ljubiti.“
Precizna si nema šta. Kako valja.
„Može, dogovoreno, u četiri primerka, računaj da je zgotovljen, to je moja briga.“„Pa, ti se gadiš što sam te ljubila u šupak?“Ma ne! (Zasvrbi me na jeziku. Moram dalje, moram joj kazati.) Moram ti kazati: smrdi ti iz usta od prvog dana.„Koja sam ti ja budala! Svaki put kada dođem na jezero čempres poljubim, onu njegovu granu najbližu, onu koja se u dolasku ponudi, udavača u ostavci. Tu sam tebe upoznala. Rekao si mi, udavačo, u ostavci.“ Ne čujem je. Kako da je čujem, kad je posle moje opaske otišla. Čujem sasvim nešto drugo: Prolazi ona. Ovo ona odnosi se na nastavnicu. Nastavnica muzike svako jutro ganja bicikl. U korpici pet boca kozjeg mleka vozi uz brdo, čekaju mušterije širom grada. Voli i dalje muziku i predmet muzičkog vaspitanja, priseća se Kanade, u kojoj je ovih poslednjih pet godina odbegla, za to vreme on je mršavio i kozice zapatio. Čuje pedale, škripe. Pedale škripe: Kanada nikad više. U taktu ubrzava, jutros malo kasni: Kanada, nikad, nikad, nikad....
Uzeo sam čezvicu, prvu na koju sam naleteo, onu manju, sipao sam vode, iz plastične, ni gaziranu, već kapajuću, onu što preko noći nakapa iz česme. Dolazili majstori, pogledali i odustali. Nema leka, rekao je i moj ujak - sigurno ima puno da se radi, komplikovano, komplikovano i za njega. Verujem mu, jer radio je po mnogim državama, tada nije ni znao d su države, i da drže do svoje državnosti.
Prebirao sam po čajevima. Potrošili smo planinski, medikal od divlje trešnje (koje li to drvo, da li ste ga negde spazili), ja ću uvin, ovaj, ovaj, stoji pored čipsa i medenog srca (belog) jeftinije je. Belo, kaže svekru, jeftinjije je. Evo, nane, dodaje smežurani kartuš, natrusim na vodu tabanjem prsta odozgo, pokrijem vodu na džezvici, turim na malu ringu, kojom sam se nekad ponosio, brzo skuva, a sad je pomeram u stranu, nešto je zaribala nije do sada. Za to vreme postavljam na radni sto tanjir u njemu, ostalo mrvica, zalepile se, pokušavam prstom, struganjem, ne ide, neka ih vreli čaj će učiniti svoje, u ostavi hleb, obavezno u krpenoj torbi, ne suši se, zašto, kako, ali je tako.Šećer posejem po dnu, razvejem ga, stari hleb se, ako ga ima - potapa, zavučem ruku pored jedne bokeme, kad ono puno starog šakom razgrnem i rastrusim po čajnoj površini, drži se na površini, samo se natopi, ali ne potone, onda drugo prosejavam kroz ruku. Sad mogu i da odahnem. I malo razmišljam, malo je takvih trenutaka, ne samo u danu nego i u mom životu: Pa šta, ako sam otišao u pičku materinu, otišao, otišao, pa neka sam. Neka sam, verovatno, povlađujem vama ili se mirim sa sobom, svejedno. Uvek se nešto više na jedno svede. Oni što su ih prcali u školi, nemoj lajati, ma nemoj! Nekad ovaj od bezobraznih i, ako baš tražite bezobzirnih glagola, više kaže nego, nego... mali milion, čuj ovo mali milion, sasvim ispravno, neko će se naći, neko se naći da kaže, i kazaće, sasvim ispravno, jer, jer nekome je danas, a taj je bio pritajen, hoćeš li više reći? nekome takvome je milion mal. A oni drugi, za njih ne pitaj, ti su oduvek sa malim zadovoljni, sa onim šta im se da, baš tako, sa onim što se trusne, baci pred njih.
Nego, dobio sam vranac, original, kako znam, pa svi proizvodi kad teže originalu, a ovaj kao da je težio, ima, original ima, ima broj, i to ne samo jedan nego više, i kartu geografsku iz reona iz kog potiče ima. I ovaj, ovaj crni, tamni, kad pogledneš njega i nju, čašu mu, glediš kroz njihovu sredinu - u noć da se pretvoriš. E, baš takvog od nula zarez sedamdeset pet donese onaj što se bavi deeratizacijom, dezinsekcijom i dezinfekcijom. Ubucio se čovek, šta imaš protiv takvih? krofnast, takvi su mirni, gostoljubivi, i ovaj i drugi koje sam upoznao, mirni i samo te slušaju, ne, ne zato što moraju, nego zato što znaju. Takvi ljudi, možeš li ih zamisliti, možeš, e, takvi mogu da slušaju do noći da se ne uspavaju, pogledom koji ne vidiš, dušom koju ne čuješ izazivaju te, teraju na dalje, a dalje je, ako nastaviš, dalje je otvaranje duše, otvoriš se kao po noći snimljen cvet nekim specijalnim kamerama, bolje reći, spravama i spravicama, jer tehnika se smanjuje, sve je sitnija, a mi smo pred njom sve manji i manji, ali nisam hteo tuda, mada ima toliko puta i svakim se, ako hoćemo, svakim se može hoditi. Baš tako, i ja vas pratim, tako je, samo je ovisno ko njime hodi, bedak ili netko drugi, a drugi je, budući bedak. Bedak nije loše, bar ne u mom jeziku, ne moram da vam zijevam, ne tražite da vas zapuhnem, prosto: bedak je ime za svog čovjeka, a svaki od nas je takav, svoj i samo svoj. A da različiti smo, od istog postaje deseto, biće da je tako ne smijem se protiviti, postane od istog različito. Sve to je uvjetovano vjetrovima, njima i samo njiiimmmmaaa, osjećate li kako duva, jebem ga, polamo i pušššše.

Svako jutro, kad se probudim poljubim dunju, onu koja me privuče. Nije, nije to uvek ista. Tren ih bira, a ne ja. Tren koji usledi po otresanju krmelja. Onaj tren u kom im prilazim. Pospan, svakako. Kroz taj miris prodje mi puno toga. Sav život, prošao do tada. A puno ga je, mora se priznati. Puno ga je, jesam li rekao? Ma, to što živimo nije život već svakodnevnica, kolotečina. Koga vredjam, nek preskoči. Svi mu pomažemo. Hoćemo li, hoćemo! Dogovor je pao. Tri-četiri: HOOOP. Srećno mu sletanje bilo. Onom koji ovo preskače. Nekud hita, ili ... Za one koji nastavljaju čitanje, nastavljam: život je samo ono što nam se po prvi put dogodi, desi, sve ostalo je ponavljanje, svakodnevnica. Dan za danom, dan i noć, oborine i obdanica. Život u jedan miris stane. Protivite se, ništa zato. Završiću sa ovim: Padobranac kome zakaže padobran, a ipak srećno se prizemi, kaže, “ceo život prodje ti kroz glavu”. I sve to za nekoliko sekundi. A kome verovati do onima, koji su ljubili žvalava usta smrti. Ne mislim ja uvek o njoj tako. Poštivam je, videćete i sami. Ako dodje na vreme, smrt je jedna ugladjena starica kojoj treba društvo, i kao izaslanik u ime Onoga, poziva. Lepo, lepše ne može biti. Red je, red. Ali, kad ona uzjaše metlu i gura se preko reda, onda je to nešto drugo. Onda je ona žvalava i alava. U lice nego šta. Pljujem, pljujem i to sa apetitom.
Sve sam pripremio. Nema greške! Vrata od dvorišta su otključana. Vrata od kuće otključana i tik otvorena. Da ne škripe. Noć idealna, matori su već zaspali. I od sobe otškrinuta. U hodniku svetlo pogašeno. U sobi dunje mirišu. I ona natrula bolje se čuje. Baš vonja. Smeta vam. Morao sam ga upotrebiti jer miriše nekako mi je bledunjavo. Vonja, je nekako prodorno, napada nosnice. Moćnije, brate. Pardon, zaneo sam se. Nije ni čudo, ako se prisetim da sam kao i Dobrilo Nenadić oduvek želeo da budem voćar. On postade veliki pisac istorijskih romana i malinar, a ja ... ode misao. A ja kolekcionar dunja i dunjaca. Stoje na straži na starom ormanu, od babe ostanulom.
Evo je, udje. Kako ja to: brzo... bez najave, bez brecanja u zvona i zvonjave reči. Naprosto, evo je. Udje u sobu kao da se spasila od nekog progona. I jeste. Treba proći ovo tudje dvorište. Pas može da zalaje svakog momenta, ali taj laje, samo kad hoće da se igra, kad mu neko nedostaje za igru.
Smeje se, srećnim smehom, ako takav postoji. Sve žene se tako smeju, kad udju u gajbu. Bez razloga, i razgovor započnu. Nema veze sa tim njihovim smehom. Ama baš nikakve. On se, to jest, ja u ovom slučaju, ja sam se već pripremio.
“Da li je zima?”
Idem kapiju da zaključam. Tobože mogu doći kumovi, koji dugo budu u trg. radnji, zaključaju je, pa zapucaju pravo kumu. Nema veze ako on spava, probudićemo ga. Ako nešto drugo radi, neodložno, prekinućemo ga, nastaviće. Ima kad. Za njih nema prepreka. A onda prebace klince preko zaključane kapije. Deca k’o deca, naučimo od malena da im se radujemo, pa ih posle grdimo, kad nas prodje ... pa što onda zaključavaš kad će preskočiti. Neće oni doći, neko drugi bi mogao da bane. Ako baš hoćete, i kad bi oni naišli, deca su porasla i za živu glavu ne bi se penjali preko. Prošla ih volja i gotovo.
Ona se već skinula, u krevet legla.
“Ala si ugrejao, ala si ...” Unosila se u perine, ni krevet nije ostavljala ravnodušnim. Gasim teve, skidam gaće. Sve jedna rečenica i teve i gaće jer se brzo sve to odvija. Munjevito, poseri me bože.
“Ne moraš. Neka ga.” Ovo izusti za televizor. Pre njenog dolaska isprobao sam koliko treba dići roletne da se vidi prigušeno u sobi. Dovoljno svetla za nas dvoje. Polarna noć, malo deblja.
“Jesi li za crno vino?”
“Može!” Ovo može govorilo je da je za crno vino i ohhhhhhooooooooooho. Uzmem dve čaše, prve su. Hteo sam da ih izbegnem, ali ne mogu. Ne da mi se. Morao bih na sasvim drugi kraj, pa da onda otvorim i uzmem druge. A nema vremena odlagnju. U ovim trenucima zasigurno, ne. Ne sluti ona da sam u njih tako često pišo. Letos. Kad bih došao s trčanja. Popunio bih ih, a ujutro bi se hvatala skramica. Svašta bi labolatorija pokazala. Svašta bi lekari napričali da sam ih odneo. Valjda tako ide. Popovi mrtvima, lekari živima trabunjaju. Ni jedan nauk, bilo koji, ne da na se.
Dodajem čašu. Kucamo se. Ispijam do pola. I ona, isto. Ležem pokraj nje. U rukama nam čaše štrče. I on se meškolji, proteže. Povučem tek samo malo da pokažem pravac. I ona za mnom. Predje me. Iskapi do dna. Ja dovršim svoju. Vino ne želi da se u ustima širi poput jezera ili bare, već korito svoje hoće, kroz grlo reku ponornicu da pravi.
Čaše ostavim. Masira me po grudima, tek poneka dlačica po njima, od dlakavog tepiha ni govora. Zalazite onde, gde ne možete zaći. Oće mi se, nešto sam raspoložen. Idemo dalje. I da nećemo moramo. Idemo dalje, nije naša rečenica. Nju izgovara život, bilo čiji. Svija se uz mene. Ruke prebacila preko mene, spleli smo se. Šta reći: dve žalosne vrbe. Senke su nas pokazale. Ljubimo se, jezičkom palaca, tako zmija palaca, nema da kruži k’o da usnu harmoniku svira kako joj ja pokazujem, nego tera unutra kao da mi zube pere četkicom, dosta pranja, ne kažem joj, umesto toga, predlažem joj “sidji dole”, već joj glavu natičem niže, snebiva se, polako ponire, ljubi ga skraja sve van glavića, sad će i s vrha, brazda ga zubima, ovo je najbolji način da utvrdite kakve zube ima, sekutići su joj posebno zašiljeni kao u Dejvi Bovija, muzičara; onaj što ima jedno oko zeleno, a drugo plave boje, ma, dobro, nikad videli, onda, kao u vampira, njega znate, iako ga niste videli, a onda ga uzjaše i jaše, sigurna u sedlu, pocupkuje, iiiiiiiiii od svega pamtim: sva oblažila, njihala se k’o u klackalici, nekoliko puta sam je ugrizao da ostavim svoj pečat, muška šoviniskinja. A ona je u jednom trenu pokazala više pupka, svoga naravno, “dovde je stigao”, u njegovo ime zategao sam je svom jačinom, jako je prdila. Već vaм dosadilo, ‘oću li staviti tačku. ‘Oću, stavljam je.
2.
Da li sam te ... dok si bila odsutna? Kao i većina pitanja, ne samo tvojih i tudjih. I ovo je lako zgeldati. Znaš koliko si bila odsutna, van. Pomnožiš to vreme sa koeficijentom razdrmavanja kreveta i izmeriš vrednost prevare. Ako je na nuli, pouzdan znak da te nisam varao. A kako ćeš izmeriti koeficijent. Lako, meni je sve lako. Lako, laknulo mi. S onim instrumentom što se meri buka. Kako se zove? Ne ide, možda sam nekad i čuo, ne sećam se. Mogao bih se napregnuti. Ali bolje, raspitaću se. Svaki selekcionar je i u neku ruku gotovan. Izvršiš selekciju, bilo o čemu da se radi, u ovom slučaju o nazivu tog instrumenta, i opterećenje mozgića je manje, daš mu lufta. Saznaću kako se ... Sećaš se valjda kako se pre tvog odlaska drmao. Krevet, mislim. A kako sad. Instrument će pokazati buku u decibelima i to je to. Ma, nije. Imaš ti uvo. Oduvek si ga imala. Tanjušno i klempavo. I sama možeš da proceniš. Kakvi instrumenti, beš nauku. Ona nas je do ovog dovela. Do ččččččččega, pitaš i ti. Nema od tog ništa. Šššššššibe.
Da legnemo u krevet. Pametno, pametnice moja! Samo pre tehničkog prijema našeg kreveta, zamoljavam te, odbi moju povećanu zainteresovanost zbog tvog odsustva od tri godine.
Ruke sam stavio preko polutki. Guzove joj još više raširio dlanovima koji su podsećali na meduze, one što su na televiziji pokazivali, kao retki, veliki, najveći primerci do tada otkriveni. Čak je Kusto, Francuz, moreplovac, ronilac, zagledan u dubine, ako se ne varam, zbog toga dobio nagradu francuske akademije, ili, možda grešim, od samog predsednika države. Veliko otkriće, velika stvar. Svi su videli širom sveta. Serija bila. A ovo ne vidi niko, samo ona i ja osećamo. Mrak nas pokriva. Njemu hvala, on je najbolji pokrivač. Još, ako je magla i neka sočica, sitna kiša ti je to, bolje zaštite nema. Ni savremeni senzori su prdac prema ovome. Bunite se na ovo. Samo jedna činjenica da ne idem dalje, nije mi cilj da navijam za sebe, pobede su mi se ogadile, moje stopalo čvrsto u zemlju prijanja, dobro kažete, “uskoro će i u zemlju zatrpati”, jer sam godina napapirčio, koje i vama želim, odoh daleko, daljine vuku u širinu, ali ponoviću početak: samo jedna činjenica: avion ne može da sleti, ako je magla. I tačka. Možda je ovo nabusitost. Može mi se, u mene je pisalo. Čitajte dalje, ako hoćete. Ako nećete, ima ko hoće. A da i nema, psovka bi sledila. Jezik treba štediti na tim stvarima, ponekad. Pošto sam vas udavio fantaziranjem, blagim oblikom filosofiranja, nabedjenim svakako oblikom, moram iznova. Mnogo toga ste sa mnom optrpeli, pa ... Ruke sam stavio preko polutki. Guzove joj još više raširio dlanovima. Niko joj to nije radio oslovljava se na ženskom jeziku. Daje mi ideju, da, idem dalje. Srednji prst razgibavam, opa držeći je, u formi je. Nalazim joj šupak, šupčić. Suv, prekrstim ga, gore-dole, tamo-vamo i stanem. Stanem na njega. Jagodica prijanja za njega. Nije očekivala, ne buni se. Srednji polako kruži k’o list na vodi dok ga voda ne zaustavi. Onda u vir udje, unese ga. Tako i sada. Tako i ovde.

Daliborka Kiš - Juzbaša

Namestih se udobnije u fotelji i uzoh šolju sa stolića.
- Imam tri ljubavnika, a veče provodim pijući kafu s dripcem, deset godina mlađim od sebe – rekoh s gorčinom i otpih gutljaj.
- Tri ljubavnika... Stvarno!? – zaprepašteno reče Nenad.
- Stvarno... – odgovorih, imitirajući njegov izraz lica.
- Bože sačuvaj, ti nisi normalna... – reče, još uvek u šoku. – Znaju li jedan za drugog, trećeg...
- Prvi zna za drugu dvojicu, a druga dvojica su ubeđena da su jedini muškarci na planeti.
- Kako, zašto...? Zašto nisi samo s jednim?
Nenad nije izlazio iz šoka. Preko lica su mu preletali izrazi neverice i zbunjenosti. Ne znam ni sama zašto mu otkrih svoju tajnu. Možda potreba da se nekom poverim, da potvrdim tezu da moje ponašanje nema ništa zajedničko sa zdravom pameću...
- Svakom od njih nešto fali i svaki ima nešto što me oduševljava. Kad ih skupim na vrpu, njihove zajedničke osobine bih volela naći u jednom čoveku – rekoh.
- Ajd’ oni što ne znaju, ali zašto je s tobom onaj što zna?- pokuša da shvati Nenad.
- Onaj što zna, isti je kao ja. Mene doživljava kao posebnost, uglavnom zato što je svestan da nikada neću biti njegova. Doduše, često je ljut na mene, ali to prećutkuje. Nisam mu ništa obećala, niti planiram. A i da jesam, lagala bih. Nismo stvoreni jedno za drugo. U svakom slučaju, uvek sam tu kad nadrlja u nekoj drugoj vezi, a i u njegovom svetu postoji mesto koje samo meni pripada...
- A ona dvojica – upita malo mirnije.
- Ah... Kada govorimo o seksu, onaj drugi je u krevetu san svake žene... Na njega reagujem životinjskim instiktom. Dovoljno je da mi spusti ruke na kukove i ja poludim totalno. Jedini muškarac koji me uspeva sasvim zadovoljiti. Ali...
- Šta njemu fali – nasmeja se Nenad.
- Sve ostalo – odgovorih razočarano. – Kad izađemo iz kreveta, ne preostaje ni jedna tema za razgovor. Ima stravične navike koje me užasno nerviraju. Način na koji razmišlja, hoda, jede, spava... Stvarno se mučim u njegovom društvu.
- A, treći...
- E, treći je sasvim posebna priča. S njim nikada nisam svršila. On me oduševljava zato što je jako izgubljen tip. Kad se uzbudi jauče, kada ga dodirnem sav se trese... Ludo skroz. Nekada mi se čini da me stvarno voli, ali šta vredi kada stalno radi sve pogrešno– rekoh sa žaljenjem.
Petar je stvarno takav. Uzbudi me do ludila i onda sve pokvari. Setih se scene od pre par večeri. Došla sam u njegovu kancelariju. Sve je zaključao i skinuo se nasred prostorije. Počeo je da drhti kad sam mu se približila, da jauče pri svakom mom dodiru. Svukao mi je hlače i gaćice i izdigao me na svoj radni stol. Polegao me na hladnu plohu, a onda se našao među mojim nogama. Njegov užareni pogled se nije odvajao od mog tela. Drhtavim, vrelim prstima je kružio po mom nabreklom klitorisu, a onda se kao orkan spustio na mene.
„Nemoj opet svršiti“, zakukah. Kasno. Petar, jednostavno, nije sposoban da se kontroliše u mom prisustvu. Njegov jecaj malo stiša moj bes. Kakva korist? Izgubila sam volju čak i da se sama zadovoljim.
„Drugi put ću izdržati, obećavam...“, reče pokajnički, brišući spermu s mog stomaka. „Hoću, majke mi...“.
Ćutke sam sela za stol, a on doneo flašu votke i dve čaše. Zgrčeno sam gledala kako sipa piće u čaše i jednu gura pred mene.
„ I sada treba ponovo da se napijem da me prođe muka, ha...“, rekoh poluslomljeno, polubesno. On stane iza mene, nežno spusti ruke na moja ramena.
„ Znaš da te volim“, kaže s nekim bolom u glasu, naže se preko moje glave i poljubi mi bradu. Znam. Znam. I to bi trebalo da je opravdanje za svaku noć koju moram da se napijem da je nekako preživim.
- On je glavni krivac što sam našla drugog... – objasnih Nenadu. – Ima strašnu sposobnost da me emotivno pokrene, da me zapali, a ne može tu vatru da ugasi... Jednostavno je buktinja koja izgori u trenu...
- Znači, kad te taj Petar izludi, ti zoveš onog, drugog da te smiri – reče Nenad kroz smeh.
- Tako nekako... – rekoh.
Uglavnom je tako. Jovana zovem kad više ne mogu da se smirim. Oh, on stvarno ima načina da to dobro uradi i nikada me ne pita mnogo. Moje insistiranje na samo seksualnoj vezi mu odgovara jer nije naviknut na neke obaveze.
Jovan je narcis, zaljubljen u svoj spolni organ. Pere ga desetak puta dnevno i najviše voli reći: „Jel’ da je lep...“ Na njegovo pitanje-konstataciju uvek odgovorim: „Divan!“. Na muškom spolnom organu ne vidim ništa lepo, ali treba odati počast komadu od dvadesetak centimetara koji ti priušti toliko zadovoljstva...
- Dobro... A, kako se u priči našao onaj prvi? – upita.
- Prvi je u početku bio neko kome sam se jadala kad me bace u bedu ona dvojica. Ima golem psihički uticaj na mene i enormnu količinu shvatanja moje psihe. No, u jednom trenutku se dogodilo da je teoriju pretvorio u praksu. Tako smo se našli u krevetu...
Setih se telefonskog razgovora kojim je Srđan produbio naše prijateljske odnose... Kukala sam kako mi je dosta svega i kako je neshvatljivo da žena pored dva ljubavnika bude toliko usamljena... Pitao me šta imam na sebi.
„Ništa“, rekoh.
„Sada bih voleo da sam pored tebe. Hmm... Znaš šta bih uradio? Ne, ti radi ono što bih ja radio... „, u glasu mu je treperela uzbuđenost. „Jezikom bih ti kružio po klitorisu, a ti bi se izdizala i dahtala... stavi prste na klitoris... Jesi? Sada kruži, kao da je moj jezik“.
Osetih kako mi se ježi koža na vratu samo kada se setim Srđanovog uzbuđenog glasa.
„Sada zamisli da ti grickam bradavice i ulazim u tebe. Polako... Napred-nazad, napred... Sada sam te okrenuo na stomak, uhvatio za kukove i sav se zabio u tebe...“
Posle deset minuta je slušao kako samu sebe zadovoljavam sa slušalicom na ušima. Iz daljine se čulo i njegovo dahtanje. „Čuo sam te kako svršavaš“, reče zadihano. „I ja tebe“, odgovorih.
Naravno, drugi dan smo sve ponovili bez telefona.
- Hm... - zamišljeno reče Nenad. – Kada bi našla osobine sve trojce u jednom muškarcu, da te neko voli kao Petar, da te može zadovoljiti kao Jovan i razumeti kao Srđan, da li bi ostavila svu trojicu?
- Naravno da bih – rekoh bez imalo premišljanja. – No, takvog još nisam srela.
- Videćemo... – reče Nenad i ustade.
Stade pred mene i poče se skidati.
- Šta radiš - zaprepašteno se izbečih.
- Pokušavam jednom slepcu otvoriti oči. Pokušao sam to na više načina u zadnjih par meseci, ali nije vredelo – reče i nastavi se skidati.
- Stani, pa mlađi si od mene celu deceniju... – pokušah ga zaustaviti.
- Aha... To mi je prednost, zar ne...? – reče promuklo i počne otkopčavati pantalone.
Još u neverici, zagledam se u njegove grudi i stomak. Pantalone mu padnu na pod. Svuče čarape i gaćice i ostane stajati preda mnom sasvim gol.
Osetih kako crvenim i pri samom pogledu na njegovo uzbuđeno telo. Ipak, ostanem zavaljena u ugodnoj sigurnosti fotelje.
On se spusti pred mene na kolena, uhvati me za kukove i u trzaju privuče sebi. Duboko udahnem njegov miris i zarijem lice u njegova prsa. Izdigne mi suknju, gaćice pomeri u stranu i nežno stavi prst u moju vrelu unutrašnjost.
- Volim te više od Petra... Mogu te zadovoljiti i shvatiti... Obećaj da ćeš sutra ostaviti svu trojicu... – reče, divlje prodirući u mene. – Obećaj...
- Aha... – promrmljah polusvesno, boreći se s njegovim jezikom.
Uostalom, šta drugo može da kaže žena koja ima četiri ljubavnika?

Hodnik dug, dug, još duži; ona, Neda - široka, visoka, malo povijena. Mora biti povijena, u rukama joj usisivač. On na njojzi, Gavrilović jaši, neka ga još malo. Ne diram ga. Usisivačem njuška po hodniku, zapela po sredini, znači tek je počela, treba joj vremena da zađe za ćoškove.A, ja ću malkice o Gavriloviću, sekretaru opštine. Ni manjeg čoveka, ni veće buve. Taj se zaskoči na žensko, po mogućstvu bira da bude što više, to žensko. Gde se namerači, mora da zaskoči. Posle njegovog skoka, svaku zaskočenu često zasvrbi. Traži ga. A on se uvek nađe, ništa čudno: počeo je u vatrogasnoj jedinici, da bi se kasnije doškolovao, sve do Pravnog u Beogradu. Jebe mi se za njega. Skači buvo, dosta je bilo, kažem mu.“Kako da skačem”, oteže dok izgovara, ne da mu se, “polomiću se.”Zaboravio si, gospodine Gavriloviću.“Šta sam zaboravio?”Zaboravio si da ćeš se slomiti tek kad odeš za direktora u specijalnu bolnicu u Starom Slankamenu. Nogu će ti tek tad staviti u gips. Skači buvo, dosta je bilo, kažem mu, jopet. “Ne bih da skačem. Ja bih da sjašem, ako može.”Kako ne bi moglo.“Lakše mi nekako dođe”, još izgovara, pravda mi se, a već je dole.Radi šta hoćeš, samo mi oslobađaj parking, i moje reči. (Mnoge reči u životu kasno ili nikako ne dođu onome kome su trebalo da dođu)Gavrilović ti i sjaši i skoči u ćošak. Neda preli, propeleriše(!) usisivačem sve u mestu. Zaš’o sam joj za guzicu. Čvrsto je obema rukama uhvatio i pri tom stiskao za slabine. Tako jako da mi se ne izmakne, da mi se ne pomeri.Zip! Zip, zip!Nisam ga priljubio uz guzu, pa polako teraj! Ne, bilo je odma’, zip, zip i zip!Uskočio je moj, sad i njen, u nju, njenu pripremljenu, nauljenu. Najžešći lepak nas je držao – moje prednje, a njeno zadnje. Unutar nje zađem još jednom, pa drugi put – da potvrdim. Nadvijem se da je poljubim. Ona zinula. U ustima joj rumenko. Moj, a čiji bi drugi bio. ’Oćemo dalje, gazda.’ Nema dalje, mrcino, podsetim ga. Zar ne vidiš, blento, da je ovo pruga uskog koloseka, prava ’šarganka’, ijjjj!!! ’Nekad bilo, sad se pripovjeda’, on meni ni pet ni šest.Za inat njemu, izvadim ga.“Ti si mehaničar,”, red je da i Neda nešto.Sve sam, samo to nisam.“Jesi, jesi! Imaš šraf. Šrafčinu!”, odmerava crevom od usisivača. “Viditi se.”Ona kljunom dole, ja nosom za njima. Oblazdio šraf. “Isprobao je mnoge matice. Moja mu prostrane, a? ”Naskači, buvo! Zovem Gavrilovića.“Može, ali da mi pokloni miris!”“Dobićeš neraspakovani miris moje supruge. Obećavam pred svedokom. Evo ti ga”, pokazuje na mene, a daje ga njojzi.
(Telo zauzima pozu koja mu najviše odgovara, naše je da mu pomognemo, time i duši pomažemo, ali ne skroz. Duša je ipak nešto drugo, različitije od tela.)

Ranko Trifković

(u stvari, priča bi trebalo da se zove Pička od zlata, ali ajd' da ne bude vulgarno. Nije zamišljeno kao erotska priča ali sadržaj prevazilazi PG-13, pa sam je smestio ovde umesto u kratke priče)
Živeli smo zajedno u razvaljenom stanu. Ona je bila plava, on je bio slabašan. Moja je bila smeđa, ja sam bio crn. Ne sećam se više kako smo se našli. Dugo nije bilo reči. Sećanja su se odavno smirila kao sneg na dnu kristalne kugle. Nije više bilo dece ili radoznalih da promućkaju suvenir. Ćutke smo se budili i legali. S vremena na vreme bismo stenjali ili smo slušali njihove prigušene glasove. Izlazili smo povremeno, ali sve ređe. Napolju nije više bilo neba kome bismo se radovali. Istina, više nam nije ni trebalo. Retko ko je gledao u vis. Parket, oguljeni zidovi, smeće u ćoškovima, bubašvabe, opušak ili polovinka cigare, sve zanimljive stvari su se nalazile na podu. Svet je bio ruševina.
Ustao sam. Nešto me je žuljalo u grudima. Ležala je pored mene i hrkala. Srećom, njeno lice je bilo zaklonjeno senkom. Mrzelo me da uzmem ciglu i smrskam joj glavu. Možda sam se plašio da bi me to odvelo u sledeću akciju, pa u sledeću... a vidiš dokle nas je to dovelo. Ništa je najbolje. Otišao sam do kupatila. Seo sam na WC šolju i moje telo je samo počelo da prazni creva. Oni su bili tu. Jebali su se. Ona je ležala naslonjena na olupanu kadu, pridržavala se rukom kao da hoće da se popne na livenu ivicu. On je pokušavao da gura brže i jače, ali mu se nije dalo. Okupan znojem hripao je i šištao. Njena kosa je bila zlatna. Iskreno je jecala, ali ne od strasti. Grickala je nokat na palcu. On je ustao i otišao teturajući se. Ona je ostala da leži.
Gledao sam u njeno telo. Hodali smo goli, ali niko nikoga nije video. Primetio sam liniju njenih leđa. Iz udoline, rasla je okrugla stražnjica. Između lepih butina videle su se usmine, blago razmaknute. Zlatna kosa kao da je osvetljavala njene znojem nauljene obline. Imala je baš lepo telo. Ustao sam i prošao pored nje.
Izašao sam u hodnik, pa niz stepenice. Stajao sam između zgrada. Tu su bili još neki ljudi. Čekali su. Gladio sam cigaru. I ja sam čekao. Vetar je počeo da duva. Iskrivio sam donju usnu. Tek tako. U stvari, pokušavao sam da zaustavim svoje misli. Da li sam ja bio drugačiji? Možda su svi oni mislili? Bacio sam opušak kad je dogoreo do filtera.
Vratio sam se. Ušao sam u kupatilo. Ona je i dalje ležala u istoj pozi. Sklopila je ruke na uzglavlju i dremala. Prišao sam sa zadnje strane. Bio sam fasciniran njenim usminama. Kao da su od plastike, široke, razmaknute, ispod se vidi bledo ružičasto meso. Pružio sam ruku i dodirnuo ih kažiprstom. Uzdahnula je čežnjivo. Pažljivo sam razmaknuo jedno i drugo krilce i utonuo u topli med. Jeknula je glasnije. Gurnuo sam prst dublje i skvrčio ga, kao da merim koliko još ima tamo unutra. Ugrizla se za ruku i počela je da pomera kukove. Igrao sam se sa njenom vaginom, tako savršenom. Osećao sam unutrašnje mišiće kako se grče, sokove kako bale, jastučasto tkivo kako bubri. Ona je svršila uz jedan dugi klokotavi uzdah olakšanja. Nije to bio odnos. Mene je vodila radoznalost. Za nju je to bio kraj koji je čekala.
Pa ipak, ustala je, obrisala suze i u prolazu mi je rekla da me se gnuša i da joj više ne prilazim. Bila je odvratno ružna.

Ne želim znati ko si izvan ove stranice interneta.
Ne zanimaju me detalji tvog svakodnevnog života.
Kako je tvoju kćer juče zaboleo zub, a ti je jedva namolio da zine u zubnoj ordinaciji.
Žena ti je frustrirana zbog petnaestak kilograma viška, zaglavnjenih na njoj još od drugog poroda. Noćima moliš za seks ili, bar, da se sagne i jednom ga stavi u usta, a ona te zgroženo gleda onim strašnim, osuđujućim izrazom lica: na šta ti ja ličim...?
Ne želim znati kako ti se zovu mama, tata, sestra ... Imena loše pamtim i ništa mi ne znače.
Shvataš li?
Ništa oko tebe me ne zanima.
Ni tvoje ime...Izmišljen nadimak je dovoljan. Svako drugo ime imalo bi isto značenje. Sasvim odeljeno od naših fizičkih pojava.
Ne želim znati ništa, što drugi znaju.
Želim znati o čemu sanjaš, o čemu si maštao kao dečarac, skrivajući se pod bakinim, teškim perinama.
Želim da mi ispričaš što nikome nisi. Što ne želiš glasno izgovoriti, da te neko ne bi čuo. Od čega ti se stomak zgrči u neugodnosti...
Želim da mi poveriš svoje najveće strahove, želje, nadanja...
Da misli koristiš kao želje, reči kao ruke, slova kao dodire.
Da ti budem sestra, majka, razuzdana ljubavnica..
Da izmišljaš nestvarne priče. O nemoći. Strasti. Ljubavi...
Pričaj mi o životu koji si želeo imati.
O sebi.
Onom sebi, kog još niko nije upoznao.

***

Zašto je važno kako izgledam?
Mogu reći bilo šta.
Da sam visoka, niska, crna, plava... mlada, stara...
Kako ćeš znati govorim li istinu? Zar nije lakše da budem sve ono što želiš, o čemu sanjaš?
I ja imam snove... Rado se pravim da pripadaju stvarnosti.
Znaš li kako tebe zamišljam? Kao nekog, ozbiljnog tipa. Uticajnu facu.
Ništa originalno.
Upoznajemo se na staromodan način.
Ulazim u tvoju kancelariju. Dolazim na ugovoreni sastanak.
Ti mi prilaziš. Pokušavaš ostaviti lep utisak. Refleksnim pokretom ruke, ravnaš revere na sakou.
Već u hodu, pružaš mi ruku na pozdrav.
Rukujemo se. Nameštaš mi stolicu.
Zahvaljujem se i sedam. Pozivaš sekretaricu. Nudiš me kafom i sokom.
Odbijam. Nervozna sam. Stegnuto mi je grlo.
Lep si. Imaš pravilne i zrele crte lica. Sasvim svetloplavu boju očiju. Kosa je uredno ošišana i skroz kratka.Oštra. Tamna. Lice izbrijano. Kravata u tonu.
Sve na tebi je u savršenom redu.
Čak i kancelarija liči na tebe. Bez suvišnih detalja. Funkcionalna. Ozbiljna.Vidi se da si naviknut na česte susrete s ljudima. Tvoj stav ostavlja utisak pouzdanosti. Razgovor teče glatko i neusiljeno. Postaje sve prisniji.
Govoriš kako muškarci na dobrim pozicijama ne mogu verovati ženama.
Složim se s tobom. Kažem da je muška pozicija ženski san.
Zaprepašteno me gledaš. To zvuči kao lično priznanje. Možda i jeste. Jaki muškarci su seksipilni. Pravi izazov.
Pričamo o književnosti. Govoriš da bi i ti hteo pisati o svom životu, da je zrelost doba kada se piše o prošlim vremenima.
Posmatram te. Pokušavam razaznati, šališ li se ili govoriš iskreno.
Zbunjena sam. Zrelost? Prošla vremena...?
Ljudi kao ti, žive za danas. Za sada. Za trenutak koji upravo traje.
“Trebam li sada dati kompliment”, pitam. Zbuniš se.
Zastaneš u pola rečenice i nemo me pogledaš. Pročitaš mi misli.
U trenu se naelektrišeš. Energija ispuni prostor među nama. Saznanje da te smatram privlačim, izazove napadačku reakciju u tvom stavu.
Prelaziš u napad. Zavodiš me komplimentima.
Poželim, kao mačka, ispružiti se preko konferencijskog stola, kliznuti na drugu stranu, u tvoje krilo, sklupčati se i umiljato presti.
Crvenim. Zbunjujem se još više. Ne smem gledati u tvom pravcu.
Izvinjavam se, ustajem i izlazim. Na vratima ti pružam ruku na pozdrav.
Prihvataš je, privlačiš sebi i prislanjaš na grudi.
Preko ruke, toplina se razlije celim telom. Podrhtavaju mi prsti. Stegnem ih jače oko tvoje šake da prikrijem drhtaj.
Moj stisak doživljavaš kao izazov. S usana ti klizne uzdah.
„Nazovi me“, kažeš.“Ukoliko stigneš, pre nego što ja nazovem tebe!“

***

Ni ja nisam ljubitelj jeseni.
Osećam se kao da zamirem.
Tačnije, sam početak jeseni je očaravajući.
Duge senke dana i vetar što iznenada dune i podigne opalo lišće u vazduh, poigra se njime, a ono leti nebom poput paperja, lagano se spušta i ponovo na zemlji slaže u veliki, jesenji mozaik.
Jesi li nekada gledao stablo kakija, kako dočekuje jesen?
Prvo mu opadne sve lišće.
Na golim granama ostanu samo plodovi, načičkane narandžaste loptice. Presijavaju se na suncu. Plene poglede dece i prolaznika.
Onda sve nestane.
Sjajne loptice se pretvore u ljigavu masu spljoštenu na zemlji, a drvo liči na crna vešala.
I cela zima je takva.
Crna vešala, stvorena da ugase život. Ubiju dan.
Volim proleće.
Po mirisu cveća, prepoznajem godišnja doba.
Ljubičice. Jorgovan u cvatu.
Vode naviru, prelevaju brane, natapaju zemlju i sobom nose život. Dan potiskuje noć, bude se životinje iz sna. I ponovo, kao da nije bilo crnih vešala. Samo svetlost, sjajne i sveže boje, vazduh preplavljen mirisima...
Zvaću te Navil.
Po liku iz jedne drame. Ne sećam se više njenog imena. Sećam se, samo, načina kojim je taj Navil ubijao usamljenost. Tražeći planinske klance u kojima njegov glas najduže odzvanja.
I ti tražiš mesto gde će tvoj glas odzvanjati?
Ne možeš odlučiti koje ime da mi daš?
Neka, onda, to ostane moja internet adresa.
Želiš da nastavim priču o pretpostavljenom tebi?
Ne mogu odlučiti kakav želim da budeš. Ofanzivan ili defanzivan.
Ne volim ljude preterano napadačkih stavova.
Nekako, uvek imam potrebu da se od napada branim napadom. I sama pomisao da me neko želi zarobiti, užasavajuća je.
Ali, još manje su mi dragi ljudi podložni ženskoj manipulaciji.
Tu nema izazova.
Preko takvih preletim kao tornado.
Na muške suze gledam s gađenjem. Nema gnusnije pojave od muškarca na kolenima.
Svaki muškarac koji si dozvoli da pred ženom kleči i plače, treba biti zgažen, jer ništa drugo i ne zaslužuje.
Muška senka mora biti dovoljno velika, da se žena u njoj može sakriti.

***

Pisci su stvoreni da ljubav izmišljaju.
Ponekad se prevarim, pa i sama u nju poverujem.
Ljubav na prvi pogled? Nisam sigurna da postoji.
Ako postoji, volela bih je doživeti.
Recimo, onog trena kada sam zakoračila u kancelariju ozbiljnog tipa i dodirnula njegovu ruku, desila se ljubav na prvi pogled.
Naš prvi ljubavni sastanak bi trebao biti o nekom prazničnom danu. Svečan, kao i sve ono što bi posle njega sledilo.
Dane bismo proveli u telefonskim razgovorima. Činio bi sve da me oduševiš, da pokažeš da nisi bilo ko. Neka beznačajna figura prosečnosti.
Osluškivala bih tvoj glas, pokušavajući nazreti neistinu. Čulo bi se samo uzbuđeno treperenje, poziv iz pozadine. I na svaku promenu zvuka, titraji iz slušalice bi mi kliznuli niz telo i zadržali se, negde, u dnu stomaka.
Onda bi me pozvao na piće u svoj stan.Teško bi sakrio uzbuđenje zbog mog pristanka.
U stanu bi gorela sveća. Pravila bih se da sam sasvim ravnodušna.
Ti bi se ponašao ležerno, držao distancu među nama da me ispoštuješ kao gosta.Teškom mukom bih se suzdržavala da ti ne kažem kako ne želim distancu.
Posmatram tvoj izraz lica. Deluješ kao hazarder. Imaš poker u rukama, ali ga ne otkrivaš. Otežeš. Razvlačiš. Nepotrebno trošiš naše vreme, kao da je ulog bogzna kako velik.
Naginješ glavu i ovlaš me ljubiš. Ne izdržim. Pripijem se uz tebe i zarobim ti usne. Osetim drhtanje.
Ne znam kome pripada.
Odvajaš me od sebe nežnim pokretom. Osećam se postiđeno. Ne shvatam zašto si me zvao, ako me ne želiš. I ne shvatam zašto sam tako eksplodirala.
Osećam mučninu. Gorak ukus u ustima.
Nudiš me kafom i sokom. Prihvatam, da zadržim trunku preostalog dostojanstva, mada bih najradije pobegla iz stana. Što dalje od tebe.
U glavi mi zuji. Gutam suze, ne želim zaplakati. Želim popiti prokletu kafu što pre i nestati iz tvog života.
Nevešto pripremaš kafu. Donosiš je. Ima grozan ukus. Izvinjavaš se, obećavaš da ćeš naučiti dok ne dođem drugi put.
Pomišljam kako neće biti drugog puta.
Onda me šokiraš. Klekneš pred mene.Zaprepašteno te gledam.
Osetim kako mi se telo grči.
Govoriš da si oduševljen što sam tu, pored tebe.
Da si sretan.
Povlačenja i napadi se brzo izmenjuju.
Počinjem shvatati.
I ti si čovek.
Sa svim svojim strahovima i nesigurnostima, vešto skrivenim pod maskom savršene samokontrole.
Muški ego je nežan i lomljiv, lako ga je povrediti.
Ponovo me ljubiš. Ponovo se povlačiš. Puštam te.
Odlaziš u najudaljeniji deo prostorije. Pričom pokušavaš uspostaviti ravnotežu. Razgovorom umanjuješ pritisak u nama. Oko nas.
Gori mi koža. Treba mi tvoj dodir. Ne mogu se smiriti. Prilazim ti i sedam pored tebe. Nestrpljiva sam.
Ljubiš me. Pokušavaš biti obazriv i nežan. Ne uspevaš.
„Kako se lepo ljubimo“, kažeš.
„Kao klinci od petnaest godina“, odgovorim i smestim se u tvoje krilo.
Strpljenje me sasvim napušta. Želim osetiti tvoju golu kožu pod prstima i ne mogu više čekati.
„Ti više nećeš doći, zar ne?“, promrmljaš između dva poljupca.
Tanana nota straha u tvom glasu, oslobodi me sasvim.
„Hoćeš li skinuti kravatu, ili da je pocepam?“, pitam.


***

Muškarci vole snažne žene, ali slabije od sebe.
Ni slučajno dominantne.
Ne želim biti jaka. Ni dominantna.
Želim biti stegnuta zagrljajem iz kojeg se ne mogu izvući, a da, ipak, ne izgleda kao da sam zarobljena. Biti pored muškarca koji me gleda i vidi upravo onakvom, kakva jesam. Slaba, detinjasta i mušičava.
Koji neće tražiti da se borim. Ni sumnjati u moju sposobnost da pobeđujem.
Žena treba biti jača od muškarca, a da se to ne vidi, ne oseti i da želi biti slabija.
Jesmo li vodili ljubav?
Sa skinutom kravatom, tvoj odbrambeni zid konačno pada.
Uspostavljaš ravnotežu duha. Preuzimaš kontrolu koja ti je, na trenutak, kliznula iz ruku.
Skidaš sa sebe košulju. Stavljam dlanove na tvoje grudi. Pod prstima osećam elektricitet.
Ustaješ i povlačiš me za sobom.Vodiš me prema spavaćoj sobi. Putem skidaš s mene garderobu. Žmurim. Sasvim se prepuštam tvojim rukama da me vode gde žele.
Koža mi je, konačno, slobodna.
Pokušavam se utopiti u tvojoj, toploj i vlažnoj.
Spuštaš me na krevet. Ležeš preko mene. Tvoja težina mi prija. Poput eliksira naslonjenog na bolna mesta.
Vidim da ti smeta moja nestrpljivost. Ne mogu se obuzati. Želim te odjednom. Celog. Povlačim tvoje prste po svom stomaku, grudima.
Kao kroz maglu, čujem kako mi izgovaraš ime, šapućeš na uho reči ljubavi. Osećam tvoju toplinu, širi se mojom nutrinom.
Gubim tvoj ritam, tražim ga, grčim se, podrhtavam... Onda osetim bol. Para mi sva čula. Bol, kog želim zadržati, koji se stapa s tvojim glasom...
Tada nastaje mir.
Ležim oslonjena na tvoje grudi i slušam otkucaje srca. Poželim da vreme stane i ovde se zadrži beskrajno dugo.
Tvoje blizina je kao mek oblak koji me miluje i opušta. U grudima osećam čudno treperenje. Radost. Sreću.
Potpunost, kakvu još nisam doživela.Čini mi se da sam prvi put u životu cela, sva na okupu. Tvoja i svoja u isto vreme.
„Život zna biti lep“, kažeš i ustaneš.
Odvedeš me u kupatilo.
U kadi ti se sklupčam oko nogu, omotam prste oko listova, prislonim usne na tvoje koleno. Kupaš me nežnim pokretima, kao da sam dete.
Spustim čelo, da ne vidiš kako plačem.
Suze se, u malom potoku, slevaju na tvoje koleno, mešaju s mirisnom penom, klize niz nogu i nestaju u odvodnim kanalima.
Ti se smeješ. Govoriš kako dugo nisi bio tako sretan. Da se divno osećaš.
Ljubiš mi vrat i leđa, dlanovima miluješ grudi.
Toplom vodom spiraš svoj znoj s moga tela.

***

Kako možeš voleti nepoznatu ženu?
Ne znaš ko sam.
Rekla sam ti. Ne želim se upoznati s tobom!
Zaćutaću onog trena kada postaneš fizička pojava. Jednostavno, prestati odgovarati na tvoja pisma...
Uostalom, nisam pristalica velikih ljubavi.
Ljubav je drugo ime za bol. Čovek može imati sto ljubavi i svaka će ga boleti. Kćer voli majku, pa je sahrani. Majka voli decu, a ona odrastu, ostave je i svako ode svojim putem... Žena voli muškarca, koji, pre ili posle, zavoli drugu ženu.
Ljubav, kao trajna kategorija, jednostavno ne postoji. I sve je prokleti krug iz kojeg nema izlaska, koji je čvrsto stegnut oko svih nas, poput okova...
Ne voliš me.
Voliš mogućnost da bi te neko mogao voleti.
Mogućnost, da bi, taj neko, mogao preskočiti zid, kojeg si tako brižljivo gradio oko sebe, da bi mogao voleti tvoju samoću više od tebe...
Ne mogu te voleti, jer se gubi ono što se voli.
A, ne mogu izgubiti ono što nemam, zar ne...?
I ne mogu te imati, kada ne postojiš...
Ti si samo Navil, glas koji odzvanja klancima.

***

Svaka velika ljubav samu sebe poništava. I ništa je ne može spasiti.
Samodestrukcija je njeno obeležje.
Ne postoji konkretan problem koji se rešava, nego nepromenjivo stanje stvari. Sila, protiv koje se ne mogu boriti, čak i kada bih htela.
Ovo ne može biti priča o sretnoj ljubavi, jer takva ljubav ne postoji.
Nisam depresivna, samo pomirena s onim što život jeste.
Da budem, otvorenija, direktnija i uklonim sve barijere...?
Zašto bih? Ti imaš više barijera od mene.
Daješ mi sitnice, a tražiš storiju, pored koje Samson i Dalila izgledaju sitno i ništavno, postavljaš ram u okviru kojeg se trebam kretati. Kao ljudi što igraju šah u satima dokolice.
Možda nešto ili nekoga čekaš, pa ti dobro dođem da ublažim dosadu?
Šta će biti kada to, nešto, dočekaš?
Hoćeš li se setiti nekada, zbog koga je tvoje čekanje izgledalo manje mučno...?
Dobro, Navile.
Neka u ovoj priči bude da smo beskrajno zaljubljeni, ali nam nije suđeno. Osuđeni smo na nemoć da promenimo svoje sudbine.
To bi bio dobar razlog da me mučiš do besvesti.
Sebe još više.

***

Naši sledeći sastanci?
E, to je već lakše.
Nismo više stranci. Vodili smo ljubav. Razmenili bezbroj misli. Ali, još uvek se ne poznajemo i dominantna je potreba za upoznavanjem mišljenja, navika, tela... Tu smo najradoznaliji.
Više nema nelagodnosti, stalno se dodirujemo.
Sviđa ti se miris moje kože.
Govoriš kako bi me mogao stalno mirisati i da ti dođe da me pojedeš.
I ja uživam na identičan način. Zavučem glavu između tvog ramena i glave, spustim usne na vrat i duboko dišem.
Nije parfem. Ni sapun. Uživam u mirisu tebe.
Smejem se. Stalno.
I volim tvoj smeh. Smeješ se grlenim glasom, a na obrazima ti se stvore male jamice. Svaki put ih poljubim. Svaku posebno.
Ponekad se ljutiš. Smeta ti moja nedisciplina i stalna smušenost.
Pokušavaš me ubediti da je za svakog čoveka neophodan kvalitetan i zdrav život. Da ne shvatam važnost lične discipline. Prehrana je najbitinija. Onda mi objašnjavaš važnost vitamina.
Kuhinja je moj omiljeni deo tvoga stana.
Na kamenom pultu, naslagane su staklene tegle sa žitaricama, čajevima, korpice s voćem, kutijice s grožđicama, kikirikijem, grickalicama i bezbroj sitnih đakonija.
Ti bi stajao pored pulta i ozbiljno objašnjavao čemu šta služi.
Vrtela bih se po kuhinji i brojala pločice na podu. Smejala bih se.
Rezignirano bi slegnuo ramenima i rekao kako ne vredi držati predavanje kada te, ionako, ne čujem. Onda bi me zagrlio i pritisnuo uz pult. Ljubio bi me, stežući u zagrljaj sve jače.
Ja ti, ni za živu glavu, ne bih priznala da sam upamtila svaku reč koju si izgovorio.
Kako bi mi ponovo objašnjavao, kada bi mislio da sam te čula i prvi put?
Onda bi ti se preko lica navukla senka.
„Lako je tebi, prepuna si života i snage. Kako ja da preživim rastanak?“, pitao bi, kao u šali.
Rastanak.
Reč, koja stalno visi u vazduhu.
Koju mrzim iz dna duše.

***

Pričam sama sa sobom.
Nisi mi odgovorio na poslednje pismo. Zašto? Dosadila ti je naša mala igrica? Ili ja? Ili ...?
Mogla bih shvatiti da me ispali stvarna ličnost, ali imaginacija!?
Ili se ne javljaš da mi pokažeš kako izgleda kad te ostavi neko ko ne postoji...
Ne shvatam. Da li je moguće da mi nedostaju tvoje reči-ruke, slova-dodiri?
Znaš li šta bih volela upravo sada, u ovom trenutku? Da vodiš ljubav sa mnom. Ali, da me pre toga miluješ.
Dodirima. Rečima.
Da ležim gola pored tebe, oslonjena na lakat, a ti, poluobučen, igraš se prstima po mom telu. Linijom rebara, spuštaš se na stomak, onda kružiš po kukovima, sve dok ti se jagodica kažiprsta ne nađe na mom klitorisu.
Jaukneš u dodiru sa vrelom tačkicom.
„Curice, moja curice...“, dahtao bi mi u kosu.
Ja ječim i guram tvoju ruku niže. Prebacujem nogu preko tvog struka da se ne možeš udaljiti.
Izdižem se i propinjem, pokušavajući uhvatiti što više tvojih dodira, kao da postoje samo sada. Što propustim, nestaće zauvek...
Onda me prevališ na leđa i legneš preko mene.
Čujem sebe kako te molim, ni sama ne znajući za šta.
U trzaju skineš ostatak svoje odeće i, kao bez duše, obrušiš se na mene. Čujem tvoj glas, čujem i svoj. Čujem tvoje srce. Moje divlje lupa.
Čujem reči, pokušavam ih razaznati.
„...Izgovori moje ime, kao da me poznaješ ceo život, onako, kao da si oduvek sa mnom...“
Skamenim se. Duša mi se sledi. Koga tražiš u meni?
Izgovorila bih.
Ali, nisam oduvek s tobom.
Ja te ne poznajem.
Poznajem samo tvoje reči-ruke, slova-dodire...

***

Ne verujem ljudima. Ni sebi, uglavnom. Ne, nisam tragičar. Ne živim zato da bih uzgajala muku i bes.
S Bogom sam imala nekoliko neuspešnih pregovora posle kojih je otišao svako na svoju stranu. Nismo se rastali u besu ili mržnji.
Bila je to mirna dezintegracija.
Ljudima ne dozvoljavam da mi prilaze, a kada se to ipak dogodi, uvek sam spremna na mogućnost da će tražiti način da me iskoriste zarad nekih svojih, malih ciljeva.
Najbolje se osećam izolovana od sveta i ljudi, ali ni to ne traje dugo.
Odjednom me obuzme strah da ću život provesti u samoći. Da ću ga tako i okončati. Onda se samoća pretvori u noćnu moru, užasnu fobiju. Ščepa me ledena ruka za srce i ne pušta.
Jedno je želeti da si sam, a nešto sasvim drugo, biti sam jer nemaš drugog izbora.
Ovaj svet je prepun usamljenih ljudi, a usamljenost je bolest jednako teška kao i svako drugo hronično oboljenje.
Čovek je, sam po sebi, društveno biće i posle par nedelja izolacije, poželim da su ljudi svuda oko mene. Naravno, i tada sam sama, jer drugačije i ne znam.
Sednem na terasu nekog lokala ili hotela i posmatram reku ljudi u prolazu.
Često me podsećaju na insekte. Vrte se tamo-ovamo, zuje i uopšte, deluju kao da ni sami ne znaju kuda bi hteli. Posle nekog vremena, čini mi se da su im i lica ista. Isti izraz, poput zalutalih đaka propale škole za pantomimičare.
Mršte se, mrmljaju pomerajući samo usne. Prazno gledaju u put pred sobom. Ili u vrhove svojih cipela.
Ne mogu se setiti kada sam poslednji put videla čoveka u prolazu, koji se smeška zanesen vlastitim mislima.
Kad misao raščlanim na detalje, da ne bi bio sam, moraš nekome verovati.
Kome?
Ljudima oko sebe verujem dok jedemo i pijemo. Dok se smejemo uz glasnu muziku u nekom klubu. Kada iza sebe zatvorim vrata svog stana, ostajem sama.
Sebi dokazano ne mogu verovati.
Ostao si samo ti.

***

U hotelskom restoranu, nekoliko mučkaraca sedi za zasebnim stolovima.
Političar, sa Roleksom na ruci i zlatnim diponom među prstima, ispunjava neki formular. Do njega, stari slikar, umusane kragne i tragom žute boje na levom obrazu. Novinar- žutokljunac nemirno prelazi pogledom po prostoriji, tražeći novu žrtvu za neku, glupu anketu.
Ulični kolporter. Zubar. Trgovački putnik.Dva pesnika i jedan zidar.
Duboko udahnem i, pazeći da ostanem što manje vidljiva, krenem prema kuhinjskom izlazu iz restorana.
-Oprostite, mogu li pomoći?- ljubazno upita konobar.
- Ne... - mučno odgovorih.- Na odlasku sam...
Ne može mi pomoći. Ne mogu ni samoj sebi. Što više nerealne sreće, tim više mučne realnosti.
Ni jedan od ovih ljudi nijeNavil. Ne može biti. Ni jedan nema reči-ruke. Slova- dodire.
U ovoj prostoriji su samo slepci, dripci i diplomate.
Prohladan, ulični vazduh me malo otrezni.
-Zbogom Navile... - izgovorih, prolazeći kroz grupu turista, koja je ćaskala na parkingu iza hotela.
Čovek ispred mene se okrenu, odmeri me pogledom i upita:
-Nešto ste rekli...?

Živim u vetrenjači.
Živim u vetrenjači.Prelepa je. Bela. Suncem okupana. Iza nje brdašca i mali vinograd. Na osami je. Do nje vodi uska cesta. Okružena je šljunčanim pločnicima. Klesano kameno stepenište završava na malom platou pred samim ulazom. Starinska vrata, ukrašena duborezom, širom su otvorena. Kružni zidovi upijaju prepodnevnu svetlost. Unutrašnjost starog zdanja sasvim je prilagođena novom vremenu i životu u njemu. Prostorija je u preseku nekih petnaestak metara. Njeno težište se nalazi na niskom stoliću od ružinog drveta. U glinenom ćupu sa sedam žutih ruža. Okrenuti na sve četiri strane sveta, veliki prozori prave kontrast kružnom prostoru. Ispod severnog prozora je muški radni sto. Masivan komad nameštaja. Strog, hladan. Pored računara, složeno je nekoliko knjiga. Samo jedna knjiga je nemarno bačena na rub leve strane stola. Iritira me, provocira, muči. Izbegavam je gledati. U crnoj, kožnoj fotelji sedi muškarac. Zaneseno lista stogodišnje stranice. Gubi se u rukom ispisanim redovima. Moj radni sto je ispred prozora na istočnom delu. Prostor među nama je odeljen nizom polica s uredno poslaganim i vremenski sortiranim knjigama. Od prepodnevne svetlosti ostao je samo tračak. Zadržao se na rubu mog stola. Prozorsku dasku ukrašava rascvetan žbun zvončića. Ubrah jedan cvetić. Pripremih kafu. Hladan sok od višanja orosi čaše. Krenuh prema njemu. Stopala mi upadaju u vuneni tepih. Spustih tacnu na slobodan prostor pod prozorom. Stavih mu iza uha beli zvončić. Ne primećuje me. I dalje je udubljen u tajnu starinskog spisa. Telom mi prelete mučnina. Osećaj suvišnosti. Udaljih se korak. Naslonih nogu na njegovu stolicu. On se pomeri. Noga mi kliznu sa naslona. Oslonih se na rub stola. Na meni je platnena haljina s cvetnim motivima i vezicom na leđima. Ništa ispod nje. Zadigoh jedan kraj. Zavukoh prste pod tkaninu i pođoh s uživanjem kružiti po osetljivim delovima svoga tela… Zbunjeno me pogleda. U trenutku shvati. Spusti knjigu, odgurnu se nogama o pod. Zaškripaše točkići na stolici. Pomeri mi noge i nađe se između. Usporenim pokretom, zadiže celu haljinu. Poljubi mi unutrašnju stranu kolena. Zadrhtaše mi butine. Njegove usne nastave svoj put. Vrhom jezika pritisnu pulsirajuću tačkicu mog međunožja… Preseče me bol u stomaku. Zvončić kliznu niz njegovo lice, pade na moju nogu, zatim nestade na podu. On ustade i svuče majicu. Uhvati me za kukove i privuče sebi. Kliznuh po lakiranom stolu. Osetih kako nestrpljivo prodire u mene… Uhvatih se čvršće za njegova ramena. Iz njegovog grla izleteše prigušeni krici. Osetih pulsiranje u svojoj unutrašnjosti. Preplavi me talas vrućine. Privije me sebi da jače oseti moje drhtanje i ekstazu. Zgrčih se i omotah oko njegovog tela. On me nežno zagrli i poljubi vrat. Vrati se u stolicu. Namesti mi haljinu i povuče u svoje krilo. Ponovo se odgurnu i vrati na svoje mesto. Stavi knjigu u moje krilo. Desnom rukom nastavi da lista stare stranice. Levom mi miluje kolena. Prostorijom se razli mir. Ispred mene je odbačena, smeđa knjiga. Na tvrdim koricama je zlatotiskom utisnuto nepoznato ime. Pogled mi kliznu na pod. Na zgnječen cvet zvončića. Zapeku me suze u očima.

Prijala je ova vožnja po usijanoj cesti koja moli da bude pregažena, čije krivine prelazim kao prstima od vrata pa do guze, duž kičmenog stuba, kada erotično masirah devojku o kojoj sada razmišljam, njene krivine od kojih je sazdana, kičmu koju želim da nagradim što nosi tako divnu kožu, meso koje istovremeno čerečim i kidam i ljubim ga i dišem kroz njega. Neću vam reći njeno ime jer smatram da je nebitno za vas, meni stoji na kraju usne, na jeziku, u stomaku, puni mi nosnice mirisom slogova koji struje telom. Prija mi ova vožnja, ponovo kažem, jer konstantna pažnja i težnja ka perfektnoj vožnji onemogućava da se misli o njoj vežu u celinu, ili bar u jednu perverznu misao ili priču koja bi me ispunila željom. Volan u ruci i jedno od mojih prvih dužih putovanja ispunjavao me je muškošću i kao da je lučio endorfin ili štatijaznam. Moj libido je bio smiren i zadovoljan. Onda shvatih da doživljaj kompletnog muškarca i totalno zanemarivanje ženske strane u meni mora prikočiti zajedno sa mojim automobilom. Svakim pređenim kilometrom osećao sam sve veću tenziju koja je nagoveštavala blizinu tog mesta, čije ime ne umem ni da izgovorim, i žitnog polja gde sam sa mojom boginjom doživeo prikaze samog raja. Već sam bio napaljen kao zverina ali to sam tako vešto potiskivao dok sam pokušavao da oživim svaki kamen ceste, zemlju, znak pokraj nje i udahnem miris žita, vetar koji ce mi zalelujati sećanja. Gazio sam lagano po polju i okretao se baš kao tada ka njoj. Dodirivali smo se vrhovima prstiju i sećam se jasno glatkoće njenih noktiju i nebesku mekoću jagodica. Naše ruke bili su blizanci i tada su bili dlanovi dvaju istih ruku, dva tela koja su često bivala jedno.

Tako nas je napalilo to lelujavo klasje i sunce koje je želelo naša gola tela da ih prži dok se prepliću u jedno. A ja sam u njenim očima video nešto što nikada nisam, kao da se sva želja ovog sveta slila u taj pogled strast, perverzija, vernost, preljuba, osveta, flert, melanholija… Znate ona ima one pospane oči koje se znaju probuditi ponekad i igrati nekakvu igru a onda vam nema spasa. Morate se prepustiti i biti rob. Žena vas može silovati pogledom jos strašnije nego vi nju. Sećam se njene lokne koju je vetar uporno terao ka sočnim rumenim usnama i koju nije htela sklanjati, jer i ona je bila deo erotske igre. Njeno lice bilo je drugačije lepo, podsećala je na devojčicu koja otkriva nekakvu igru po prvi put u isto vreme detinja i nevina ali zrela i potpuno svesna svoje privlačnosti. Rešila je da se preda da mi se prepusti ali u isto vreme da me dovede do ludila da se igra boga u stvari da za mene bude Bog. Stajao sam pored drveta i grane na koju smo kačili delove odeće. Otkopčavao sam joj dugme po dugme i otkrivao belinu ramena, ljubio joj jedan po jedan sićušni mladež na njima, vrat, grudi najlepše mesto - liniju gde se spajaju, a koja je putokaz ka muškim maštarijama i mentalnom naprezanju da što vernije zamisle njene grudi, dojke, sise kakogod. Ona je bila hodajuća galerija ženskih atributa a grudi su za mene bile najbolji eksponat. Nisu mogle cele stati u ruku iako su moje šake velike bio je to izazov da se borim sa njima, da se igram u pokušajima da ih obuhvatim. Moja misija je bila da njene bradavice postanu krute i da štrče napred remetivši prosto silu gravitacije. Da probijaju prsluče i majicu i zovu na greh. Hipnotisali su me prosto koncentrični krugovi oko njih, vrteo sam prstima okolo i bio najnežniji mogući sa njima i kada sam bivao grub moralo se paziti, uzeo sam njene prste i stavljao Ih naizmenicno u njena i sopstvena usta a onda i svoje i vlažnim prstima vrteo već napupele bradavice u krug. Kad su bile pred erupcijom prestao sam i samo sam ih gledao…Onda sam ih počeo lizati i bukvalno Ih sisati, vrhom jezika dodirivao sam njen vrh, naizmenično levu pa desnu. Onda bi ih malo gricnuo I krenuo da mesim njene ogromne sise. Znao sam da ih i ona voli koliko i ja, svesna njihove božanske lepote i kako muškarci bukvalno balave nad njima. Ali niko ne može ni da zamisli kakve su zapravo. Padaju ali su čvrste, vode svoj zasebni život ali su celina, uvek su drugačije koliko god puta ih video, sa bradavicama kao medaljonima na vrhu kao šlag na tortu. Tako su deo nje ali ih ni ona sama nekad ne može ukrotiti nekad ih ne može sagledati ili ih nije svesna…Košulju nisam skroz raskopčao, ostavio sam je na pola grudi da je gledam takvu. Prostrli smo ćebe. Moj ud je već pulsirao u pripijenim boksericama premalim za njegovo veličanstvo - kurac, ma ceo svet je bio premali u ovom trenutku za taj venama isprepletani komad mesa koji je dobijao oblik zmije ili nekakve sablje, neobuzdan, spreman da se upotrebi kao provodnik svekolike želje. Skidao sam lagano farmerice trudeći se da u jednom ritmu pratim liniju njenih bokova da osetim skladnost guze, podosta obimne moram to reći, no opet ne prevelike (cela je bila takva – sa merom) i farmerke su se zategle u tom delu, prosto su pucale na njoj. Opržili su zraci sunca njene butine i guzu koja je sevala pod crvenim tangama. Krv mi je udarila u mozak kad sam video da ih je obukla, još se okrenula ledjima k meni i krenula se spuštati polako sve niže i niže, stvarajući filmski kadar pred mojim očima sa zumom na njenoj guzi koju je nabijala k meni, uvijajući se lagano dok joj kosa nije počela dodirivati povijenu pšenicu. Ne znam kako sam odoleo želji da ne zaronim lice u rajsku kosu i osetim miris koji je potpuno dečiji a ipak miris žene koji ima jednu svrhu - da zavede. Onda mi je naredila da je pljesnem po guzi: “Spank me baby!”, rekla je sa cockney akcentom đavolski se smešeći. Učinio sam to, isprva slabo a onda posle njenog negodovanja podosta jako. Crveni trag prstiju ocrtao se na belini guze. Zastenjala je od prijatnog bola prenaglašeno i sexy mi stavila do znanja koliko prija. Nisam mogao da tvrdim da je stvarna, bila je sve nestvarno ovoga sveta i sve njene moći usmerila ka potpunom užitku. Završila je svoj mali performans i okrenula se licem k meni. Spopao me je užasan poriv da joj ga bez ikakve najave zabijem u čmar i rasturim joj guzu, jer ne znam šta bih drugo mogao raditi sa njom. Mora ga primiti u bulju, mora govorio sam sebi jer trebalo mi je sirovog i surovog u tom trenutku jer, mislio sam da ću svršiti od tolike količine nežnosti i strasti u istom. Pomislio sam da ću joj raditi sve što sam kao mali u čudu upijao u sebe gledajući prve porniće na televiziji, vreme je da ja budem glavna zvezda ali u najprirodnijim scenama sofisticirane produkcije nekakvog umetničkog hardcore filma, mog lično.

Posmatram sebe u ogledalu dok cepam omot testa za trudnoću ustajem, gledam na časovnik i vraćam se nazad na krevet. Vezujem svoju kosu u improvizovanu punđu, potom je ponovo vraćam na staro grubo skoro je čupajući. Sledećeg trena sam već ustala i iz fijoke izvukla sliku. On je namršten a ja nasmejana. Ne znajući zasto brišem staklo rama iako na njemu nema prašine. Pomislih da je to nesvesni gest vraćanja nečeg starog u život i kao da brišem njegovo čelo na toj slici, zalizujem mu kosu poput majke koja nešto oprašta svom detetu ili smiruje njegov plač. Osećala je da u njoj raste život, trebala joj je samo potvrda, formalnost testa za trudnoću koji će upravo obaviti. Više nije razmišljala o spremnosti da bude majka, već o nespremnosti da ubije život u njoj i deo nje. Prošle su i godine kada bi to uradila iz mode ili iz čistog zdravog razuma. Jednostavno je osećala da je vreme. Sela je na šolju, skinula gaćice i ispiškila se na tester. Pre toga je upiškila prste što joj izazva, nenadano, usiljeni smeh. Ostavila je svedočanstvo njene sudbine na veš mašinu, prigušila svetla i pogledala u televizor na kome je išao nekakav landscape žitnog polja. Njeno “neprospavanim alkoholnim noćima” ispijeno lice dobilo je neki melanholično-sanjalački izraz a usne razvile u blagi osmeh koji je deo komunikacije sa samom sobom. Čudno strujanje telom nije mogla pripisati trenutnom osećanju straha i uzbudjenja drugim stanjem u kom se nalazi, ovaj osećaj beše joj delimicno poznat i bila je svesna da je odjednom upala u nekakvo treće stanje i da je napaljena kao ždrebica. Laganim korakom kao da je neko ispred nje vodi uputila se ka vodenom krevetu sa osećajem neprirodne hladnoće neprirodno nabujalih grudi ispod Lakers dresa. “Grudi su mi veće nego ikada, šta bi sada rekao moj “tatica” na ovakve komade” naglas je pričala svom odrazu u ogledalu. Ono je činilo joj se još više uvećavalo već povelike grudi i to je je tako napalilo da je počela da vlaži. Rekla je “tatica” i to je imalo dvostruko značenje tatica - bivši dečko sa slike i njen tatica za koga je dugo mislila da je pravi i koji je znao voleti je na razne načine. Nije je zlostavljao, daleko od toga, samo je nije mogao voleti bas kao svoju ćerkicu. Mislila je o obojici pomešano o jednom pa o drugom pa o obojici zajedno. Pica je davala nagoveštaje da će biti potpuno preplavljena sokovima, samo je trebalo raspiriti maštu. Sve je tako bolesno I sexy u isto vreme… Bolesno sexy…Očuh je ipak bio dobar sa njom iako je ona možda malko tražila svoga boga. Lelujavo klasje koje je bacalo senku na zid sa ekrana skreće joj pohotne misli ka njoj i “tatici” njenog budućeg deteta i nepreglednom polju u kome je bila divlja kao nikada pre. U kome je htela pokazati da može zaludeti svakog muškarca a “tatica” je bio žrtva njenog eksperimenta. O, kako sam ga samo tucala tada, tucala sam ga predigrom, plesom, dodirima, tucala sam ga tucanjem, trošila sam ga i ispijala kroz njega ceo muški rod. Bio je izbezumljen, ali je ipak želeo da misli kako me on rastura i kako sam ja njegova robinja. Bio je u velikoj zabludi ali onda sam rešila da budem i robinja, nije on vladao mnome ja sam bila i imperator i rob i anđeo i đavo šta god sam pomislila. Trebaju mi detalji koje ću oživeti kako bi doživela sladostrašće, kako bi sve ove strahove, fizičku i psihičku bol transformacije tela i ličnosti slila u ogroman orgazam i vrištaću…O, i te kako ću vrištati! Neka ga komšija pored dobro išamara jer znam da je prislonio uho na zid. Autobus kojim smo putovali se pokvario, da, i tada sam mu šapnula: -Pođimo. -Gde?, pitao je. -Da me tucaš, ustvari je značilo “Da te tucam, da se tucam sama sa sobom, sa drugaricom, sa vojnikom koji me je gledao dok sam širila noge u vozu pa je trcao drkati u wc, sa fudbalerima sedamdesetih, sa očuhom, sa mitskim bićima trolovima Ili goblinima ili novootkrivenim primerkom koji je skoro čovekov klon, samo mnogo bolje jebe od njega, sa homoseksualcima koji mi ne mogu odoleti, maloletnicima koji svršavaju po meni 10 puta zaredom i prskaju i dalje, sa matorkama koje izgledaju kao njihove kćerke… I mislim da mogu ovako unedogled… I poveo me je ili sam ja njega kroz žitno polje. Bila sam tako željna njegovog kurca, želela sam da me dobro pojebe kao i sada. A pogledom sam ga izluđivala dok smo prilazili drvetu kraj kojeg smo rešili da utolimo našu žeđ. Nisi svestan šta ću da ti radim govorila sam mu, učiniću ti sve što poželiš ne, lažem učiniću ti i ono sto ne samo da nećes poželeti, nego nisi ni imao predstavu da postoji. Nisam mu dala da me dodiruje dok sam plesala plamteći u sunčanoj vatri. Htela sam da vodim dok mu se ne prepustim, da učinim sve da ne dobije ništa tako lako, da uživa ali i da se muči u isto vreme. Dok sam se uvijala ispred njega primetila sam kako ludi u želji da izvuče svoju nabreklu karinu, svoj graciozni, veliki kurac ali bi ipak želeo da to ja uradim. Ne, nećemo tako brzo. Prvo ćemo se igrati stvarajući umetnost predigre, slikajući pokretima i bojama dodira, jezikom i životnim sokovima, poljupcima i znojem, dahom i šaputanjima. Upijao je svaki detalj mene sve što sam mu tako otvoreno nudila gledajući pomno njegove reakcije i prekidajući kada je najviše uživao, sakrivala vešto ono što ga najvise loži, otkrivala nove horizonte i sve tako u krug. Guzila sam se ali tako da ne vidi moju pičkicu ne sme ni da pomisli na nju, ona je poslednja oaza do koje že doži trnovitim putevima požude, poput video igre preći će mnogo strastvenih nivoa dok ne dodje do kraljice. I već je mesio moje sise koje su stidljivo izvirivale iz brusa lagano je vadio bradavicu na površinu jednu pa drugu i zajedno smo posmatrali moje sise i to kako menjaju mesto i oblik pod njegovim šakama. Već sledećeg trena osetila sam njegov vlažan jezik i usne na njima i lagano počela da vlažim. Ljubio ih je i grickao kao neki zločesti dečačić a ja sam se baš naguzila i nabila mu ih u lice. Tražio je da ih trljam levo desno dok su mu bradavice dodirivale lice. Bio je to početak koji je zasigurno vodio divljem kresanju, ali kod nas je to bilo pomešano poput nekakvog filma koji nije žanrovski određen. Osećanja koja su pomešana jedino se mogu reflektovati na ovakav način, bila je posebna prilika za to.

Sećam se njenih usana tada, bile su vrele i jarko crvene ili možda purpurne, poluotvorene i dok sam ih ljubio razmišljao sam samo o tome kako bi bilo da mi ga dodirne usnama, moju kožicu, glavić koji se pomalja ka njima. Imam osećaj da će ovoga puta najbrutalnije da mi ga puši. I rekla je pušiću ti ga profi, kao što nikada nisam, znam da voliš Jennu pušiću ti ga kao ona, i bolje od nje lepi moj. Govorila mi je sve to kroz zube tako filmski seksi. Gledao sam u njene guzove dok se saginjala ka mojim bedrima. Imala je široke bokove i poveliku guzu dok se savijala širili su se dok nisu postigli savršen oblik njene guze dok se spremala na blow job. Slatki jabučasti oblik lubeničaste zadnjice, a grudi spojene još uvek savršeno oble kao da ne podležu gravitaciji. Rekla je da mogu da radim sa njom šta god hoću, da li to znači da će mi prvi put dati… ne smem ni da pomislim kako je jebati moju boginju u bulju. Dok sam blokirao nalete tih misli već sam video sebe kako joj skupljam kosu u rep i odvlačim je nazad od mog kurca, nikako ka napred, ona to shvata i navaljuje k njemu. Već sledećeg trena ga je grickala onako kroz bokserice, uzduž sve do mesta gde se nazirao glavić koji skoro da se mogao videti kroz gaće onako pulsirajuć ogroman crven. Da vidimo šta imamo tu! Dugački prsti i nokti obuhvatili su ga izvukli i njena divna šaka uskoro ga je čvrsto drzala kako bi osetila kako pulsira. Dodir hladnog i vrelog, hladnih dlanova i vrelog mesa. Gledala je naizmenično dole pa gore, u predmet njene akcije pa u vlasnika predmeta, naši pogledi su se sudarali a njen kao da je govorio hoću li a? šta misliš, hoću li ti ga pusiti, hoćeš li me karati u usta. Mmmmmmhmmmmm kako miriše, miriše na tebe i tvoju glad za mnom, miriše na muškost koju mi moraš pokazati. Prinosi ga usnama, ne, ne mogu to gledati ili ću gledati a u sebi ću vrteti 50 naj golova premier lige, kako ih ne bi isprskao mojim sokovima. Podigla ga je uvis uvukla lice ispod njega i krenula jezikom od korena pa naviše smešeći se svojim bademastim dečijim okama. Sklanjao sam joj kosu kao da mi je ćerkica koja polazi u školu kao da mora biti uredna i lepa dok mi ga puši. Na kraju je došla do glavića, poljubila mu već potpuno vlazan vrh i lagano ga stavila u usta. Dalje ne mogu da opišem kako je pušila radila je neverovatne stvari ljubila ga, isisavala iz njega uvijala šakom onako kurvinski, tapkala glavićem o jezik, o svoje obraze, mumlala sa kurcem u ustima, pričala mi prljave stvari: kako ti ga pušim ha, hoćes li me kazniti posle bila sam nestašna devojčica, istuci me po guzi, kako ti je lep kurac, veliki i ukusan.Grickala moje testise, lizala tačku pri samom korenu, sve vreme stvarno uživajući u njenoj igri. Šta se desilo sa njom da li je moguće da je ovoliko darovita.. Osetio sam kako više ne mogu da izdržim i kako vrlo lako mogu svršiti, trebalo je nešto smisliti… Hoću te lizati rekoh joj, pritom shvatih kako i imam ogromnu želju da je čitavu obradim.Prišao joj sam onako naguzenoj do pucanja zategnute kože butina i zadnjice i nabio joj kažiprst zguza u picu a potom i srednji prst u isto vreme sam palcem lagano dodirivao njen čmarić. Kako si vlažna jebote. Ti si se skroz napalila, đavolice. Čučnuli smo jedno pored drugog, poljubili se kao da bodrimo sebe da izdržimo u ovoj božanskoj lepoti ili kao da uveravamo jedno drugog da postojimo da je ovolika količina lepog najednom realna koliko i ovi mravi bubamare i polja žita oko nas. Rekao sam joj da legne i raširio joj butine. Lizao sam je ali to nije trajalo ni upola koliko njeno pušenje. Htela je da poludi i naredila da prestanem kada sam joj počeo grickati klitoris koji sam naterao da izbije na površinu, nabubreo i ružičast gurao sam joj prste i lizao ga istovremeno gledao je u oči… svršavala je čupajući travu kraj nje dok su njeni sokovi izbijali na površinu. Moj jezik je bio kist kojim sam nanosio nijanse užitaka, posmatrajući odozdo njeno lice poput platna. Kist je klizio ciklično, lagano ujednačeno gore,-dole, da bi se ponekad zabijao utiskujući se u samo grotlo u tačku najjačeg od svih uzitaka. Efekat je bio najslađe stenjanje, grč zadovoljstva koji je objasnjavao njene osećaje dok je njihala bokovima povećavajući time ionako veliki talas zadovoljstva. Počela je da vrišti i moli da je karam. Uhvatio sam je za gležnjeve i rasčerečio je, počeo joj lizati stopala, da joj sisam prste i penjao se gore sve do kolena, stavio sam prste u usta ovlažio Ih i usao u picu da je pripremim bez potrebe jer je bila vise nego mokra, onda sam je povukao napred i polako uronio isprva glavić u nju, a potom ga naglo ubacio, skoro do kraja jer bio je monstruozan. Meso ulazi u meso, tela i duše se stapaju, jedno smo. Tucamo se, konačno! Volim je ali moram sebi reći da je mrzim, posejao bih seme u nju ali ne smem nipošto jer to je poraz. Moram je naizmenično voleti i nemilosrdno karati plakati i smejati se u sebi i u njoj. Ne smem se udubiti u njeno stenjanje poput sirene koja zavodi Odiseja moram ostati vezan za jarbol, ali ona vodi ljubav sa mnom sisajući mi prste, uvlači prste u usta, jezik se ljubi s mojim jagodicama , ne obraćam paznju i surovo je kažnjavam, volim to sebi reći u stvari je nagrađujem, ovo je najčistija moguća demonstracija svekolike ljubavi, sudaranje i stapanje energija koja vodi ka eksploziji. Kako sam samo živ! Tako sam živ bejbe! Tako… sam…živ!

Tada sam počela razmišljati baš konkretno o njegovom kurcu, jedva sam čekala da se sagnem i lagano ga zadirkujem dok mu ga ne stavim u usta i počnem pušiti. O, kako se onda osećam moćno, kako mu isisavam mozak kroz glavić. Kako postajem njegov epicentar dok mi pokvarenjak zabija kitu skoro do grla. Prvo ću malo da mu se guzim, pa da ga dodirujem dok je u gaćicama, gricnem ga pre nego što ga izvadim, neka se muči. Sagla sam se i naguzila što više znajući koliko ga to lozi. Loži i mene, loži me što sam ovako nestašna i tako dobra u seksu, tako će se plašiti da me neko drugi ne dohvati onako nabrzaka i naglo i kratko dobije deo svega ovoga ali opet me pojebati. Ne može misliti sad o tome dok se poigrava mojom kosom, gnječi mi sise, trlja picu, nabija prst u čmar, kao da ima sto ruku, miluje, trlja, zabija prste, širi mi pičkicu, stimuliše klišu, gricka me, pljeska po guzi a ja mu se tako dobro nameštam. Eto, uzeh taj vreli komad mesa koji se zove kurac, njegov kurac koji je sada moj. Kako samo štrči prema meni, kako je različito velik iz različitih uglova. Kakav pulsirajući žilasto-mesnati mišić strasti koji se napinje i mami svojom velicinom. Ni sama nisam svesna toga da ću mu ga staviti u usta i dozvoliti mu da mi radi šta poželi, ma ja to njemu radim, ma samo neka uživa. Ali malo je iznenađujuće koliko ja uživam u takvim mislima. Hoćeš da ti ga sisam ili da ti pušim ili ćes me karati u usta. Onda sam oblizala usne kao u nekakvom klasik porniću. Onim prvim pornićima kada su se jebali prirodnije, ljudskije kada su davali sebe filmu i prilazili karanju sa više respekta. Bila sam njegova retro jebačica a već sledećeg trenutka moderna jebulja lišena konzervativnih seks klišea, izliva emocija uvijenih u foliju perverznog, čini ti se da nije ni počelo a on već svršava, a ni to se ne vidi. Ne možeš svršiti dečko, razmišljaj o čemu god hoćes ali nemoj mi isprskati lice, ne tako lako i brzo. Znala sam da neće svršiti ali sam mu to pričala, uvek je gledao da mene prvo zadovolji jer pričao mi je da je samo tada zadovoljan. To je znak da me voli ili znak da voli žene i da bi ih tako sve potucao, samo neka jebe i mene, sa ovom kurčinom neka jebe mene i pola sveta ali prvo nek pojebe mene. Počela sam da mumlam dok se zabijao lagano u moja usta. Koja sam ja mumlajuća droljica, vrtim šakom u krug dok mu ga nadrkavam i mumlam i gušim se i udaram njegovim buzdovanom po svojim rumenim obrazima glavićem po jeziku. Osećam mošusni miris svršavajućeg penisa na koji se polako navikavam dok postaje deo mojih usta, deo mene, aroma mojeg rituala isisavanja mozga ovog pastuva kroz njegovog pevca. Smeškam se i šapucem mu reči tipa “kako ti pušim ha, kako ti pušim ogromni kurac, tako ćes me karati posle…hoćes me jebati u guzu, ovu veliku, natrćenu guzu, hoces li mi razvaliti kantu…”, znam da dobro čuje ove zvuke koje proizvodim jezikom i usnama, naglašeno da mu se urežu u mozak dok ga gledam kako je blizu svršavanju i kako s nevericom gleda šta mu radim. Usisavam mu ustima jaja prelazim jezikom preko njih i penjem se lagano do vrha vulkana iz kog izlazi lava presemene tečnosti, dečko kao da lagano svršava, poput mene u ovom trenu. Onda je prestao, čučnuo pored mene i zabio mi prste u picu, u isto vreme pripremajući mi guzu, dražio mi anus. Već sledećeg trenutka njegov jezik sručio se u mene i pokrenuo talas ekstaze koji je nadolazio I zapljuskivao me celu. Moja pica je raskvašena, raširena, skliska, vibrirajuća, želatinasta pičkica ili sada vec pičoka da prekinem sa deminutivima gde im nije mesto, sa klišom koji bubri iz nje dok ga nepogrešivo pronalazi jezikom, kažiprstom i palcem naizmenično u isto vreme me gledajući pogledom koji se može uputiti samo nekom kome ližes picu. Govorio je: Tako, svršavaj i uživaj u ovoj slasti koja je preko svake mere, pomišljas da je neizdrživa a opet tražiš još i to govoreći ne. Izgledao je kao pogled čoveka koji je povređuje i naslađuje se njenim mukama a opet nekad tako blag, pomalo tugaljiv, saosećajan poput pogleda oca upućenog ćerkici, kao da potpuno sa njom učestvuje u prelaženju iz jednog vrtloga uživanja u drugi i držeći je za ruku provodi kroz lavirinte orgazma. Njihala sam bokovima, zabijala mu picu u jezik koji je, pametnica moja, ispravio i fiksirao kako bi se lakše nabadala. “Molim te nemoj više” izgovorih u grču kada je počeo skoro jesti moju pičoku… “prestani naredjujem ti!” Nasmejao se sčepao me za noge i grubo me raširio i kada sam mislila da ce mi ga konačno zabiti osetila sam njegov vragolasti jezik na mojim nožnim prstićima, penjao se lagano klizio po butinama, vrludao levo desno do kolena, baš se znalački igrao sa mnom. A onda je napravio niz pokreta i grimasa koje prethode ulasku u moje carstvo čula. Liznuo je prste potpuno nepotrebno jer sam ja liptela dole. I daaaaa!!!! Konačno ga osećam! Jebaćemo se, divlje nežno! Volela bih da nas neko gleda, ovo mora ostati urezano barem u nečijem pamćenju, jer mi od ovolike količine zoomova i prvog plana ne možemo stvoriti takvu sliku jebačine nad jebačinama koju bi sebi nekakav slučajni voajer mogao priuštiti i drkati ga slatko kao nikad do tad, učestvujući u našem seksu ravnomerno sa nama. Volela bih da nas neko gleda divi nam se naslađuje se i drka kao magarac. Iz ove lude imaginacije prenu me spoznaja pitona koji se samo do pola zabija u mene. Kolki ti je kurac čoveče! Uzviknuh i snimih nekakav zbunjeni osmejak na njegovom licu koji pridoda još jednu crticu ekstatičnog podilazećeg žmarca na skali mog sladostrašća.

Evo me kako stojim naslonjen na šuplje, rakljasto drvo i samozadovoljavam se. Mogao sam već odavno svršiti ali hoću da izvrtim čitav film u glavi. Želim da odaberem pravi momenat za to i kao dirigent sa udom u ruci umesto palice odložim klimaks i uskladim ga sa poslednjom sekvencom filma koji sklapam u mislima. Sa mene lipti znoj dok reprodukujem mentalne zapise u glavi crpeći neverovatnu inspiraciju sa mesta na kom se sve odigralo. Zvuk nekakvog kombajna u daljini u polju, kakav se i tada čuo, ptice koje se nadpevavaju, Mravi koji gamižu po drvetu, trava koja isto miriše, vetar koji se na isti način prelama o moje telo i koji me je obujmio poput moje sirene tog “vrednog življenja” dana. Ležala je na stomaku skroz ispružena kao da leži na asuri i sunča se, samo je malo uzdigla zadnjicu i okrenula se sva ustreptala prema meni željno iščekujući da prodrem sa leđa. Zastao sam gledajući u nožice koje je lagano prebacila jednu preko druge kao da čita petparački roman na plaži i nehajno izlaže svoje telo pogledima muškaraca sa kupaćim gaćama većeg broja baš za takve slučajeve. Potom sam raširio guzove i skliznuo u nju. Prvo smo ležali jedno preko drugog i jedno u drugom a onda sam se blago na kolenima pomerio unazad i ostavio joj prostora da isturi guzu, geometrijski besprekorno pravilno oblu. Razbarušeno snoplje kose padalo je na leđa, lopatice tako seksi isturene preslikavaju se orošene kapljicama znoja, bradavice kao da seku vazduh, vire izmedju mojih prstiju dok se hvatam za njene grudi toliko čvrste da mogu da se oduprem o njih dok se lagano zabadam. Počeli smo zajedno urlati odjednom poput dva razgoropadjena praistorijska čoveka, savladalo nas je animalno i prepustili smo se. Gurala mi je prste u usta i sisala ih, zabadala se na moj i lagano mesala u krug. U misionarskoj pozi bila je poput nevine devojčice a sada je iskusna drolja. Kurac mi je toliko jak da bih njime mogao razbiti kamen. Pljeskam je po guzovima i sa svakim udarcem ona vrisne krikom pomešanog bola i zadovoljstva. -Nemoj svršiti, želim da sam na tebi. Legao sam i ona me je objašila i nasadila se.

Izvijena poput nekakvog telesnog vijadukta, omamljena od vina antidepresiva i vrtloga strasti u koji sam upala, pokušavam da poređam u mislima razbacane slike ekstatičnog zavrsetka. -Sada ti mene jebi govorio mi je, jebi me kao da ti imaš kurac a ne ja. Uzela sam slamnati šešir, presavila mu krajeve i napravila kaubojski, a onda sam glumila kaubojku na rodeu. Bilo je tako zabavno, tako slatko dok sam se njihala na njegovom kurcu. Onda sam se uspravila i počela se grčiti u klimaksu koji donosi orgazam. Zarila sam mu nokte u leđa, on me je pribio uz sebe i saputao mi -Hajde mala, svršavaj, taaaaakooooo! Lutko moja lepa, tako, izbaci sve iz sebe, tu sam ja, sa tobom sam, ne dam te nikom. Kao da sam plakala od sreće što je sve nagomilano u meni uspelo da izleti napolje u jednom velikom orgazmu. I onda neobavezno ljubljenje onako uplašeno a strastveno, zamenili smo jezike u onolikom preplitanju i igri, uživali u dahu onog drugog, kreirali ukus i miris novonastalog bića u koje smo se sjedinili. Onda je ženska polovina tog bića odlučila da zadovolji mušku polovinu.

Poludela je, sećam se kaubojke koju je glumila bila je tako blesavo sexy dok je držala šešir levom rukom a desnu vinula u vazduh kao na rodeu. Onda je bacila šešir i sledećih nekoliko minuta smo se ljubili najsenzualnije i najnežnije kao da su to poslednji poljupci pred najavljenu kataklizmu, udar nekakve dzinovske komete u Zemlju. Usne i jezik ukusa badema i ananasa činile su moj doručak na travi, jedan drugom smo bili obrok, hiljadu ukusa koji se stapaju jedan u drugi, poput naših jezika usana i zuba koji rade na poljupcima i evo nas kako se najednom dugo ljubimo kao nekada kad su nam poljupci bili sve. -Nije gotovo, najednom je naredila, sad ćes ti svršiti a onda ćes me jebati u guzu. Ustao sam a ona mi je uzela kitu i obujmila je sisama, najavljivala je erupciju nadrkavajući ga, šamarala mi bradavicama vrh glavića drkala božanstvenim sisama i lizala ga nestašnim dugačkim jezikom u isto vreme. Kako je divno! AAAHHHHHGGGHHHHH!!!!!!!!!!!!! Počeo sam prskati po njenim sastavljenim loptama a prvi naleti sperme počese se slivati između njih, potom prsnuh po njenom vratu i donjoj usni, mlazevi toplog semena zapljuskaše bradavice, pogodih drvo iza nje isto ovo na kome sam sad naslonjen. Posle svega tražila je da je jos uvek napaljen I neistrošen jebem u guzu. Nisi mi radio sve što želiš a znam da mi ga zeliš dati u dupe. Počela je da ga nadrkava i dovoljno je bilo da lupne njime po svojim purpurnim usnicama zabije ga u svoju duplju i već je bio potpuno spreman. Zatim se okrenula na bok, raširila guzove a ja sam dobro ovlažio prste i gurnuo kažiprst lagano milimetar po milimetar pripremajući teren. Onda sam prineo alatku i lagano utisnuo glavić u njenu rupicu, onako zalegnut izmedju njenih butina, počela je da se širi a on je ulazio sve više ispunjavajući to usko crevo, dok je ona stenjala bodreći me da nastavim. Ubrzo se njen stopostotni bol pretvorio u uživanje u bolu, a potom i u totalno uživanje. Onda sam krenuo žešće… Karam moju boginju u bulju pomislih. Kako me je pritisla guzovima, kako je sve usko i jako. -Boli li te? –Neeeeeeee tucaj me bre, ne prestaj! Znao sam da je boli, da joj pružam neprijatan osećaj, ali nesto novo, nešto što je želela u svoj ludosti koju nosi trpanje u guzu. Isto tako sam znao da ove poslednje scene nisu ovaploćenje slika prošlosti, već isključivo produkt moje mašte. Kažnjavao sam je bolom koji nosi analni sex samo u mislima, samo u mojim maštanjima je brutalno kažnjavam dok ona uživa u bolu. Trebalo je da joj razvaljim bulju tada, da joj uslišim želje…Ne bavim se sada mišlju o tome, već se u mislima zabijam u njenu pozadinu. Jače i jače…

Kako se samo borio da ne svrši, odlagao je trenutak do besvesti dok sam hrlila ka njegovom vrhuncu. Odlučila sam mu pružiti oazu u kojoj će pronaći konačište svoje šetnje kroz galeriju strasti. Crveni pečurkasti glavić izviruje iz sendviča dojki u koji sam ga pritisla i nalazi utočiste na jeziku žene-iguane, trostruki užitak mojih nadrealnih sisa, drkanje i moja ustašca i jezik koji poput rolercoastera kruži i vrti mu mozak. Osecam da će eksplodirati. Sastavljam grudi i dočekujem svršavajuću lavinu, odbijajući mlaz se rasipa svuda po sisama, širim usne da primim spermu u usta, nasmejah se kako prska, ovo je čudesno! Sledećeg trena sam mu ga oblizala i isisala ga skroz, a zatim ga obrađivala za ulazak u moje najtešnje mesto,da osetim nešto od tog slatkog bola i podarim mu svoju guzu. Hoću da mi razvali rektum da ludujem sa kurčinom u bulji, da nasedam kantom na kurac. Jebi me samo u tu moju zadnjicu da vidimo kako izgleda nabiti kurac u taj večiti predmet muške požude ispuniti kurcem guzove rastaviti ih dok se ne ukažu obrisi čmara sa kurcem u njemu, venama penisa koje ga proširuju…Zašto mi tada nije naneo bol, ponizio me iživljavajuci se u neverovatnom užitku nadmoći muškarca nad prokletom kurvom ženom, kojoj razvaljuje utrobu. Kazni me sada molim te, kazni me…

Moje seme je padalo po klasju a ja sam se smejao i plakao u isto vreme. Osećao sam se istrošenim i dvostruko praznim, shvativši da sam rob sećanja, da će ove memorisane scene postajati sve bledje a ONA, za koju kasno shvatih koliko mi znači, prepustiti zaboravu.

Poskakivala sam na vodenom krevetu pošto sam konačno došla do konačnog odredista, orgazmično vrišteći njegovo ime. A onda sam briznula u euforični plač, suze su bukvalno tekle a ja sam grcala posmatrajući u ogledalu svoje zacenjeno lice, nestvarno, groteskno i fantazmagorično, lice koje pripada osobi skrhanoj ironijom nadolazeće svesti.

Ležao sam stotinjak metara dalje od na[eg mesta, sjedinjen sa klasjem pokusavajući da oslušnem zemlju ne bi li čuo kako diše. Pokušao sam pronaći Boga u njoj, iznenađen što nisam gledao ka nebu već na dole ka zemlji, zemlji po kojom sam hodao i za koju sam, na kraju, bio i vezan. Jedino što sam video bila je bubamara koja je na travki tik ispred mog nosa širila krila spremajući se da poleti i napusti me. I napustila me je. Do mene je konačno počeo da dopire zvuk kombajna čija su sečiva nemilosrdno obarala snoplja žita čisteći put ispred sebe. Verujem da mi je sada već blizu, pomislih. Sklopio sam oči i prepustio se laganoj ukočenosti mraka koji je gutao moju svest i sa njom i mehanizme preživljavanja. Neće ovo biti samo prividna smrt, kao kad odmaraš posle napornog dana i kada ništa ne postoji za tebe negoli prijatni žmarci ništavila i pauze od napora kojima nas bezrezervno obasipa život. Ovo je sada zbilja smrt, iliti zbilja smrti kako vam je drago.Ipak uši su jos uvek aktivne i one upravo prenose zvuk melodije “Light my fire”, soundtrack našeg prvog poljupca, koja dolazi sa mog mobilnog u dzepu. Vibrirao je uporno onako priljubljen uz hladnu zemlju poput mene. Divna melodija poput posmrtnog marša, pomislih. Sve se uklopilo, samo još da nastupi mrak.

Milisav je brisao znoj sa čela već pomalo crnim rukavom omiljenog radnog odela, razmišljao je o šteti koju su ove godine načinili pljuskovi i o tome koliko će ona uticati na kućni budzet, tj. da li će na stolu biti hleba, a na kablovskoj redovno plaćen porno paket. Onda je razmišljao o Busty Lue prsatoj Azijatkinji i o njenom serijalu bez koga bi se, pomisli, bacio u žito da ga nekakav kombajn, poput njegovog, samelje na smrt. Ta pomisao ga dobro nasmeja a uskoro je tu opasku zamenila nova, upućena mobilnom telefonu koji se tresao vibrirajući ispred njega: -Šta prdiš bre, uzviknu iskašljavajući duvan koji je svakodnevno motao u svojoj jutarnjoj rutini, uz prvu rakiju (ritual bez kog ne može zamisliti buđenje) -Halo, baba jes’ti ‘bem ti čedo!? Dobro ajd’ zaustaviću mahinu, ajd’… Šta, ne znaš šifru za pornići?! Aj zapisuj, sto puta sam ti reko i ti opet…
Shvativši da već duže vreme ležim a da sam još uvek pod nebom i na zemlji još uvek udišući isparenja iz njenih pukotina i pomislih da je ista kao čovek, da iz svojih pukotina širi miris koji opominje na sušu ali niko nista ne može protiv nje a pukotine se šire sve više i srastaju sa drugim pukotinama i… Trznuh se, izvukoh telefon iz džepa i čuh poznat glas. “Halo Saša da li me čuješ… Imaćemo bebu… Detetu treba otac…čuješ li me…potreban si i meni…bićemo porodica…tako mi trebaš.” “Dolazim”, rekao sam i ostao dugo da stojim u polju žita.

Tvoje mi oči ne daju mira, kad bi znala koliko često mislim na tebe...
Zamišljam nas u sobi sa širokim ležajem, upaljenim svećama i blagim osvetljenjem kako se lagano ljubimo i milujemo. Oboje smo u poluležećem položaju, gotovo goli, ali, ti imas povez preko očiju...
Milujem te i spuštam na krevet. Predivna si dok ležiš sa malo privučenim nogama. Gledam te dok ti se grudi ubrzano podižu i spuštaju. Gledam te i kao da sam hipnotisan, ne mogu da skrenem pogled sa tvog tela... Ne znam šta me više uzbuđuje...
Okrećem te kao lomljivu figurinu i sad ležiš na leđima, zabacujući glavu ka desnom ramenu... Ne vidiš me ali me osećaš. Znam da osluškuješ moje ubrzano disanje koje ti otkriva na koji način reagujem na tvoje telo... Ovaj trenutak zamišljam od prvog dana kad smo uspostvili kontakt i kad sam video tvoje prelepe usne i oči.
Lagano te milujem, prsti mi klize po tvomm vratu sklanjajući ti kosu. Osećaš moje nokte kako ti lagano klize niz kičmu i znaš da ostavljaju crvene tragove koji nestaju gotovo u trenutku. Milujem te kao da imamo sve vreme ovoga sveta...

Dolazim do tvojih gaćica i lagano klizim njihovom ivicom. Ne pomeram ih, samo klizim... Opkoračujem te i klečim iznad tvog tela. Nakon nekoliko sekundi počinjem da te dodirujem mojim nabreklim ponosom po svim onim mestima po kojima su pre nekoliko sekundi klizili moji prsti... Nastavljam i preko gaćica ali ih ne skidam...
Dodirujem te, vrelu i vlažnu, milujući te preko tog malenog komadića tkanine. Osećaš moju muškost na ulazu u tvoje carstvo i znam da oboje želimo da nema te prepreke među nama... Ali, čekanje će nam doneti veću radost pri spajanju...
Ljubim ti vrat, ramena, klizim ti preko leđa sve do stomaka i butina. Ljubim te vrelu i vlažnu, Milujem ti butine i klizim do kolena... Okrećem te na bok. Ležiš na levom boku, glave spuštene na levu ruku potpuno otkrivajući desnu stranu tvog vrata. Desna ruka ti je zabačena ka leđima i tvoje grudi su mi potpuno otkrivene, jedino sto nas razdvaja jeste tvoj brushalter...
Otkopčavam tvoj brus i skidam ga samo sa desne ruke. Spuštam usne na tvoju bradavicu. Nežno je milujem dahom, ljubim pa povlačim usnama... Spuštaš ruku na moju glavu i pokušavaš da me uhvatiš za kosu. Penjem se ka vratu i ljubim te. Usne nam se spajaju, a jezici počinju svoj ples istraživanja. Ruka ti je na mojoj kosi, okrećeš se na leđa, a ja ti skidam brus i puštam ga padne pored nas.
Ljubim ti levu dojku, nežno, baš nežno...
Ne mogu da izdržim, klizim ka tvom međunožju, skidam ti gaćice i spuštam usne na tvoj izvor slasti. Osećaš kako moj jezik prodire između tvojih usmina i lagano ti dodiruje... Grizeš usne od slasti koju ti poklanjam... A ja konačno osećam tvoj ukus na mom jeziku... Stavljaš noge na moja leđa. Ljubim te, ližem, grickam. Dugo...
Ležem za leđa, a ti se spuštaš na moje usne. Sediš na meni dok moj palac prodire u tvoju utrobu. Radimo ovo skladno kao da nam je stoti put.
Ne dam ti da budeš gore. Skidam ti povez i prodirem u tebe. Želim da te gledam u oči dok nestajem u Tebi, konačno...
Polako klizim jer želim da upamtim svaki milimetar našeg prvog spajanja. Gledamo se, gubimo se jedno u drugom. Osećam tvoju vrelinu i tvoje pulsiranje kao da želiš da me ispiješ do dna, ni jedna kap da ne ostane...
Obavijaš noge oko mog struka. Krećem se celom mojom dužinom klizeći po tebi. Privlačiš me kao da želiš da zauvek ostanemo spojeni ili, bar, da me celog progutaš. A opet, ubrzavamo ritam težeći tome da što pre dođemo do trenutnka kada će vreme i prostor prestati da postoje. Predivna si dok ti se lice grči u ritmu mojih prodora. Oboje smo glasni... Želja i dugo čekanje prosto nas guraju ka vrhuncu. Osećam kako ti se utroba skuplja i to dovodi do eksplozije topline u mojoj kičmi koja se sliva u moj penis i prodire u tvoju utrobu. Eksplodiram u tebi i sve granice između nas nestaju. Vreme kao da staje, tela nam se ne pomeraju, samo nam se pluća bore za vazduh. Ljubim te u vrat i lagano se razdvajamo. Ležem pored tebe... Spuštaš glavu na moje rame. Milujem te, a ti bezobrazno krećeš rukom ka mom ponosu...
Prija mu tvoja toplina i opet se budi...
Biće ovo duga noć...

Večernji je sumrak. Napolju pada sneg, krupnim pahuljama. Mekani pokrivač pao je preko grada. U malenoj sobici, na raskošnom krevetu koji miriše na francuski parfem i ljubav što se plaća, zgrčena leži Joana Potapov. Savila se, koliko se čovek saviti može, sklupčala se i ne miče. Odavno ona tako leži, ljubavnici još nisu počeli da pristižu. Već se i tama spustila na Peterburg, ulična vreva je sve bučnija. A Joana je sasvim utonula u misli, vratila se u rodni kraj iz koga je došla, naivno verujući da su ulice Pitera popločane zlatom. Šta je to pronašla ovde, čega nije bilo u njenom selu, na salašu njenog oca?
- Ehej, malena! Stigao sam! – čuje se gromki glas.
Joana se trgne i uspravi u krevetu. Trepće, kao da pokušava da odagna san sa očiju. Na vratima ugleda čoveka u šinjelu.
- Hej! To sam ja, Panfilov! Zar si zaspala? Zar si zaboravila? – smeje se oficir.
Joana klima glavom, prelazi rukama kroz kosu. Nije se ni doterala, još uvek je u spavaćici. Oficir se stušti u fotelju i sa stolića grabi votku. Joana ustaje, nestabilna je, tetura se.
- Gde si pošla? – navaljuje vojno lice
On je povuče za ruku, Joana se sruči u njegovo krilo, kao pokošena. Oficiru se smeši brk, njega ne zanima da li je ona budna ili pospana, da li je obučena ili našminkana. Ona je sad tu, u njegovom krilu, topla. Prelazi rukama požudno preko njenih kolena, grubim šakama joj stiska ramena, dok u njemu votka podgreva žar. Joana šapuće nešto, jedva čujno, zatim ponavlja, malo glasnije
- Meni je, gospodine, ove nedelje umro sin... od groznice. Tri dana je ležao u bolnici i umro...Božja volja!
Oficir se mršti. Iskapi čašu votke, brzo sipa novu turu i nutka devojku. Nije raspoložen da sluša njenu muku, on je ovde zbog svoje.
- De, srkni malo, prijaće ti. – veli oficir.
Joana guta vatrenu vodu i uzdiše teško, drhti. Pokušava da kaže još nešto, nema snage ni da skloni ruke koje joj se zavlače ispod spavaćice. Nije joj važno šta će sa njom biti, ona želi samo da je neko zagrli, da joj kaže bar jednu reč. Konačno, uspeva da uhvati njegov pogled. On ustaje besno. Joana gotovo da padne na krevet.
- Idem u Viborški kraj, možda mi se tamo posreći, kad već ovde nije ! – besno sikće oficir i lupa vratima iza sebe.
Joana ostaje nepomična na krevetu, tako kako se srušila. Prolazi vreme, sat, dva. U sobu utrčava madam Oštrocka.
- Joana, prekini da se izmotavaš, inače danas ništa nećeš zaraditi. Brzo se doteraj, evo ti stižu trojica, možda uspeš da nadoknadiš štetu. Siroti gospo'n Panfilov je mogao da ti ostavi lepu svoticu, ovako...trojica za dvesta, pa ti vidi!

Joani je sada svejedno, trojica ili tri stotine. Njoj je bitno da neko bude tu, zbog nje. Gurajući se, mladići ulaze a vrata. Počinje prepirka, ko će gde da sedne. Dvojica dugajlija se, konačno smeste na fotelji, a grbavko stoji pored kreveta.
- Pa? Šta je ovo? Nama su obećali pravu damu, u toj spavaćici izgledaš kao obična drolja. – krešti grbavko.
Joana se kikoće.
- Kakva je, takva je. – veli ona.
Grbavko zamahne ka Joani, kao da će da je ošamari. Prekidaju ga dugajlije.
- Joj, glava mi je puna, juče smo kod Dukmasovih ja i Vaska popili četri flaše konjaka. – kaže jedan dugonja.
- Lažeš, ne razumem samo zašto lažeš! – brani se drugi.
- Hihihi – kikoće se Joana – Vesela gospoda!
- Dobro, bre, oćemo mi nešto da radimo ili ne? – besni grbavko – Hoće neko da počne već jednom? Šta je ovo, pijandura ili animir-dama?
Joana oseća da se grbavko uzmuvao, sluša njegove psovke, nije joj važno. Usamljenost malo po malo čili iz njenih grudi. Ona sluša dugajlije kako pričaju o Nadeždi Petrovnoj. Joana ih pomno sluša.
- A meni je ove nedelje sin umro! – prozbori ona konačno.
- Ih, svi ćemo umreti – kaže grbavko, nezainteresovano – nego pitanje je oćemo li malo da se milujemo pre toga? Zna se po šta smo došli, curo, nemoj da se praviš blesava!
- Ha, ha, ova je neki težak slučaj – kaže dugonja – možda hoće da je malo podstakneš?
Joana oseća lepljiv dodir na svom vratu. Grbavkova ruka podrhtava, halapljivo spušta šake niz njena leđa.
- Hihi – kikoće se Joana.
Grbavko se osmeli i stušti se pored nje. Joana legne i pruži se preko celog kreveta. Dugajlije dobacuju, a grbavko zadigne njenu spavaćicu, miluje joj stomak, prelazi prtima preko belih pamučnih gaćica, kao omađijan. Joana gleda u plafon.
- Sin mi je umro. Čudno je to. Poslala sam ga kod babuške, da ga sakrijem od smrti, ali eto. Ona umesto da dođe meni, otišla je njemu.
Grbavko, kao neki insekt, pokušava da se popne na Joanu, da uzme njeno mlado telo, tako izloženo na krevetu. Odustaje, besno stavlja novac na stočić i odlazi. Dugonje ga zadirkuju i svi napuštaju sobu.
Opet je sama, opet u tišini. Tuga, umirena za kratko vreme ponovo se javlja i razdire joj grudi. Hoće li se danas pojaviti neko, bar jedan čovek koji bi je saslušao? Ali svima se žuri, svi žele da je uzmu, zgnječe i ostave, a tuga je velika, beskrajna.
Ulazi sobarica, tetkica Ruška. Joana živne i pokušava da zapodene razgovor. Babuška mumla sebi u bradu, pospremi kao mačka repom i odlazi. Joana ne može više da izdrži. Bol je oštar, sve strašniji. Pokušava da otpije iz druge, iz treće čaše votke, ali nije žedna pijanstva, žedna je priče. Uskoro će biti nedelja kako joj je sinčić umro, a ona se još ni sa kim nije porazgovarala. A treba razgovarati, greota malog deteta, njena ćerkica je ostala bez brata. Slušalac bi morao da je sažaljeva, da uzdiše sa njom, da je zagrli, uteši, nariče.
U gluvo doba, iza ponoći, Joana se budi u zagrljaju konjušara. On je priprost momak, ali je tu samo za nju. Grli je nežno, baš onako kako je sanjala.
- Tako je to, dragi moj, nema više mog Kuzme, upokojio se...zamisli da imaš sina, i ti si njemu otac. I odjednom, umre, zar to nije žalosno?
Konjušar klima glavom, privija Joanu još bliže na svoja prsa. Njegova blizina je greje, snažne ruke pružaju utočište. Prija joj lako milovanje i njegov dah u njenoj kosi. Joanino telo se migolji samo od sebe, ona se prepušta. Konjušar se obavija oko nje, ona se zanosi i priča mu sve, sve redom kako je bilo, sve što njena duša traži da bude umireno. Konjušar je voli, nemo i nežno, kao da je sneg koji je napadao preko nje stavio mekani pokrov....

RIBARSKI GRADIĆ

Ništa ne može više da me uzbudi nego seks pod neobičnim okolnostima. Iz svog sopstvenog iskustva znam da je to divna stvar.
Samo što sam se razvela od mog prvog muža, preselila sam se u jedan ribarski gradić. Pošto sam bila mlada, privlačna i usamljena, upoznala sam se saa nekoliko vatrogasaca. Ispekla sam im kolače, a dvojica od njih su mi to uzvratili tako što su mi namestili slavinu. Jedan od njih zvao se Fransis, bio je visok i dosta zgodan. Dopao mi se. Imao je divne plave oči i nije bio mnogo govorljiv. Počela sam da fantaziram kako me Fransis spasava iz neke kuće u plamenu, a ja mu to uzvraćam tako što vatreno vodim ljubav sa njim. Jednog toplog letnjeg popodneva, ja sam zaista rešila da mu se odužim. Brižljivo sam se obukla u veoma seksi haljinu i krenula u stanicu. Kazali su mi da je u zadnjem delu zgrade i da je malo prilegao. Baraka je bila mračna, prazna, i u njoj je bilo dosta tiho. Nazirala se samo Fransisova prelepa figura kako spava. Mislila sam da je utonuo u čvrst san. Legla sam pored njega. On je otvorio jedno oko i naglo me privukao sebi. Osetila sam kako mu uzbuđenje raste. Neko vreme smo se ljubili i milovali, a onda me je on bez reči podigao i odneo u kupatilo. Na pod kupatila raširio je plavi peškir i počeo da me svlači. Njegov 'alat' je bio velik, lep i prošaran venicama. Poželela sam da ga što pre osetim u sebi, i pomislila sam kako jedino Fransis može da ugasi moju vatru. On se, međutim, trudio da još više razbukta moju strast. Tada smo začuli kako neko kuca na vrata. Zgrabio me je i odneo pod tuš. Pustio je da voda teče svom jačinom. Tada me je svojim ogromnim rukama uhvatio za stražnjicu i posadio na svoj penis tako da sam morala da kriknem. Osećala sam se kao lutka, ljuljajući se na toj njegovoj velikoj stvari, dok je voda tekla i dok se Fransis trudio da ne padnemo. Trljala sam svoje klizavo mokre grudi o njegove, i čvrsto ga nogama stegla oko pasa. Pre nego što je svršio, umirio se na kratko, a onda je svom snagom ušao u mene, tako da još i sada mogu da osetim vrh njegovog izludelog penisa. Onda sam i ja doživela vrhunac. To je, mogu vam reći, bio najbolji seks koji sam ikada imala.

USELJENJE


Prošlog augusta sam se sa roditeljima uselio u jednu prelepu kuću, koja je sa bočne desne strane gledala na susednu zgradu koja je bila ista kao i naša. Primetio sam da su u jednom od stanova u toj zgradi živeli veoma privlačni muž i žena. Njegova supruga mi se veoma dopala. Bila je visoka, tamnokosa i imala je veoma lepu figuru.
Bilo kako bilo, isprva nisam obraćao neku posebnu pažnju na njih i gledao sam svoja posla. Pre jedno nedelju dana, dok sam jedne večeri ležao u mojoj sobi i prelistavao neke muške časopise, počeo sam da razmišljam kako bi bilo divno imati devojku pored sebe. Bio sam dosta uzbuđen pričama koje sam čitao. Počeo sam da se samozadovoljavam. Onda sam se iznenada uspravio i prišao prozoru. Iznenada sam iz nekog neobjašnjivog razloga želeo da me devojka od preko puta gleda. Znao sam da možda malo rizikujem, ali sam rešio da odem na sve ili ništa. Želeo sam da me baš ona posmatra kako se samozadovoljavam. Bila je od prvog trenutka moj tip.
U trenutku kada sam se dobro namestio na prozor ona je ušla u svoju spavaću sobu i pogledala instinktivno prema mom prozoru. Neko vreme smo se posmatrali, i u jednom trenutku sam se uplašio da će pozvati policiju. Ona to nije uradila, sela je pored prozora i posmatrala me.
Kada sam se sledećeg jutra probudio i razmakao zavese, video sam da me moja lepa komšinica posmatra iz svoje dnevne sobe. Pretpostavio sam da bi ona želela da ponovim predstavu, pa sam izvadio moju alatku i ponovo počeo da se samozadovoljavam. Pogledao sam preko i učinilo mi se da i ona radi istu stvar. Vremenom nam je to postao svakodnevni ritual. Obično smo to radili izjutra, pre nego što bi ona krenula na posao.
Obično sam prvi počinjao da se samozadovoljavam, pa je onda ona sledila moj primer. Trebalo nam je oko sat vremena da se zadovoljimo. Znam da je muškarcu teško da održi erekciju sat i po, ali sam pogled na tu lepu ženu bio je dovoljan da me podstakne na veoma dugu erekciju. Činilo mi se da mi ni nedelja dana neprekidnog spavanja sa njom ne bi bila dovoljna da se donekle zadovoljim. Najviše sam voleo da je posmatram kako se svlači i kasnije - kako me posmatra dok svršavam. Svaki dan je za mene bio jedna nova radost. Bilo mi je malo čudno da sam dopuštao da radim takve stvari i to sa ženom koja je udata, ali ništa nisam mogao da učinim. Bilo je to jače od mene.
Nekoliko puta sam je skoro sreo kada se vraćala sa posla, a jednom sam je čak i pratio. A onda, jednog dana, ona je prestala da učestvuje u našoj zajedničkoj igri ispred prozora. Sećam se dobro toga dana. Vratila se sa posla, sela za radni sto i mirno posmatrala kako se samozadovoljavam. Onda sam ja posmatrao kako ona polako skida odeću i radi to isto. Stajal je na sredini sobe, njeno telo bilo je božanstveno, i polako prelazila rukom po svom nagom telu. Požele sam u jednom trenutku da sam pored nje i da mogu da realizujem ono što sam davno priželjkivao. To je bio naš poslednji 'Odnos'. Sve u svemu, to smo radili više od mesec dana. Uvek sam se pitao zašto je prestala. Sećam se, da bi kasnije kad god bi odlazila na posao kolima ili u šetnju, uvek gledala u moje prozore. Jednog dana sam čak dobio i pismo u kome je izražavala želju da razgovara sa mnom, ali do razgovora, na žalost, nije došlo. Da budem iskren, plašio sam se pomalo toga. Tako je moja jednomesečna ljubavnica, ostala moja tajna. Možda je i bolje ovako.

Nesvakidašnji posetioci

Jednog toplog popodneva odmarala sam se potpuno naga… Odjedanput sam začula škripu parketa. Trgla sam se jer nisam tako rano očekivala moju prijateljicu. Međutim, na sred sobe, ugledala sam lepo odevenog gospodina, prijatne spoljašnjosti, koji mi se učtivo obratio:
- Gospođice, izvinite što sam Vas uznemirio, ali kucao sam… i molim Vas, nemojte pokrivati tako divno telo. -

lako mi je godio njegov pogled pun divljenja, ipak sam se osećala nelagodno kraj odevenog čoveka. Prekrila sam se čaršavom, mada su se i preko njega ocrtavali obrisi raskošnih oblina. Vitalan i šarmantan čovek, sa kosom prošaranom sedim vlasima, prišao je gvozdenom krevetu na kome sam ležala i tiho izustio:
- Posle toliko godina, odlučio sam da posetim starog školskog druga. Vi mora da ste njegova kćerka.

Nasmešila sam se, a kada sam mu rekla da su mi roditeiji na godišnjem odmoru, zavladala je tišina… Bila sam napeta i u iščekivanju… Uhvatio je rub od čaršava i počeo malo po malo da ga odiže sa mene. Nisam bila u stanju ni da se pomerim, a niti sam to želela. Očima je prelazio po mom celom telu i jednostavno rekao:
- Želim tvoje telo da posedujem i da ga zadovoljim! –

Mozak mi je brzo radio. U par sekundi odlučila sam da mu dozvolim da uživa u njemu, jer čovek je bio dopadljiv, a moja nezasita ribica bi dobila ono što voli. Odgurnula sam čaršav, sa kojim su mi samo noge od kolena na dole bile pokrivene, sela na krevet i čekala… Moje ćutanje njemu je značilo odobravanje, do čim se čovek stojeći iznad mene, počeo oslobađati košulje, tankih letnjih pantalona, gaćica i na kraju espadrila. Kao da mu se nije žurilo… Okrenut ka meni, potpuno go, protrljao je svoj kurac. Mahinalno sam se obliznula, jer mi je stajao nadomak usana. Osetila sam želju da ga okusim.

lspružila sam jezik i prešla njime preko glavića koji se ubrzo pretvorio u mesnatu pečurku, a ceo njegov penis u pravu mušku kurčinu. Bila sam uzbuđena i pomalo uplašena jer tako nešto ogromno još u sebi nisam imala. Bio je velik i poželjan i moje usne su se rastvorile da ga prime. Gustirala sam ga, uvlačeći ga sve više u sebe, dok se čovek blago pomerao napred - nazad, jer je osetio da se i sama sladim njegovom kurčinom koja je tek tada zadobila pomalo zastrašujuće dimenzije…

Sasvim iznenada oborio me je na gvozdeni krevet, znalački me ljubeći po celom telu. Stežući mi raširenim šakama lepo razvijene grudi, koje su pod njegovim prstima bujale, istovremeno je i naizmenično sisao i isisavao moje bradavice što me je palilo, da sam jedva čekala da me probode svojom ogromnom kurčinom. Njegove usne spuštale su se naniže i kada su stigle do tamnih dlačica, polagano je jezikom krčio sebi put do moje male rupice. Bila je vlažna i podantna, tako da je njegov jezik lako kliznuo u nju i nastavio da palaca uzduž cele pičkice.

lznenada je prst gurnuo u uzavrelu pičkicu, koja ga je željno progutala. Međutim izvadio ga je, a pičkicu ostavio da čezne za nečim, što bi se u nju stavilo. Mene je opkoračio preko stomaka, a dugačku kurčinu postavio između mojih sisa. Dok je njih mesio, tareći ih jednu o drugu, istovremeno je tario i dražio svoju debelu kurčinu. Moje grudi su bujale. Preplavio me je talas strasti, jer ovo je bilo nešto sasvim novo za mene.

Sise mi je držao stisnute jednu uz drugu, a u isto vreme, dok je jednu odizao na gore, drugu mi je spuštao na dole i tako naizmenično, dok bi mu na trenutak mesnata pečurka izvirivala iz mojih grudi, a tada sam ga halapljivo hvatala usnama. Onda se ponovo povlačio niz nabujale sise. Mislila sam da ce mi obe pući, jer su izgledale kao naduvani baloni. Pica mi se toliko vlažila, da me je telo bolelo od želje da me taj čovek probode svojim kopljem. Nesvesno mi je izletelo iz usta:
- Jebi me, pa makar me rasporio tim čudovištem! -

Zgrabio je jastuk koji se nalazio ispod moje glave i postavio ga ispod moje zadnjice, tako da mi se donji deo tela maksimalno izdigao. Noge su mi same poletele uvis. Tražeći oslonac, moj jebač se uhvatio za šipku od gvozdenog kreveta i tada počeo polako da prodire u moju picu. Kružnim pokretima vrteo je kurčinom i zalazio sve dublje i dublje u moju uzanu rupicu, izlazio napolje i opet polako ulazio osvajajući me centimetar po centimetar. Bila sam van sebe i spontano sam širila noge, a rukama cepila svoju picu koja se prenadražena širila.

Kada ju je zario da same materice, počela sam da se tresem kao u groznici. Usledilo je silovito zabadanje njegove kurčine u moju pičkicu, ali samo na kratko. Okrenuo me je, te sam ležala potrbuške preko jastuka. Prst mi je zavukao u picu, a kurčinu ustremio u drugi otvor. Samoj sebi širila sam guzove i omogućavaIa mu što bolji pristup. Ulazio je sve dublje i dublje prosto me parajući, u čemu sam uživala. Imala sam božanstveni osećaj ispunjenosti, a i utisak da će mi se cela guzica rascvetati pri prodoru tolike kurčine u moj tesan otvor. Ščepao me za grudi nemilosrdno ih gnječeći.

Imala sam osećaj kao da me muze, što me je palilo, kao i njegova kurčina koja me je žestoko probadala odsečnim pokretima. Usledila je prava eksplozija naših tela, snažna i duga. Ispuštali smo oboje neartikulisane krike…
Skotrljao se sa mene i rekao:
- Curo, stvorena si za kurac. Moraćemo ovo ponoviti, jer vidim da se i tebi to svidelo. -
Pripalio je cigaretu, popušio je i ubrzo otišao

Uputila sam se u kupatilo i pustila tuš iz koga se voda slivala niz moje mlado, upravo probuđeno telo. U sebi sam preživljavala sve trenutke koje sam doživela sa nepoznatim gospodinom, da mi se i od same pomisli na sve to pica vlažila. Tako zanetu, trgao me je dobro poznat glas. Bila je to moja prijateljica, koja je uletela u kupatilo i rekla:
- Po šumu vode znala sam gde ću te naći. Ne bi bilo loše da ti se pridružim, jer dok sam stigla do tebe sva sam se oznojila. -

Iznenađena, ćutala sam, dok se ona hitro oslobodila haljine i gaćica. Ugledavši njeno lepo i izazovno telo, krv je počela brže da struji mojim telom. Imala je divne grudi koje su se blago njihale, a na čijim vrhovima su bradavice štrčale. Mamile su me i poželela sam da ih, na svoje iznenađenje, stavim u usta, a prst da joj zavučem u njenu rupicu, sakrivenu u njenoj uzdužnoj pukotini. I ona je stidljivo merkala moju pičkicu obraslu crnim dlačicama. Osetila sam potrebu da mi stavi ruku između nogu, da sam se uplašila tolike navale strasti i brzo izletela iz kupatila.

Natočila sam sebi punu čašu vina, sela na krevet i žedno ispijala, nadajući se da će me ono potpuno smiriti… Bacila sam pogled prema plavuši koja mi se potpuno gola primicala i susrela se s njenim lepim užarenim očima. Spustila sam pogled naniže, jer me je njena obrijana pica magično privlačila. ŽeleIa sam je. Vino me je razgalilo, pa mi je kroz glavu proletela misao “zbog čega bi se ustručavala?” Utom je ona stala tačno ispred mene i sama sam osetila njenu uzbuđenost.

Nagonski sam jednu njenu nogu uzdigla na krevet, dok je drugom stajala na me-kom tepihu. Tim pokretom pica joj se po sredini rastvorila, još više me izIuđujući. Spustila sam se na tepih između njenih razmaknutih nogu i nežno jezikom prešla po raspuknutoj pičkici. To joj je godilo, jer ju je blago isturila prema mome licu. Nastavila sam, sada već malo smelije, da je ližem uzduž njenog procepa sve brže. Stala je da se uvija i raspaljuje, pa sam joj prst uterala u pičkicu, a usnama zgrabila njen klitoris. Isisavala sam ga požudno, dok je ona svršavala…

Sela je najednom i ona na tepih, a svoje noge sa mojim ukrstila u “makaze”. Sa nogama u susret jedna drugoj, pičkice su nam se dotakle i obe prilično mokre, klizile su lako jedna u drugu. Upirale smo ih sve više, trljajući ih i tareći, potpuno opijene igrom u kojoj je moja dlakava pička grubo dodirivala njenu obrijanu… Odjednom sam poželela da je opet Ijubim. Povukla sam je preko mene i dala joj do znanja da hoću njenu picu da imam nad svojom glavom. Hitro se postavila tako da je pritom njena glava bila postavljena nad mojom picom.

Savila sam noge u kolenima i potpuno ih raširila, da bi moja čupavica bila što dostupnija njenim usnama. A ona, sa razmaknutim nogama nad mojom glavom me izluđivala, da sam je potpuno raščepila, sve dok joj se pička nije sasvim raspukla po sredini na dva dela. Vrh jezika sam joj direktno uvukla u rupicu i stala s njime neumorno da palacam, dok me ona mahnito lizala i to takvom brzinom, povremeno me grickajući, da sam impulsivno svoje noge ukrstila nad njenim vratom, tako da je licem bila prikovana za moju pičku. Njenu sam celu picu stavila u usta, bukvalno je celu sisajući, da je njena pičkica postala potpuno modra.

Sve to vreme sise su uzajamno mazile jedna drugoj telo što nas je uzbuđivalo. Bile smo obe nepresušne i počele smo da uzajamno isisavamo klitorise, najpre polako a potom sve žešće. Mislila sam, ostaću bez njega. Potpuno opijene strašću, doživele smo ovog puta takve orgazme koji su nas protresali celim telima… Opijene od lude igre, ostale smo da ležimo na mekom tepihu, ali nisam mogla još uvek da se smirim.

Obuhvatila sam rukom njenu jedru sisu, a bradavicu počela da sisam. Drugu ruku sam spustila niz njene butine koje je i sama širila da bi primila prst, koji joj je dražio i vlažio nepresušnu picu, i koji je sa velikom lakoćom skliznuo u nju, pa sam uz srednji dodala i kažiprst uterujući ih u njen prorez. Sisu sam joj sve grublje gnječila, a prste zavlačila u njen pomodreo procep iživljavajući se grubo i sama uspaljena nad njenim nezasitim telom. Dok se ona uvijala, uživala sam i sama, ali ipak mi je nedostajao kurac.

Kad se zima navuče na ovu moju zemlju, kad se niz Dunav dovuku košave i donesu mirise tuđih nevolja i tuđu prljavštinu, ja se začaurim, poželim da zaspim dugi san i da se tek sa prolećem probudim i, jednostavno, nastavim tamo gde sam stao. Ali, čovek ne pada u zimski san, pa sam prinuđen da guram zimu ispred sebe, prilagođavam joj se, od ono malo sive lepote za sebe otkidam parče po parče, kao da sakupljam komadiće razbijenog stakla.

Zimi najviše vremena provodim zaključan u stanu, razgaćen, U drustvu sa bocama kisele vode i balonima domaćeg, fruškogorskog belog vina. Nekako mi se čini da je špricer od tog domaćeg vina najodaniji prijatelj, koji me nikad izdati neće, osim što mene ponekad izdaju vlastite noge od druženja sa njim…

Te subote, u kasno poslepodne, vratio sam se iz jednog fruskogorskog sela, u koje sam išao da obnovim zalihu vina. Jedva sam dočekao da parkiram svog razjebanog “keca”, da zaključam garazu i teske balone sa vinom popnem na peti sprat. A kad sam sve to uradio, kad sam se svukao do gole kože i napravio prvi bokal špricera, kad sam se namestio ispred televizora, nameran da gledam po pedeseti put moj omiljeni pornić, telefon je zazvonio i totalno mi sjebao koncepciju. Do đavola, ko se to mene setio? Sigurno nije neka nagradna igra, u kojoj nasumice odabran telefonski broj dobija milion maraka!

- Da te jebo onaj ko te smislio! - dreknuo sam i podigao slušalicu.
- Da?
- Marko? Ti si?
Ženski glas! Jebote!
- Ja sam - zacijukao sam najumilnije što sam mogao.
- A ko je to?
- Zar si mi glas zaboravio?

Tada mi je sinulo: tako milozvucan, baršunast glas, mogao je pripadati samo Marini, mojoj dragoj Marini, mojoj krsnoj Crnogorki!
- Marina?
Zasmejala se.
- Tačno, papane, Marina!
Uvek me je, kad smo razgovarali nasamo, nazivala “papanom”. To valjda zato što se nisam oženio njome…
- Odakle zoveš? - upitao sam, moleći se da je odnekud iz Novog Sada.
- Sa železničke stanice… Tu sam, u gradu, i treba mi prenoćište. Pa sam mislila…
- Dolazim za pet minuta!
I zaista, u tih pet minuta sam uspeo da spakujem oblačenje, strčavanje do garaže, voznju, prilično vratolomnu, do stanice. A u sledećih pet minuta već smo oboje bili u mom stanu.

- Da te vidim! - zatražio sam, čim smo ušli u dnevnu sobu.
Okrenula se na vrhovima psrtiju, kao balerina.

Još uvek je to bila ona moja Marina, Marina od koje se u glavi zavrti, a među nogama pokrene orkan. Zgodna u pičku materinu, guzata, sisata, zelenooka crnka, viskiju slična, što starija to bolja, lepotica prava. Nikad mi nije bilo jasno kako sam, ono ranije, uspeo da je ćapim, niti šta je to našla na meni, u meni, i sva ta sranja…
Prelepa si, Marina… - zagugutao sam, raznežen.
- A ti si se ugojio kao prasac - nasmejala se - No i dalje mi se sviđaš…

Ukrutio mi se istog trenutka. Znao sam ja da ću dobiti pičke od nje, ali, nekako, volim kad mi se to lepo najavi…
- Hoćeš li da se istuširaš? Ja ću za to vreme da spremim neku večeru. Imam domaćeg vina, danas sam ga doneo, pa možemo posle da organizujemo žurku za dvoje…
- Hajde da se zajedno istuširamo - nedvosmisleno me je u oči pogledala.
Nije mi trebala to ponavijati!

Za manje od minuta, bili smo pod tušem, goli. Topla voda je lila po nama, a ja sam u Marinina leđa utrljavao tečni sapun i lagano spustao dlanove ka njenoj guzi. Mmmm…, kakva je to guza! Za priču! Obla, mišićava, ali ne sportska, nego, onako, prava ženska. I bez imalo celulita!

- Marko! - uzdahnula je, kad sam dlanovima počeo kružiti po oblim poluloptama, i kad sam, kao slučajno, na njenu butinu naslonio svog već odavno napetog mačora. - Pa tebi se digao!
- Jašta - rekoh i dlan zavukoh izmedu guzova, skroz do mokrog pičića. - Digao mi se, itekako! I želim da ga u tebe stavim..

Počela je lagano valjati kukovima, a moj dlan je naleteo na njen pičić. Promeškoljila se, ja zavukoh jedan prst između usnica njene pice, primila je moj klzavi prst kao što se drag gost prima u kuću dobre domaćice.
- Marko, Marko…

Pomerila se tako da je mogla dohvatiti moj kurac. Njen dlan, pun sapunske pene, zgrabio je moje meso i počeo ga snazno drkati. Jebala mi je kurac dlanom, toplim, klizavim. A ja sam nju jebao svojim prstom. I nije nam trebalo dugo da se čak i previse napalimo!

Pustila je kurac, okrenula se licem ka meni, na usne mi utisnula dug, jezičav gladan poljubac, a onda sise naslonila na moje grudi, malo promešala, tek da se uveri da su dobro nalegle. Podigla je levu nogu do mog kuka, još više, obujmila mi bok koliko je mogla i čvrsto me zagrlila.
- Sad, sad …
Pridrzao sam rukom kurac, namestio ga na ulaz u njenu picu i, kad sam se uverio da promašaja nije moglo biti, izdigao sam se, a ona se opustila. Uklizao sam u nju uz jecaj, moj i njen, uz sve snažniji zagrljaj, uz zabacivanje glave i mršenje mokre kose
- Moja Marina …

Uhvatio sam cvrst oslonac, leđa joj pritisnuo uz tople pločice na zidu, i počeo je jebati kao malo koju ribu do tad. Zaboravljena ljubav, propuštena prilika za sreću, šta li …
- Marko, Marko…

Grebala mi je ramena, ujedala za vrat, ljubila me, jezik mi gurala duboko u usta, menjala dah sa mnom, poskakivala nabodena na kurac, ispunjena i srećna. A ja sam radio i radio, neumorno - želeo sam da kroz tu jebačinu vratim delić izgubljene prošlosti. I želeo sam da njoj bude lepše no meni, da me na samrti ukrasi lepim sećanjem i osmehom. Marina Marina, za tebe sam tad bio spreman i umreti. I ostao.

- Marko, Marko …
Jecala je moje ime. U njoj sam plovio, uzimao je i sebe davao, punio joj pičku kurcem, kurac njenom pičkom okruživao. Ja sam nju jebao, a ona je mene. Niko tu nije bio jebač, niko jeben nije bio. Oboje smo. Ljubav je to bila. I vođenje ljubavi…
- Marko!
- Marina!

Pridržavajući je, spustio sam se u sedeći položaj. I drugu je nogu obavila oko mene. Podvukao sam dlanove pod njenu guzu i pomogao joj da se bolje nabije, da poskakuje, da se diže i spušta na mom kurcu. Dahtali smo, pretvoreni u divlje zveri, u džinovski kurac i džinovsku picku, gladni orgazma, zajednićkog, istovremenog.
- U mene! U mene! - počela je da vrišti i ja sam pustio da se sasvim nabije.
- U tebe ću! U tebe ću! - jeknuo sam i zgrabio je za ramena, ispod pazuha.

Povukao sam je dole, da legne sasvim na kurac, da ga do poslednjeg milimetra oseti, a onda sam jeknuo i počeo da svršavam u nju. Zarezala je i zube zabila u moje rame. Njeni unutrašnji mišici su počeli fantazmagorični ritual grčevitog stezanja i opuštanja u orgazmu, a Marina je drhtajima pratila taj ritam, jecajuži i stenjući, da bi oboje, trenutak kasnije, iz grudi istisnuli orgazmički vrisak. Novi Sad je čuo! I vreme se za trenutak zaustavilo, Zemlja prestala da se rotira, a sav kosmos se preselio u nas dvoje, spojene u jedno biće…

Kasnije, ležali smo na tepihu u dnevnoj sobi. Televizor je bez tona radio. Pijuckali smo vino i kroz osmehe se gledali.
- Zašto si došla? - upitao sam je u jednom trenutku.
Pogledala me je u oči.
- Da ti kažem nešto … Udajem se sledećeg meseca …

Za srce me je ujela. Ali, to nisam pokazao. Podigao sam čašu i nazdravio.
- Neka ti je dug i sretan brak, draga moja Marina.
U oku joj je suza zaiskrila. Uvukla se u moje naručje i skupila, slična mokrom vrapcu na dlanu.

- Da li mi iskreno želiš sreću? - upitala je.
Povukao sam njenu šaku ka svom kurcu.
- Pipni, draga moja Marina. Iskrenost mi raste…

Nocas sam opet bez sna i gorkih uspaljenih secanja sa sto rana na srcu, suze mi kvase lice. Slana tecnost sliva mi se niz grudi. Vreme ima boju mraka svaki me casovnik vara. Od meseca koji me uporno zove, niotkuda dolazi san, ali kratak. Prilazi mi andjeo beli sa krilima od svile tanke i rece NEBRINI, MALENA SMRT JE MALA. Znala sam da si to ti ljubavi moja jedina zasto si morao poginuti te proklete letnje noci, zasto me ostavi samu?To je pitanje koje ce ostati bez odgovora danima ga na tvom grobu trazim, danima preko njega lezim, molim te da iz zemlje progovoris da mi kao nekada kazes Jos te volim maleno moje. Znam da si i gore srecan, lep kao sto si pored mene bio, da ti andjeli drustvo prave. Ali ANDRIJA samo jedno ti necu oprostiti nikada zasto nisi poveo mene. I ja sam zelela da budem sa tobom, da se pored tebe budim, zasta ce mi sada zivot kada nikoga drugog u zivotu necu moci iskreno da ljubim. Evo vec su tri godine prosle odkada se videli nismo. Odkada te najlepse plave oci nisu ugledale svestlost dana, zelim da zaspim i da se probudim kraj tebe, da li si ti ovaj anjdjeo sto mi u san dolazi?Da li si zaista me cuo i dosao po mene?Pruzas mi ruke andjele beli, govoris mi da se ne plasim prilazim ti i sada sam sigurna da si to ti, osmeh mi prekriva lice padam ti na grudi. I kao da je tu vreme stalo, taman pomislih da sam mrtva, plavetnilo mojih ociju ugleda ta poznata cetiri zida moje sobe Shvatila sam da smrt uvek dolazi iz tih polja skrivenih. I ako umrem zelim samo jednu ruku ranjenu, jedne usne ranjene, jedne oci najlepse pa makar provela bezbroj noci bez postelje. Zelim da zabranite mesecu da udje. Poneku zvezdu pustite u moj dom. A kada sunce izadje prve zrake pustite meni, kroz otvoren prozor da mom kovcegu pridju. Jer ono je jedino koje me nije izdalo. Vetar duva i nosi sve mozda mene odnese jedne noci putom smrti. Mozda se na trgu mrtvih okupe svi da vide kako dolazim sa koferima punim gorcine, mozda me i ti tamo sacekas, sa poljupcem slatkim odvedes andjelima. a ja cu te gledati sa suzom u oku sto me umesto ljudi sacekase vile, sto ostavi planine i zime. Zato majko moja kada umrem nemoj plakati, jer ces raniti srce cerke svoje, kada me pod zemlju budu zakopali i veliki plocnik stave. Bicu jedna dusa bez tela, ali cu majko moja, biti srecna i nasmejana necu se plasiti novog sutra zaspalog sunca i zivota bez njega ..

I'd like to meet you. You'd allow me to give you a kiss on the chick to smell your perfume, to kiss you where your neck meets your whish bone. You'd let me feel your chest, your stomach?. You'd let me go lower. You'd kiss me softly, gently,a wet, long French kiss. You'd want me to feel you, to feel your might, your strength, your desire. You'd be happy, inviting and challenging.

Pomilovala bih te nezno, od korena ka vrhu i nazad. Zelela bih da napumpam sto vise krvi da osetim punocu. Ljubila bih te nezno, dugo, jezikom meko. Da te upoznam, da osetim sta zelis, da li zuris, da li si nervozan, da li me zelis. Sela bih te na meko i udobno, da se opustis potpuno. Da mi dozvolis da te mazim, da te osetim, da se igram. Volela bih te osetiti u ustima. Jezikom izvuci svo uzbudjenje do vrha i lagano vratiti ka stomaku. Volela bih te pritisnuti zubima lagano i nezno da nelagoda napumpa jos krvi ka meni. Volela bih te cuti kako dubogo dises, kako pratis moje pokrete istim ritmom, kako zaustavljas dah i lagano se grcis. Mogla bih tako u beskraj istim ritmom te uzbudjivati, milovati, lizati....

Onda bih te ipak nezno naslonila na bradu pa na vrat pa bih s njim skliznula oznojanim telom izmedju grudi i preko stomaka ga povela do glatkog neznog brega, da ga upoznam s onim sto ga tu ocekuje. Mazila bih se s njim po celom vlaznom medjunozju. Ponudila bih ti grudi na ljubljenje. Stavila bih ga u sebe malkic, tek da osetim vlaznost i tvrdocu, da izjednacim temperaturu.....malkic, samo vrh, il mozda jos malkic, a onda sigurno jos malkic. Sela bih lagano na tvoje krilo. Volela bih te tada ljubiti, vlazno, polako s jezikom svuda. Volela bih da si uzbudjen, da me zelis. Da me uhvatis za bedra i da mi ne das da se maknem. Da si blizu, da se suzdrzavas, da se smirujes dok me ljubis.

Onda bih lagano ustala i okrenula ti ledja. Ustao bi i ti, naslonio bi se ledjima o dusek oslonjen uza zid i privukao bi me nazad na sebe. Drzao bi me za kukove i lagano navlacio da proklizi, da nema otpora, da smo jednako vlazni. Dozvolio bi mi da izvijem torzo, da naslonim glavu na tvoje rame, da ti otvorim grudi za dodir. Mazio bi me po vratu, ljubio me sitnim poljubcima. Mazio bi me po grudima, po bradavicama... spustio bi ruke na stomak. Jednom bi me pritisnuo ka sebi a drugom bi sisao nize i mazio me po klitorisu, jagodicama nezno.

Vratio bi se rukom do vrata, do grkljana. Milovao bi me. Okrenuo bi mi glavu da mi das poljubac. Rekao bi mi da sam lepa, da volis moje telo, da si uzbudjen jako. Dlanom bi lagano sisao niz kicmu, pokupio sav znoj i pritisnuo repnu kost. Rekao bi tiho da si majstor, da sam s tobom sigurna, da znas sve, da uzivas u vodjenju ljubavi. Rekao bi da me osecas, da osecas kako pulsiram iznutra. Sve vreme polako ulazis i izlazis. Pricamo tim ritmicnim ulascima i laganim sporim izlascima. Uzeo bi dosta ulja i namazao mi po guzi. Rekao bi da me zelis, da sam divna....rekao bi sve sto treba da me opustis, da ti verujem, da te zelim. Pa bi me nezno otvorio jednim prstom. Drugom rukom bi me navlacio na sebe i mazio klitoris. Samo lagano da mi dajes ritam. Pa jos jednim prstom. Ja bih vec bila blizu. Telo bi mi se grcilo, ne bih disala. Onda bi polako izasao i pritisnuo glavicem uz guzu. Pricao bi mi da znas, da osecas moj grc, da ces me lagano opustiti. Pricao bi mi da su mi grudi divne, da me neces povrediti, da mi je koza nezna....ulazio bi lagano.......ja ne bih mogla vise da izdrzim.

Pocela bih da svrsavam, telo bi mi se grcilo. Uhvatio bi me za grudi, bradavice medju tvojim prstima. Stegnuo bi ih. Ne bi mi dao da svrsim sama. Navukao bi me na sebe potpuno i dopustio i sebi da svrsis.

Bili bismo dugo u pulsirajucem grcu. Klecala bi mi kolena. Ne bih mogla vise da stojim.

Izasao bi lagano. Stavio bi mi peskir medju noge. Poljubili bismo se i otisla bih da lezim u kadi punoj tople, mirisne, penusave vode.

Bila bih tamo citav sat. A onda bih se vratila po jos.

......u kadi. Voda mi se vec i hladi. Ulazis, pitas jesam li ziva. Smejes se mojoj obamrlosti. Pitas zar sam tako slabe kondicije....zar je moguce da si me vec slomio....zezas me.........Sedas na ivicu i pricamo....mazis me po bradavicama, otvrdlim od vode. Ne obracas paznju na to sto radis. Samo ovlas jagodicama valjas vrhove bradavica...jednu pa malo i drugu......pricas mi o rasprodaji, o glupim serijama i o kvalifikacijama za trku formule 1. Slusam te zatvorenih ociju, skoncentrisana na to divno blago milovanje....zelim da se rukom mazim dole al mi ne das.....smejes se....kazes to je sada tvoje i ne smem da diram bez dozvole.....sklanjas mi ruke, dizes ih iznad glave. Mazis me po pazuhu, po donjem delu grudi, po stomaku, po rebrima....pricas i dalje, deluje hipnoticki. Upadam u potpuno smirenu fazu iscekujuci zmureci svaki tvoj sledeci dodir. Imas divne meke prste. Umes tacno da pipnes gde treba, osecas telo kao da je tvoje....ne zuris se.....siguran si.

Koracas s dva prsta zavodnicki do medjunozja, pipnes me malo po centru svih zbivanja pa se vratis nazad do usana......mazis ih prstom u krug.....pa opet nazad do usnica. Vrag si, hoces da mi sve sokove prebacis na usne. Onda me poljubis meko. Cele moje usne su u tvojim ustima, lizes me do obraza.......smejem se sto me zezas. Ustajem iz kade....ne das mi da izadjem....drzis ruku na pussy i guras me nazad.......to vec izaziva blagi potop iz mene. Volim sto si opusten i sto se zezas. Volim sto si nasmejan, sto si nezan i sto volis da se igras. To me smiruje. Opusta. Sigurna sam u tebe.

Otvaram ti se. Dizem nogu na ivicu kade da mozes usnama prici. Nudim ti se. Al ti me samo poljubis u sred, blago pomilujes jezikom i povedes me ka krevetu. Znas da mi nije lepo da stojim dok me ljubis, da mi noge klecaju i da ne mogu da se opustim skroz. A i tebi je neudobno. Volis da ti je sve pri ruci a i da je meni sve pri ruci.

Legli smo. Brises me. Vruce je. Voda ce s mene ionako ispariti brzo. Milujes me peskirom, pripremas mi kozu za dodire. Podizes mi temperaturu. Okreces me na stomak. Masiras me peskirom po ledjima, po zadnjici, po nogama. Rastavljas mi noge siroko. Prolazis peskirom i po medjunozju. Ponistio si svo uzbudjenje od malocas. Ostala je samo tenzija u utrobi. Iscekivanje.

Okreces me na ledja. Stavljas moju nogu na svoje rame. Lezis pored mene. Uzbudjen si. Blizu usta si mi. Mogu i ja da uzivam. Naslanjam glavu na tvoju butinu. Potpuno sam razvodnjena. Oslobodjena. Prepustena sigurnim rukama. Milujem te i ljubim po vrhu. Sve mirise na cisto, na okean.

Stavljam te u usta lagano dok mi ljubis i milujes pussy. Gledas me. Prija ti poza, uzbudjuje te pogled. Ljubis me nezno, blago i jedva dotices vrhom jezika. Prstima razmazujes sok po svuda. Obuhvatas klicu izmedju kaziprsta i srednjeg prsta i valjas ga blago. Stezem te jace. Vec sam jako uzbudjena. Prenosim to i na tebe. Odgovaras mi grcenjem, prinosis ga dublje u usta. Nudis ga jacem stisku. Stavljas me celu u usta i sisas jace, do granice bola. Osecas koliko soka iz mene istice zbog toga. Zelim te u sebi ali me odgurujes. Ne das mi jos. Hoces da svrsim cim udjes. Ili mozda da ne svrsim uopste......you are in charge.......igras se, siguran. Znas da cu svrsiti onda kad ti to pozelis.

Tresem se. Stezem te jezikom jace. Zelim te u sebi. To ti prija. To si i hteo. Znas da cu svu zelju iskaliti ustima i jezikom. Opustas se potpuno. Sad se igra onako kako ti zelis. Neces ni sebe prevariti. Ne moras se suzdrzavati. Imaces orgazam kad ga budes hteo. Ne das mi da te odradim, da te nateram da svrsis. Smejes mi se, kazes mi da necu uspeti u nameri. I opet me stavljas celu u usta i sisas duuugoo.

Potpuno sam prepustena. Volim sto si snazniji. Volim da budem nadigrana, da prepustim vodjstvo. Prija mi neko jaci, umesniji. Osecam se sigurno i zasticeno. Opustam se. Necu da svrsim. Zelim da traje.

Ovo je tek pocetak. I'm happy.

МАГИЧАН ТРЕНУТАК


Имао је све...али нешто је недостајало у његовој свакодневици.Љубави је било, али је требало још нешто мало, да би у потпуности осетио њен плам и сагори сасвим.Ово што је имао било је без страсти, маште, без пожуде...Било је као осврт на оно јуче...млако...сасвим обично.Сваки дан му је пролазио без узбуђења.Негде у његовој подсвести имао је потребу за нечим што је требало да му испуни живот...али, сасвим.Биле су то ситнице, али довољне да га подигну и осећа у себи мушкарца жељног правог живота, не оног живота који је живео, у којем се осећао као резервни играч,тонуо лагано назирећи неки крај.Желео је да осети страст и у том ковитлацу осећања хтео је да одстрани разум и онo уобичајено питање: Шта ће следити даље... Желео је да сагори у ватри љубавног плама...Зато је, можда, слободне тренутке и проводио поред рачунара...у неком убеђењу, трагању...да ће наићи права... Налазио је задовољство у комуникацијама са непознатим женама и девојкама.Могао је да се препусти мислима и уживи се у свом свету маште... Било их је разних... Могао је са њима да буде опуштен, али опет се снебивао, питао да ли је то прави начин... Да ли су то заиста биле маштовите жене...или су га испробавале у игри речи...-Опуштено-, говорио би себи,- само опуштено...Наћи ће се нешто...-
Једнога дана је у игри речи упознао и њу. Свиђао му се њен профил.Наизглед обична жена...Али када је погледао у лик те жене, схватио је да су њене очи имале дубину у коју је могао да тоне и препусти се крилима осећања.Пуне усне су га мамиле да их пољуби, да их поклопи и милује својима, да се њима поигра као дашак ветра латицама цвета... Желео је да јој испије сок са сочних усана. Само њихово померање подсећале су на зреле трешње које би у сласт најрадије појео.Свиђао му се и њен глас. Речи су јој биле уобичајене,топле. Њему се на моменат учинило да их прате мноштво треперавих прапораца... Одзвањале су му у ушима као најлепша музика.Срце му је задрхтало од неког узбуђења.Телом му је прошла пријатна језа.У том тренутку желео је да је има крај себе и да са њом подели неколико пријатних, незаборавних тренутака. Смешак на њеном лицу преко камере као да га је охрабривао,изазивао... Нека невидљива рука као да га је вукла непознатом...
-Поздрав...Желим да разговарам са тобом...-рекао јој је гледајући је како клима главом и како се бујни, тамни праменови косе поигравају око њеног лица...
-Важи...-чуо је њен глас.Могао је да је види, могао да је чује...Тада је силно пожелео и да је осети...
-О чему би желео да разговарамо...-упитала га је она...
Речи су биле спонтане.Теме су следиле једна за другом не осећајући како пролазе сати.
Нешто га је вукло све више к њој, немир га је испуњавао...Прсти на тастатури су прелетели преко погрешних типки, речи су постале неповезане...
-Да си поред мене ја бих помиловао твоје руке од дланова до мишица...
-Аха-прошапутала је она.Очи су јој се замаглиле...-И шта би још? Хоћеш да те мазим, док не предеш од задовољства као мачак...-
-Онда бих ти украо пољубац и љубио бих те...испрва нежно...очи, усне, образе... Загрлио бих те снажно, стегао бих те у загрљај...-није ни завршио реченицу, већ га је ухватила грозница чежње... Осетио је силну жељу да пређе руком преко њеног нежног врата и помилује белу кожу која је вирила испод танке кошуље.Пожелео је да му руке клижу до њених облих груди, да их благо стисне како би осетио њихову пуноћу и надисао њеног мириса тела.
Тело му се укочило.
-Волео бих да ме масираш... и онда ме покријеш својим телом... -мрмљао је он у заносу.Имао је утисак да му је невероватно блиска...да је осећа поред себе, да га гуши страст... да му тело гори...
-И онда...- чуо је њен слабашан глас ...
-Онда ...-глас му је постао све тиши, пригушен емоцијама.
-Онда...- речи су замрле на његовим уснама.Није могао да изусти ни реч, али је у заносу чезнуо да љуби сваки центриметар њеног тела, да је милује све дотле док не чује њене уздахе...молбе да постану једно.Зној га је облио...Погледао је још једном у правцу њеног лика на рачунару...Разочарење га је приземљило.Ње није било...Она је нестала са магичним тренутком у коме је запловио...

…pa evo ovako...za pocetak ,zamisli kako ti se priblizavam,sva obavijena crnom svilom...i lagano ti sedam u krilo...muzika u pozadini budi mi cula i ja pocinjem da se njisem...polako...nezno...gore-dole...zatim,skidam svoje gacice...ruke mi drhte...ti mi pomazes u tome..nestpljiv si...skinula sam gacice,uz tvoju pomoc i bacila ih na pod...ti me posmatras,uzbudjeno pratis svaki moj korak...i cekas...gledamo se u oci...uzimam tvoju ruku i primicem je mojim bujnim grudima,ti gotovo grubo stavljas svoj nos medju njih,i udises ostar miris njihove zrelosti...desnom rukom hvatam te za kosu zabacujem ti glavu unazad...ljubim te strasno...grickam ti vrat,i lizem unutrasnjost uha...uzimas me u narucje i okreces me na ledja kako bih bila ispod tebe... nezno me ljubis i lizes po preponama...pripremas me ....golicas...zatim mi diras klitoris prstima,vlaznim od znoja..stiskas ga malo...pa sisas nezno,pa grublje,pa ga povremeno grickas...zatim jezikom polako uklizas u moju rupicu....i kruzis...nepravilnim brzim pokretma.....moji krici odredice tempo....prija mi...znas tacno sta treba da radis...navodis me na vrisak...mokra sam...spremna...brzo i nervozno se uzdises,grabis ga,stavljas u mene...zatvaramo oci...strasno te ljubim prateci jezikom ritam penetracije...trudimo se da radimo to veoma polagano,tako da ovaj osecaj traje sto duze...neuspesno...ne mozemo vise da izdrzimo...izgaramo od strasti,pozude....ulazis i izlazis iz mene neverovatnom brzinom... s vremena na vreme trljas mi klitoris o svoju pubicnu kost...blizimo se kraju...samo sto nismo...grlis me snazno...ljubis bez prestanka...stiskam te za levu ruku....i....kraj....sa odredjenom dozom olaksanja,srece,zanosa,primices se mojim grudima i stavljas svoj ud medju njih,da jos jednom osetis dodir njihove punoce...

...cutimo...preumorni da bi bilo sta izustili...

Nije bilo razmišljanja, samo se okrenula i pogledala ga je pravo u oči. ” Možeš samo da sanjaš o tome, skote jedan…idi sad kući pa ga izdrkaj to je jedino što ćeš odvaliti danas !” Odbrusila mu je pravo u lice, tek tako, bez ustezanja i bez blama i ako su je mogli čuti svi prolaznici koji su zbunjeno posmatrali šta se dešava. Ako je mislio da će njegova opaska proći neopaženo, sad mu je bilo jasno da se grdno prevario.

A nije mogao da se suzdrži, morao je da prokomentariše dok je prolazila. Ona, Tanja Markovski. Za njih je ona bila misaona imenica, tako daleka i nedodirljiva, za njih ona je bila jedna od boginja ljubavi na koje su tih ranih pubertetskih godina mogli samo da se lože, i ništa više. Sada je stajao pred njom zatečen i postiđen, samo je spustio pogled i gledao je u zemlju. Okrenula se i otišla, užurbanim nervoznim koracima. Pratili su je pogledima dok se udaljavala od njih…smeđa ravna kosa, uvek besprekorno čista i očešljana, dosezala je donju polovinu leđa , taman ono mesto kuda je išla donja ivica njene kratke letnje majice koja je otkrivala bronzanu boju kože. Bila je gotovo manekeski građena.

Kukovima je hipnotisala dok je prolazila, ipak, to joj je bio najveći adut….njene duge savršene noge i kukovi, dupe kao izvajano pod rukama nekog umetnika…grudi joj nisu bile velike, naprotiv, nikad se nije ni trudila da ih istakne ali je zato uvek isticala ono što je znala da je najbolje. Imala je na sebi kratak uzan šorc napravljen od starih texas farmerki . Šorc je i bio kriv za komentar i za čitavu situaciju . Stajali su na kraj pesačke staze, zezali se kao i svaki dan, priča ispunjena dečačkim snovima i željama, pričalo se o kraju letnjeg raspusta i početku nove školske godina. Imali su po 14 godina, Dragan i Ivan, prijatelji odmalena, sve svoje vreme su provodili zajedno.

Tada je naišla ona, preplanulog tena i manekenskog stava. Tako je i hodala, njihala se i lomila u kukovima, dok joj pogled ni jednog trenutka nije skretao sa strane. Uvek je gledala pravo, kao da je znala da nema potrebe da gleda sa strane jer dok ona prolazi svi zapravo gledaju u nju. Sa takvim stavom i hodom samo je još više privlačila pažnju. Imala je 17 godina. Prošla je pored njih, Tanja Markovski , graciozna i nedodriljiva. Zamirisao je vazduh dok je prolazila, miris koji je vukao za nos i terao glave da se okreću za njom. Nisu znali koji je to parfem, ali za njih je to bio miris ženstvenosti. Ivanov pogled je bio prikucan za njeno dupe. Pomislio je da li joj smeta što joj se šorc toliko uvukao u guzu, ali se onda nasmejao i prokomentarisao : ” Ja bi ovu odvalio “. U sledećem trenutku ona se okrenula i održala mu lekciju koja će se pamtiti i kasnije kroz šalu prepričavati. Te noći drkao je misleći na nju.

A onda neko drugo vreme, lude godine ratova i sankcija, Ivan je sa svojim roditeljima otišao da živi u USA. Staro društvo ostalo je u sećanjima, prošle su godine i približila se godišnjica male mature, prilika da se nakon završenog koledža malo vrati u rodni grad i poseti staro društvo, bar one od njih koji su ostali u zemlji.

Proslava godišnjice bila je blago razočarenje, nisu se pojavili neki kojima je bilo puno lakše doći njego njemu, ali nema veze oni najbitniji su bili tu. Oko 2 sata društvo se skoro skroz razišlo, a ostali su on i Dragan i Draganova devojka. Dogovorili su se da nju odvezu kući a njih dvojica će sesti u neki kafić da se malo ispričaju i porazgovaraju u mirnijoj atmosferi. Dragan se interesovao za dolazak u USA pa je celo veče ispitivao Ivana o detaljima. ” OK, i gde ćemo sad?” upitao ga je Ivan nakon što su odvezli Sanju kući. ” Razmišljao sam gde da te vodim. Ima jedno ok mesto, skoro je otvoreno, bio sam par puta. Nije gužva i opšuteno je, više je možda za parove ali meni se sviđa tamo.” ” Važi, vodi me tamo samo da sednemo negde gde nije galama ” odgovorio mu je Ivan.

E, a slušaj ovo, znaš ko radi tamo?” ” Neko koga ja znam? ” upitao je Ivan. ” Znaš iz viđenja više nego što stvarno poznaješ tu osobu ” reče mu Dragan uz osmeh. ” Čekaj, da li je žensko ili muško?” ” Ma žensko, i to kakvo žensko…bar je nekad bilo ali ni sad nije loše ” ” Bacio si me u rebus brate…ko je? ” ” Tanja Markovski ” nasmejao se Dragan ponovo, ” Mislio sam da je u zemlju propala ali se pojavila ” ” Pa nju nisam video ima 10 godina…kakva je njena priča, jeli se udala…ma šta ja pitam, udala se ta sigurno…joj kakva je bila..” komentarisao je Ivan ” Nije se udala…bila je sa nekim likom dugo vremena…on bio krimos, jebi ga, roknuli ga pre 3-4 godine čini mi se, od tada ništa za nju nisam čuo, mislio sam da je u Italiji. ” odgovorio je Dragan dok je parkirao auto ispred lokala.

Ušli su u lokal, bilo je poluprazno, sat na zidu je pokazivao 2:31 AM, muzika sa zvučnika je tiho svirala. Seli su u separe, Dragan je zapalio cigaru ” Evo ide konobarica…izgleda da nije Tanja” rekao je. ” Dobro veče, šta želite ? ” upitala je devojka prijatnog izgleda, nije mogla imati više od 19-20 godina. ” Donesi nam dva piva, jelen…može pivo a? ” upitao je Dragan Ivana znajući da ne pije on često. ” Ma može ” odgovorio mu je. ” Nego, da te pitam nešto…Tanja ne radi večeras?” gledao je Dragan u devojku i pitao je. “Tanja…radi Tanja večeras, samo ona nije konobarica ona radi za šankom .” ” Hoćeš li biti ljubazna da je pozoveš da dođe do nas ovde, reci joj da smo stari poznanici iz detinjstva i da bi nam bilo drago da se vidimo, ovde je moj drug koji je specijalno došao iz USA radi proslave godišnjice mature i hoće da obiđe staro društvo. ” upitao ju je Ivan. ” Šta da kažem, kako se zovete ?” ” Kaži samo stari prijatelji iz tamo negde sa početka devedesetih, setiće se ona kad nas ugleda, neka bude iznenađenje ” odgovorio joj je Ivan.

Devojka je otišla i vratila se ubrzo noseći dva piva ” Doći će Tanja do vas za minut-dva. ” Ivan je uporno gledao ka šanku ali zamračeno osvetljenje i mesto na kome su sedeli nije puno otkrivalo. ” Evo ide neko ” reče Dragan ” Neću da se okrećem ” rekao je Ivan. ” Dobro veče ” čuo je poznat glas. Stajala je desno od njega, podigao je glavu. Nije je baš najjasnije video zbog svetla, ali da, to je bila ona…nekih 10 godina kasnije, 4-5 kilograma više, koliko je uspeo da vidi na prvi pogled. ” Dobro veče Tanja ” reče Dragan. ” Izvinite, ali ja ne mogu da se setim odakle se mi poznajemo?” upitala ga je Tanja. ” Dragan Stojanović…išao sam sa tvojim bratom od strica zajedno na veslanje, sećaš se kada si dolazila na treninge, pa smo ti on i ja vozili zajedno ponekad, sećaš li se toga? Druga vremena su bila ” ” A ti si Dragane…joj nisam te videla…pa koliko…sigurno od tada još ” “” Viđala si ti mene ali me nisi VIDELA jer sam za tebe bio niko i ništa “” mislio je Dragan u sebi. ” Ima toliko sigurno ” rekao je . ” Ovo je moj drug iz razreda, Ivan…moguće je da se i njega sećaš, on se tebe seća…sada je došao iz USA da poseti staro društvo, imali smo večeras godišnjicu male mature ” Ivan je pružio ruku ” Nismo generacija, ne verujem da me se sećaš ” rekao joj je ” “Stvarno se ne sećam. Toliko je vremena prošlo”, odgovorila mu je uz osmeh blago stegnuvši njegovu ruku.

Zagledao se u nju. Njene plave oči nisu bile više onako neuhvatjlive i prkosne, njen pogled govorio mu je da je život verovatno nije mazio. U tom trenutku setio se šta mu je Dragan rekao, o njenoj vezi sa kriminalcem i životom u Italiji… Iz razmišljanja su ga trgnule Draganove reči “A mislim da bi bilo strašno zanimljivo da ti Ivan ispriča odakle se vas dvoje zapravo poznajete, tj. ako se i on seća tog događaja…posle toliko godina mislim da ćemo se svi smejati” rekao je Dragan veselo, bez ikakve zle namere u njegovom glasu. “Nije to bitno toliko Dragane, važno je da li bi Vi Tanja hteli da nam pravite društvo večeras ovde, ja sam ovde prvi put nakon 9 godina i prija mi druženje sa našim ljudima. Čovek u inostranstvu se uželi razgovora na našem jeziku.”

Tanja je uz osmeh odgovorila “Ne moraš mi persirati, nisam ja toliko starija od tebe, neću da se osećam kao baba! ” ” Nisi puno starija, samo 3 godine je razlike…to je nekad bila ogromna razlika”, odgovorio je Ivan sa smeškom. “Neće ti praviti probleme što sediš sa nama, ko će da radi za šankom?” “Odmeni će me pola sata koleginica, nema problema za staro društvo. I da čujem Ivane, odakle se mi znamo? Ja se stvarno ne sećam, uglavnom se sećam starog društva, eto setila sam se i Dragana ali ti mi deluješ skroz nepoznato, izvini”, osmehivala mu se.

Dragan je primetio kako se Tanja odmah okrenula ka Ivanu, kako mu poklanja osmehe i kako su joj pokreti glavom nekako umiljati. “Kučka je osetila pare”, mislio je u sebi. Dobro ju je osmotrio. Telo joj nije bilo kao sa 17, samo nije mogao da se odluči da li je sada bolje ili ne. Video se višak nekoliko kilograma, kosa više nije bila toliko dugačka i nije imala onaj sjaj, jer boja nije bila prirodna, primećivao je to. Primetio je da su joj grudi veće, možda je rađala, pomislio je. Nije čuo da jeste tako da nije bio siguran da li su možda u pitanju silikoni. Njena koža je i dalje bila preplanula, uticaj solarijuma, bio je siguran u to. Imala je 28 godina, mogao bi joj čovek dati 5 godina više, a i 5 godina manje, sve zavisi kako je pogleda. No u jedno je Dragan bio siguran. Tanja je i dalje bila boginja. Možda ne sada kao što je bila pre 10 i više godina, možda je sada njen izgleda više bio nekako kurvinski, prenaglašen, čak i ako je bila normalno obučena u farmerke i bluzu.

“Stvarno želis da čuješ odakle se poznajemo? Upozoravam te da ti možda neće biti prijatno i ako smo bili klinci”, upitao ju je Ivan prekinuvši time Draganovo razmišljanje. “Ja se izvinjavam, moram do wc-a ” rekao je Dragan i ustao. Ivan ga je pogledao dok je čekao Tanjin odgovor. Video ga je kako je zastao iza Tanjinih leđa, mahnuo je rukom i ispružio srednji prst, a sa usta mu je pročitao reči “Karaj”. Skrenuo je pogled ka Tanji. “Ma slobodno reci, da se smejemo zajedno, predosećam da je nešto komično u pitanju.” odgovorila mu je. Zagledao se u njen osmeh, kao klinac nije imao puno prilike da je vidi sa takvim osmehom na licu. Šta više, kao klinac mogao je samo da sanja da ona sedi i priča sa njim, deleći mu takve osmehe.
” Važi, reći ću ti, možda je i bolje da ti ispričam dok se Dragan ne vrati da me ne zeza ” Ona je potvrdno klimnula glavom, zapalivši pri tom cigaretu i nalaktivši se radoznalo je očekivala početak priče.

” Jednog leta, mislim da je bilo između sedmog i osmog razreda…imao sam 14 godina, klinac sam bio…živeli smo u istom naselju, Novi Raj, nismo bili komšije ali smo te viđali tako, prolazila bi pored nas…kada bi ti prolazila svi bi se okretali, to znaš i sama sigurno”, napravio je pauzu ovde i nasmejao se. Ona je prokomentarisala njegovu izjavu “Mladost-ludost…pričaj dalje”, rekla mu je isčekivajući nastavak njegove priče. Njena ruka igrala se sa upaljačem na stolu, dok joj je glava bila naslonjena na drugu ruku. Gledala ga ja u oči.

“I jedno popodne tako, prošla si pored nas, Dragana i mene…bilo je leto, nosila si neki uzan šorc, sva preplanula od sunca…dok si prolazila nikoga nisi primećivala, pogled samo napred…a kako si hodala, ko bi te video samo mu bi se zavrtelo u glavi, majke mi ” nasmejali su se zajedno, bilo mu je jasno da se slaže sa tom njegovom izjavom…”…i tako, prošla si…mi smo se okrenuli za tobom…fiksirao sam te očima…i onda mi je nešto izletelo dovoljno glasno da si ti to čula…zvuči li ti poznato?” “Veruj mi da sam ja u mom životu čula sve i svašta …reci mi šta si to rekao dok sam prolazila?”, upitala ga je. “Nećeš da se ljutiš?” “Nismo više klinci, ne brini se, razumem ja to, 14 godina, krv jurne u glavu lako”, nasmejala se na sav glas. “Pa kad već hoćeš da znaš…kad si prošla rekao sam “ja bi ovu odvalio”…a ti si se okrenula i izdrala se na mene, rekla si mi da idem kući i da izdrkam…izvini na vulgarnosti ali tako je bilo…onda si se okrenula i otišla si svojim putem a ja nisam znao šta me je snašlo”. Gledao ju je u oči i dalje…smešila se.

Približila je glavu kao da želi nešto da mu šapne. Nagnuo se ka njoj. “A da li bi hteo da ispuniš svoju dečačku želju, i da me odvališ…večeras.” čuo je njene reči koje su počele da odzvanjaju u njegovoj glavi. “Ti to ozbiljno?”, upitao ju je sa izrazom lica koji je pokazivao čuđenje. Ona se i dalje smešila. Dodirnula mu je ruku koja je bila na stolu. “Da me poznaješ bolje, znao bi da sam ja uvek ozbiljna, čak i kad se šalim…a sada se ne šalim. Ponuda stoji, samo za večeras, ako želiš…” Gledao ju je sa nevericom…Njen dodir pekao je njegovu ruku, osetio je kako mu krv struji telom i blago je zadrhtao…Ona je bila tu pred njim, otvoreno mu se nudila…ona, Tanja Markovski, dečačka želja i san…Dok je milovala njegovu ruku njene reči su ga ponovo iznenadile…”Samo da znaš dragi..takvo zadovoljstvo ima svoju cenu…za tebe večeras, 300 $…300 $ i možeš da ostvariš sve svoje snove iz detinjstva…razmisli dobro…ponuda važi samo večeras, ako pristaneš idemo kod mene, sada je 3 sata, do 7 ujutro možeš da mi radiš šta god poželiš..ako misliš da je cena previsoka, to te izađe manje od 100 $ po satu, za te pare me niko nikad nije imao..ako si za, dodji do šanka za 10 minuta…”

Nije mogao da veruje šta je izgovorila, nije znao kako da odreaguje. Pored svog uzbuđenja zbog same ideje da bi je večeras mogao imati, razočarenje ga je ipak preplavilo. ” Zašto to radiš Tanja?…zašto ti…” upitao ju je tiho i ozbiljno. ” Slušaj dečko, nemoj samo molim te da mi držiš predavanja…znamo dobro i ti i ja zašto si zapravo večeras došao ovde, ako si se slučajno predomislio to je tvoja stvar ali molim te ne drži mi predavanja, jasno? Da ili ne?”, zvučala je potpuno ozbiljno, njen pogled je bio oštar i odlučan…u tom pogledu prepoznao je onu Tanju od pre 10 godina, prkosnu Tanju i ponosnu Tanju, koja je uvek išla sa glavom gore bez obzira na sve. ” Ja ne znam šta ti misliš koji je razlog što sam večeras dosao ovde, ali je jedini razlog taj što sam posle proslave godišnjice hteo da popričam malo sa starim drugom, on me je doveo ovde…” ” Da ili ne Ivane ?” prekinula je njegovu rečenicu pokazavši mu da je ne interesuje njegova priča. Zbunjeno, rekao je da. “Budi za 5 minuta za šankom, obezbedi prevoz ako ga nemaš…svog druga posalji kući. Vidimo se lepi”, uputila mu je osmeh na kraju. Pratio ju je pogledom dok je odlazila, sa nevericom vrteći glavom ispustio je glasan uzdah. Nije verovao da je rekao DA. Sada je počeo da razmišlja šta će reći Draganu koji se upravo vraćao iz wc-a. “Kud ode ova?”, upitao ga je Dragan. ” Mora da radi kaže, vratiće se kasnije…nego znaš šta…treba mi usluga od tebe”. Dragan se samo nasmejao. “Ma reci slobodno, ajde šta treba.” “Treba mi tvoj auto…i treba mi da me ostavis večeras sa Tanjom ovde…imam jak osećaj da će biti nešto večeras ” odgovorio mu je, ne želeći da otkriva sve detalje. ” Oooo švalerčino, svaka čast…a dobra je brate, upala ti sekira u med, boli te uvo…idem kući čim ispijem pivo…samo pazi se nje, nije ona mutava, osetila je lovu.” “Bez brige. I hvala, ovo ti neću zaboraviti nikad.” Stegnuli su ruke prijateljski, nasmejali su se obojica. Dragan je brzo završio sa pivom, pozvao taxi i otišao kući. Ivan je seo za šank.

“Nisi se predomislio ?” smejala se. “Nisam se predomislio samo sam još uvek pod utiskom…malo sam iznenađen”, odgovorio joj je.” Evo završavam za minut-dva, pa idemo kod mene…i opusti se čoveče, budi krut kad bude trebalo da budeš krut…gledaj na sve ovo kao na lud provod koji ćeš pamtiti do kraja života, imaćes šta da pričaš kada se vratiš u USA.”, namignula mu je. Još jednom ju je pogledao dobro. I ako je i dalje osećao napetost, činjenica da je već neko vreme apstinirao činila je svoje. Od prvog trenutka kako ju je ugledao te noći želja u njemu je proradila, iz glave do stomaka preneo se osećaj blage mučnine čineći njegov penis osetljivijim, blaga erekcija je bila neizbežna. “Spremna sam, idemo”. Izašli su napolje, krenuli ka autu. “Smešno” rekao joj je. ” Šta je smešno?” “Tek sad vidim da sam te prestigao u visini… Ja sam te sve ove godine pamtio za jedno 10 cm visočiju od mene” ” Bila sam visoka za svoje godine, baš sam u tim godinama i izrasla naglo…sve osim grudi naravno”, nasmejali su se oboje na njen komentar. Ušli su u auto. Sat u autu je pokazivao 3:10. “Već mi je isteklo 10 minuta?” “Ne brini se ništa, ako budem raspoložena možda dobiješ bonus. Ne bi da počinjemo u autu.” ” Nisam ni mislio na to” odgovorio joj je. Rekla mu je adresu gde da vozi. ” Moraš mi malo pomoći pošto ne pamtim ulice toliko dobro, 10 godina je ipak 10 godina”

“Dobro…daj mi svoju ruku, vozi pažljivo…” uzela ga je za desnu ruku “Da ne bi mislio kako ti zakidam na vremenu, daću ti nešto o čemu ćeš da misliš dok voziš…”…Stegnula mu je šaku i stavila je na svoju nogu i krenula polako da je vuče po sebi, prema gore, uz spoljnu stranu butine, preko stomaka…prešla je preko grudi, na trenutak ih je osetio i ako je na sebi imala bluzu, kaput je bio otkopčan, njegova ruka dalje je išla preko njenog vrata sve do usta. Tu ju je zaustavila. “Kada ruka ode levo, skrećemo levo…kada ruka ode desno idemo desno…kada ruka stoji ovde, a ti osetiš ovo” …u tom trenutku je uzela njegov kažiprst u svoja usta, i prešla je jezikom preko njega, oblizujući ga…” …mmmm…tada voziš pravo…”. Srce je počelo jače da mu tuče. “Ova zna svoj posao”, pomislio je. Uzela je njegov prst među svoje zube, stegla ga usnama. Počela je da ga sisa jako, čuo ju je kako diše kroz nos snažno. Usnama je pravila karakterističan zvuk, nabijajući glavu prema prstu, klizajući usnama po njemu. Pritisak u njegovim pantalonama je postajao neizdrživ, osećao je da će pući.

Odjednom, ona izvadi njegov prst iz usta, i pređe preko svog lica pa gurnu njegovu ruku među svoje grudi. Gurnula ju je pravo na levu sisu, pritiskajući jako, i trljajući. Stegnuo ju je jako rukom i počeo ritmično da je trlja…skrenuo je levo na raskrsnici. Tanja se pomerala lagano u ritmu njegove ruke. Zatvorila je oči na trenutak, pritiskajući Ivanovu ruku još jače…”…taaakooo…ne treba ti mapa kada imaš mene kraj sebe….”…uzela je njegov prst i počela je ponovo da ga sisa, ovaj put halapljivije i snažnije.” “Da li glumi ili se stvarno napalila”, proletela mu je misao… “Nije to toliko ni bitno. Ako i glumi…zna svoj posao…kako ga neće i znati…ona je profesionalac….”, letele su mu misli glavom dok se trudio da održi pažnju na put i da ne završe negde sa strane zakucani u banderu. Njena ruka ga je ponovo odvela među grudi, ovaj put desno. “…šta ćes da mi radiš kada dođemo kući….pričaj mi…”, govorila je gotovo sanjivo, poluotvorenih očiju “…pričaj mi Ivane, pričaj šta ćeš mi raditi…” stezala je njegovu ruku preko svoje, osećao je kako pritiska grudima njegovu ruku, njena desna sisa je bila u njegovoj ruci, ispunila mu je dlan. I ako je imala bluzu na sebi, pod njom je osetio njenu čvrstu bradavicu.

Počeo je užurbano da diše, zadrhtao je. “…odvaliću te Tanja…odvaliću te od jebanja…” izgovorio je drhtavim glasom, punim nestrpljenja. Bio je siguran da među nogama oseća vlažnost, toliko mu je malo falilo da pređe preko granice, da svrši. Samo jedan dodir bi bio dovoljan…” …mmmm…tako jeeee….”…govorila je dok mu je ponovo sisala prst…”…kada dođemo kući onda ćeš da me jebeš…i ja ću tebe da jebem..mmmmmm…” i dalje je sisala njegov prst jako, mislio je da će da ga proguta. Više mu nije bilo važno da li se Tanja folira ili ne, sada je jedva čekao da stignu kod nje kući. I u jedno je bio siguran, to nikako neće biti uzalud bačen novac… “…mmmm….broj 138…tu ćeš stati, nemoj da promašiš….”…rekla mu je. Ubrzo je naišao i broj 138, zaustavio je auto.

” A sada budi dobar, i plati jednu trećinu unapred ” rekla mu je i dalje ga držeći za ruku, i dalje joj je glas bio blago omamljen. “Nema problema…i ovo do sada je vredelo 100 $”, odgovorio je pružajući joj novčanicu. “Nisi ti još svestan koliko si jeftino prošao večeras”, uz osmeh mu odgovori Tanja. Izašli su iz auta i ušli u zgradu, popeli se na drugi sprat. Otključala je vrata i ušla. Upalila je svetlo. “Tamo je spavaća soba, ja idem do wc-a, uđi slobodno i raskomoti se, idem da se spremim za tebe. Sestra mi je u onoj tamo sobi spava, pa zato bolje idi u spavaću da ne pravimo buku. Imas tamo u sobi nešto za piće, snađi se.” Stavila je ruke na njegovo lice i privukla naglo njegovu glavu svojoj, njene usne se spojiše sa njegovim. Uzvratio joj je poljubac jako, počeo je da je guta usnama, jezikom ju je tražio i uzvraćao njen poljubac. Stegao ju je jako rukama, prislonio se uz nju. Osetila je njegovu erekciju, osetila kako se pomera, trljajući se uz nju… “Poolaaakoo….sve ćemo polako….idi u sobu i čekaj me…dolazim za koji minut…”, govorila mu je prekidajući poljubac. Samo je potvrdno klimnuo glavom i krenuo je u sobu. Delovao je pomalo izgubljeno. Celo telo mu je drhtalo od strasti. “Bože, kako se ljubi ” pomislio je…” Poljubio sam Tanju Mitrovsku “…koliko je puta drkao samo misleći na taj čin. Na njene usne kako se stapaju sa njegovim, na zagrljaj i uzvraćeni poljubac…

Ušao je u sobu. Soba je bila prostrana, sa jedne strane ormari sa ogledalima, na drugoj veliki bračni ležaj, sa strane je bio noćni stočić a na njemu flaša viskija, sa dve čaše pored. Skinuo je jaknu, košulju i pantalone. Ostao je samo u boksericama. Legao je na krevet, sipao čašu pića i popio na eks. Sekundi su prolazili kao sati. Onda je čuo kako se vrata tiho otvaraju. Ušla je Tanja, u bade mantilu i raspuštene kose. Otvorila je mantil. Na sebi nije imala ništa. Gutao ju je pogledom…njene modre bradavice, njene bronzane grudi..celo telo joj je imalo istu boju kože, savršeno osunčano telo…Grudi su bile definitivno veće nego kada je imala 17 godina, ali bio je siguran da su prirodne…bile su savršene, želeo ih je u svojim rukama odmah. Suzdržao se da ne skoči iz kreveta na nju, dok se polako kretala ka njemu. Noge su joj i dalje bile savršene, možda se blagi višak kilograma video na stomaku, ne pamti je da je imala stomačić, ali ovako mu je bila joj više sexy…savršen stomacić…a ispod njega tanke svetle dlačice vodile su dalje, do njenog otvora strasti… Koliko je puta samo zamišljao kako ona izgleda tu dole, sada je mogao da vidi da izgleda hiljadu puta savršenije nego što bi ikad mogao da zamisliš…njen klitoris blago otvoren kao da ga je pozdravljao, kao da je znao da se nalazi na smotri, toliko dugo sanjanoj i željenoj smotri, toliko zamišljan i željen u dečačkim snovima…Tanja je zastala kraj ivice kreveta.

“Vidim kako je gledaš…dođi…” pružila mu je ruku. Pružio je i on svoju, povukla ga je ka sebi. “Dođi da se upoznate…kladim se da si je noćima zamišljao i sanjao ranije…evo…tu je… “Privukla ga je do sebe, njegova glava bila je u visini njenog stomaka, klecao je na krevetu. “…Hajde…poljubi je…tvoja je…”…Nije čekao ni jedan sekund, strast koje je bila u njemu nije mu dozvoljavala da se više kontroliše, zgrabio ju je rukama za dupe i privukao prema svom licu, zaronivši glavom među njene noge. Od njenog mirisa zavrte mu se u glavi jos jače, gladno je otvorio usta sklopivši svoje usne sa njenim klitorisom, sisajući njenu slatku tečnost, toliko jako i snažno da je svakim trenom njena tečnost sve više bila na njegovom licu, na bradi, oko usta, čak na obrazima…Gurnuo je jezik snažno u nju, osetio je kako je poskočila. Rukama je krenuo na gore i zgrabio njene grudi, konačno ih je imao u rukama. Ona uze njegove ruke i jače pritisnu uz svoje grudi, jako trljajući u istom ritmu kojim je njegov jezik ljubio njenu unutrašnjost. Zatvorila je oči, i počela da se pomera u kukovima snažno, pritiskajući se uz njegovo lice, sve snažnije i odlučnije.

Osetio je to, pa ju je uzeo jednom rukom oko struka i stegao je jako da mu ne beži pod jezikom i da je ne bi slučajno povredio zubima…Gorelo je među njenim nogama, nije da se kontroliše, čuo je kako tiho jeca…uhvatila ga je za kosu i povukla prema sebi još jače. Bol koji je osetio zbog toga bio je znak da je ona vrlo blizu, gubi kontrolu. Zabio je svoje lice u nju, gurnuo je jezik skroz koliko je mogao, usnama trljajući klitoris snažno. Počela je nekontrolisano da podrhtava, tresla se celim telom. Stegla ga je jako rukama i pribila se uz njegovu glavu ne dajući mu da dodje do daha. Telo mu je bilo potpuno upaljeno, preplavljeno ekstazom, u mislima mu je bilo samo jedno “Tanja Mitrovska…šta joj radim”…ludeo je od te misli, gubio je dah pri pomisli da je to ona pred njim, da je ima svuda po licu, da će njen miris nositi večno u svom nosu, da će se sećati zauvek tog slatkog ukusa njenih sokova. Eksplozija među nogama, zujanje u ušima, još uvek pribijenog lica u njoj, gubio je dah….nije izdržao, uzbuđenje je bilo ogromno, celo telo mu se treslo..kao i njeno…držala ga je čvrsto još uvek…dah joj se lagano smirivao…”…ahhh….mmmm…to je bilo fino…”, rekla je odgurnuvši ga. Pao je na leđa, zadihan, lica umivenog njenom tečnošću… srce mu je snažno kucalo, vrtoglavica se polako gubila. Zatvorio je oči. Osetio je njene ruke kako mu spuštaju bokserice lagano. Svukla ih je skroz.

“Vidim, nije samo meni prijalo”, čuo je njen glas koji se smešio. Prešla je rukom preko njegovog penisa, koji je i dalje bio čvrst. Pulsirao je snažno. Ivan je i dalje žmurio. Njen dodir je prijao. Samo je lagano prelazila preko njegove muškosti, celom dužinom, a onda ga je čvrsto uzela u ruku i uzela u usta. Osetio je iznenadnu toplinu, otvorio je oči. Njena kosa ga je golicala po stomaku dok je ona ritmično spuštala i dizala glavu, čvrsto stežući njegov penis, polako ga okrećući u polukrug. Pogledala ga je u oči ne prekidajući sa svojim pokretima. Njen jezik stezao je glavić snažno cedeći ostatke sperme iz njega, sisala ga je jako. Onda je odvojila glavu nastavivši pokrete rukom. “Jesi li ga ovako drkao misleći na mene….reci mi..”…upitala je tihim izazovnim glasom. Nije joj odgovorio, samo je pružio ruke ka njoj. Uzeo ju je za ruku i povukao prema sebi. “Hoću da te odvalim… ” rekao joj tiho. Spustila je usne na njegove, počela je da ga ljubi. Polako se pomerala u ruci i dalje držeći njegov penis. Polako je sa njim trljala oko svog međunožja, lagano, u krug. Osetila je kako njegov poljubac postaje jači, odlučniji. Pomerila je rukom i skliznula je na njega. Bio je u njoj. Počela je da se pomera kukovima, lagano…Uhvatio ju je rukama za guzu i jako stegao. Činilo se kao da hoće da ga pokida, širio ga je rukama.

Njena meka koža pod njegovim rukama činila se kao plastelin. Pomerao je svojom karlicom, nabijajući ga još jače u nju, svaki put stežući njeno dupe snažno kad se ona pritisla uz njega. Uspravila se skroz na njemu, stežući svoje grudi i držeći ih tako. “Gledaj me…gledaj svoju Tanju…vidi šta joj radiš… “, govorila mu je…Stegao ju je oko struka i počeo snažno da navlači ka sebi…gledao ju je pravo u oči. “…ti si moja boginja…” rekao joj je dok je počinjao polako da se gubi, strast je postajala jača, muteći mu um…Nagnula se prema njemu, na kolena, njene grudi su mu bile pred očima, nekoliko centimetara od lica. Spuštala se na njega nabijajući se u ritmu…lagano…Pridigao je glavu koliko je mogao, i zario lice među njene grudi, ljubeći ih i grickajući njene tvrde bradavice. Počeo je sve više da se odiže kukovima tražeći je…želeći da prodre dublje i jače u njenu utrobu, da je potpuno ispuni. Rukama ju je spuštao na sebe sve odlučnije i snažnije. “…tako…jebi svoju boginju…odvali me…tvoja sam…” šaputala mu je zadihano. Osećala je kako ju je znoj celu oblio…njegov jezik palio je njene bradavice, struja je prolazila čitavim njenim telom, stvarajući negde u samoj utrobi osećaj ispunjenosti i topline, počela je jače da poskakuje po njemu. Njene grudi bile su potpuno vlažne, crvenele su se od njegovih zuba…uzimao je bradavice među zube i onda jezikom prelazio preko njih, čineći da ona svaki put kada to uradi ispusti jedno dugačko ” aaaaaahhhhh “. Sve se snažnije pomerao i pribijao uz nju, rukama ju je vukao ka sebi kao da želi da je pokida.

Čuli su se u sobi sudari dva tela, dok njena guza snažno seda na njega i traži sve više i sve jače. Odjednom, kao i prvi put, osetio je kako kreće iz njega lavina, u deliću sekunde osetio je u stomaku kako se prelomilo, i krenulo iz njegovih testisa, šiknulo je pravo u nju. Snažni grčevi prostrujali su kroz njegovo telo, rukama ju je zgrabio još jače da mu ne sklizne. Kada je videla da je počeo da svršava celom težinom je nasela na njega, podupirući se rukama od krevet, izvila je svoje telo unazad. Ostala je tako na njemu blago se pomerajući, dok se njegov dah polako smirivao. “Ti si fantastična”, rekao je. Nije rekla ništa, samo se nasmešila. Sišla je sa njega, ustala sa kreveta i zapalila cigaretu…Sela je kraj njega rukom mu prelazeći po licu…” Reci mi samo nešto, ali iskreno…jesam li stvarno bila tvoja boginja kada si bio klinac?” “Bila si mi i i više nego boginja, stvarno…ludeo sam za tobom, ali sam znao da nikad neću moći da ti se približim, bar ne onih godina.” rekao joj je. ” Eh…onih godina..onih godina svi su me želeli…pa i sada me mnogi žele…to nije ništa, samo pusta želja…mislila sam da ćeš reći nesto drugo…ali nema veze lepi “. Sa osmehom na licu, poljubila ga je u nos.

“Ako želis možeš da prespavaš ovde, ili ako želiš da ne spavamo u 7 sati napuštaš stan, ok?” “A, ako prespavam, kada se probudim ne mogu više da….” nasmejao se. “To ćemo se dogovoriti kad se probudiš. Ja ne ustajem pre 12, a ti ako moraš negde ranije, ni slučajno da me nisi probudio. Samo mi prvo pre nego što legnemo daj ostatak novca”. “Nema problema”, odgovorio joj je. Dao joj ne novac i zavalio se u krevet.

-Gde ti je sestra? -Otišla je do piramide da kupi neke lekove za kera. Sedi, ‘oćeš kafu? - Ma, nemam pojma. Treba da krenemo u bioskop za 20 minuta, jel’ znaš kad će da se vrati? - Otišla je pre pola sata, trebalo bi svaki čas da se vrati, da stavim kafu? -Pa ‘ajde, može. Sela je za veliki trpezarisjki sto preko puta mene…Sestra od moje tadašnje devojke, današnje supruge, bila je plavuša, pomalo ružna u faci (za razliku od moje žene anđeoskog lika), ali vrlo jebozovno građena.

Imala je izvajane noge, sa divnim oblinama, guza joj je bila malo poveća, ali izuzetno čvrsta, stomak perfektno ravan, male, ali prave i čvrste sise, plava kosa do ramena. Do tog momenta, nikada nisam na nju gledao kao na neki plen, na neku koju bi trebao pojebati, nikad mi se nije digao na nju, iako su svi moji drugovi uporno pokušavali da je smuvaju. Verovatno zato što sam mnogo voleo svoju devojku, a sa njom sam gajio izuzetno dobre drugarske odnose, kakve nisam ranije imao sa ženama.

Ipak, tog dana, nešto je u meni, odjednom i neočekivano, puklo. Kada sam je video kako se propinje u stolici, sa kratkom majicom koja je otkrivala stomak, uskim šorcem od džinsa, i crnim čarapama na nogama, osetio sam onu, dobro poznatu toplinu iz donjeg dela stomaka. Zaprepastio sam sebe, pogotovo što sam je pre toga na stotinu puta video skoro golu, u kupaćim kostimima, u donjem vešu, i nikada nisam osetio nešto slično… - E, ove drvene stolice su tako neudobne, ‘ajmo u dnevnu sobu da gledamo TV. Otišli smo u dnevnu sobu u kojoj je bio samo jedan krevet, dve fotelje, stakleni sto, i TV set. Sela je na krevet sa blago razmaknutim nogama, koje je oslonila na vrhove prstiju. - Jao, kako me ubi ova kičma, sav sam se ukočio - požalio sam joj se - ‘Oćeš da te izmasiram? - Ma jok, znaš koliko je Kaća bolesno ljubomorna, još treba sad svaki čas da uleti u kuću i da zatekne mene na krevetu, kako me ti masiraš. Trebaće mi celo veče da joj objasnim šta se dešavalo - Ma, da li si ti normalan, gde će da posumnja na nas dvoje. Uostalom, ajde sedi na pod ispod kreveta, pa će da deluje pitomije ako naiđe. - Kad si navalila…

Razmaknula je još malo noge da mogu da sednem između njih. Ona je u to vreme bila sa mojim dobrim drugarom, koji je bio aktivni vaterpolista. On je mnogo voleo uveče kad se vide, da ga masira. Znala ja da ga masira i po nekoliko sati bez prestanka. Izgleda da joj je to pričinjavalo veliko zadovoljstvo. Problem je bio u tome što ju je on navikao da ga masira izuzetno jako, što meni nikako nije prijalo. Neverovatno koliko je imala snažne ruke i prste, iako su na prvi pogled delovale vrlo nežno. - Jel ti prija? - Veoma - slagao sam - Dok me je ona masirala i gledala TV, ja nisam mogao da sklonim pogled sa njenih prelepih stopala u crnim čarapama i izvajanih listova. Morao sam ih dodirnuti. Lagano sam naslonio laktove na njene butine, tako da mi ruke padnu preko njenih kolena i niže. Nije reagovala. E tu sam puk`o - moram je jebati! Počeo sam da je milujem po nogama, sa velikim strahom od njene reakcije, ne toliko zbog eventualnog odbijanja, već zbog činjenice da je ona moja buduća svastika, i zbog blama koji bih mogao doživeti ako se pročuje po bloku i familiji.

U početku nije reagovala, da bi, taman kad sam pomislio da je 90% posla gotovo, odjednom ustala, delujući ljuta… - Dosta ti je za danas. Uzela je cigare sa stola, i sela na fotelju. Oblio me hladan znoj, gledao sam je netremice, čekajući da li će nešto da kaže. Narednih pet minuta, oboje smo ćutali k`o zaliveni. Ona je buljila u TV, a ja u nju. OK, pomislio sam, ne želi da se jebe sa mnom, ali se nije naljutila, bar neću najebati, sada ću otići u WC da izdrkam kurac koji je naglo splasao, i ostao onako vlažan. Kada je popušila cigaretu, oštro me je pogledala, ustala i otišla u WC. - ‘Oćeš li dugo biti unutra, treba mi WC? - Što, jel’ hoćeš da ga izdrkaš? - Kad me nije tad strefio šlog, neće nikad -Ej, nisam ti pokazala šta mi je tvoj drug kupio za rođendan -Nisi -Pa i nije baš za pokazivanje, ali daću ti samo da priviriš.

Izašla je iz WC, stala ispred mene gledavši me pravo u oči. Počela je da otkopčava dugmad na šorcu - Šta radiš to? - Pa da ti pokažem poklon. - Ispod šorca, koga nije skinula, već samo otkopčala šlic, sevnule su bele čipkane gaćice - Jel ti se sviđaju? - Pa, dobre su… - A, nisi sve video. Povukla je šorc nakratko dole. Gaćice su imale zlatan vez na mestu gde je joj je ribica. A na vezu izvezena sama pička, sa klitorisom i svim. Brzo je obukla šorc - Eto ti, sad možeš da ideš da izdrkaš. Ušao sam u WC sa namerom da je poslušam, al` sam se brzo predomislio. Probudila je neku životinjsku strast u meni. Vratio sam se u dnevnu sobu. Ležala je na krevetu, na stomaku. - Izvini, jel’ mogu još jednom da pogledam te gaćice? - Što, nisi dovoljno zapamtio da možeš da izdrkaš? - Aha, samo sad hoću da vidim zadnju stranu - E, pa ne može. Dosta ti je bilo za danas! - E, pa moći će… Skočio sam na nju, zgrabio šorc i povukao na dole. Pokidao sam joj sve dugmiće. - Nemoj, bre, koji ti je kurac - Sad ćeš da vidiš koji mi je kurac. –

Svukao sam joj šorc, počela je kao nešto da se otima. Opalio sam joj šamarčinu, kakvu nikad nikome nisam ranije. Puklo je k`o bomba. Umirila se. - Sad ću da te jebem k`o kobilu. Zgrabio sam je za kosu i namestio u kučeći položaj. Pocepaj sebi tu kurvinsku majicu. Počela je da kida majicu sa sebe. Nije me više bilo briga da li će Katarina da naiđe. Neka ide sve u pičku materinu, ali ću ovu jebulju iskidati od kurca, ovde i sad. Gaćice joj nisam skinuo, samo sam ih pomerio ulevo da mogu da joj uguram kurčinu. Nab`o sam je naglo. Bila je sva mokra, neverovatno, kao da se jebala ceo dan. Jebao sam je dosta dugo, divlje, životinjski, iz sve snage, kako samo iz kučećeg položaja može. - Kako ti je veliko ovo dupe, pizda ti materina - Jeste, veliko je - Koliko li si kurčeva primila ovako, droljetino smrdljiva - Nego šta sam, nego drolja, aaah, aaah, svršiću, svršiću,…

Počeo sam da je udaram po dupetu, sve jače i jače. Posle desetak krvničkih udaraca, dupe joj je bilo crveno k`o đavo. Počela je da svršava u talasima. - A, to te pali, je li kurvetino? - Aaaaah, aaaaah, aaaaah, ooooo, daaa - Molim? - Daaa - A, voliš da te boli, a? - Obožavam - E pa, tek će da te boli. Video sam pored kreveta polomljenu antenu od tranzistora. Nisam razmišljao ni trenutak. Dohvatio sam je i zamahnuo. Fiiiijuuu - šljas. Fiiiijuuu - šljas. Sad sam već bio izvadio kurac iz raspomamljene pičke. Na dupetu se pojavljuju tragovi krvi. Počela je da plače.

- Šta je, šta si zastao? Udri, bre, to ogromno dupe!!! - urlikala je. Zveknuo sam je još dva puta. Na svakom guzu su se ocrtavala po dva tanka krvava traga. Vratio sam kurac u pizdurinu, i nabadao je još nekih minut i po. Nisam više mogao da izdržim. Izvadio sam ga, i počeo da drkam. - Čekaj, ja ću da ti izdrkam. - Okrenula se ka meni, takođe četveronoške, i izdrkala mi kurčinu koja je pretila da eksplodira. Po faci joj se izlilo, činilo mi se tada, litra sperme. Nije postojao ni jedan milimetar na njenom licu, koji nije bio prekriven spermom, koja se pomešala sa njenim suzama. Seo sam na pod i zapalio cigaru. Ona se strovalila na krevet i zamolila me da zapalim i njoj jednu. - Zar nećeš da ideš da se umiješ? - pitao sam je - Neću, volim kad mi sperma stoji na faci - rekla je i povukla dubok dim. Od tih reči, kurac mi se opet udrvenio - Opaa, vidi, vidi. Kad pre? - rekla je, gledajući u kurčinu - Koja si ti droljica, jebote… - Naravno. Hoćeš opet da jebeš droljicu? Bacio sam cigaru u pepeljaru, i popeo se na krevet.

Raskrečio sam joj noge, i uvalio kurčinu, ovoga puta spreda. Kidao sam je tako, bogami dobrih pola sata u istom ritmu. Ona je svršila, čini mi se, nekoliko puta. - Jebi, jebi, jebi - stenjala je. Kad sam osetio da se približavam kraju, pitao sam je: - Kobilo, ‘oćeš opet na facu? - Naravno, kuronjo. Istresao sam, ovoga puta, dosta manje sperme, ali opet je to bila solidna količina. Ona prva tura, već joj se bila skorila na licu. Sad, već, poprilično izmoren, seo sam na fotelju preko puta kreveta i zapalio novu cigaru. Tek tada sam se setio da Katarine nema već sat i kusur vremena. Šta li je sa njom, pomislio sam. Cigare smo ćutke popušili. Ona je otišla onako gola i iscepana do kuhinje, koja je bila komplet u staklu, tako da su je komšije vrlo lako mogle videti, budući da je to bila prizemna kuća. Popila je čašu vode, i vratila se u sobu. Sela je na naslon moje fotelje i zagrlivši me rekla: - A šta misliš, gde ti je sad devojka? - Nemam pojma - rekao sam, i sam se pitajući isto - Možda i ona negde prima neku kurčinu kao i ja ovde. - Ćutao sam.

Bio sam siguran u svoju buduću suprugu. - A? Šta misliš? - ponovila je - Nije ona takva - A što misliš da nije. Pa ja sam joj rođena sestra, i vidi kakva sam kurvetina. Volim kurac više nego ‘leba da jedem, veruj mi da je i ona ista jebulja kao i ja. Od tih reči, dobio sam jak osećaj zabrinutosti i ljubomore zbog moguće istinitosti te tvrdnje, ali istovremeno sam osetio da mi kita raste. Da li je moguće da me pali pomisao da neki majmun tuca moju voljenu devojku, buduću ženu?! - Slušaj, kravo, ako ti ne možeš bez kurca 5 minuta, ne mora da znači da su svi u tvojoj porodici takvi - pokušavao sam da ubedim sebe da mi je Kaća verna, ali mi je kurac sve više rastao - Mora da znači. Pa pričala ti je Katarina za našu kevu, koliko puta je prevarila ćaleta. I ona je matora dronfulja, kao i nas dve. - Kaća nije nikakva dronfulja, i neću više da te čujem to da kažeš - Kako to da te toliko nervira to što ti pričam, a kurac hoće da ti eksplodira, a? - primetila je i ona. - Ajde, prekini, dobićeš batine - Ko li je njoj danas umazao facu spermićima, a? Ti ovde jebeš mene, a nju puni neka konjina, možda i dvojica. Opalio sam joj takvu šamarčinu, da se prevrnula preko fotelje, i pala na pod.Uhvatio sam je za noge, i navukao na kurac. Oslonila se rukama na pod, dok joj je ostali deo tela bio u vazduhu. Opet sam je jebao zguza. Tragovi krvi na dupetu već su se bili osušili. - To!!!Kidaj, kidaj,…aaah, aaah…jebi kurvu, zato i služim, da budem jebana, aaaaah, aaaaah. Uhvatio sam je celu, i podigao u vazduh. Zagrlila me je oko vrata, a ja sam je sam dizao i spustao na kitu. Jeb`o sam je tako par minuta, a onda sam je bacio na krevet. - Kako ćeš sad da me jebeš, a? - stenjala je, mazeći se po međunožju - Je li, jel’ drkaš ti pičku sama sebi - zapitao sam je - Da, svakodnevno -E pa, ‘ajde mi pokaži kako ti to radiš, a ja ću da te gledam i drkam - Neću, hoću da me jebeš - rekla je, skoro histerično - Jeb`o sam te dva sata, dosta ti je - Ne seri, bre. Jebi me, skote jedan - prosiktala je. Jebote, koliko je ova krava gladna kurca, pomislio sam. Ipak, odlučio sam, nema više jebanja, hoću da je gledam - Drkaj tu alavu pičketinu i ćuti - Neću - sklonila je ruku sa pičke. Odjeknula je još jedna šamarčina. Ništa, ne reaguje. Pljas, pljas, pljas, tri šamara zaredom. Kosa joj se prilepila za lice. - Aaah, tooo, istuci me, istuci me kada sam bezobrazna - stenjala je i vratila ruku između nogu. Ruka joj se kretala sve brže i brže, a uzdasi postajali sve glasniji. Kako je dobro izgledala tada.

Kosa joj je skroz prekrila lice, skrivajući tako poveći nos (jedino što joj na telu nije valjalo), fantastično oblikovane sise su joj štrčale visoko u vazduh, mišićavi stomak se nadimao u ritmu njenog disanja, divne noge široko razmaknute i vrhovima prstiju oslonjene na pod, prelepa ruka se izgubila negde u dubini najlepšeg ženskog organa. Počela je da svršava, po ko zna koji put taj dan. - Aaaah, aaah, uuuu, uuuu, joj, daj jebi me još malo, moolim teee… - Poslušao sam je. Uhvatio sam je za stopala, i podigao noge na ramena. I udri, udri, udri,… Osetio sam da mi se približava vrhunac, osetila je to i ona - Svrši u mene, molim te. Napuni me spermom, želim tvoju spermu u mom stomaku. U deliću sekunde, kroz glavu mi je prošlo da je to dobra ideja,…ali ipak, zajebi, pomislih, može da zaglavi -`Oćeš spermu u stomaku, a? - Da, hoću da deo tebe ostane u meni, kako dobro jebeš, moj zete,… - Ustaj. Klekni na pod ispod mene.

Na trenutak se začudila, pa je shvatila. Klekla je pored mene, nabio sam joj kurac u usta, i uhvatio za glavu. Počeo sam da joj navlačim glavu na kurčinu koja samo što nije prasnula. Kako su joj usta bila puna mesa, nije mogla glasno da stenje, ali čulo se da itekako uživa i u ovome, opet je stavila ruku na pičku i počela ubrzanim pokretima da je trlja. Uhvatio sam je za uši, i nabio je snažno na sebe. Kurac se više nije video, ceo joj je bio u ustima i grlu (a nije mali - 19cm X 18cm). Počelo je da pršti unutra, direktno u stomak, kao što je i želela. I ona je svršila. Legli smo, ja na krevet, a ona na pod. - Bože, koliko sam dugo maštala o ovom danu.

-Koliko sam samo puta drkala u WC-u, zamišljajući te da mi ovo radiš. Ali, ovome se zaista nisam nadala, ovo je premašilo sva moja očekivanja, fantastičan si, volim te. - Kako to misliš “voliš me”? Jel’ ti znaš da se ja za par meseci ženim tvojom sestrom - Ma volim te, ne u pravom smislu, volim te kao jebača, … a volim te i kao najboljeg druga, to znaš, zar ne? - Da, da, to znam… - Aaa, blago Katarini, …nije ni čudo što svaku noć zaglavi kod tebe do jutra, koja ne bi, kad ovako jebeš,… Nisam joj rekao da nikada ranije, ni Katarinu, niti jednu drugu nisam jebao ovako, ovako divlje, strasno, i pomalo sadistički, samo je ona uspela to da probudi u meni…Katarina,… jao, jebote, zaboravio sam na nju. Pa gde li je ona bila svo ovo vreme, pizda li joj materina kurvinska!!!