Gordan Mihić - Srećna nova 1949.

SCENA 24.

Jutro... Otac čisti sneg, dubok, veliki sneg u zimu 1948... Ode u kuću. Noć je... Pored Miloša gori lampa... On sedi u košulji, puši... Otac sedne pored njega. Nastave ranije započet razgovor. Otac gleda sina...
OTAC Da oprostiš!!! Niko ne oprašta, u ovakvom vremenu pogotovu, a ti... oprosti!
Miloš ćuti. Ugasi pikavac. Ustane, ode do lavaboa, zapljusne se... Obriše lice peškirom. Ponovo sedne.
OTAC Sinko, tvoja majka je meni oprostila takvu stvar.
Miloš se trgne. Ispitivački gleda oca.
OTAC Tries šeste me uvati neka huja, prpa od godina, šta li, i neki umor, i posvađam se nešto sa drugarima iz Partije, sve se skupi... zabijem nos u kuću deset dana, nikud ne izlazim. A Anđa, od brige, ne zna šta će, pa me natera da odem u selo, da se odmorim koji dan. I da ti ne dužim priču: spanđam se tamo sa skretničarevom ženom. Nije mi se sviđala, starija od mene, mršava, ćutljiva, ali eto našla se pored mene. Metne mi ruku na leđa i sedimo tako pored pruge. Pa posle dođe sve ostalo. Anđa sazna, od rođaka: vido nas neko, i doaberio...
Miloš ga netremice gleda. Otac upali drugu cigaretu.
OTAC A, eto, oprostila mi. Nikad mi više nije pomenula. Znala je da sam njen čovek i gotovo. (Pogleda napolje) Opet veje. Idem još malo da čistim. Ne šali se zima ove godine.
On izađe... Miloš ćuti, ode opet do česme, sada natoči čašu vode, popije je... U sobu ude Nale. Sedne pored brata. Ona stavi ruku na njegovu šaku... Osmehne mu se.
NALE Oprosti joj, Bato!

SCENA 25.

Noć, UDBA... Dile Jorgačev u kabinetu: saslušava čoveka koji sedi u uglu, u odelu i košulji, znojav, umoran, sa olovkom i hartijom u rukama.
DILE Spisak! - Ceo spisak. Sve s kim si se domunđavao.
Čovek počne da piše... On ga gleda. Njemu zadrhti ruka, zastane.
DILE Dalje, dalje!
ČOVEK Nema više.
DILE Nemoj da posle bude da ima. Da izroni još neki koji je bio s vama.
ČOVEK Šta znači domunđavo?
DILE Kratko i jasno. Ko je bio za IB?
ČOVEK Onda... to je sve!
Dile uzima, čita... Pukovniku daje znak da ga odvede. Oni izađu... Uđe milicioner sa Milošem. Dile čita onaj spisak, stavi ga na astal.
MILICIONER Druže Jorgačev - Garić kaže da se sam najavio.
Dile pogleda Miloša. Osmehne se. Pruži mu ruku.
DILE A, sedi.
Milicioner izađe. Oni sednu.
DILE Kojim dobrom?
MILOŠ Kad sam izlazio, tražili ste od mene da...
DILE Znam. Nemaš potrebe da se pravdaš. Ne možeš to i tačka. Zaboravi i da sam ti pomenuo.
Miloš ćuti. Dile pogleda na sat.
DILE Je li to sve?
MILOŠ Nije.
DILE Šta još imaš?
MILOŠ. Dužnost mi je Sama je priznala dada... prijavim jednu osobu. je vrbovo NKVD.
DILE Ti da prijaviš?!!!!
MILOŠ. Ja.
DILE Ko je ta osoba?
MILOŠ Vera Galović...
Dile zuri u njega... Dugo ga gleda. Nije mu jasno kako to da Miloš sada odjednom hoće da prijavi nekog... Protrlja izborano, umorno lice. Stavi bradu u šake.
DILE Krupna optužba, Miloše Gariću. Znaš li šta si izgovorio?
MILOŠ Nije optužba. Rekao sam, sama je priznala.
DILE Kome?
MILOŠ Meni.
DILE A zašto tebi? U kakvoj si ti vezi s njom? Miloš ćuti. Uzdahne. Najzad progovori.
MILOŠ Hteo sam da se oženim s njom. Došli smo zajedno iz Moskve, ona je tamo bila na postdiplomskim...
ĐILE Vera Galović? A dobro, za vreme dok si ležo ovde, pet meseci, gde je ona bila?
MILOŠ Prvo, kod mene kući.
DILE A posle?
MILOŠ Posle...
DILE Sve reci tačno.
MILOŠ S mojim mlađim burazerom.
Dile ćuti. Ustane. Nešto zabeleži. Otvori vrata.
DILE Dobro, uzećemo u postupak. Idi.
Miloš ustane, pođe, zastane, izađe. Okrene se. Dile ga gleda sa vrata, onda ih zatvori.

SCENA 26.

U kući na Zvezdari Gari loži vatru u bubnjari. Ustane. Gleda Veru koja sedi u kaputu, potpuno odsutna.
GARI I nije dolazio?
VERA Nije.
GARI A sve si mu rekla?
VERA Sve..
GARI I... da... u stvari, njega voliš?
VERA Da.
GARI Eto. A on otišo. Ne znam šta da učinim za tebe. Još imam one pasoše - hajdemo, i meni gori pod nogama. Ne moraš uopšte posle sa mnom - idi gde znaš, samo da te prevedem preko granice.
VERA Ne.
GARI Sigurno ne?
VERA Ne... nisam u stanju.
GARI Da. Dobro. Navratiću opet. Loži ovu vatru, voda u bokalu se zaledila.
On ode, pogleda je sa vrata. Ona ga ne gleda. On silazi niz stepenice. Okrene se i gleda u vrata. Misli se... Ode napolje, izađe na ulicu. Ugleda, ispred sebe, Vidru i Pembu. Zastane. Okrene se. Pozadi stoji Buger, sa štakom. Svima ide para iz usta.
BUGER Zdravo, nepobedivi!
Gari munjevito osmotri situaciju - pored njega zid, desno visoka gomila kamenja pod snegom, našli su gde da ga presretnu. Nema bežanja.
VIDRA Nećeš zdravo da kažeš?
GARI Pucaću.
BUGER Jok. Noćas te tvoj drug Toza izdo, izvuko ti metke iz pištolja. Tozo, potvrdi mu.
Iz gomile kamenja pojavi se podbuo, modar, Toza koga jedan visoki drži za kragnu.
TOZA Izvini, Gari, moro sam.
Gari izvuče pištolj repetira, prazan je. On sedne na ispust zida. Nasmeje se. Baci pištolj. Uzme cigaretu, zapali.
BUGER Sećaš se štake? - Lepo si me udesio, ima da gegam ko patak dok sam živ. A i njima si nešto dužan.
GARI Znam.
BUGER Dobro je da znaš. Pošteno da kažem, žao mi što sve ovako ide kako ide. Bolje bi bilo da smo se spajtašili. Šta ćeš, nije nam se dalo, a i ti si nas, baćo, nekako prezirao. Mnogo si se u sebe pouzdao.
GARI Radi.
BUGER Molim?
GARI Radi, bre, to zašta si došo. Ne seri. Nazepšću.
Buger se jetko osmehne. Vidra i Pemba izvade ispod grombi kaputa neke zarđale cevi.
BUGER Znaš šta je ovo? Klozetske cevi. Dugo smo mislili čime da te spičkamo, pa se onda Pembina keva, opasna ženska, doseti: na govnara - govnjavim cevima! Tako je ona svog muža, Pembinog očuha, inače viliko đubre, sredila.
Gari jurne ka njemu, munjevito, ali Vidra i Pemba ga dočekaju gadajući ga cevima, prosto ga pokose. Imaju dosta tih cevi, gađaju ga sve dok on ne padne - dižući se, peti put. Tada priđe Buger, uhvati štaku obema rukama, podigne je, i opali Garija po glavi. Sednu u neki »topolino«, koga Pemba upali kurblom, i odu - kola se klizaju po nizbrdici.... Počne sneg. Gari digne glavu, izobličen. Baulja po snegu, pljuje i kašlje, puže preko gomile kamenja i svali se na drugu stranu... Sneg veje... Gari tetura uz zid. Ulazi u kuću. Stane... Kuca. Pritisne kvaku, otvoreno je. Mrak. Vatra se ugasila. Sedne pored bubnjare.
GARI Vera?
Nema odgovora. On promuklo kaže.
GARI Opet ne ložiš vatru...
Prebijenim prstima loži vatru, duva... Greje ruke.
GARI Vera... nema nam druge, još jednom sam došo da ti kažem: hajdemo...
Ćutanje... On upali lampu... Pogleda krevet. Prazan. Okrene se. Vera se obesila o belu tanku zavesu - ispod njenih nogu leži prevrnuta stolica. Gari zuri u nju... Udahne duboko. Gleda prevrnutu stolicu, pa nju, pa prozor koji se zaledio... Napolju staje džip... Neko ulazi u dvorište. Penje se uz stepenište... Kuca na vrata... Gari zuri u Veru... Neko ponovo kuca...
MUŠKI GLAS Vera Galović? Otvorite. Mi smo iz Uprave državne bezbednosti.
Kucanje se ponovi. Gari ode u špajz... tiho... Dva čoveka udu. Odmah ugledaju obešenu Veru... Priđu.
PRVI Sama sebi presudila.
Drugi podigne stolicu, popne se - preseče zavesu perorezom. Spuste Veru, polože je na krevet...
DRUGI Nema pulsa?
PRVI Nema, naravno.
Iznose je uvijenu u ćebe. Čuje se kako džip ode... Kosta gleda kroz prozor, otekao, izobličen. Vatra pucketa u peći... Gari legne na krevet. U kuću ude Toza... Čuti. Kad progovori, vidimo da je bezub.
TOZA Morao sam, zube mi izbili...
GARI Dobro.
TOZA Al sad ćemo ti i ja, Garavi, da ih nađemo, kadtad, i jednom po jednom krvi da se napijemo! Svima!
GARI Jok.
TOZA A?
GARI Jok.
TOZA Nećeš da se svetiš?
GARI Jok. Idem preko grane, odmah...
TOZA Mogu i ja s tobom?
GARI C.
TOZA Ne veruješ mi?
GARI Sam ću.
TOZA Nisam ti, više,znači pajtaš?
GARI Prekini...
TOZA Kako ćeš preko grane? Pasoš ne vredi, sav si oteko, izmenili ti facu skroz!
GARI Snaći ću se. Do tamo, u lokomotivi, a posle ispod vagona...
On ustane, uzme mantil... šešir. Pogleda Tozu.
GARI Zdravo, Tozo.
TOZA Zdravo. Povedi me, bre!
Gari izađe... Ode sam. Toza od besa šutne kantu s vodom, sedne za sto, zabije glavu u šake.

SCENA 27.

Kućica Garićevih. Nale pravi sneška, Luka dodaje šargarepu za nos. Kosta ude u dvorište, gleda klince. Vidi Miloša na klupi pred kućom. Gari ode do brata koji sedi i puši. On sedne za sto. Gleda Miloša. Miloš njega ne gleda.
GARI Ćuo si?
Miloš ćuti.
GARI Čuo si šta je Vera uradila.
Miloš se okrene prema zidu. Gari zapali cigaretu.
GARI Trebalo bi ti i ja da se objasnimo.
MILOŠ Nemamo šta
GARI Trebalo bi. Ja idem i možda se ne vraćam.
MILOŠ Idi.
GARI Znači, tako?
MILOŠ Tako.
Gari ustane, pogleda decu.Zastane.
GARI Nale. Luka.
Oni se okrenu... Gledaju ga nelagodno. Nale priđe. On je prigrli. Pogleda Luku.
GARI Dođi, matori.
LUKA Neću.
GARI Ne moraš. Jebi se.
LUKA Jebi se ti. Nosi se. Mrzim te!
GARI Gadan matori rasteš! Da si mi zdrav! I ti i sele.
On poljubi Nale, ona njega, Gari ode. Nale gleda za njim. Otac izađe iz kuće. Pogleda Miloša.
OTAC Miloše, zimski je raspust, poveo bi klince koji dan na selo...
MILOŠ Rekao si. Dobro. Rekao si mi.
OTAC Mislio sam da nisi čuo. Sediš tu, ne znam kad spavaš, a kad si budan. Eno, stavio sam ti kupus da imaš, da se krčka.
MILOŠ Dobro.
OTAC Pošli bi pre mraka, zbog puta. Biće posle klizavo.
MILOŠ Dobro.
OTAC Eto. A ti, sinko, digni se već jednom, ne misli više na sve to. Pođi među ljude, izađi, sutra je Nova godina. Ajde, sretna ti četrdeset deveta.
MILOŠ I tebi.
Otac ode do motora. Pali ga. Klinci dodu do Miloša, poljube ga.
LUKA Sretna nova, burazeru!
MILOŠ I tebi.
Otac je već na motoru, oni posedaju. Motor brekće, pode. Nale se okreće ka kući... Maše. Miloš ude u kuću. Sipa vodu u vatru. Ugasi lampu. Prospe, napolje, onaj kupus iz lonca. Opere lonac na česmi, uvije česmu krpom da ne zaledi. Ode u kuću. Ostavi lonac. Sedne na prag. Izvadi revolver iz džepa, stavi cev u usta. Opali. Snežna prašina pada sa grančica...

SCENA 28.

Stanica, mrak, pisak lokomotive... Gari se penje na papuču lokomotive.
GARI Evo me!
MASINOVOĐA Ulazi!
Scena se zatamni... Čuje se kako voz odlazi... Odjekne harmonika, čuju se uzvici. Sretna nova četres deveta! Sretna! Vala, samo nek četres osmu progurasmo, dalje ćemo lako... Mrak... Zvuci harmonike... i masovne pesme...